Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— No ove skupštine, koje ja pamtim, ovako su bivale: sva tri kneza, moj otac Aleksa, Nikola Grbović i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki od svoje knežine račune na sud, ako je preko koga knežine
Na toj skupštini bili su: od valjevske nahije moj otac Aleksa, Ilija Birčanin i Nikola Grbović, iz rudničke nahije knez Nikola, iz ćuprijske knez Petar, iz beogradske knez Palalija, i
) Tako su i knez Nikola Grbović i Ilija Birčanin u svojim knežinama uredili. Opet vidinska vojska pođe na Beograd, jedna udari na Požarevac, a druga na
Jedan samo bimbaša vidinski zatvori se u crkvu, i tuče se iz crkve, a Srbi naši opkole ga. Knez Ilija Birčanin uzme jedno odelenije vojske i sa pročim oteraju Vidinlije do Smedereva, gde se zatvore u smederevski grad,
U tome su moj otac, dok je knezovao, i Birčanin Ilija sasvim drukčije radili. Vide to kmetovi, da Kalaba ni najmanje nije vešt narodnim poslovima, i da on sa svojim „Lepo se
Birčanin Ilija, moj otac i Milovan, kneza Nikole Grbovića sin (jerbo je knez Nikola Grbović bolovao), izađu iz Valjeva i sretnu Fočića
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kmet Stevan prislonio se uz plot, pa samo ćuti i gleda što se čini. Srećko i Ilija, potričari, obilaze po kukuruzima, zagledaju oborene i upola izedene klipove i sumnjivo vrte glavom.
— poče Stevan da ih miri. — Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija. — Šta veliš?... Mnogo? A vidite li vi, ljudi, koliki je meni mal potrven?
— reći će Srećko Iliji i Stevanu. — Ne može ti ono, brate, dok ne zakine tuđe muke — crklo bi! — dodade Ilija. — Eno, sve stara potra — gotovo istrunuli oni strukovi... Poznaje se, brate, što je skoro potrveno.
Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije... Ti ćeš se, Ilija, uvratiti kod birova, pa mu reci neka zakaže po selu da ljudi udare roge na stoku...
— Ama ja vam rekoh — poče pop Stevan malo potiše — videćete da nećemo dobro proći, a ide Sveti Ilija! — Nećemo ja! — prihvati neki Jovan travar iz gornjeg kraja. — Nije to, bolan, šala, zakopati nahoče u seoski potes!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
i bili mahom susedi njegovi: Nogić iz Sovljaka, Čonjaga iz Ali-aginog Salaša, Latković Jovan i Ninković Jovica iz Klenja, Ilija Zavrzan i Stanojlo Surep iz Glogovca itd., itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra...
— Zovni stražu! — zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran... Dok dlan o dlan, i straža tu. — Surepe, Stanko, Ilija, Jovane, Jovica!... Vi ćete sa mnom... A vi... Nogiću, ..... Vodi ih na Drenovu Gredu i tamo nas čekaj...
— Sad da se raspodelimo — reče harambaša. — Ovo je mesto dušu dano za busiju... I, ovako ćemo!... Ti, Ilija, ti ćeš stati tamo. Na tebe će prvo Turci udariti, ali ti ih propusti... Ti, Jovane, do Ilije... još ovamo malo...
Ako li Turci nagnu bežati natrag, zbunite ih vi, Jovane i Ilija, a mi ćemo jurišati. Jeste razumeli? — Jesmo, harambašo! — Još nešto. Stanko, ti još ne znaš reda hajdučkoga.
— A, posle, nemojte im sve ni kabuliti. Budite malo oštriji prema njima!... — Ne brini!... Ima ih i takvih. Ilija Srdan iz Prnjavora prvi će početi!... Ako iko, on će prvi od nas u goru.
— Deset. — Deset i dva dvanaest... četrnaest... dobro! — računao je harambaša. — Onda neka pođe Surep... Ilija... Stanko... Zeka... Jovan i Jovica... To će biti dosta... — Dosta! — jeknu Stanko. — Ja ću im sam dati posla!
Stanku kao da neko skide teret s duše... Hajduci već behu na nogama. — Pazi! Oprezno samo!... Ilija! Ti ćeš zaići od česte sa Devom i Jovicom, a Stanko, Zeka i Jovan će sa mnom. Samo polako...
I on, naslonjen na harambašu, pogleda ona tri nesrećnika... — Sad mi ispričajte sve kako je bilo. Dede ti, Ilija! I Zavrzan poče pričati sve do sitnica. Kad bi gotov, harambaša reče: — Pravo mi je! Sve je dobro bilo!... A sad?...
reče mu kako se i prvi ljudi u Mačvi, kao trgovac Čupić iz Noćaja, prota Smiljanić iz Belotića, Katić iz Glogovca, Ilija Srdan iz Prnjavora i još mnogi, mnogi danas dogovoriše da dižu ustanak u ovome kraju.
Bacite me u... Ta je njegova reč sokolila sve. Sve što je s njim bilo verovalo je da je tako... Ilija Srdan je čuvao straže od Turaka što na Lešnici prelaziše Drinu... Pa da ne pominjem popove i mnoge druge.
Kao što rekoh, Čupić je napravio dobar raspored. Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo. Uspomene navališe i pritiskoše mi grudi. — Lakše, Ilija, lakše, još lakše! Zategni uzde. Hodom prođosmo pored nove, velike, zidane škole. Baš zvonjaše na večernju.
Teodosije - ŽITIJA
Ali, niti je sveti za ovo kriv, niti sam ja što ovo pripovedam zazoran. Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Prilikom jedne deobe zadruge u leskovačkoj Moravi, izvesni Ilija Milošević je, kao dete, svog oca upitao: „A ja kome ću da pripadnem?
Matavulj, Simo - USKOK
Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar
Pogibija! Vladika preblijedi, te i on jedva izreče: — Šta bi, dijete? — Pogibe naš Ilija Dragov! Ubi ga Marko Matov Poček.
Na razmaku među njima stojahu serdar Điko Martinović i donjokrajski knez Ilija Ivanović. Pred njima stojaše vezan visok mladić, velikih crnijeh očiju, mrke nausnice.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tako su postali njegovi spevovi: Hajduk Veljko, Vasa Čarapić, Janko Katić i Stanoje Glavaš (1860), Birčanin Ilija, oborknez izpod Međednika (1862), Dušanija (1863), koju je smatrao za najbolje svoje delo, Karađorđije izbavitelj Srbiіe
Mesto nekadašnjih maglovitih ideala »Slavjanskog Carstva« i snova o (ZDESNA, U GORNjEM REDU: PRVI — ILIJA DUŠMANIĆ, DRUGI — ANDRA NIKOLIĆ, TREĆI — RAŠA MILOŠEVIĆ, ČETVRTI — KOSTA HRISTIĆ; U SREDNjEM REDU DRUGI, U SREDINI,
Književni listovi ponova se javljaju tek polovinom sedamdesetih godina. 1874. godine dr Ilija Ognjanović ponova kreće Zmajev Javor, koji je izlazio do 1893.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Meću njima i desetar Ilija, durašna svojeglava momčina, kome se, kao za inat, baš sad ne spava, iako se posljednji put odmarao vrag i sam zna kad.
E, baš je našao kad će da stane. Prije svega nekoliko dana Ilija je dobio taj sat od komandira čete, prvi svoj časovnik u životu.
— sve stvari pokažu svoj pravi lik i pofronte se kao za paradu. — Evo nas, druže Ilija! Lakše mu je sad i u najvećoj tmini.
— Šta bi sad? Ilija se premješta do svog vodnika Boriše, opet naginje uvo prema lijevoj ruci, osluškuje i beznadno puše: — Stao pa stao,
— Ma ko stao, brate? — mučenički stenje Boriša, jer mu Ilija svojim šištanjem razbija i onu lagašnu skramu čemernog sna ovako nasjedećke. — Ma ovaj moj sat.
Samo krava bi bar u neko doba rikala da te podsjeti na tvoj propust. — Zaista, rikala bi — pokajnički priznaje Ilija i u neprilici bulji u sat kao da i od njega očekuje nešto slično.
Šta ćeš ako to budu Nijemci? — smiruje ga Boriša. — Nek je, vala, i moj ćaća — brunda Ilija. — Ja ću sad viknuti, pa nek bude šta će biti.
Pazi, pazider tamo po asfaltu, eno krv teče kao potočić, to vidim prvi put u svom vijeku. Ilija se, konačno razbistren, široko ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan:
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Uzme Gazdin čibuk i puni lulu.) Pravo ima Ilija što je postao pandur, bar puši raat, a ne „Vučko, Vučko!“ da nema mira.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od rođaka načinih junake, a komšije postadoše vrači, stric Ilija, kradljivac jarića, u vučjeg se vođu preoblači. Čak i baka mog pajdaša Janka načini se moćna čarotanka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onaj se pridiže, gledajući u cev puške, i lagano odmače, pa viknu: — Narode... narode, dođi i nosi, uzmi... Sveti Ilija...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj moj drug bio je Ilija Petrović, prevodilac Bajrona. On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj
To je bio pomenuti Ilija Petrović, prevodilac Bajrona, koji je imao nekakve veze sa šefovima socijalista. Kad je on otišao, ja sam izleteo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice: — Bila tako dva građanina: jednome bilo ime Milan, a drugom Ilija. Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao.
Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao. Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevaljao i nije slušao svoju dobru vladu, već
Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao. Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevaljao i nije slušao svoju dobru vladu, već je glasao protiv vladinih kandidata.
Milan poljubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući.” — Potom se vlada okrete Iliji i reče: „Ti si, Ilija, rđav i nevaljao građanin, zato ću te uhapsiti i oduzeti ti platu što je primaš, pa ću je dati dobrima i valjanima.
Dobri i poslušni građani ne rade kao Ilija, pa ih svaka vlada voli! — govori opozicionar. — Lepo, a šta je dužnost dobrog i poslušnog građanina?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja sam iz toga veka i mogu vam posvedočiti. Ali odjednom nastade takav urnebes u školi, da mu ni sam sv. Ilija ne bi mogao naći reda. — Juh bezobraznik! viknu direktorka. Đaci zapiskaše i zavriskaše.
Deda vrisnuše i razbegoše se kud koje, i on, kao da se odjednom trže, spusti ruke pa samo uzviknu: — Bog i sveti Ilija gromovnik neka im za to plate! Zatim se polako okrete i ode svojoj kući. Od tada su i deca pazila šta pred njim govore.
— Pronesi ga, Bože Spasitelju!... Sveti Ilija, nebesni upravitelju, učini čudo, molim ti se i pronesi ga, da ne izgubim dušu moju, — šaputaše u sebi čiča Pera, a
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ... Od uha do uha raspeti brci Kakve nose šoferi-Grci, Ilija Birčanin, Stanoje Glavaš! Kad ih vidiš, ne moš da spavaš!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Neću, Ilija, rekoh mu, da ti vrćem žao za sramotu, nego ovako te molim, kani me se! Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam,
Neću, Ilija, rekoh mu, da ti vrćem žao za sramotu, nego ovako te molim, kani me se! Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam, niti da bi se od straha kome uklonio, no me veže što i tebe ako pameti imaš...
“ „Kad to rekoh krenuh da poženem brave. Ilija skoči kao pomaman za mnom, grdeći i nazivljući me svakojakim imenima. Ja se i ne obazrijeh, no stadoh da javim stoku.
On spopao ponajboljeg brava. Ja imah prut u ruci, bacim ga, pa uhvatim brava za stražnji trup, i rekoh: veka, Ilija, ne zameći kavge danas, tako ti velikog imena božijega! — Kakve kavge? Zar s tobom da se kavga zameće, balava pogani?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— kazuje žunja u lugu, a na to joj druga odgovara: — Nije pečena! Nije pečena! Nije pečena! Ubio Ilija Miliju! — kliče prva žunja, a druga je pita: A što? A što? A što? — Za lanjsku kiriju! Za lanjsku kiriju!
GROM Kad grom udara, onda kažu da sveti Ilija, po zapovijesti božjoj, gađa đavola; zato govore da se ne valja krstiti kad grom puca, da ne bi đavo u nevolji pobjegao
Tako mu je suđeno). ’ROMI DABA Po narodnom verovanju bog je dao ev. Iliji munju i grom da pobije sve đavole. Sv. Ilija je sve đavole pobio, samo mu je pobegao ’Romi Daba, koji se bio sakrio u ciganskom ćemanetu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Prepodobni oče, dobru nađe lestvicu kojom uziđe na visinu, kojom nađe Ilija kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski
Stanković, Borisav - JOVČA
(Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija! MARIJA (uplašeno): Ćuti! Nemoj glasno. Nemoj da te čuje! Možda ne spava, možda se probudio, pa da ne čuje larmu...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio.
Samo mi je žao bilo što mi je bukvar izderat bio, budući [da je] iz njega učio moj brat Ilija, pak ga je u takovo sostojanije metnuo kao da su kurjaci iz njega učili.
Moj brat Ilija nije taki žestok bio. Momče samo tri goda stariji od mene; da sam hoteo, mogao bi[h] i njega nagovoriti da ostane.
Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celi[h] dana; ima koji su postili i četrdeset, kako Mojsej, Ilija i sam spasitelj naš.
Mojsej na Gori sinajskoj budući, a Ilija bežeći po pustinji, bila je potreba da bog s njima čudo učini. A što se usuđuješ spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju.
Poslije ovlašnijeh razgovora, pop Ilija poče govoriti o osobinama naših seljaka. Kaza da među seljacima doskora ne bješe verske mrzosti, da su se ljudi obiju
Bakonja, smijući se, skide kapu prema njoj, pa odleti u sav trk. Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros.
To je bio kuvar, koji je dugo vremena služio kod njekoga imućnoga samca. Sutradan pred podne stigoše: pop Ilija, Srdar i Toma, Mašin sin sa Velike oštarije. Bakonja im se nadao, jer je svakoga trenutka izlazio iz kuće i izgledao.
Bakonja je održao riječ zadanu popu Iliji, jer, prije no što dobi parohiju, bio mu je gost dva dana. Pop Ilija bješe udovac bez djece, a na glasu bješe njegova dočekljivost.
Poslije ručka „spavnuli“ bi svi, pa bi se opet šetali do večere, koja se dockan počinjaše. Pop Ilija i Toma otidoše, ali Srdar osta.
Među gostima, razumije se, bijahu Srdar i pop Ilija. Toga tek dana seljaci poznadoše koliko vrijedi fra-Bakonja. Kad se poslije večernje momčad poče bacati kamena s ramena,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN 171 POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE 176 OSLOBOĐENjE 186 IVAN — ILIJA ILIĆ 193 SVEDOK 200 ZAVEJANI 204 ČISTAČ 209 SVI SMO MI KOLETA OD ROZENA 212 BAKUĆ ULIJA I DRUGE
reče potom. Nema šale! Gura ti ovo k’o mećava! Ne čeka ni tebe, ni mene! Ne pita ni za Janka, ni za Marka! IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija Ilić, i ja.
IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija Ilić, i ja. Zajedno smo čekali voz, koji je po navici odocnio da na vreme pođe, popili po kafu u restoraciji, pa smo
Jedna stranka ima da bude čista kao crkva, pa tek onda da braniš svoju veru kao pravu veru.“ Ovaj Ilija ili Ivan Ilić bio mi je inače, a i zbog ovakvih svojih nazora, retkih u današnje vreme, postao odmah simpatičan, i on
tako, pa zar nije i bolje i lepše da se ne umaramo i ne mrcvarimo takvom jednom gnjavažom, kao što je ta naša politika? Ilija — Ivan Ilić, čovek dosta trezven, a pored toga i vaspitan prilično, izašao mi je u ovom pogledu smesta u susret, iako
I u tome redu misli Ilija Ilić opet potonu u politiku. Ja već vidim da tu ne pomaže ništa, gledam u sat i tešim se da ćemo skoro stići tamo gde
“ Ćutimo. Cure streje. Zaista ćemo umreti od dosade. Povučem ga ja za ruku: „’Ajdemo, velim, gos’ Ilija, da siđemo dole u kafanu, da odigramo jednu partiju domina, da ubijemo vreme.“ On se misli.
“ — pitam ja moga druga. „Ovo mi na neki zbor izgleda. Kažem ja da mi ovo na neki zbor izgleda, a vidim lepo, Ilija se sav ozario. Da je najedanput granulo sunce, ne bi se on tako bio razveselio.
Da je najedanput granulo sunce, ne bi se on tako bio razveselio. Zbunio se Ilija, pa ne ume usta da otvori. Vidim ja šta je, pa mu kažem: „Ajdemote, gos’ Ilija, odavde, nije ovo za nas, ’ajde da
Zbunio se Ilija, pa ne ume usta da otvori. Vidim ja šta je, pa mu kažem: „Ajdemote, gos’ Ilija, odavde, nije ovo za nas, ’ajde da kidamo.
“ Kažem ja to, ali nemam kome, ništa ne vredi šta govorim: zakopao se Ilija Ilić na onom mestu, pa ga ni šest čifta volova odande ne bi pokrenuli.
— Dajte mi reč — veli Ilija Ilić — hoću ja da govorim. — Ko je ovaj — viče narod sa svih strana — šta hoće on, ima li on pravo da govori? — Ima!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo... — Podaj im svima, koliko god sad možeš, jer će mi ti ljudi trebati.
— Hoću ja — odgovori pop, osvrćući se na Pantovca, koji već beše prošao. — Siromah Ilija izgubi detence... A ko ti je ono... valjad’ Pantovac?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to vidi gospodin bog, reče svetom Iliji: — Ilija, hajde dolje pa kaži onome starome kod koga služi i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina,
Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo. Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče!
Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo. Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče! — Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija.
— Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija. — Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim
— Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija. — Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim imaš posla.
Starac mu reče: — Ne znam. A sveti Ilija mu reče: — Tebi je godina ujutru. Kad vrag dođe, pitaće te šta radiš, a ti reci: ložim vatru; on će te pitati da li
Potom sveti Ilija otide, a stari ostane sam. Kad zamalo al̓ dođe vrag, pa ga pita: — Šta radiš, stari? A stari se izadre: — Evo ložim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Jesam, brate, — odgovara po treći put Pavle, i odmah ućuta. — Lako je tebi: u suvezu si, a Ilija je dobar suveznik. —Jest, brate! —I jest, kako da nije, kad mu je dao i ženu u suvez!
— Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle. I prelom prosu se smeh i žamor kao u roju pčela u košnici. Ilija se napreže da čuje koju reč, sumnja da se o njemu govori, ali ljudi domišljati, pa se uozbiljili, a i on se pretvara i
—Tako je, pa Pavle veli da mu pomogne uzorati i ono ženine njivetine... —Pusti, čovječe, vidiš da Ilija vreba svaku riječ! — prekide Toma i sumnjivo gleda u Iliju. — Gledaj, pričinja se, a sjeća se, očiju mi!
— prekide Toma i sumnjivo gleda u Iliju. — Gledaj, pričinja se, a sjeća se, očiju mi! — veli potiše, oborivši oči. Ilija se diže i, ne rekavši ni reči, iziđe v kuće. —Kasno je! — ponovi Pavlova žena. Niko joj ne odgovori, kao da ne čuju.
— Pa pogleda u društvo otvoreno: — Eto mene, a evo vas: ako me uhvatite u zlu djelu, radite od mene što hoćete... Ilija već odavno sumnja na ženu, opaža kako Pavle, pogdekad, krišom razgovara s njome, a gdekad i pred njim dobace jedno drugom
I Ilija, uzbuđen tim mislima, pređe preko komšinskog puta i uniđe u svoju kuću. Nasred kuće, među hambarima i sanducima, ognjišt
Deca, okuplena, smotala se pod kabanicu, podalje od majke. Da nije Ilija uzbuđen, on bi, po navici, izuo opanke istresao sa nogu zemlju, prekrstio se, pomolio i legao bi mirno do žene.
—Muči, djecu ćeš probuditi!... —Neka se probude, neka znadu što im je majka..... Mogu se tobom podičiti.... — Ilija, ne ljuti se! — javi se stara s druge strane vatre. — Briga te za nju....
Tri dana posle, u ponedeljak, Ilija pred zoru sprema se u planinu. Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari.
Pregledaće kolibu i goveda. — Čuvaj mi djecu! — prikriči Ilija ženi s kućnoga praga i, zagrnuvši se prostranom kabanicom i pokrvši njome glavu, iziđe iz kuće.
A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara
I, tobože, vrti se po kući, kao da se nekamo oprema. Pa proviruje na odškrinuta vrata i videvši da je Ilija iz kuće zagrnut kabanicom izašao i zamakao između kuća, iziđe napolje. Pažljivo protežući se i oklevajući popođe putem.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da umukne. Više puta biva štošta da mu s’ gratulira, A naš Abu-, a naš
—turski, fr.—francuski, crkv.-slov.—crkvenoslovenski.) Abukazem, tako se potpisuje poznati srpski književnik dr. Ilija Ognjanović. Antipater, vojvoda Filipa i Aleksandra Maćedonskog.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
na visu, gde su bili sabijeni Turci, bila je sva opaljena i polomljena od naših granata; seljaci vele: »kao da je sv. Ilija tukao.
S leve strane doleću i kuršumi. Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Fikus“ ga lupi po ramenu. — Alal ti vera!... Ti „ižlažiš“... kao grogromovnik Ilija iz... oblaka. Pera poče da se ljuti što je „Fikus“ dao znak kada je on podigao nogu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već danas serpska padoše svetila Pod mačem zlobe: Rečiti Aleksa Nenadović, i s njime drski Birčanin Ilija, dobri Ruvim! A kamo, gde su plemena vašega Izbrani proči?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
bismo na 'noj okuci u gaju, jeknu štuc kô nebeski grom; za štucom ciknuše dvije mâle, pa se razdera ostraguša kô sveti Ilija. Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Inače se o ž. v. veruje da pod njom stanuju nečastivi. Stoga, kad grmi, ne valja ići pod nju, jer je sveti Ilija udara gromom, gađajući đavole pod njom (GZM, 6, 1894, 371).
npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.). U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu. U vodi u kojoj je k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Djevojče se skanjivaše, a i njegov otac, Ilija, ne bijaše zadovoljan, pa se razvrgoše. Ali ovoga puta nije ga rodila majka ko će mu na stopu stati; neće ni oca
Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi. Ima nekoliko dana što Ilija razmišlja gdje da je namakne. U gazda—Jova pričaju, ljudi da je preskupa i za gotov novac, a na dug ne zna se kako će
blagajna što se tek zasnovala i da ga daje družinarima jevtino, čudo jevtinije nego što ga prodaje gazda Jovo. ...Ilija zateže dame u blagajnu upiše, žao mu; i boji se staroga gospodara. Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati?
blagajnu primi, već mu udari u obraz koreći ga što dopušta da sin Rade, na njegove oči, sa Božicom u suložništvu živi. Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um?
Baš da se svom duhovniku ne zamjeri, Ilija bijaše, odmah pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam
njega i Radu, ali promaši cilj, jer seljaci, kad iziđoše iz crkve, ljute se na nj; vele Iliji pred crkvom: — Što si se, Ilija, sneveselio? Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ...
— Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. .
Pa volim biti o sebi; neću da se sa svakom gubom miješam! —Imaš u nečemu razlog, — uzvrati Ilija, ali, brate, zagrdiše trgovci u varoši.
U njihovoj kući dotada nije se znalo za krevet, pa ipak otac im nije zamjerio: neka je Radi lepše! ...Sjutra Ilija i Vojkan gone svaki svoga pauša pred sobom put varoši.
” — Ne htjede ni mene, opazi Ilija, — a negda bio bi mi dao sve što ima. Đavo bi znao, takovi su s malim svi. Za najmanju, iskopali bi ti kuću.
— veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas? Ilija priđe gospodaru, rukuje se s njime.
Ispod seoskih kuća pričeka ga Ilija. Pozna prazna paripa, pa iščekuje. Ne zna što bi od njega. A kad stiže, upita ga gdje mu sijeno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad leti zagrmi, govore oni kako sveti Ilija vodi još jednu bitku sa Brzanom, svetac ga sa nebesa gađa plamenim strelama, a Brzan ga varaka bežeći kroz grmlje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja, ovaj, jutros zaboravio malo konje da istimarim... šta ću, nisam valjda strela, kad ona prid mene, i grmi k'o prorok Ilija... Andrak će znati, ništ mi nije bilo, zdrav čitav, a posle njene grdnje, kijavicu sam dobio.” — „Čovek, a ne žena.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Možeš ga metnuti gde god ti je volja, ništa ne menja stvar. Jedan od mojih drugova, neki Ilija Sušić, stavljao je pri potpisu tačku i zapetu na kraju prezimena i, da vidite, vrlo je lepo stajala i tu.
Ta okolnost, verovatno, dovela je do toga da je Čiča-Ilija, vraćajući se jedne noći posle ponoći kući, zatekao pred vratima svoje sobe jedan par naredničkih čizama.
Kao što vidite, matematički princip ignorisanja čula našao je u ovoj ljubavi svoju najbolju primenu i, kako je Čiča Ilija čovek koji duboko ceni nauku, kao i sve grane njene, nije imao gde no da, posle ovako matematički ubedljivog razloga,
Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović, Boža Knežević, Bora
On je na nekakav način preparirao spisak naše generacije pa je izostavio sebe. – Jeste, jeste! – vrišti Ilija Vukićević i mlatara kroz vazduh dugim rukama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ao kraja kandijskog rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina, Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra Smiljanića), kod Bribirskog Potoka. Period mira od 1671. do 1683.
I pre nego što je izbio novi mletačko-turski rat, neki od ovih neukrotivih buntovnika (među kojima se najviše istakao Ilija Mitrović, brat Stojana Jankovića) obnovili su neprekidne borbe s Turcima (1683).
Zato je jedno vreme — kad se njegov brat Ilija Mitrović odmetnuo od mletačkih vlasti i počeo na svoju ruku da ratuje protiv Turaka — bio interniran u Mlecima.
Takvog čoveka predstavljaju — između ostalih — Vuksan od Rovaca, Mrčarić Pejo, Ilija Birčanin, Petar Dobrnjac, Miloš Pocerac.
preobraća u opšti prkos koji se sliva u drsku poruku paši: „Ne damo ti ništa do kamena, da s njim biješ u oba ramena“. Ilija Birčanin ima u sebi nešto od čega se diže kosa na glavi, kao da je saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda.
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu od Bogorodice... (Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga!
U prvome (iz pesme Janković Stojan i Smiljanić Ilija) dat je u slici punoj poleta i žubora Stojan u trenutku kad je video lepu i besnu Turkinju: Živo mu je srce
To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu Od Bogorodice, — odnese je caru na Kosovo, spušta knjigu caru na koleno, sama
U Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na mejdana: Dojčin bio, pa se razboleo; bio Duka, pa ga boli ruka; jest Ilija, luda adžamija: ono boja nije ni biđelo, a kamoli s kime učinilo; ta ako bi ono i izišlo, al' mu ne da ostarila
adžamija: ono boja nije ni biđelo, a kamoli s kime učinilo; ta ako bi ono i izišlo, al' mu ne da ostarila majka: „Ne, Ilija, luda adžamijo! Tebe hoće Arap prevariti, te će mi te luda pogubiti, ostaviti samoranu majku“.
Treću Ivan sitnu knjigu piše lomnu Kuču i Bratonožiću na vojvodu Liković-Iliju: „O Ilija, Brdskoj zemlji glavo, viđi knjigu, ne počasi časa, ti, vojvodo, da si u svatove pod Žabljaka u široko polje; no, vojvodo,
Tomkovića; što je napr’jed junak na alatu, što mu riđi po ramenu brci, neobična oka i pogleda, ono ti je Tomković Ilija; ono su ti sve braća rođena, ono su ti pod kamenom guje.