Dučić, Jovan - PESME
Uprtih zenica prema nebu zlatnom, Dva giganta Sfinksa tu stražare tako, Dokle ona plače; a za morskim platnom, Iznemoglo sunce zalazi, polako. I ja kome ne zna imena ni lica, Sve sam njene misli ispunio sade.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Idućeg dana, marševa kolona ovog istog zaštitničkog odreda pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica što pred njom maršuje, nije smela napustiti do
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kao da odjednom dođe k sebi, uvide svu zbilju, skoči, pade na Mitu, prigrli ga i, naslonivši svoj obraz na njegov, poče iznemoglo, sipljivo da jeca: — Mito, sinko! Mito, sinko...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
prve nepravde, lažni žig sramote, i prvo poniženje, kikotom je opeklo, ali tek kad ljubav snagu i volju mi ote, sve je, iznemoglo, u nepovrat, oteklo. Žar, san, svilu, pesak, šta li, sad, u ruci držim?
Rakić, Milan - PESME
Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o. Al̓ je prešlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege i studene noći. O, kako te žalim!
Pandurović, Sima - PESME
Mutne oči iznemoglo glede U horizont prazan i oron’o. Duh, sa telom, materiji klon’o. Mutne oči iznemoglo glede. Moju staru ranu od
Mutne oči iznemoglo glede U horizont prazan i oron’o. Duh, sa telom, materiji klon’o. Mutne oči iznemoglo glede. Moju staru ranu od života.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim mora da ga zavoli. Naslednik je to. Moj sin. Ležao je u krevetu i čekao 3oru. „Dođi kod mene“, rekao je iznemoglo kad su se zubi zabeleli i vlažne desni zarumenele na vratima.
„Pa nemoj da mi kupiš, molim te, nemoj.“ Celu ću Palanku da ti kupim kad ozdraviš. Ne uzimaj mi ga, bože, iznemoglo jauknu. „Šta da radim s ovim čudom u kući?“ podizao je pesnicu. „Izješćeš ga zlobama.“ Majka te branila, a ja...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' je prošlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege, i studene noći. O, kako te žalim!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati jednu stoličicu, starački se spusti na nju, i duboko, tužno dahnu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Baš niko ništa, Vujo! — trže se starac i obrnu se djetetu. Mali je šutio i umorno, iznemoglo koračao za kravom. Od suve studeni na njemu se bijaše sve nakostriješilo i ukočilo.
Relja, uspravan, potamnjeo u obrazima kao kakav okorjeli grešnik, prazna i ukočena pogleda, hoda tamo i amo, suvo, iznemoglo šapće i mrmlja: — Čudne li sreće i crna li udesa moga!... Bože, Bože, što si tako nemilostan!
Katkad mećava utoli, vjetrovi se smire, stišaju. Ništa se ne čuje, ništa se ne osjeća do njihovo kratko, iznemoglo disanje, i ono lagano, drhtavo izumiranje vjetrovo što treperi i klizi po sniježnoj bjelini oko njih. — Moremo li, Vujo?
Vujo jauknu i iznemoglo pade. — Ideš li, rode? — vikao je Relja poizdaleka. — Idem, idem — činilo se starcu da čuje djetinji glas.
Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno. Pokraj mene prolaze, promiču umorno i slomljeno mlade i plave Šokice u crnim, atlaskim dimijama, i
Jakšić, Đura - PESME
[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole.