Obradović, Dositej - BASNE
„Ne pštaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se mačak. Samo to dobpo upamti: da kad ga god vidiš u kući, ne izlazi iz rupe, da te čudo ne nađe.“— „Mačak, mamo! Ta i ime mu je strašno!
„E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.”| Naravoučenije „Muž dvojedušan i dvojezičan neispravljen vo vsjeh puteh svojih”.
kad proishodi iz dobrohotna, čelovekoljubiva i blagorodna srca, lepa je, krasna i opštepolezna dobrodjetelj; a kad izlazi iz huda, pritvorna, lukava i lažljiva srca, onda je i sama zgadljiva i nepotrebna.
Svrh svega, kad je takovi jošte lukav da se ume vladati, onda neka niko pred njega ne izlazi. Apostol Pavle javno kaže: „Čado Timoteje, doći ćedu bedna vremena kad ćedu neki za svetinju držati da se od zakonoga
se o bezdelici, o oporicanju i posmejaniju drugoga ne govori, tu ona nije pristala, — takova nek se sakrije i nek ne izlazi iz kuće, ona je za kakav turski saraj, a ne za svobodne ljude, gdi se pamet i razum gleda i iziskuje.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
zuji čajnik, miris lipe se u snegu oseća, i vidim kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi novi hrast.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zato su i kazali Šapčani Mus-agi: „Ja izlazi ti od nas, da ne trpimo mi s tebe; ja mi ćemo svi Šapčani grnuti napolje i raji se predati.
A i vezir posla buruntiju u Šabac, da Asan-paša ne izlazi napolje i ne zameće kavge, niti se više bije — mir je ugovoren, i da otpusti one kmetove koji su kod njega u gradu.
” Pitam moga pobratima, koji često mi dolazi, čuva me i izlazi: „Šta je ovo, pobro, oko čadora?” — „Ništa, ništa, pobro, sastali se Turci te puše i jeglenišu”.
kaže: „Nadam se da će danas imperator na ministru izdati čto bude, jerbo tako red ide, što car potpiše preko ministre izlazi.” 7. februara odem i pitam, no kaže: „Jošt nema.” 8. februara primim pismo ozdo, odnesem i javim. 9.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik. I što je još najglavnije — znate li vi da ovaj kapetan neće ni da čuje za mit...
Kad bi da se proračunamo — a to smo radili svakog meseca — po njegovom računu izlazi da je prodato više jedanput, a po mom ne izlazi.
da se proračunamo — a to smo radili svakog meseca — po njegovom računu izlazi da je prodato više jedanput, a po mom ne izlazi. I baš mogu se sad gde hoćeš zakleti, nije mi o glavu da lažem, da sam pravo beležio.
— reči Vidak i nasmeja se. — Baš ti jednako o njemu, pa o njemu. — A znaš li ti da on sad o Đurđevudne izlazi od Stanoja? — Znam; tako reče i pop juče. — Pa šta veliš, kako bi bilo da ja njega uzmem pod najam?
podvalili da mu se osvete što im je mnogo puta štošta zakinuo; kako su se dogovorili da ga najpre poplaše da ne izlazi nikud one noći, pa mu onda ponudili vrljike, kako je on pristao; kako su oni za noć prevukli sve vrljike od njegovog
školi veoma slabo napreduju, da se rečeni učitelj slabo na to obazire, da ih je napustio i raskalašio, da s njima izlazi po brdima, te propušta školsko vreme u deljanju, struganju i tesanju drvenarije kojekakve, koja mu nije potrebna ni za
Pa i kmet Purko nešto okleva. Otkad su ljudi došli, a on još ne izlazi iz kuće. U zlo doba eto ti i njega — iznese pun bardak rakije. — Ama gde si, dobar čoveče? — upita ga čiča Mirko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
; ali to je bilo vrlo retko. Godine prođu dok se psovka čuje... Tek, eto ti kmeta gde s popom izlazi iz sudnice. Svi se odmah dignu na noge i prilaze bliže.
Dučić, Jovan - PESME
To je bilo sunce koje se ne rađa na istoku sveta, Sunce Mladosti, koje izlazi i zalazi na granicama koje su šire od sviju prostorâ, sunce koje je davalo dubinu nebeskom svodu, boju predelu,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali, molim te, promisli samo: šta mene veže za nju? Zar ima momka na svetu koji nije „provodio ljubav” iz koje izlazi samo luk i voda?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve, vi te, izlazi na jedno. Pa sve sad mislim: ko li će nam, bože, to doći, i kome je do gošćenja sad u ovo doba kad su najveći poslovi!?
— Kako samo lepo govori, k’o iz knjige. Badava, naša Bogoslovija može se pofaliti što tako vaspitana mladež izlazi iz nje. Fini mladić k’o iz štifa, k’o iz štifta! — ponavlja gđa Sida. — Pa kako se samo učtivo izvinjava!
Bio je lep letnji dan, ova današnja nedelja. Jutrenje svršeno, izlazi svet iz crkve. Obe popadije se vraćaju s jutrenja svaka svojoj kući.
« I opet izlazi Erža i nudi i gospodina Peru na večeru, a on il’ primi ponudu il’ se učtivo izvini, klanja, rukuje, i odlazi, a ona sa
izlemana kod kuće; i obratno, to jest, najpre izlemana kod kuće, pa posle spevana u pesmi, što uostalom sve na jedno izlazi No na stvar. Dakle, Šaca hirurg je imao tetku, čija se bašta graničila, sučeljavala, sa pop-Spirinom baštom.
— E, pa kad je čovek dobar, k’o ja što sam, pa sve mu na dobro izlazi... — ’Ajd’ baš da ti dam — smeje se Tinkuca, i daje mu fićok rakije i on ga iskapi namah.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ona evo dvadeset godina kako ne izlazi iz kuće, niti se pojavljuje u svet. Pa i sada, ma da od starosti obnevidela, poštapuje se, pored nekoliko snaha, toliko
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Branila bi se ona rečito, prelazila u napad i protestovala. Nigde ona ne izlazi. Eto baš tu, preko puta, ima neka „depovska komanda“ što nikakva druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na
Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati. I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu. Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji.
“ I Jurišić se sve više muči i ljuti što ona jogunasta kolona jedanput ne izlazi na vrata, i oseća oko sebe puno nekog crvljivog gmizanja.
Onda onaj čovek, uvređen i ogorčen, naglo ustaje pa izlazi bez zbogom i mrmlja nešto ljutito ulicom pored Jurišićevog prozora.
Afrika
Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.
Gospodin koji se tušira i oblači iza zaklona izlazi i završava rečenicu koju je još otpočeo dok je bio nevidljiv. Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i
Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći. On onda izlazi, očajan, sasvim nag, krijući između nogu svoju golotinju.
Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupa
Svuda se ukrštaju staze izgažene zverinjem koje izlazi na izvor ili odlazi na lov. Čopori zverinja svuda, od prve hladovine popodnevne do prve toplote jutarnje.
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno.
Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj neduhovnosti. On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača.
Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu. Pred nas izlazi celo selo: četa sasvim nagih džinovskih ljudi, grudi i mišica neverovatnih. Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću.
drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode. Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće.
Kamion Libanca prvi put izlazi iz svoje garaže pokrivene palmovim granjem. On je obojen svetlom zelenom bojom. Šofer je crnac dobavljen iz Boakea, ali
Onaj koji trese zvečkom priklanja joj neprestano glavu, polusklopljenih očiju sluša zajapureno njene zvuke, kao da iz nje izlazi išta drugo sem zaglušne larme. On dolazi, posle, da govori sa mnom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Živela je, tako reći, samo dva‑tri meseca, a mesecima uopšte nije mogla da izlazi u svet, zbog svog velikog trbuha, naduvenog svake godine, kao bubanj u Cigana, medvedara.
Pitaće ga koga to ima u kući? Ko je to? Odakle? Kuda će iz Budima? Najbolje će, kaže, biti da Isakovič ne izlazi iz kuće, dva‑tri dana, a posle, da pređe u kuću Trandafila, gospodina Georgija Trandafiloviča. Taj sve ume.
Morala je da izlazi iz kola, kao da preskače tarabu. Kad Božič zapita Pavla, koliko mu je godina, i Pavle reče da je trideset i sedam,
Video je da lakej izlazi, ali da stoji i gleda ih, iza staklenih vrata – koja je bio za sobom zatvorio. Pavle je posmatrao i mladića, u crnom
Poče da se klanja duboko, a da izlazi, iz salona, natraške, propisno. Kad se nađoše na hodniku, Volkov pršte, tiho, u smeh, pa reče Isakoviču da još niko,
Volkov ga je zapitkivao, veselo, gde provodi večeri, i izlazi li u društvo. Kocka li se, ili će večerati negde, u ženskom krugu?
Šram, u tom raportu, kaže da je taj rosijski kapetan čovek miran, uljudan, imućan, koji se – osim kad izlazi u šetnju, po varoši – ne miče iz kuće pomenutog, uglednog, građanina Graca.
Isakovič je onda počeo da se klanja, i da izlazi, propisno, natraške, iz salona Kajzerlingovog, kad ga grof, još jednom, zadrža.
Agagijanijan reče Pavlu da ga je dovezao, ali, da mu je naređeno da ne ulazi. Ima da se vrati po Volkova, koji nekud izlazi. Doći će po Pavla, kad to svrši. Tako mu je naređeno, rosijski.
Petar mu onda reče da bi najbolje bilo da, neko vreme, ne izlazi na oči Trifunu. Da bi dobro bilo da se Pavle i Trifun ne sastanu, u Tokaju. Petar se, kad to reče, osmehnu.
Pričala joj je, kako je pokušala, kad je videla da žena Višnjevskova izlazi – a ona sa njim ostaje sama – da jurne na vrata. Pričala joj je, kako je Višnjevski pokušao, grubo, da je zadrži.
U svom besnilu, da mora da gubi vreme, u toj pustoši, iza leđa božijih, Isakovič posle, danima, nije hteo ni da izlazi. A kad bi izišao, vodao je konje, da vreme prekrati.
Teodosije - ŽITIJA
Čuđaše se stariji brat sladosti jezika i sili reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako govori?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ideje i pobude ljudskih grupa često se otimaju preciznoj studiji i proučavanju. One su kao tečnost koja izlazi između naših prstiju i ne da se uhvatiti.
Ima ljudi koji imaju zle oči, u drugima su dobri ili zli duhovi, najzad iz nekih noću izlazi duša iz tela i bori se sa vetrovima, oblacima i nepogodama (zduhač, vetrogonja).
Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti. — Iz svega što je rečeno izlazi da su dinarski ljudi nesumnjivo obdareni živom maštom.
Iz mojih studija i iz studija mojih saradnika (Erdeljanović, Tomić, Šobajić) izlazi da ima osobina zajedničkih svima dinarskim plemenima i da ima jasnih razlika između raških plemena s jedne i
Neuravnoteženost muhamedanaca. — Iz dosadašnjih razmatranja izlazi, da se dinarski muhamedanci potpuno razlikuju od ostalih balkanskih muhamedanaca, naročito od Pomaka u Rodopima.
Ali se među njima javljaju i slovenski plavi tipovi. Prema svemu ovome izlazi da je bar neki broj ovih porodica aromunskog porekla i da su one poslovenjene: 1.
Samo se preko visokih presedlina izlazi iz prespanske kotline. Najviša je i najšira od njih bukovska presedlina (1180 m), koja ovu kotlinu rastavlja od Ohrida.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Zbogom, gospodine! SPASOJE: Zbogom! ĐAKOVIĆ (ode). VIII AGNIJA, VUKICA, SPASOJE AGNIJA (izlazi iz Vukičine sobe): Ukus, ukus, ukus! Ukus u svakoj sitnici, to ti se mora priznati.
SPASOJE: To je to što sam vam kazao, budite dakle bez brige! IX VUKICA, AGNIJA, PREĐAŠNjI AGNIJA (izlazi iz Vukičine sobe): Mi smo gotovi. SPASOJE: Što ste se toliko zadržale?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— To mi ne možemo jesti, nije „košer”! — Šta vam ja sad mogu pomoći? — rekne pa hoće da izlazi. Rifka ga uhvati za ruku. — Gospodaru, mi to ne možemo jesti; sad vi to kupite, jer će me ubiti Aron.
Kako nema Šamike, njoj iz groba pred oči izlazi Pelagija, onako obučena kao kad su je zakopali. Opet opomene se njenog detinjstva, devojačkog doba, gde se Pelagija kao
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
da se Antonoviču odgovori da pošalje do mrtvih odmah kaluđera i da ide pred Berenklaua, a da se u puku kaže da niko ne izlazi iz logora bez noža.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se krsti i govori: „Otvori Bože!“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu, crvene čarape i šarenu torbu!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za svakoga koji izlazi iz reda svakodnevna, naviknuta, koji opčinjen luta nekud van druma drevna. Tražim pomilovanje, dragi care, za one koje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ga još nisi srela, osećaš da negde postoji neki drugi život, koji se neprestano krije od tebe: ponekad ga ugledaš kako izlazi iz kola i zamiče u neki prolaz — mutni nagoveštaji — ponekad te gotovo očešu devojke u krznu, ljubazni, elegatni
Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom. Sredovečni muškarac izlazi iz svog sređenog doma, samo sa jednim koferom. To je, dakle, sve što je zaradio za četrdeset pet godina!
najzad, dvadeset i pet! Sunce mamino! Ugledala je u daljini, među belim kelnerskim bluzama, kako izlazi iz polutame, vidi njenu svetlu kosu i zna: samo njih dve dišu istim ritmom, jedino njih dve među ovom svetinom, ovim
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
To izgleda uverljivo; ako, pak, argument obrnemo, zaključivanje će pokazati jednu slabu tačku: izlazi da tanka, dosadna, nezanimljiva dela, samo zato što su slavoljubiva i umišljena, spadaju u „pravu” književnost.
Dete kao čitalac zanimljiv je problem, ali izlazi iz kruga tema koje nas ovde prevashodno zanimaju. O tom problemu najčešće se govori proizvoljno i nestručno.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Otimali ili ne otimali, vi ste kasirati, pa kraj. 7. SKOROTEČA (stupi i preda Žutilovu pismo, potom izlazi. ŽUTILOV čita u sebi.) ŠERBULIĆ. (Gavriloviću): Da su svi takvi rodoljupci kao vi, teško bi narodu bilo!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Postupno on izlazi iz te verske groznice, čita rukopisne zbornike, u kojima je pored crkvenih stvari bilo i sastava svetovnog sadržaja,
zdravom razumu i čovečanskom dostojanstvu, i da mesto života po »strahu gospodnjem« prime slobodni i humani moral, koji izlazi iz prirode sama čoveka i ljudskih odnošaja u društvu.
izlazilo prosečno po 2 knjige godišnje, od 1780. do 1800. po 7, od 1800—1820 izlazi po 19, od 1820—1830. po 23 na godinu, od 1830—1850. po 45 na godinu.
U zbirku Nekolike pіesnice (Lajpcig, 1826) uneo je i nekoliko narodnih pesama. Po jednom pisanju Vuka Karadžića izlazi da je Milutinović »otišao u Crnu Goru da kupi pjesme«.
Mesto ideala »Slavjanskog Carstva« dolazi ideal »Dušanovog Carstva«, i iz panslavizma četrdesetih godina izlazi uži srpski nacionalizam.
1778—1779. izlazi njegova zbirka narodnih pesama raznih naroda, »poetski Panteon«, Stіmmen der Völker in Lіedern, koja čini datum u
Od dvadesetih godina izlazi novo izdanje njegovih skupljenih narodnih pesama, tri knjige u Lajpcigu, od 1823. do 1824 (knjiga III — 1823, knj. II.
Šezdesetih godina skrenuo je opštu pažnju na sebe. 1863. izlazi njegova istorijska drama Seoba Srbalja, 1868. Jelisaveta, kneginja crnogorska, a tek 1873. zbirka lirskih Pesama.
PRIPOVEDAČ. — Ljubiša je, kako sam veli, »sa mukom stupio na originalnost«. 1868. izlazi sa originalnom pripovetkom Šćepan Mali, i otada do smrti on stalno piše. 1875.
Od 1872. počinju se prevoditi romani Viktora Igoa Jadnici i Devedeset treća. 1873. izlazi srpski prevod Života Isusova od Ernesta Renana.
1881. pokušava se u Sarajevu da izdaje zabavno-poučni list Trebević, u Zadru 1883. izlazi zabavnik Boka Kotorska, na Cetinju, od 1889. do 1891, pod uredništvom dr Laze Tomanovića Nova Zeta, a od 1895. do 1900.
i dr Vladimira Ćorovića, sa književnijom bojom, i uz saradnju mnogih i srpskih i hrvatskih pisaca, ona i danas izlazi.98 Dva glavna srpska književna lista devedesetih godina jesu Delo i Srpski pregled, oba u Beogradu.
Milićević, Vuk - Bespuće
To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog čovjeka sa mrkom, nejednakom, grivastom
Sremac, Stevan - PROZA
Osvanu i davno željeni blagdan roždestva Hristova. Prošlo je i jutrenje i služba, i pobožan svet izlazi iz crkve. Škripi sneg ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana koji hitaju iz crkve, gde su se postarali za svoju dušu,
Radičević, Branko - PESME
ono levo rame, I još pleće, i to srce živo, Kraj ložice sukće mač ukrivo, Kroz pašnjaču i toke od srebra, Pa izlazi na ta desna rebra; Pola mesa na konju se ljulja, Vrela krvca iz srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ajd, ajd, izlazi, što tamo šuškaš kao jež. Dovikne mu to Vačkonja više prijekorno, a manje ljutito, razumije on njega, a seljačak se zaista
Stjeran do zida, u neprilici, komandir izlazi u dvorište da zovne u pomoć staničnu kuvaricu, žensko je, lakše će se objasniti, ali, kao za pakost, kuvarica ima
— Auh, sto mu! ...A ko mu je sad taj Vaskrsije? — Onaj mali. On ga tako zove. Komandir zateže uniformu i gologlav izlazi napolje.
— Stanider malo, evo našeg Steve. Pridošlica izlazi iz kola i veselo pozdravlja: — Zdravo, Stevo, sokole, kako si mi? — Kako?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri. Danas nam nema drugog razgovora Do zaludnog... (Jusuf izlazi) Vidiš da ne vredi, pa ne vredi. Vide samo ono što pliva na vrhu vode.
Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi. Svetlost se gasi, ali tako da nepomične siluete Hasanaginice i majke Pintorovića ostanu vidljive.
Ali ne žuri, malo ga zadržavaj! Izmisli nešto! Kaži: aga prilego, pričekaj d ustane! (Huso izlazi) HASANAGA: Šta savetuješ? JUSUF: Sačekaj ga neka kaže šta ima. Onda ćemo videti. Ti se drži rezervisano.
Evo ti ga! HASANAGA: E, dugo li ga je zadržo, svinja jedna! Gleda da ga se što pre otarasi! Ti sedi, i ne izlazi! Ako oće u četri oka, nek kaže! (Ulazi beg Pintorović) BEG PINTOROVIĆ: Selam alejkum, Hasanago!
Ma nemo da se deranžiraš, sam ću ja! HASANAGA: Ma ajde, ispratiću te! (Beg izlazi, praćen Hasanagom. Jusuf razgleda noževe, Hasanaga se ubrzo vraća.) HASANAGA: Jes vido? Došla maca na vratanca!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ništa. Sedim! — poče mi on odgovarati, jednako onako stideći se. — Sedi! — uze mesto njega majka mu. — Ne izlazi. Nešto je bolešljiv. Sigurno neka „rednjičina“. A i ovo vreme lošo, pa...
POKOJNIKOVA ŽENA I Toliko mu je već izlazila, a i sada izlazi na grob, da ga je kao živoga gotovo zaboravila i pamti ga samo po grobu. Dugačak mu grob.
Posle opet, kao do tada, ona sedi sama u kući i nikuda ne izlazi. Čak ni na kapiju. Jedino, kad sinčića pošle za štogod u čaršiju, samo na kapiju sme za njim da promoli glavu, ali čim
I teško njoj, ako bi čuli da ona nije kao što treba: sama s detetom kod kuće, već da izlazi, viđa se... Jer ni oni sami nisu joj dolazili, a kamo li drugi.
Znala je — sigurna je bila da je to tamo Ita. I kao da je tamo kod njega, čisto ga poče gledati kako izlazi iz kafane. Ide; noge ga ne drže. Svirači već ne mogu da mu sviraju.
uvek čekala na kapiji, a posle, kad je s detetom išla, samo što dete obuče, ona se brzo spremi, poveže, odmah izlazi iz kuće i polazi na grob. Od straha ne zna ni kako pređe čaršiju, ulice i uđe na groblje.
Da subotom izlazi mu na grob, plače... Naročito taj plač dobro joj je dolazio, kao davao joj neke naslade i unosio u nju života, vatre...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred svoju rupu, i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se ono već ne može popraviti što je
moli se bogu, pomisli ako uteče u munaru da mu već Turci neće ništa moći učiniti, pa pobjegne u munaru kuda i hodža izlazi, kad okujiše. Ali Turci neće ni tu da ga ostave. Kad kmet to vidi, skoči s vrh munare.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(VELIKA OTVORENA DVORANA, KOJA NA ULICU IZGLEDA. IZNUTRA VIDE SE JEDNA VRATA OD SOBE, IZ KOJE ISAJLO IZLAZI.) ISAJLO: E, de, de! Sad i taj pokor na moju glavu. Da me čuje kum, prekrstio bi se.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nacvrcala — ni vama ne bi falilo da vas s vremena na vreme pogleda iz fioke dok pišete za lovu, mislim, kada vam ono izlazi slika u novinama i sve!
— Je li to neka nova društvena igra? — Psihijatar! I to najbolji u gradu. Popovićkina Beba ne izlazi iz njegove ordinacije. A ona nije ni za dlaku osetljivija od tebe! I tu maman najzad izbaci preostale karte na talon.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Zatim možete sići bilo kojim stepenicama niz ulice. Peo sam se ipak ulicama. Kameni izlazi kuća, prastari, izlaze na same stepenice. Žene sede u vratnicama; mlade nad ručnim radom. — Dobro veče. — Dobro veče.
On takođe zastaje i gleda. — Dobro veče! — Dobro veče, gospodine. — Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah se pretvara u samo utabanu putanju po travi, duž jezerske obale.
— Ne, ona bi želela da bude kći. Danas je počela da trpi. — Dobro veče. Večeras treba da bude meseca? Još ne izlazi! — Izići će na onoj strani. Tek je počeo da se krnji. — Jedva vidim jezero.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
raširim ruke kao da sam gonitelj ptica i stajem na leđa delfina; miruju pegava leđa pod mojim bosim nogama i mesec izlazi. Sve se oteto blago mora vratiti svome izvoru, gromovi padaju u srebrne zdele i ostaju ko zgrčeni puževi.
i mrk oči ne odvaja od zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja očevom prahu on samo zna nezdrave snove o bludu koji ga na
1972-3. TO SLOVO 1. Dok ide ispred nas dlan koji nas vodi i gleda miluje našu vlas izlazi iz ramena svetli na polasku u svet i odmah kaže: stoj čovek mora da se seća dok udariš dlanom o dlan svest mu
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: Pa to, ovaj ne valja, onaj ne valja; ovaj ovo, onaj ono; drugim rečima, kad se dobro pomešaju karte, izlazi da je samo Agaton sposoban da upravlja imanjem. AGATON: Pa i jesam, Trifune! Znaš li ti šta znači to srez od 52.
(Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik). POJAVA VII PORODICA, DANICA AGATON (izlazi prvi iz sobe, a za njim svi ostali.
On ide kruto, jer je pod leđa od kaputa metnuo veliki srebrn služavnik koji donjim krajem viri). SARKA (izlazi iz njihove sobe noseći u džepnu maramicu uvijen neki predmet.
(Ode.) POJAVA XII ADVOKAT, AGATON AGATON (najpre proviri kroz vrata, pa kad vidi i uveri se da je advokat sam, izlazi): Baš, jedva sam čekao da ostanete sami. Imam važan razgovor sa vama.
AGATON: Pa i nisi. MIĆA (pokazuje cedulju): Evo, baš nešto računam, pa izlazi da sam mu sedmo koleno. AGATON: Što kaže Sarka, deveta rupa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Krenuli smo po mraku. Mučno je osećanje kad se po mrkloj noći izlazi na položaj. Išli smo prvo glavnim putem, onda skrenusmo, zatim preko nekih njiva, lagano, i zastadosmo u jednoj oranici.
Gledao sam sa čuđenjem ovaj svoj novi stan, i zadigoh šatorsko krilo da vidim kuda se izlazi. Poručnik se nasmeja. — To levo je trpezarija, koja vodi sve do Mitrovice, a desno salon, dugačak do Šapca.
Veli, svi mu zakidaju i zato mora on lično da prisustvuje... Iz njegova govora izlazi da bi konji sigurno polipsali da on nije ovde. Aleksandar poče da šmrkće, pa ga prekide: — Ja... dobro, dobro...
Iako u muci i bolu, ipak sam zatezao bluzu. Komandant se pojavi na vratima. — Zar ti ne znaš kako se komandantu izlazi na raport! — gledao me je strogo. Onda mi okrete leđa. — Razumem! — odgovorih bez smisla i pozdravih.
Svaka baterija poručuje za sebe „živu furaž“. Ona, ne izlazi izvan okvira jedne baterije, i, na kraju, odilazi istim putem kojim je i došla.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Zar vaš kolega ne radi danas? zapita on osvrćući se. — Radi, ne znam što već ne izlazi. Pisar skoči i utrča u školu.
Sreća još te je opazio pisara da izlazi na dvorište, inače bi ga ovaj zatekao baš kako visi na prozoru i gleda začuđeno.
Iziđoše obojica zajedno iz dvorišta, pa se onda okrenuše svaki svojim putom. Kad Gojko stiže u srez, kapetan taman izlazi iz kancelarije.
Kapetan zazvoni, uđe žandarm. — Kaži gospodinu Peri da ne izlazi još. Zvaću ga. Žandarm se obrte vojnički, iziđe i zatvori vrata lagano, a kapetan se okrete Gojku.
Kad izlazi iz kuće, veoma je zabrinuta, upravo preplašena, kao i Ljubica. Neko ih je zlo snašlo, ali se niko ne doseti pravom jadu.
I Stojan se ogrće nekim dugačkim gunjem, krije ono pod gunj, zameće motiku i žurno izlazi iz dvorišta... Ha!... uzviknu Gojko i poče dolaziti k sebi. Stade razumevati događaje...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Vasiliju) Zato što drobim koske! I vadim drob! Zato sam Drobac! I nemo to da mi ne upamtiš za idući put! (Izlazi desno. Kraj pumpe je zaboravio volujsku žilu.) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa!
To mi je ceo život s tobom! A ovamo si mi obećavo i Carigrad! SIMKA (izlazi u dvorište sa prekrivenim poslužavnikom): Gino, mogu li kod tebe da sklonim srebrni escajg?
GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu! (Ogrnuta ljubičastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim. Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuće): Šta je?
JELISAVETA (iz kuće): Šta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde! JELISAVETA (izlazi na verandu): Kad da ti kažem? Morala sam sama da raspakujem kofere!
GINA: Meni su sve lađe potonule u ovom koritu! (Iz kuće izlazi Sofija i ide prema reci) JELISAVETA (s verande): Sofija! Gde ćeš sad opet? SOFIJA: Da uhvatim još malo sunca!
(Na verandu izlazi Jelisaveta. Istresa veš preko ograde.) GINA: Ne istresaj mi to tvoje đubre na veš! JELISAVETA: Je l kažete meni?
SOFIJA: Otkud ja da znam? VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike! (Iz kuće izlazi Simka) VASILIJE (Sofiji): Pomozi joj da potraži! Mora da su u nekom od onih sanduka!
(Priđe stolu) Traže mačeve, a oni na astalu! (Hoće da vikne glumce, ali iz kuće desno izlazi Gina.) SIMKA: Jesi se smirila? GINA: Smiriću se kad umrem. SIMKA: Jesi mogla bar malo da treneš posle svega?
Ima li ovo pozorište suflera? Ima li ova predstava reditelja? Da li ovde postoji inspicijent? (Izlazi prema reci) GINA: Ovoga bi sevap bilo okaditi!
Pa đe vi je taj Stefan? BLAGOJE: Koji Stefan? (Sa koferima u obema rukama, i pod miškama, iz Simkine kuće izlazi Vasilije) VASILIJE: Izvinite što ste čekali, kasnimo na predstavu! MILUN: Ne kasnite!
PRVA GRAĐANKA: „Bog kroji pravdu kada kucne čas!” (Stražari iznose nosila sa prekrivenim leševima. Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju. Iz mraka, sa isukanim drvenim mačem, pred njih iskorači Filip.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dobijamo injekcije protiv tifusa, koje su, u ono vreme, bile vrlo bolne. Na trbuhu nam izlazi guka. Hodamo, po hodnicima, kao šašavi. U bolnici ima jedna zasebna dvorana, za epileptičare.
komanda u San Vitu smeštena je u jednoj zgradi od mramora, u koju se ne može bez specijalne dozvole, a iz koje se ne izlazi više, bez specijalne dozvole. Na hodnicima stoje podoficiri pod oružjem.
Lusia Rajces (iz Lemberga) tolika je lepotica, da se svet skuplja da je gleda kad iz vode izlazi, kao Anadiomenu. Muža su joj bili ubili u Sibiru.
) Revolucija počinje u radničkom, trećem, kvartu, ali ne u fabrikama, nego u kasarnama. Vojnik izlazi na ulicu. Čujemo za pobunu austrijske mornarice i da su 30.
Benešić, samac, epikurejac, literata, dočekuje me kao starog prijatelja. On je bio završio štampanje Maske i ona izlazi tih dana, u izdanju Društva hrvatskih književnika (ne onakva kakva je u rukopisu bila, i sa mnogo štamparskih grešaka).
U vodama su komadi neba. Jedan labud, kojeg sam, na žalost, već upoznao iz pesama Manojlovićevih, iznenada izlazi na vidik. Male, majušne mušice roje se nad nebesima. Gole Venere kleče pred granjem što pupi.
Ne vide da tu više nije važno kako stolice stoje na pozornici, iz kojih vrata izlazi novo lice, ni brz dijalog. Ne vide da bi posle nekih rečenica trebalo dugo, dugo ćutati.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On i ne obrati pažnju na to. i poče dalje da čita, ali ga drug, što sedi do njega, jako povuče za rukav i reče: — Izlazi, prozvan si! On izađe bez ikakva osećanja.
— Ne znam ja za to... njiva je moja i ne dam nikom da priđe tu. Izlazi, čiča! Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici.
Na njivu mi živ ne izlazi! Ali čiča Pera ćuti n misli u sebi: dao Bog — pšenica je, te joj ne treba ni kopanja ni prašenja, no čekaj dok uzri pa
Naviše, dubrovačkom ulicom. Iz one dvokatnice, gde je bila firma s natpisom Videlo, Komarčić izlazi i putuje u Sremčicu da poljubi u obraz onoga dripca, kome je onomad odricao prava učešća u samoupravi.
i ugledaše petora kola i nekoliko konjanika gde ulaze u varoš, videše zatim kako prolazi sprovod ulicom, kako svet izlazi na vrata dućanska i ljubopitno posmatra. — Eto ih!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM (zabrinuto): Samo... ovaj... XVI PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (izlazi iz sobe): Jevreme... da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo pitanje!
JEVREM: E, pa de!... (Ode na vrata.) Mladene, Mladene! V MLADEN, PREĐAŠNjI JEVREM (Mladenu koji izlazi): Zar ti ne čuješ? MLADEN: Čujem, nego gazdarica me zadržava.
On uznosi obrve razmišljajući i izdržavajući nezadovoljstvo). SPIRINICA (izlazi iz sobe, za njome Spira i Pavka koja ih ispraća): Gle, pa tu je i Jevrem!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
tom čoveku nema nijednog pisanog traga U knjigama ni u arhivama, koda Nije ni živeo, i evo, jedini ja ga Vidim, kako izlazi iz reke, dok mu se voda Sliva niz leđa. Taj prizor, iščupan iz drevnosti Zaveštavam, ovde, domaćoj književnosti!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
U tome se zalivu njena voda zagreje, pa tako zagrejana izlazi iz njega kroz Floridski Moreuz kao topla Golfska Struja. Tu je, kod svoga izlaska iz Zaliva, struja široka 50−80
Kad ga je našla, ona ne izlazi odmah. Jegulje se oko njega okupljaju i uznemirene tu čekaju pogodnu noć, plivajući i prepletajući se jedna oko druge tu
Iz toga izlazi, na primer, ova posledica; morske životinje što žive u toplim vodama ekvatorijalnih oblasti, zauzimaju samo izvesne,
to da je ekspedicija Kneza od Monaka uhvatila na dubini od 3000 metara naročitu jednu vrstu proždrljive ajkule koja ne izlazi iz takvih dubina.
Kej je na pristaništu pretrpan sanducima i balama robe. Duž keja vrvi poslovan svet, a pred veče se tu izlazi u šetnju.
Velika zoološka familija tunjeva ima raznih vrsta, od kojih većina ne izlazi iz tropskih voda. Ali jedna od tih vrsta što se u masama lovi u azorskim vodama, napušta u određeno vreme tropske vode
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO,
Ona zbori da će sve kazati; i kažuje, Bog je posjekao, kâ da čovjek sve očima gleda. IZLAZI PROROČICA I VJEŠTICA. KNEZ JANKO Kažuj, babo, jesi li vještica! BABA Jesam, kneže, nije fajde kriti.
SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES. U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE.
Spomenik je vašega junaštva Gora Crna i njena svoboda! IZLAZI IGUMAN STEFAN MEĐU NAROD. I NOSE ZA NjIM DVA MOMKA MEĐU SOBOM JEDNU SINIJU I NA NjOJ DVADESET OKAH ŠENICE VARENE,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I znalo se kako bi tada svaki od njih, ne verujući samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne
Ostane po dva i tri dana, ali nikuda iz kuće ne izlazi. Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima. I Sofka se seća da su ti dani bili najgori.
Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči.
što je tako otac svuda vodi, ide ona, a ne zna da on to čini sve zbog maćehe joj, što nije u redu da on sa ženom izlazi a kod kuće ostavljaju samu i toliko već veliku devojku.
i sav život, koji je do tada bio ograđen i sprečavan i ugušivan mećavama i hladnoćom, tada je već počinjao iz kuća da izlazi i po ulicama, po čaršijama, crkvama, saborima, veselima da se širi, mešajući sve međ sobom, i muško i žensko.
Eno Kako sa mlađim sinom izlazi i, čim opazi Todoru, Odmah joj prilazi ruci, ljubi je. I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako
što jači dan, sunce sve svežije i toplije zagreva a sa crkve jače i uznemirenije zvona zvone, iz ulica svet sve više izlazi i ide ovamo po ulici, i Sofka i mati i Magda sve užurbanije, uplašenije trče, silaze, penju se po stepenicama.
Videlo se kako svaki čas izlazi iz kujne, i sa iscepanim drvima vraća se natrag. | Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati.
Osobito kada iz njine kuće poče svaki čas da izlazi Magda. A Sofka je znala da ona to trči po rodbini i sve poziva. Uskoro, vide kako iz rodbine, radosni, na glas da je
Svaki čas po koja tetka, naročito Kata, otuda izlazi i opet se vraća. Poče kuća onako sa otvorenom kapijom da se zakrčuje, puni.
Znalo se samo da je ispod crkve, da vodi na drum, i da pored tekije i preko vinograda izlazi na granicu. Njihovo selo bilo tamo u Turskoj, odmah iza manastira Svetog Oca.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da izlazi opet pred svoju rupu i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se već ne može popraviti što je učinjeno.
Kao i ala, aždaja ima krila i leti, ali obično živi u vodi, iz koje izlazi i proždire momke i devojke. Aždaja — kako narod veruje — može da živi onoliko stotina godina koliko čovek ima zuba u
“ MACARUO Macaruo je dijete koje umre nekršteno, pa poslije (kao što se pripovijeda) u grobu oživi i iz groba kašto izlazi i malu djecu muči i davi.
Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu.. A u vrijeme gladi često ga priviđavaju oko vodenice, oko
u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili iz kamena ispadne, onda će se i on
— ustupite, anatemnici! OD KOSTOBOLjE („Poganica“) Prokleta prokletnice, nesretna nesretnice, izlazi iz roba božijeg (ime onoga kom se baje). Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu.
(Senka) 252 — Vo bijelonja leži među hiljadu ovaca? (Mesec) 253 — Iz doline izlazi, za brdo zalazi? (Sunce) 254 — Iziđe vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ručnika?
U ruci nosi buzdovan, kojim lupa o prag i dovratak svakih vratah kud god ulazi i izlazi; njim trieska i o vrata, o tetivo i tavanice u niskoj kući.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Ona se onda ,izda svekrvi govoreći: | „Mati moja! on nije zmija, već je on momak da lepšega nema. Svako veče on izlazi iz one zmijinje košulje, a u jutru se opet u nju zavlači.
a ona mu odgovori da ima naprijed u onoj gori jedna kuća bez vrata a samo jedan prozor na kući kroz koji se ulazi i izlazi, i u toj kući da ima taka đevojka, „ma” reče mu „sinko moj!
Nadnesavši se malo nad jezero ugleda krilata konja i na njemu krilata čoeka zlatnijeh kosa dugijeh do peta đe iz jezera izlazi. Kad ih car viđe, potaja se i stade virke da gleda đe će šta li će ovi čoek.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Odmah se izlazi zajedno sa jerejem koji je liturgisao, i ukazuje klanjanje igumanu. Pošto počne uobičajeni psalam radi slušanja, polazi
Svakome je poznato i ovo, a i od Jovana božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od svetlosti dela lukava“, (Jn.
Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost na jeziku nosi. Putevi njeni su putevi dobri, i sve staze njene su u miru.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
„I ovaj kamen zemlje Srbije...” JAGODA: Pusti sad taj kamen, oću da prođem! (Izlazi) MILE: Kod njega ulazim bez lektimacije!
Al tebi ovo da kažem: one miševe diskotiš kako znaš! Grebu pod krevetom, ne mogu da se kocentrišem! (Izlazi) MILE: Jesi vido kako pravi grimase dupetom? CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj!
MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, oću dizludim! (Izlazi) STAVRA: Narod ogladnio slušajući! (Ulazi Prosjak. Dronjav, prljav, ulepljene velike kose, bradat, neverovatno star.
IKONIJA: Svako misli da će drukčije! Daj te škembiće! I ne moraš uvek palac dumočiš! Rekla sam ti iks puta! (Izlazi) CMILjA: Dako mi čudo nanese neku priliku! A vi šta rekoste šta ćete? SKITNICA: Ništa, samo nešto da pitam.
Umro u Nemačkoj, u zarobljeništvu. IKONIJA: Stvarno ne znam. Moram da odnesem ove đurovače. (Izlazi) SKITNICA: A ja se naprotiv vratio iz rata.
SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru. Nemojte da zaboravite. A ja ću još da navratim... (Izlazi) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore! CMILjA: Dokle ovaj misli ovde da spava?
PROSJAK: Teraj me, teraj, idem! Al nemoj da se začudiš ako me zovneš, a ja se ne odazovem! (Izlazi) GOSPAVA: Šta ti još nećeš ovde da nakotiš! IKONIJA: Dobro ti čovek i kaže, prvo pogledaj sebe!
Ne znam šta je onaj elebak popravljo! Prozori opet ne dihtuju! To posle potri! Zaboravila sam Anđelku peškir! (Izlazi) CMILjA: Da mi je dimam neku sobicu, sobičak, makar najmanji, dva sa jedan, pa i manje ako treba, al nek je moje, da
Da nije bilo sveta i milicije, sad bi vam ja plivala negde u Dunavu, silovana i zadavljena! (Izlazi) CMILjA: Kako ću ja noćas po mraku sama do Repišta? IKONIJA (ulazi): Kome si to otvarala?
Spremide, Cmiljo! ANĐELKO: Da se ja onda raspremim, dok jaja budu gotova! (Izlazi) CMILjA: Zgodan ovaj! IKONIJA: Nije da ga uzmeš za pelcer! CMILjA: Ovako skinut, izgleda kao anđeo!
IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj! (Izlazi) CMILjA (čežnjivo, zaneseno, lupajući jaja u tiganj): Tek ga videh, a već živo snujem kako da se šnjime registrujem!
Je l ti ta noga prirodna, ili veštačka? ANĐELKO: Ovde ne možeš ni škembiće na miru! (prevrnuvši stolicu, ljutito izlazi) Mile (podižući stolicu): Neki čudan tip, nimalo društven... IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio!
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (ostavlja cipele na kraj praga). VELA (spušta legen na stolicu koju joj namešta sve krva). JOVČA (izlazi. Pruža ruke ka legenu da se umiva): Daj! VELA (poliva ga).
Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!« VASKA (izlazi iz svoje sobe, unezverena; kad vidi Jovču pođe brže k njemu s bolnim osmehom): Oh, tato, gde si?
I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći... MLADEN (izlazi, unezveren). JOVAN (potrči da se ukloni, misleći da će i Vaska izići; vraća se): A bre, obuče li je? MLADEN Pa?
MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.) VASKA (izlazi zajapurena, leže klonulo na minderluk, na leđa, zabacuje ruke više glave): Oh, dokle? (Zažmuri.) Pauza.
Aferim, Jovče! pa tiha, meka, čežnjiva svadbarska svirka. JOVČA (izlazi iz sobe na doksat; ljut što se njegovi ne pojavljuju; s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čekali su dosta, ali u njeke škrgnu mandal, vrata se lagano otvoriše i Bakonja se promoli. — Ne boj se!... Izlazi!... Ta znaš da Brnu ni lubarde ne bi probudile u prvome snu! — sokole ga drugovi. — Ajme meni!
Već su tri mjeseca otkad svakoga dana nestrpljivo očekuje poziv da otide da se zafratri, te već i ne izlazi iz stričeve sobe, osim u crkvu i u trpezariju. Butre je pak dolazio kasnije, kao ono njekad Bakonja. Bujas uđe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Sanke su spremne! — sada već ljutito ponavlja, jer Aćim ne voli da gleda uprezanje konja, i nikad ne izlazi iz sobe da se popne u sanke dok ga ne pozovu. Aćim ćuti i gleda u kolena.
Kradu, raznose, Morava oburvava. Ovo imanje nema domaćina. Aćim ni o čemu ne vodi računa. Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada. A on ne može svuda da stigne. On juri vetar i muči konje.
— Hajdemo da zovemo selo — ustaje, preko kožuha navlači gunj, uzima štap, Čađević izlazi za njim. — Stani malo! — kaže on pred debelim bagremom što granama grli strehu stare kuće. — Ti pamtiš tocilo?
Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola.
Nije došla da spava. Iz kovčega nešto uzima. Sagla se, uspravlja se, izlazi, malo je zastala kod vrata... Ona zna gde je on. Treba samo da vikne. Ja sam joj noćas za sve.
da ubija u zasedama i u gluvo doba pali kuće. Nikad više po svojoj želi. Simka otvara vrata, izlazi, škripi sneg, Nikola se pridiže... Neće kod mene. Noćas ja nikome ne trebam.
Aćim se obema rukama uhvati za bradu, vukući u stranu dva njena pramena. — Jok, kapetane! Aćim Katić ne izlazi iz apse i neće na slobodu dok svi Prerovci ne budu pušteni i dok se ne kazne zločinci za ubistva i tiranstva po mom
Mokra žaba hodala mu je po potiljku. Za inat ne izlazi, još ne izlazi, mislio je, a on je najurio ženu, on je pobegao od nje, a sada ga druga muči.
Mokra žaba hodala mu je po potiljku. Za inat ne izlazi, još ne izlazi, mislio je, a on je najurio ženu, on je pobegao od nje, a sada ga druga muči. Dokle će te suknje njemu da stežu dušnik?
Njega? Na vrata Mijatove sobice prislanja obraz: kao potok huči disanje goveda, brzo izlazi na put, uska putanjica kroz njive spotiče noge, nepoklani kukuruzi taru se u glavi, ona pliva u beličastoj izmaglici,
Čovek glavom lomi kosti čvršće od hrastovine da bi sunce video. Tako kao Ti, I tele izlazi na svet. I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda.
Ne može više ovde... Zadaviće ga čim mu čuje glas. Kad zaplače. I njega i majku pokvarenu. Jedva ustaje, izlazi napolje, kuda će? Mora iz ovoga raskopanoga groba. — Mijate, sedlaj mi kobilu! — Srećan ti unuk!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao? — Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši! — grmnu Poglavica Donjega sveta, najstariji, najdeblji crni đavo.
Dečak oslušnu. Činilo mu se da čuje nekakve tihe glasove, a onda vide kako iz dubine pećine izlazi gomila razdraganih patuljaka, okružuje ga i počinje da igra. — Hop, hop, cup, cup!
Iz prazne drugareve nogavice Smejačko vide kako izlazi maleni, smeđi puž i šmrkće. I sam pretvoren u puža, Smejačko nije mogao da se ne nasmeje: — Želeo si da budeš puž,
— Gledajte ovoga što izlazi kroz prozor! — kikotao se krpeni pajac. — Gledajte voz kojemu rastu krila! — prevrtao se preko glave, kreveljio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bacaju se na njega, ludi vukovi, obaraju, kidaju sa njega odelo i kožu, vezuju ga za drvo. Iz šume zaista izlazi Turčin, ali ne onaj Bošnjak koga je Stojan očekivao, nego jedan drugi: Ali-paša Maraš, sa četom.
To je ona treća tačka koja mu, pomalo, pravi zbrku. Kad god izlazi iz Studentskog parka, Dositej je u nedoumici: ako xoće da sledi, u svojoj šetnji, linije zamišljenog petougla kojim se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Umesmo samo da sabiramo, oduzimamo i množimo, a ne upuštasmo se u deljenje, sem onda kad ono izlazi bez ostatka. Kod Ahmesa naučih šta je sedmina, šta trinaestina, jednom reči šta je to razlomak.
“ „Evo kako. Ako misaone vrednosti naših pretstava pretvorimo u etičke vrednosti naših zahteva, onda mi izlazi ovo: kao što iz opažanja proizilazi samo nejasno saznanje koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje
On ostaje tako potpuno zamračen dogod na drugoj strani kupe Zemljine senke ne počne iz nje da izlazi. Ja sam izmerio vreme koje je potrebno da se Mesec potpuno zamrači i vreme koliko to potpuno zamračenje traje.
„Tačno!“, odgovorih i nasmejah se slatko u sebi. Poslednji posetilac izlazi iz sobe Kivijeove, a služitelj ulazi onamo, pregovara nešto sa svojim gospodarem, pa se vraća i saopštava mi svojim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
alaču odže sa džamija, dok u daljini potmulo grme teški topovi, i zjape pod šatorom raskopčane čakšire Resimićeve. Izlazi puk iz bivaka, izvlači se u tanku kolonu, pa kreće na marš kroz oblak prašine i psovki i sunce upeklo.
— Ja, goooospodine, kapetane. — Pa uvek ti? On gleda u zemlju. — Dobro, Sekula, izlazi! A u oficirskim patrolama, vođ, oficir, smesta naređuje: — Sekula Resimić napred!
“ A kad smerni sveštenik izlazi sa spremljenim govorom, kojim želi da ulije novu snagu za pregnuća: koja čekaju njegovo stado, major Tasa nervozno
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Istina, ponekad nalaze da sam iz kušnje izišao opaljena perja. Ali ko ne izlazi takav iz kandža života? XIX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Probdio sam duge noći, sred bijele mistike bolnice, u
Dok ona tako čavrlja, izlazi mi pred oči svaki detalj katedrale koju sam kao dječak, dugo sjedeći na kamenoj klupi sučelice, nebrojeno puta
Pa i to će mu nešto podavati. Ali taj stav neučestvovanja ne traje odveć dugo. Mladić uskoro izlazi iz rezerve. I, htio-ne htio, počinje se koristiti svojim doživljajem. Ne boj se, u tome smo svi jednaki!
Dalje, kod tipa roёta praecox nerijetko oko dvadeset i pete nastupa jedna kriza iz koje poeta praecox izlazi mutiran u kritičara, i takav obično ostaje do konca života.
Kad čitam u novinama: u drugim kolima dovezao se doajen diplomatskog kora i tako dalje, pred oči mi izlazi bosonog sijed starčić u izvezenom fraku i pod dvorogim šeširom, na volujskim kolima.
Prava poetska riječ izlazi iz nas tek onda kad je oslobođena svake sujetne preokupacije, čista od svake strane primisli, pa čak i od brige da li
— Eto vidite, nije ni toliko važno da li će to biti lijek od raka ili lijek od smrti. Izlazi na isto. U čitavoj toj stvari neće se nimalo operirati mistikom ili bilo kakvim iracionalnim elementima.
A zašto je srce prestalo raditi, to je drugo pitanje. No to pitanje izlazi van djelokruga liječničkog komisijskog nalaza. Dakle „kljenut srca”, pa mir.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
i, valjda radi većeg efekta, zvecnu ključevima; zatim mu se odjednom nabraše obrve, pa viknu zapovednički i grubo — Izlazi! »Bolje što se čini nevešt starom poznanstvu, sad mi je to lakše i zgodnije...
Posle se upozna sa Timom Banaćaninom, koji je stanovao u susedstvu. Sa njim je počeo po neki put da izlazi u kavanu, gde su se skupljali neki neobični gosti: i oni su se, kako izgleda, pokazivali samo noću, a danju se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Bogme, prodaj danas čitluk, pa odmah u mehanu, a iz nje ne izlazi dok ono sve para ne uputi. Tako danas, tako sjutra. Prodaj komad po komad, dok za nekoliko godina cijelo svoje veliko
Otolen pođe sadrazan i nakon četrdeset konaka stigne do mujezina. Zapita ga što toliko izlazi i silazi uz munaru, na koje mu mujezin odgovori: — Ima odavlen četrdeset konaka, sjedi jedan dedo i krpi postule.
mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred svoju rupu, i da žive u prijateljstvu kao i prije što su, dodajući da se ono već ne može popraviti što je
A Turčin: — Izlazi na put, vjera ti je! — Jok, jok, ne vjerujem ti, no prolazi ti s mirom, vjera ti je. VALAJ, VLAŠE, I JA — KAD MU
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
visoko nad sobom, obasjano toplom, mekom, poniznom svjetlošću, u tajanstvenim oblacima sjaja i mirisavog tamjana, i izlazi u gomilu iz crkve, premišljajući o strašnim mukama paklenim.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Andrićeva novela je tako organizovana da čitalac, kad se priča završi, izlazi iz ovoga uslovnog vremena i dospeva u jednu drugu vremensku „perspektivu“, iz koje, tako reći, spolja gleda na priču.
Sin što izlazi iz njene zaštitne, tamne i vlažne utrobe, sukobljava se s plamenim suncem, koje sažiže i koje izaziva „zavist i stid“
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.) VI ŽIVKA, RAKA RAKA (izlazi iz sobe, umiven, i upućuje se spoljnim vratima). ŽIVKA: Ehe, gde si nagao? RAKA: Tamo!
ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju! RAKA (izlazi na vrata, na koja nailaze Čeda i Dara). VII ŽIVKA, ČEDA, DARA ČEDA (ulazi sa ženom.
DARA: Nije bila kod kuće. ČEDA: Bila je, šta nije bila! Devojka se deset minuta unutra domunđavala, pa tek onda izlazi i kaže nam da rocpođa nije kod kuĆe. ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva?
ŽIVKA (na vratima): Vaso! VASA: 'Odi, 'odi ovamo! ŽIVKA: Ode li? VASA: Ode! ŽIVKA (izlazi): Šta kaže, boga ti? VASA: Šta kaže? Ništa!
(Odjuri.) H ANKA, ČEDA ČEDA (na vratima svoje sobe): Anka, jeste li sami? ANKA (koketno): Jesam! ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder).
ANKA: Lepo! A posle? ČEDA: A posle, sporazumećemo se. ANKA: Idem odmah! (Odlazi u sobu.) ČEDA (pogleda za njom, pa izlazi na zadnja vrata). XI ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (dolazi iz sobe držeći vizitkartu u ruci, za njom Anka): A on vam ovo dao?
ŽIVKA: Rekô je? ANKA: Da. ŽIVKA: Dobro, reci mu neka uđe, primiću ga! ANKA (izlazi napolje i propušta Čedu). XII ČEDA, ŽIVKA ČEDA (ulazi vrlo ozbiljno, klanja se još s vrata): Imam li čast sa gospođom
Pokušajte, možda će nju zaboleti srce. Izvol'te ovamo! (Odu zajedno u desnu sobu.) XVI NATA, ŽIVKA NATA (izlazi iz sobe, Živka za njom): Kažem vam, gospa-Živka, nemojte vi to uzimati k srcu.
DARA: Pa šta mi možemo? VASA: Da mi pomognete, silom da je zadržimo. XX RAKA, PREĐAŠNjI RAKA (izlazi iz sobe sa ogromnim kuhinjskim nožem, a Anka za njim držeći ga za peševe od kaputa): Puštaj me, puštaj me kad ti kažem!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nečiste krvi vreme teče unazad, od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima ulogu okvira, preko kojih se i izlazi u vanknjiževni svet, a prošlost je vreme odigravanja književne radnje.
Kad, naime, izdvojeno pročitamo rečenicu, izlazi da se u njoj sve vreme govori o Sofki, tj. da je otac može zateći kako je ovlaš obučena, pa da mu zbog toga ona ne bi
Pri tome se dodaje da seljački kraj „vodi na drum”, dakle pripada otvorenom prostoru, i još „izlazi na granicu”, a to je granica sa krajevima koji su se nalazili pod turskom upravom, granica sa Turskom.
Dobija se čudesna slika, koju nije lako obrazlagati: Vuk Isakovič izlazi iz pejzaža kad i iz sna, i vraća se u pejzaž kad i u san.
U jurišu na Majnc, recimo, vidimo Vuka Isakoviča kako ulazi u bitku i kako iz nje izlazi, ali ga ni ovde ne vidimo kako seče sabljom ili ubija.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
!.. Poturnjak!.. Na mojem saboru, u mojoj slobodiji, u mojem Kolašinu, pred ćivotom Svetoga Petra, da ti kažem, izlazi mi na put da me razoruža kao ženetinu! I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!..
I tako dalje što je potom bilo. Sve izlazi pred oči. Još jednom proklinjem Kosovo, još jednom mu ovako sa sedla šaljem mlaz krvave mržnje, pa naglo okrećem konja k
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front. — Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta. Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Divno sunce sa dalekim sumaglicama, na pučini beloj kao mleko, nepomičnoj. Odjednom svet, opravljen, izlazi da se baci na jela sa larmom i veseljem dece. Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto.
Gospodin koji se tušira i oblači iza zaklona izlazi i završava rečenicu koju je još otpočeo dok je bio nevidljiv. Daje nam jednu ruku koja sveže odiše na sapun od badema i
Jedva uspevam da mu dokažem da kašičica nije važna i da moramo poći. On onda izlazi, očajan, sasvim nag, krijući između nogu svoju golotinju.
Boj izlazi pred kuću, i pre no što će leći peva okrenut mesecu. Prva noć na poljskoj postelji, savršeno bez ičega, mokar kao u kupa
Svuda se ukrštaju staze izgažene zverinjem koje izlazi na izvor ili odlazi na lov. Čopori zverinja svuda, od prve hladovine popodnevne do prve toplote jutarnje.
Iz jedne od koliba dopire pevanje praćeno od više zvučnih instrumenata. Lupamo. Pesma odmah prestaje; crnac koji izlazi gleda nas s nepoverenjem i uplašeno.
Toliko je taj lik prost u svojoj građi i tragičan u svojoj neduhovnosti. On sa lenjošću izlazi iz svog ćutanja, samo svojom pljosnatom glavom kao bivoli iz mirne vode poto–potoa, da bi odgovorio na pitanja tumača.
Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu. Pred nas izlazi celo selo: četa sasvim nagih džinovskih ljudi, grudi i mišica neverovatnih. Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću.
drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode. Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće.
Kamion Libanca prvi put izlazi iz svoje garaže pokrivene palmovim granjem. On je obojen svetlom zelenom bojom. Šofer je crnac dobavljen iz Boakea, ali
Onaj koji trese zvečkom priklanja joj neprestano glavu, polusklopljenih očiju sluša zajapureno njene zvuke, kao da iz nje izlazi išta drugo sem zaglušne larme. On dolazi, posle, da govori sa mnom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto. Stana iz jednog šipraga, u kome se za časak prikrila, izlazi. STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam pošla za njima; P’ ako i ne bih oči sklopila, Promotrila bih barem
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A kad posle vreloga dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Četvrti puk“... Meni laknu. U rovu nastade muvanje, pomera nje, razgovor vojnika i četnika. Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!
Naših šest četa posedalo je tačno sredinu one bliže vertikalne prečage kajmakčalanskog masiva, sa koje se izlazi na vrh... — Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja.
— Na početnom delu desnog horizontalnog kraka krsta. — A-ha! Sa njega se izlazi na vrh. — Sećam se, to poslepodne imali smo muke da pronađemo naše trobojke.
Njihovo spremanje trajalo je kratko vreme. Natovarili su rančeve na leđa, napunili puške. Pala je komanda: „Izlazi!“ Pojavili su se izvan rovova i zastali u klečećem stavu. Bili su nemi. Nije se čuo ni najma nji zveket.
„Kica“ privodi novajliju svome krevetu, odmah do Perinog, da ga usluži konjakom. Ali tada je obično čašica prljava i on izlazi da je opere. Pera kao da se prene, i obraća nepoznatnom: — Druže, iz koje ste komande?
A kada on ode, otpoče pesma. Pevaju i Srbi i Rusi, pevaju svi u isto vreme. Podne je davno prevalilo, a svet već izlazi u šetnju. Izbeglice srpske, oficiri rekonvalescenti, čak i reumatični pukovnici. Svi izišli na korzo.
— Eh... nije nego, znaš... Čovek tada izlazi izvan okvira onoga što mu je opredeljeno. Čak i naš narod kaže: „Ne igraj se sa sudbinom!“...
Interesovalo me da li će i onda kapetan biti ovako spokojan... plovili smo u pravcu moreuza, kroz koji se izlazi na pučinu. Na palubi se pojavio jedan marinski oficir, za njim je išao mornar natovaren pojasevima za spasavanje.
Čini mi se, kao da su im se ruke spojile. I moj ti se Stanić diže, a i ona. Prolazeći pored mene, on mi dobaci: „Izlazi odmah!“ Zašto ću mu ja? — pitao sam se... Ustao sam ipak, i pošao lagano za njima... Čekali su me.
izdaje prvu knjigu svoje ratne hronike: Devetstočetrnaesta. Iste godine postaje vanredni profesor univerziteta. 1935. Izlazi druga knjiga njegove ratne hronike: Pod krstom. 1936. Štampa treći deo: Kapija Slobode. 1937.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
a koji sam, pod naslovom Dokumenti o Nikoli Borojeviću, objavio u Zborniku MS za književnost i jezik I, 1954, 181—4, izlazi da se on prvi put javio 1837. godine; o tim pitanjima, kao i inače o Borojeviću, v.
Ja, kad štijem peštanske novine, kad god smijem se a kad god ljutim se, zašto onaj jezik izlazi na vražju a ne na Božju. U Biogradu bolje pišu.” (v. Gradja za rovijest književnosti hrvatske, Zagreb, 6, 1909, 118).
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino! VUJO: Odavna i stojim, svijetla gospođo, pa sam ti i dodijâ... Hajd’! hajd’! otis’ću ja... al’...
Bože, oprosti, al’ nije u njoj sve načisto... morâ je i nju nečastivi repom u pamet čarnuti, hajd’! hajd’! (Gunđajući izlazi.) JELISAVETA: I ti si gospodar?
(Katunović sa Katunjanima ostavlja busiju i vičući: „Juriš braćo!“ odlazi. Stanojlo s golom sabljom izlazi.) STANOJLO (udarajući na Đuraška): Tu si, nevero! Kopile crno gadne matere, Sad ako živi, nek te oplače. KAP.
Moj danče sjajni! Sanče varljivi! Grehova mojih druže marljivi!... (Jelisaveta, podskakujući, a za njom Đuraško, izlazi.) VUJO: E Izjede me!... Opčini!... Prokleta bog dô... Mrak je izjeo!... O! o! o!... (Umire.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti. Mrijeti, ljudi, valja, a duša izlazi na tijesna vrata: malo sam se i bojô. A kako se ne bi' i bojô kad 'vamo znam kakvi su Majdanci...
Sudac: Ja te ne razumijem, ali će te razumjeti jedan drugi gospodin. Pričekaj Ti, Davide, sad ću se ja vratiti (izlazi). David (zabrinuto): Kud ovo ode glavati gospodin sudac? Pisarčić: Sad će gospodin doći.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ALEKSA: Pitam ja: je l' izlazio gde, je li govorio s kim, šta je radio? Gazda veli: zavukao se u sobu pa nigde ne izlazi. JEROTIJE: Aha! VIĆA: Aha! MILISAV: Aha! TASA: Aha!
zviždim ćuranu, ali kad dođe tako neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali ne izlazi nikakav glas. MILISAV (Tasi): Umeš li ti da zvizneš? TASA: Umem, gospodine Milisave.
Ovi praktikanti još ne umeju ljudski da saslušaju. Iz ovoga, brate, izlazi, da Ljubica Pantić dostavlja Gaju Jankovića da je nasilno pobacio.
Ko ti je kriv, što se nisi branio! Čitaj, čitaj samo dalje!... VIĆA (čita): „Iv priznanja okrivljenoga izlazi da je on nihilista, u vezi sa najvećim inozemskim revolucionarima...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
društvo Matica srpska, pokrenut časopis "Srpski letopis" (1825), koji pod imenom "Letopis Matice srpske" (od 1873) izlazi i danas. Ta visoko razvijena građanska sredina bila je odbojna prema inovacijama s juga.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul. NARICALjKA ŽENA IZRAILjSKIH (Davidov plač) Gilboa! Gilboa!
Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul. NARICALjKA ŽENA IZRAILjSKIH (Davidov plač) Gilboa! Gilboa!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čim počne modrina dana, čaršija, ulice da se ocrtavaju, naziru, on se već pojavljuje na kapiji, izlazi glavom napred poguren i s ključevima. — Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi.
U redu. A ti? Ni kome si dao, ni od koga uzeo! Nigde ništa zavedeno! Hajduče, u goru, bre!... Pa ne mogući više, izlazi iz dućana, brišući od besa, psovke, pljuvačku s brkova, s usta... Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži.
Ali pošto on već toliko vreme ne izlazi u svet, ne poznaje ga, pozaboravljao, to moli njega da im on, ako ga zna ili se raspita, i kaže, posavetuje ih.
A da uvek, pred ručak, večeru, kada se zna da on dolazi iz čaršije, ona tada od njih izlazi i kao pre, uvek, gore, na kapiji, susreću se i da, kao i pre, on, iznenađen videvši da je ona, oslovljava je: — A, ti
Kad uđe, njega zapahne miris njihnih ženskih odela, šalvara, mintana. Sve ustanu. Mati mu, srećna, izlazi preda nj i veli: — Eto, sinko, zarazgovarale se pa... — kao da mu se izvini. — Ako, ako — odobrava joj on. I ne seda.
Čekali da on kaže, odluči se pa da pođu, ali on, kao da nije ništa bilo, kao uvek pribran, miran. Izlazi pred dućan, seda na ćepenak i s prekrštenim nogama, izuvenim cipelama, brojeći brojanice, kao u najmirnije i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Svakako su najstarija verovanja vezana za samoniklu (poljsku) m., koju su — prema opisu iz 1958 — na Sv. Iliju, kad izlazi sunce, ritualno brale starije žene, »gole, raspletene kose«, i »ostavljale je više vrata kao odlično sredstvo protiv
»Trava se stavi u lonac s nenačetom vodom, koji je tako zatvoren da para iz njega ne izlazi. Kad voda provri, sud se donese i prevrne u ćasu ili lavor nad bolesnikom.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A kad god čuje čiji bat putem, ili nešto što bakti, dršće od uzbuđenja... A mjesec izlazi i tri ure već minuše... Sjutradan pop Vrane, ljutit, neće da odgovori Maši kad mu u putu nazove „faljen Isus”, a
A sluga, podučen, izlazi iz kuće. Ali Maša pođe za njim i, na polasku, glasno pozdravlja popa i umiljato se smije... Tpehe nedjelje napovjedi, iza
Ja mu ne branim, alal mu, neću da duši hvatam grijeha ..... Jedanput sunce izlazi i jedanput se umire!... Ostali svjedoci izjaviše jednako.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Došla je kod mene, usplahirena i ispunjena nemirom. Rekla mi je bez okolišanja da joj se ne sviđa što Dorotej izlazi iz tvrđave. Baš tako. Ne sme, veli, u buduće napolje jer dolazi Brzan, svaki čas može biti ovde. Napolju je opasno.
Napolju je opasno. Ja, kao njegov iguman, moram mu to zabraniti. Rekao sam joj da on izlazi po sopstvenoj volji, da dole po dolini prikuplja bilje baš za rat jer očekuje da će biti mnogo ranjenih kojima samo tako,
prikuplja bilje baš za rat jer očekuje da će biti mnogo ranjenih kojima samo tako, pomoću melema, može pomoći, da ne izlazi prosto iz nekog inata, da bi pravio neprilike i pometnju. Sve sam to izgovorio lagano, mirno, nastojeći da je urazumim.
Bogdan se naravno odmah umešao. Bogdan Ona se zatvorila u svoje odaje i otud ne izlazi. Ne zanimaju je bitke i ovi ljudi koji padaju kao snoplje, štiteći nju i njen posed.
i molite se za one koji vas progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“. Ne, to ne staje u vrt pravednika.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njena oba krila otvorena širom, i pobožni svet izlazi iz hrama. Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata.
su oštro odeljene jedna od druge, a svaki naučnik ima u svojoj oblasti još i svoju naročitu jazbinu iz koje nerado izlazi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
izdaju se prvi listovi i časopisi, namenjeni pre svega nastavnicima, a zatim i učenicima (na primer, u Parizu 1757. izlazi Dečji magazin Žan-Mari Leprens de Bomon, spisateljice poznate po bajci „Lepotica i zver“).
Umro Vojislav Ilić Pokrenut list Lasta u Beogradu 1895. Umro Ljubomir Nenadović Umro Milorad P. Šapčanin U Požarevcu izlazi list Školica 1896. U Beogradu izlazi Zbirka, list za srednjoškolce 1897.
Umro Ljubomir Nenadović Umro Milorad P. Šapčanin U Požarevcu izlazi list Školica 1896. U Beogradu izlazi Zbirka, list za srednjoškolce 1897.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dnu, jedan do drugoga, dva široka, pokretna prozora, kroz koja se izlazi na balkon, i kroz koja se vidi celo dvorište patosano kaldrmom, pa i sama kućna kapija, dvokrilna, na svod, kao i
Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna
I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo). TAŠANA (sa istom onom dosadom, malo se pokreće, da bi je Stana mogla što bolje odenuti).
besno, rešeno): Ili bar, ako ništa nećete da činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla,
SVI Nije bila. MLADEN Pa kad nije bila, neće ni biti! (Polazi ka dečjoj sobi i viče): Ovamo ti! Izlazi Tašana ubijena. Prilazi ruci Mladenu; ovaj zabacuje ostrag.
Bojimo se da ne iziđe pa da je vidimo. MARA Ama, nije ona tako strašna. I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan ga je palanka videla kako prvi put u životu ulazi u advokatsku kancelariju, izlazi iz nje, žuri u magistrat, odande nekuda, ne uvardaše kuda, i opet advokatu.
— Paula priđe tačno onom prozoru kojem ne treba. — Zaboga, dijete! Otuda ne izlazi sunce. S te strane zalazi, pred veče, zar ti to ne znaš, teško meni! — Paula pocrvenela.
Jedan Švaba bi nam se skinuo s vrata. Skupo jeste, ali je lepo. Nekako okruglo, na sve strane izlazi na puteve, zemlja je odlična, a kućica kao mali dvorac. I šumarak je Švaba podigao.
Nego se vuče od vrata do vrata, vrti onaj točak, i kupi krajcare. Prosjak! I uvek sav kaplje, zato valjda i ne izlazi iz kašlja i nazeba.
Ti znaš da ja ranije nisam bila mnogo grobljarka... Ali kad čovek počne sasvim pošteno da računa, izlazi često da nam poslednju menicu potpisuje neki dobar i čestit čovek tamo na groblju...
Slika je sad sasvim drukčija. Mladost izlazi iz dovršenog perioda kao zmija iz košulje; ne treba joj ono što je svukla, ide dalje, sveža, nova, lepša, zahuktana,
li još koga da posvedoči da sam ja bio onaj prijatelj i pobratim Vlaovića koji je imao ključ od njihove kuće da ulazi i izlazi kako hoće, da iznosi iz kuće što hoće... Ja još znam, iako drugi ne znaju, ko su bili i šta su vredeli Vlaovići!
Sutradan, mama ne izlazi do ručka, a posle podne je uvek ljuta, i ja baš nedeljom uvek izvlačim grdnje, i deca mi se bekelje...
Žene, a bogami i ljudi, stanu tek na vrata radnje, privire, pa nastavljaju put. Naravno, gospa-Jelka ne izlazi uopšte iz kontoara, a razgovara s najstarijim pomoćnikom kroz prozorče.
Znalo se vazdan priča, za vas-dugi dan, o Soki: „ili ne izlazi sa svojima, ili ide pet koraka ispred njih, sama”. Bilo je reči i o Miši Bogdanoviću; ali se tu ništa drugo nije moglo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako u usta ulazi pogača, pa ulazi rakija, pa ulazi jagnje sa ražnja, i zato i sve što izlazi iz usta treba da bude pečeno. Kako iz usta, osim ostaloga, izlazi i reč, to i reč treba da bude pečena!
Kako iz usta, osim ostaloga, izlazi i reč, to i reč treba da bude pečena! Drugi put opet profesor bi nam zadao temu: „Poznaj samoga sebe!
Jedan deo izlazi iz svirale na mali otvor, a drugi ulazi u cev i tu proizvodi zgušnjavanje vazduha. Ovako zgusnut vazduh će za neko vreme
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U podne je žega neizdržljiva. — Iz mene ne izlazi više ni znoj — žali se potporučnik Vojin. — Dođe mi da zinem, pa da dahćem kao pas.
Svi napuštaju poslušno svoja ognjišta, kao da im neka bujica preti poplavom. I sav taj narod izlazi na glavni put. — Narediše ni vaši, da se selime... A nakude kemo, ne znajeme!... — odgovaraju plačnim glasom.
Kajmakčalan u širem smislu nastaje tek od Floke. OD Floke levo je Kočobej. Sa ovoga položaja izlazi se preko prevoja na vrh Kajmakčalana. Sad prelazimo na levu stranu. Odmah na početnom delu levoga kraka nalazi se...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta je s njom dalje bilo ni rak-samac ne zna da kaže, iako svake večeri izlazi na obalu. Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmišljanje o odlasku u nepoznato.
»Kao makovi u mom snu!« — pomisli žena i vide kako, krupniji od svih, izrasta jedan cvet, a iz njega izlazi devojka s cvetom u oku, smeje se i polazi k istoku putem kojim je žena došla. — Tvoja je služba završena!
Šljunak na obali ne govori o tome. No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako vide da iz mora izlazi jedna žena, ali priče su im različite.
Drugi su uvereni da se prvima starica samo priviđa: iz mora izlazi Lepotica od jutarnje zvezde blistavija. U ruci su joj dve travke, gleda u njih, okleva koju da odabere, koju da baci.
Nije bilo dogovaranja kada će se naći, ali u zoru kad sunce počne da izlazi iz talasa, Marijan je silazio na obalu gde ga je u plićaku već čekala Srebrenka.
Ko zna koliko je spavao, šta sanjao! Kada se probudio, iza planinskih vrhunaca rastao je Mesec, velik i crven kao da izlazi iz zažarene rudarske peći. »On, sigurno, zna gde žive MuDri starci!« — pomisli mladić.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti, i zato ne izlazi... I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!
(Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu? Umreh od straha da ne pobegne! Iz kućice izlazi Koštana. KOŠTANA Oh! (S mukom pridržava se za vrata.) Zar ja tamo? Za Asana, u selo, u Banju? Tamo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U vezi s tim važno je i ono što je napomenuo Maretić: „Iz starih i vjerodostojnih izvora izlazi da je Vuk sa svojom vojskom bio na Kosovu i borio se s Turcima vjerno pomažući knezu Lazaru: najviše što se može
u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on probuditi
Ovo je — čini nam se — vreme kad je domaća vojna aristokratija već pokojna. Njoj više nisu potrebni ni ideali ni izlazi iz situacije. A narod je tražio izlaz ne u prošlosti, nego u borbi.
Čije li si dvore poharao? Čije li si roblje porobio? Čiju l' ljubiš pod čadorom ljubu? Izlazi mi na megdan junački!“ Skoči Turčin kâ da se pridrnu, jednom kroči — do konja dokroči, drugom kroči — konja
Il' u kuli nigđe nikog nema?“ To iz kule nitko ne čujaše, već to čula carica Milica, pa izlazi pred bijelu kulu; ona pita dva vrana gavrana: „Oj, boga vam, dva vrana gavrana, otkuda ste jutros polećeli?
“ Marko njima tri tovara vrati, što su dali Đemu Brđaninu; ode Marko bijelu Oridu. Tu izlazi gospoda rišćanska: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, objesi nam Đema Brđanina, evo tebe tri tovara blaga!
Dođe blago Senjanin-Tadiji, al’ izlazi Tadijina majka, pa Tadiji sinu progovara: „Znaš li, sine, Senjanin-Tadija? Kuna ti je baba pogubio“.
“ Kada bude na zahodu sunce, tad izlazi Milićeva majka, pa govori, a za suncem gleda: „Blago mene i do boga moga! Blago mene, eto sina moga!
Tu stražara od tamnice nađe, te mu rusu otkinula glavu, pa u vrata topuzinom gađa: „A izlazi, carevi haine! E je mene care opravio da ja vodim tebe i Aliju“.
Dođe tebe neznana delija, iseče ti po gori družbinu!“ Predrag skoči na noge lagane, pak uzima luke i strijele, pak izlazi na drum na busiju, pak zaseda za jelu zelenu: skida njega strelom sa konjica.
Ali Vuksan ljuta guja bješe, te se Turkom varat ne dad’jaše; on izlazi pred tavnicu kletu, pak dželatu bješe govorio: „Aman malo, pašini dželate!
Tu izlazi ljuba Krsmanova, izlazila, pa je govorila: „Ja dva vrana, dva po bogu brata, jeste l’ skoro sa Cera planine? Jeste l’ vi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu s uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iz visoka kukuruza. — Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine.
Potrka su zato tako nazivali što je trkom i dolazio u školu i vraćao se kući, potrkivao je i onda kad na tablu izlazi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SEJAČI Slišatelju vozljubljeni, i mi sami, svi, svaki po sebi, — izlazi na sejanje sejati svoje seme! I to se razliko seje: kakva je komu njegova ćud, tako i sije.
BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru? Taki već izlazi napred skupi biser, čekano nadanje svim jezikom, prosvetljivanje vilajetsko, ganiluk nasporen i izliven, što se je izlio
Vrlo skupo ukrasi mu ćivot i tamo ga pošteno položi stajati mu. Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi. I može biti da i dosad onde stoji, kako ovde za njega se piše.
Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti koga habara ima. Videše jer nejma je ovde, niti ju je vezir video — zakle im se.
Pake mu rekoh dovde i dovde da imaš dolaziti, a ne nadanje preko svoje ti međe nikud više ne širi se ni izlazi razlivajući se po ravni polji. A svoj ti talas dizat vraćaj u sebe, nek' se unutra gruha, a ne u polje ga puštaj.
ne imati, psovati veru i dušu, grob i daske, vi sami i deca vaša, i ostala veća i mnoga zla činiti i izgovarati, — ne izlazi li to sve od vas?
odbijaj od sebe s nemarenjem, što čini da čini, s smrznućem na nju; nit se razlučuj, zašto to doposle jošte sve na gore izlazi s bezderisanja nehatna. Tvoj ti je zglavak, valja ti ga vidati, lečiti čim se može; kad ljutim, kad blagim melemom.
U što ste ubrazdili s vaših velikodizanja hubavih domova i skupa odela! Našto to posle izlazi? Da ne izostajete u grobovi nerastvoreni ka crni panjevi!
To ti je milije gledati i za veću izlazi ti fajdu, nego u crkvi prestajanje te slušanje božijih pesmi? KARANjE VISOKOUMLjIVIM SVEŠTENICIMA Imadu od te skupštine
U jednom sečivu nejma halata, ni kuće s jednom gredom. Kratka je reč, ama na mnogo izlazi. Temelj bez zida i koren bez pronikla nizašto je.
Dvostrukom zapitivanju dvostruk i otvet podaj. Za prednjom zrakom dolazi vrlo jasno videlo i glasu izlazi reč; za deverom šeta se mladoženja... Što smo imali posla kod belo, crno iskati?
Ne budimo oma hrčkovi poskakušni uz koplje znaj, hoćemo se pronuziti. Iz koje mu kuće kroz odžak vidi se a dim izlazi, to svi znamo jer unutra vatra ima. Držeći se zubi za vetar na strmoj poledici.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I sve dok cveta dafina, ono nekoliko dana, čorbadži-Zamfir nerado ostavlja kuću i slabo izlazi u čaršiju. Tu sedi i puši, pije kafu i amberiju, odatle naređuje i savetuje i grdi, ali i kad se naljuti i grdi koga od
Ona lepa idilska tišina pretvori se u paklenu dosadu. Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.
Malo posle, eto i nje, Zone. Izlazi iz kuće, spušta se dostojanstveno kao golubica niz visoke kamene stepenice dole u avliju.