Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Stidljivo pogleda popa, a na licu joj se vidi nekaka strašljiva spokojnost. Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova.
” Ali jedno veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta. Popu se odsjekoše noge.
joj se, valjda od bola, razvuče lice, trže se jednom i onda kao da se osmjehnu i kao da otvori malo ruku, kad joj Ikonija turi u nju voštanicu.
Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom.
U taj par otvoriše se vrata od kuće, i Ikonija, sva umazana od suza, iznese dijete na rukama. — Ja — veli — ne dam dijeteta od sebe, ako ćete me svu isjeći.
— Ako je s tvojim blagoslovom, popo, ja velim tako je dobro — reče kmet. — Neka je s božjim blagoslovom! Ikonija se vrati u sobu. — Još nešto! — reče pop. — Smrtan je čovjek, a neznan mu je čas smrti.
Kad se svi izrediše, Ikonija izbroja dva dukata u zlatu i četiri i po u srebru i krajcarama veza novce u maramu, pa dade popu: — Na ostavi; ovo je
Šta će — veli — naučiti u mojoj kući gdje nema ni preslice, a kamoli razboja? A i Ikonija je ostarjela, da se jedva drži na nogama. Šta vi — veli — mislite?
Mićo donio iz varoši šaren kovčeg, i u njega trpa Ikonija silne čarape, košulje i ubruse. Žene posjedaju na klupu pod orah, miluju Maru i plaču, a ona uplašeno ide iz krila u
Nije ni on gotovo ništa večerao, a tu noć uze Maru sebi u postelju. Ikonija se ne može od nje da rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i prostre ga pred vrata
Sobu je osvjetljivalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom. Da je u taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske slike.
— reče pop. — Mara još spava, a Ikonija nam može ispeći kavu. Ne rekoh vam da je takav dogovor da kum Ninko vozi Maru u Biograd i ponese vladičino pismo kud
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Otac? Vater? A ču, kako on onda odgovara: Zvao se Nikola! A mati? Mutter? Zvala se Petra! I dodade, a baba, Ikonija! Ona mi je bila nešto najslađe na svetu! Rođen? Geboren?
Uze mi ih Garčula. Sećao se, otrčao bi, da poljubi u ruku deda Gavrila. A baba Ikonija, tom prilikom, obukla bi mu nove čarape.
A kad ga mati pozva da ga nadoji, nije hteo prići. Ne sme, kaže, od Goše. Oće Goša da bije! Tako njegova baba Ikonija doznade da je odbijen od sise. Baš hvala priji Gospavi! Da sam znala da te oteram ranije, da mi dete ne poganiš.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Devedesetih godina izlaze glavni njegovi pripovedački poslovi: Ikonija vezirova majka (Beograd, 1891), Rajko od Rasine (Beograd, 1892), Knez Gradoje od Orlova Grada (Karlovci, 1899), i,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
SLIKA 37 III SLIKA 56 IV SLIKA 71 V SLIKA 99 VI SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane „Šargan”, negde na beogradskoj periferiji; udovica, držeća, u svemu iskusna GOSPAVA, drži
) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije!
IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa!
IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa! CMILjA: Sve je to lepo i fino, al mene čekaju noliki sudovi! JAGODA: A lepo su ukrasili tribinu!
JAGODA: A lepo su ukrasili tribinu! MILE: Odlična govornica! IKONIJA: Prikucali i ćilim! Sigurno da je dragačevski, ručni rad! A i prilično velika poseta!
Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet! STAVRA: Šta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, čuješ valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka!
Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo ti čovek kaže: par ekselans! IKONIJA: Vidi ti njih!
IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo ti čovek kaže: par ekselans! IKONIJA: Vidi ti njih! JAGODA (Cmilji): Izvrše oni reorganizaciju, pretumbaciju, probace me u treću smenu!
Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života! STAVRA: Odžačari će dobuku bela, a bolničari crna odela! IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike!
Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter! IKONIJA (provirivši kroz vrata): Vala, da prodaje prokiso sir, provrištalo vino, i lubenice debelkōre, pa ne bi moro baš
JAGODA: Ima i uplatu za fiću deluks, al tamo ćemo gledati nešto komotnije! IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler? JAGODA: On je visoko iznad toga!
Čovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema štampane pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste čuli! IKONIJA (Cmilji): A paradajz ne silazi ispod sedamsto! Ujtru da poraniš, a ne ko prošli put!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
tamo naći: Vojvoda je Bogdan junak, Ljutica mu ime daše, — I on će nas dočekati; A Margita Slankamenka, I lijepa Ikonija, — Lepo su se nakitile, — To su t’, dušo, enđebule.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
odaja a na mojih trideset delija; mene prostri na bijeloj kuli, tu nek bude tvoja mila ćerka, mila ćerka dilber Ikonija, da je ljubi paša sa 3agorja“. Ode knjiga od ruke do ruke — dokle dođe na Grahovo ravno, a na ruke Milutinu knezu.
Kada kneže knjigu proučio, ud’riše mu suze od očiju, a gleda ga ćerka Ikonija, pa mu ode smjerno govoriti: „O moj babo, Milutine kneže, otkud knjiga — ognjem izgorjela! — te je učiš a suze proljevaš?
— te je učiš a suze proljevaš? Što l' ti tako žalostivo piše?“ Al' govori kneže Milutine: „Ćeri moja, dilber-Ikonija, knjiga jeste od Zagorja ravna, od prokletog paše sa Zagorja, — hoće paša nama na konaka, pa mi ište trideset odaja i u
Ali veli dilber Ikonija: „O moj babo, Milutine kneže, ti očisti trideset odaja, i gotovi gospodsku večeru; ne brini se za moje đevojke, nabavić
Po akšamu stiže u Grahovo, a pred kulu Milutina kneza. Dočeka ga dilber Ikonija, ruke širi, te g' u lice ljubi, a družinu u bijelu ruku; odvede ih na bijelu kulu, pa otvori popete sepete, te izvadi
Odvede ih dilber Ikonija, rasturi ih u tridest odaja, pa se vrati na bijelu kulu, te izvadi svoje ruho divno, pa oblači dijete Grujicu: obuče
“ Tek što oni u riječi bjehu, stade zveka mermerli-kaldrme, eto ide paša sa Zagorja! Kad opazi dilber Ikonija, zatvori se mlada u riznicu; Grujo osta na bijeloj kuli čekajući pašu brđanina.
dušeke; kad se paša s ruhom odlakšao, a on pade na meke dušeke, pa govori Novaković-Gruju: „Sjedi donje, dilber-Ikonija, da prenoćiš sa mnom u dušeku, pa ćeš biti mlada pašinica“. Sjede Grujo na meke dušeke; no da vidiš paše brđanina!
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te
njima s pašom učinio; ali Grujo pašu pogubio, pa on sjedi na bijeloj kuli te on pije crveniku vino, a služi mu dilber Ikonija.
Pola tebe, a pola družini, što ste mene u nevolji bili!“ Za njim ide dilber Ikonija, ona nosi trideset košulja, te dariva trideset hajduka; pobratimu Novaković-Gruju, njemu dade zlatna boščaluka, i dade