Upotreba reči imam u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Možeš biti bez brige, i da nas ko traži, ovde nas ne bi našao. — I meni se, bogami, ne spava, i ja imam o mnogo koječemu da premišljam... Ali... — Jest, brate, tako je!

Kad smo doma stigli, ne hte da uđe u kuću. „Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego

Kad smo doma stigli, ne hte da uđe u kuću. „Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego da idemo nekuda u kraj“.

E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?... Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!... Arhimandrit, kao čovek, svetovao ga da ne pije nego da čuva kuću i ženu, veli: „Zar ja da je hranim?...

Pa kaži mi, Jelice, koje cveće najvoliš?... — Ono, koje i ti... bosijok i ružu. — A ja, vidiš, imam još jedno cveće koje volim. I on je upro svoje velike sjajne oči u njeno rumeno lice.

On dosada nije ni mušicu uvredio... — Ti piši što ti ja zapovedam... — Ja, kneže, nit’ imam pera, ni hartije, — izvinjavaše se siromah učitelj, — baš sam ovih dana naumio da odem malo do Kragujevca, te da kupim

Obradović, Dositej - BASNE

Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.” Dosadi se već lisici i dogrdi sve to pak opet to slušati, pak mu reče: „Kaži ti meni, moj

„Kako to?” — vosprosi opet kralj. — „Eto tako”, — prido| da mali — „naš kralj ima što njemu potrebuje, a ja imam što meni.

„Ako je prvo,” — odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada.

Ovo se zove slast meda u svojstveni plod preneti. Imam u komšiluku jednu poznanicu kojoj je ime Dijakrisis. Ova, kako što napišem, hoće da joj pročitam, i često mi čini

Dok je jošt oskudan i radi da steče, ima pravo i razlog; ali kad dođe u izobilije da može reći: „Imam dovoljno ne samo da spokojno mogu živiti, nego i lepo za sobom ime ostaviti”, pak mu je sve malo te malo, i sve se

pite i uštipci, pak se ja gojim i sve to deblji bivam; niti sam tolikim bolestima podložan kao pre što sam bio, niti imam prežnjih misli, popečenija i kojekakvih glavobolja, što vi ljudi za velike i slavne stvari počitujete i držite.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

zakopava žito, Municiju, pušku, rakiju, lampek, ikone, sukno i mast, tako i ja, u mračno vreme ovo, sve što imam skrivam, pola u nejasno, pola u nezapisano slovo. MRAK Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku.

Zar sâm ostah Gradu na braniku? Da dočekam svu tu silnu vojsku, imam đulad: koštice trešanja, da dočekam topovsku paljbu, imam šlem na glavi: ljusku od jajeta! PRAZNIK U DONjEM GRADU 1.

Da dočekam svu tu silnu vojsku, imam đulad: koštice trešanja, da dočekam topovsku paljbu, imam šlem na glavi: ljusku od jajeta! PRAZNIK U DONjEM GRADU 1. Šta je ovo? Pijaca ili crkva?

A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od ovoga što imam? Pogledaj, na primer, kroz ove prozore!

POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana.

POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana. DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži?

zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za sedam dana. DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.

otur! i kaži mi koga imaš da pošljem u Adakale, a ja ću poslati na strica Redžepova da i̓ pobije”. — „Imam” reče Karađorđe ,,Milenka bimbašu”.

On veli: „Može 300 dukata”. — Kažem ja njemu, da ja imam 250, a koliko on ima pa da idemo; a Jova Protić trgovac je, poneće za se što mu treba.

” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.

Dođe meni Jova Protić i viče: „E, pobratime, jesi li živ? Ova dva hoće da pomru”. Izađem napolje, imam šta i viditi: oba sede u snegu, našarali svu avliju premeštajući se, više nego dva jata prepelica.

Dođem Tekeliji na vrata; ne puštaju me u sobu. Zamolim za kratak razgovor s gospodinom; kažu mu kakav mundir imam. Rekne, uđo̓, skinem kapu; vidi golem perčin a malu bradu (jerbo je bila mlada). Tekelija: „Molim, tko ste i odakle?

Uđem, a kad bismo nasred Drine, a Kulin kaže: „Vala imam dva književnika, jedan turski a jedan vlaški, oba su bogomoljci, jeda i ja s njima na selamet iziđem!” Čovek veseljak.

„Sve to, gospodaru i poočime, ja verujem, ali ne znam kako ode Čupić toliko dana, niti dovede begove, niti kakva abera imam za čim stoji.

” Pokloni se Miloš i pođe mu ruci; on ne dade ruke, no se u obraz poljubiše. — I reče Miloš: „Gospodaru, sto života da imam, svi̓ ću sto izgubiti, a tvoju ću volju i zapovest do smrti ispunjavati”.

Pozovem ga da dođe sa mnom u Srbiju. Stefan kaže: „Imam samo, veli, jošte po godine da učim i da svršim nauke, i diplomu dobijem, pak ću preći”.

pokojnoga Milana Obrenovića, poruči da vojvoda Miloš Obrenović, što pređe može, na klenački prema Šapcu čardak dođe: „Imam mu nešto važno kazati”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ja ću vas čekati — reče gazda Raka sasvim mirno. — Ne mogu ja to danas — odgovori Stevan. — Imam ja još trista poslova... Sutra ćemo! — Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad.

— upita onaj što je na kaišu izgubio. — Prodao sam malo žita i vune... Ide Đurđevdan, pa ti, bogme, imam muke. Valja mi dati porezu, a moraću platiti i onom pogancu interez da će mi oči iskopati. — Je li to Uzloviću?

— odgovori Uzlović, ulagujući se i metnuvši ponizno ruku na prsi. — Dobro će biti, ako bog da! Samo imam malo muke s Radanom. — Šta? Hoćemo li mu skoro da dreknemo s jaretom? Ha, ha, ha!

Iznese ćir Trpko dve čašice rakije na nekom šarenom služavniku, pa pruži Tiosavu i reče: — Ama što sega imam rakija! Pred pašina majka će se ne stidi! Tiosav iskapi čašicu, namršti se malo i učini: — Ih! ala pali!

— Hoću... Nego kako bi se to nabavilo po gustu njezinom? — upita Pupavac. — Ostavite vi to meni. Ja imam jednog poznatog zlatara u Pešti, pa ću vam ja to nabaviti i izabrati, em jevtino, em lepo, što baš vredi da se ne

gde je nađe, Žiko!... Ih, kolika je!... — Obiđoh jutros njivu dole u luci. Tek onako zavirih u jedan šupalj panj, kad imam šta videti — bukavac!... Eto, velim, učitelju da ujduriše. — Baš ti hvala, Žiko!... Ih, blago meni! Dajde, dajde!

Pomene kogod kako je učitelj okitio svoju sobu ticama, a pop se Vujica tek pohvali: — A da vidite vi kaku ja ticu imam, ništa su one učiteljeve! — Pa kamo ti, popo? — upitaju ga. — Tamo kod učitelja, da je još malo dotera.

ima, a oni se samo čude; njemu milo, bože, milo, pa im tek čisto ponosito reče: — Ama, da vi vidite drugo nešto što ja imam — pa zovnu crkvenjaka i šapnu mu: — Idide, donesi od učitelja onu ticu!

»Još imam navesti ovde da on — Grujica. — oporočava i ismeva, što se tiče, potpisatoga sveštena činodejstva, što će posvedočiti

»Naposletku imam primetiti i to da deca u ovdašnjoj školi veoma slabo napreduju, da se rečeni učitelj slabo na to obazire, da ih je

! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?... Imam ja — te još kakav budak?... Mnogo pametniji od tebe... A što će ti? — Ta treba mi. Ako imaš daj — nemam kad čekati!

— Ama gospodine, molim vas — poče načelnik govoriti ljutito — pričeknite malo! — Vidite da imam posla! — i pokaza mu mimikom da sad nema kad s njim razgovarati. — Gud, gud, ser!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Vala, aga, nije što je moj!... Ja još imam dece, ali mi on baš na srcu leži!... Nekako mi je odvojio... ume zapovediti... sve!...

— Ne znaš ti, Ivane, brate, kako je živjeti među ljudma koji te ne vole!... Ej, kako bih ja voleo da imam koga ženiti ja udavati!... Samac sam ti u svijetu. Nikog svoga do boga, koji jedini vidi moje želje i moje srce!...

” — Šta? — Nešto bih te kao čovek upitao. — Šta? — Ja, brate moj, imam sina za ženidbu, sokola!... A tvoja je kći stigla za udaju. Šta veliš da mi tu decu sastavimo? — Pa.. eto...

— Baš sam pobudalio! — mislio je. — Čega sam se plašio?... Stotinu načina imam ja da zavadim Crnobarce... Pa ako mi baš ne pođe za rukom, smeta mi kmet ili pop — moj Aso ima sigurno oko i dobru

Aleksa jeknu: — Ama ja ne dam nju, upamti ti!... Ona je meni sve! Od njenog boga i ja imam boga!... Otkad mi ona prag prekorači, od onda mi i ljudi počeše u kuću dolaziti!... Ja je ne dam!

— Lakše. — Ja!... Lako je vama!... Možete ako hoćete i odspavati malo, ali meni nije lako! Da bog dao krila imam, ja bih odleteo tamo!... Jer tamo je moj otac, i leži ni kriv ni dužan!...

Njegova pamet smišlja samo kako će kome glavu skinuti. A ja se ostrvio, pa da mi je da poslujem!... A osim toga imam ti i ja nekih svojih računa, pa kad je družina ovako dobra, da ih bar prečistim... Zbogom, Surepe!

— Znam. — Onda se ne obziri. Ako imaš kakve druge brige, daj da porazmislimo, a toga se ostavi — reče Zeka. — Imam. — Šta želiš?

— Nego, promisli pa nađi koga drugog da pošljemo. Čupić se malo zamisli. Po kratkom ćutanju progovori: — Imam ja puno pouzdanih ljudi. — Znam — reče Jakov — ali treba tu čovek što poznaje staze i bogaze.

Dučić, Jovan - PESME

SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim, I sumnjom u tugu i lepotu jada; Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— More, šta ti je danas? — Ništa, brate, — rekoh veselo. — Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću

— More, šta ti je danas? — Ništa, brate, — rekoh veselo. — Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti,

— koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami! Bog je velika zakletva!... Ali vi, današnji mladići!...

Vladika se malo iskašlja — Lasno je — veli — za novce, tek ako ti pristaješ. Sve ćemo to lijepo namjestiti. Imam i ja neku crkavicu koju sam za školu odredio, a — veli — ne znam bolje prilike od ove.

Ne, brate, još u meni đipa pošteno srce — ta valjda pred tobom smem to tvrditi! Šta imam ja s njome? Ja baš i da sam uveren da me ona — čisto me sramota da kažem — da me ona voli, tim bih se pre povukao s

Ja sam joj, pošto je prsnuo mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata), ja imam pravo da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je. Molim ovamo ruku!

Kad sam legao u krevet, iziđe mi ona u pameti. Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak — zar kojeko da me smeta!

Kad sam legao u krevet, iziđe mi ona u pameti. Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak — zar kojeko da me smeta! Pobratime, pripovetka je svršena.

Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak — zar kojeko da me smeta! Pobratime, pripovetka je svršena. Ti nisi ništa više ni očekivao. Ti znaš mene.

poslednjeg pisma nisam prestao „zanositi se s njome”, kao što sam ti bio pisao i kao što sam mislio da ću učiniti. Imam i opet čime da ti se izvinim — bio sam se „zavadio” s njom.

Ona što mi je ocepila list, a ja što sam joj navukao ranu na prst. — Molim, — rekoh ja — iako ja ciglo imam prava da molim za oproštaj, ipak se ne služim njime, jer među nama stoji kontrakt da se ne srdimo, dakle da i pardon ne

— Mogla bih dokazati da imam više prava no vi, al' kako je to pravo na našem međunarodnom, tj. srpsko-nemačkom kongresu ukinuto, to neću ni da se

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi. Imam črezvičajne sremačke šljivovice, kako ono kaže pater Inocenc kad iskapi, a, Sido?

— Boga mi!... A, koliko ga imate još u podrumu? — He-he! Koliko ga imam da imam, tek velim; danas ga nećemo popiti, pa sve da uzmemo u kompaniju i samoga Kraljevića Marka.

— Boga mi!... A, koliko ga imate još u podrumu? — He-he! Koliko ga imam da imam, tek velim; danas ga nećemo popiti, pa sve da uzmemo u kompaniju i samoga Kraljevića Marka.

— A koliko ga imate u podrumu, zaboravio sam da vas zapitam! — reče g. Pera. — Pa imam tako trideset akova. Nijedno nije mlađe od pet godina, niti slabije od ovoga što ga sad pijemo, a pijemo ovo leti.

Izvol’te. Izvol’te kad god imate slobodna vremena od nauke — veli gđa Persa. — Vrlo dobro! Baš i tako imam sutra da donesem gospođici traženu knjigu. — Ta man’te ih do vraga! Mi k’o ljudi treba da smo pametniji.

na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću! Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli! Ne stiže ni za traviku!

Uf, uf, kad ja najviše posla imam, onda mi baš pasira kakav maler. Izvolite, samo do ujutru. — Ne brin’te se ništa.

Baš lepo naslutila! Službenica, klanjam se! — Ta ostanite još malo, slatka! Bar na belu kafu, a krasan obrst imam. — Drugi, drugi put. A sad moram!

— Ta ostanite još malo, slatka! Bar na belu kafu, a krasan obrst imam. — Drugi, drugi put. A sad moram! Imam još neke kuće — reče, i ode kao vetar na avlijska vrata, i prođe neka tri četiri sokaka, i svrati u nekih šest kuća.

Bože, poznaje se da je već jesen... dan kraća! Dok opereš sudove i pospremaš, a ono se već smrklo! A imam još sedam kuća da obiđem. Adije! — reče i poljubiše se i rastadoše. Gđa Gabriela udari u Kabaničarski sokak.

I baš sad kad sam u najvećem poslu! Molim vas, slatka snaš’-Pelo — nemam kad sad da se toaletiram kad imam eto drugih poslova! — neka prenoći kod vas, a ja ću već ujutru poslati... Evo vam... — reče i predade ih hitajući Peli.

Jerbo to je moja sladost jedna!... Pa velim: ta dobar je bog, pa neće on svoje bojtare baš tako ostaviti. Pa ondak imam niku nadeždu; jerbo je to za mene jedan »balsum« kad malo gucnem... — »Balsum!«...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— E, pa dobro, dobro. Ali znaš, da za to treba para. I to mnogo. Imaš li ti toliko novaca? — Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim. I ona, vesela, otrčala kolibi.

Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga.

Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko koliko ima godina i koliko će da živi. Pitate ga: — Koliko imam godina? On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima...

— Bogorodica (a varoška crkva bila je po svećena Sv. Bogorodici). S Bogorodicom imam rabotu... Ona me zove... Čekam Bogorodicu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ja sam želeo bar da mi žena toliko donese koliko ja imam, al kad nije tako, a ono bar hiljadu forniti moram dobiti, pa ne sme baš ni pet para faliti.

Ljuba se nakani te ovo pismo ocu Savkinom napiše: Počitajemi gospodine! Budući da ja vašu kćer Savku rado imam i želeo bi' je, ako je moguće, za ženu uzeti, ako bi vi na to saizvoleti izvoleli, izvolite mi javiti.

— Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece... — Ja se na veresiju ženiti ne mogu. — A ono bar spustite cenu na manje.

— Dobro; ja sam i s tim zadovoljan; ja hoću. — E dobro, dragi. Sad opet ja iskreno da pitam šta vi imate? — Imam dve kuće u O.

— Imate i familije, moliću? — zapita Ljuba. — Imam jednog sinčića. Sad će doći. Samo, oprostite, da pošaljem po tatu. Sad iziđe gđa Persa napolje i pošlje sluškinju po tatu.

— E, sad molim gospodar-Čekmedžijić, ako smem pitati, šta vi imate? — Imam kuće u O., jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro!

I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro! Od male gvožđarnice može biti velika; a jeste li sami? — Samo mater imam. — Ništa zato; imate u njoj najvećeg prijatelja, kao moja Persa u meni. — Dakle, šta mislite, gospodar Peršunović?

Je l’ dobro? — Jeste. — Mi ćemo, dakle, na tom ostati — Ja ću i onako skoro ovde prolaziti; imam nešto u okolini kupovati. — E, baš dobro. — Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo.

Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“. Nije dugo trajalo, eto đuvegije sa provodadžijom i tutorom. No nema Tatijane.

Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti.

— Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti. — Znate, ja imam napolju prilično novaca. — To je vrlo lepo, samo ako je sve sigurno i dužnici plaćaju. — Ne brinite se za to.

— To je baš žalosno. Ali ja neću da dobijem manje od hiljade. — Dakle, vi nemate prema meni poverenja? — Imam, al’ što ima biti, nek bude odma’ na panju. — E, kad je tako, ja sad idem, pa ću vam pisati. — Milo će mi biti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto. — Mene je stid od tebe, Jurišiću. — Pa dobro imam i ja verenicu... Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu... ali to nije jedno isto.

A ja imam prava na opstanak i baterija koja me ne razume, i čast moja i dužnosti ispunjene sve to neka ide..... Ali brze, smetene

— Nisam, časti mi! brani se Hristić. Ja sve imam ono ubeđenje, kao prosti vojnici, da bih poginuo ako bi uradio ono što ne treba.

Eto šta me snašlo, pa niti imam koga da me posavetuje, nego idem natrag luđa nego što sam otišla. — Koliko ima godina? pita važno ogreѕѕe.

„Pa sam posle ja, koji nikoga svoga nemam, ili bolje, koji nikoga svoga nisam hteo da imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom sebičnošću vlasnika; i eto tako tačno stvar

„Pa sam posle ja, koji nikoga svoga nemam, ili bolje, koji nikoga svoga nisam hteo da imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom sebičnošću vlasnika; i eto tako tačno stvar stoji.

Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju. Nemam više šta sebi da prebacim, niti imam prljavih misli. I svi ovi razgovori grozno su mi odvratni i ljude ove, što svaki čas idu na osustvo, obmanjuju se i

Tako je, sedim ja ovde i čistim se za Natašu, jedino moje, jedino što imam. Hoću da budem čist kao ona, hoću da budem moralno lep, hoću da doživim da mi veruje kad joj budem rekao na kolenima:

Svu noć nisu spavali. — Priđi mi, sedi tu, starče, moj starče. Mnogo imam da ti pričam. — Oprosti mi, kriv sam, kriv sam. Nataša, ja sam mozak svoj isušio.

Afrika

Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja. Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu.

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Džinovsko cveće. Ja, koji još ne razlikujem kulturno od divljeg tropskog bilja, imam utisak da se još uvek nalazim usred prašume. Vuije i vođ gledaju jedan po jedan plod, započinjući stručne diskusije.

Hotel, tuš, ledena pića. Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran?

Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani uvijeni u plave marame.

Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga teja, koga je poneo bez moga znanja. Imam utisak da više nisam žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da počnem skraćivati kad zatreba.

Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u pantera, i jedva je uspeo da mu pobegne. Kažem mu da imam revolver (u stvari bio je uvek u kovčegu); njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on,

Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina. Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke.

Ovde sam uvek samo na prolazu, a imam mnogo više prijatelja međ crnima no oni koji su tu godinama. „O ja nemam iluzija, znam koliko je crnac bedan,

Pogledajte me, ovako u noći još možda izgledam mlad; u stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti. Uplašen sam da to nije početak sunčanice.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namjerenije s kir Janjom narod grčki na poruganije izvoditi. Ja imam dovoljno uzroka grčki rod ne inače nego s počitanijem predsretati, a vidovit će čitatelj lako, i bez moga izjasnenija,

JUCA: Jeste, za ljubav šešira. JANjA: Ama, more, što ći tebe šešir? JUCA: Ja oću da imam. JANjA: E, kad oćiš baš, oćim da ti kupim za jedno ljubav. Nega da mi daš gracija tri dana, da si promislim.

E, e, e, kala!... Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A?

MIŠIĆ: Naći će kir Janja, znam ja, samo ako oće. JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti.

JUCA: Šta bi mu ja namignula? JANjA: Ti si Evo. Oćiš da prevariš tvog Adam. Što si mu kazala da imam toliko novci? JUCA: Kako bi mu ja kazala ono što i sama ne znam?

“ A ovamo mu metiš štranga za vrat. JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene? JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla!

“ A ovamo mu metiš štranga za vrat. JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene? JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!

“... „Ajde da go pomognimo.“ Na, na, na, koliko? Sto forinta. Doksa si o teos! Treba da tečim pod mojom starostum. Imam 8 O ja nerećan! Slava Bogu! deca... Pi! Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica.

JANjA: (Hunsvutsko posla!) Ja imam moja jedna špekulacija. MIŠIĆ: O, izvolite vi, ja vas neću uznemiravati. JANjA: (Neći da ti čue, prokletu veru!

POZORIJE 5. BIVŠI, JANjA JANjA (vrati se): Katico, i ti, dušo Juco, idite malo u vaša soba, imam jedno malo razgovor sos gospodar notarius. KATICA: Oćemo, papa! (S Jucom otide.

Ama, znajte, ne si složi nešto. Vidite, gospodin notarius, ja vas poštuim kako jedno pametno muž, ama, znajte, imam mlada žena, a svet je hunsvutsko. Zašto da pravim sramota na moja kuća?

Ja bi imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zašto ja tako često k vami dolazim. JANjA: O, gospodin notarius, imam već prilika za nju. Kir Dimu, moj stari prijatelju, čovek pošten, vredno trgovac...

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila. Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?

Nek se akaju! Ali, ako bi mi neko prevario ćerčicu, zaklao bih ga, kao krmka. Još ja, kapetane, imam šaku čvrstu, za britvu! A čvrsta je šaka jedina radost u životu!“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo.

kao na lancu, a na prste su se mogle izbrojati one, koje su mogle da kažu nekom muškarcu – i u Futogu: „Doći doveče, imam nešto da ti kažem!“ Te senatorske ćerke videle su i svoje udvarače retko.

„Ta je l’ ja vama rekoh, da ne treba biti zloslut, moliću lepo! Ta opet imam Femku! Napustila je onog lolu. Taj joj je prodao i burmu! Ta nije da sam ga izlemao! Brkiča, moliću lepo!

Naslutićeš! Dečice svoje radi otidoh iz otečestva, a ni ovde stajati ne imam za čim, na čemu, i pri komu. Za mene sva zemlja zapustela. Pa pušči me, nesrećo, i ne laj!

– „Kažite kapetanu“, reče Kostjurin, Ševiču, „da za takvog krasaveca imam uvek premeštaj, u husarski puk u Sankt-Petersburgu. Ako podnese molbu, daću mu.“ Ševič je to, drsko, preveo, netačno.

Teodosije - ŽITIJA

svojega, jer su ga uzljubili, primaju na nebesima, i zemaljsku ne žele, kao što prorok od njih ka Bogu govori: ,Šta imam na nebesima od tebe, šta hoću na zemlji?

tek ovu nikako sada ne želi, po davidovim rečima: U tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to jest na nebesima, i što imam na nebesima mimo tebe, i što zaželeh na zemlji.

Ti znaš da pored Boga još samo tebe i nu za utehu duši svojoj imam. Ne ostavljaj me, molim te, da od plača smrt ne okusim zbog tebe, pa ćeš odgovarati pred Bogom što si me ubio.

i bližnjega imati, zato što na me sikćeš i tvojim mnogim šištanjem pakost mi praviš, nije mi mogućno da te kao blisku imam. Pa i Bog je još isprva neprijateljstvo između tebe i nas položio.

Pa i Bog je još isprva neprijateljstvo između tebe i nas položio. I ja bih sad s tobom mir da imam, ali nije dobro drugovanje sa tobom: Ustani, izađi, jer si mi na sablazan!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

I kad je mladić bolan od merak (od ljubavi) kaže, da bi mu bilo milo i drago na Struga dućan da imam, na Struga dućan da imam, na ćepencite da sedam i da se ubavica prošeta ispred njegova dućana.

kad je mladić bolan od merak (od ljubavi) kaže, da bi mu bilo milo i drago na Struga dućan da imam, na Struga dućan da imam, na ćepencite da sedam i da se ubavica prošeta ispred njegova dućana.

Više kazuju njihove lirske pesme, naročito one iz zapadne Makedonije i sa Kosova. Imam utisak da su ove dve oblasti bile središta u kojima je i postala većina ovih lirskih pesama i odatle se raznosile po

Mene su kao nestručnog promatrača iznenadile romanske jezičke konstrukcije, kao: „imam videno, čujeno, razbrano“ (video sam, čuo sam, razabrao sam).

Upotreba člana, kao i nekih konstrukcija (imam čujeno, imam videno), pokazuje strani, verovatno romanski uticaj, možda uticaj aromunskog jezika.

Upotreba člana, kao i nekih konstrukcija (imam čujeno, imam videno), pokazuje strani, verovatno romanski uticaj, možda uticaj aromunskog jezika.

Prevlađuju dvospratne kuće turskoga uređenja i kroja. O poreklu Mijaka imam neki broj podataka i zapažanja sa mojih putovanja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

im se učtivo predstavi: — Čast mi se predstaviti i od vas vrlo prestrašiti: ja sam čiča-Brkin Šarov, ovčarski pas. Imam pet godina službe, sedam puta borio sam se s vukom.

— Pa napolju pada čitava kiša od mačaka. — Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš. — Imam dobrog prijatelja mačka Tošu, i dok je god njega, ne bojim se ni stotinu mačjih kiša.

se s drugovima i krenu na put pjevajući neku staru pjesmu poljskih miševa: — Pšenična polja ambar su moj, klasova imam — ne znam im broj. Nad poljem oblak putuje mrk, bisernom kišom kvasi mi brk. Kad oblak prođe, sinuće zračak...

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: Ja ovde držim moj mali nakit i sitnice, obične toaletne sitnice. Imam uvek tu i po dve-tri stotine dinara mojega ručnog novca, i sve je tu, čak i novac je tu.

) PAVLE: Ne kažem da ste u najsrećniji čas došli, ali to ne menja ništa; za svoga mladog prijatelja ja imam uvek vremena i raspoloženja. (Mariji.) Idite! MARIJA (ode). H LjUBOMIR, PAVLE LjUBOMIR: Tako mi je neprijatno.

Uostalom, možda je to baš dobro što ste došli, ja... meni je potreban u ovom trenutku prijatelj; ja imam potrebe u ovome trenutku da s kim progovorim. Sedite, molim vas.

Draga moja golubice, ostao sam sasvim bez troška, mršav sam kao zimski komarac. Kroz dva-tri dana imam neka primanja, ali dotle bi li mi mogla pozajmiti oko 200 dinara.

RINA (nestrpljivo): Da, samo sada ne, danas ne; imam preča posla, zajedničkih briga koje se tiču i vas. SPASOJE: Mene? RINA: Vi niste ništa čuli?

SPASOJE: Naišle su iznenada vrlo velike brige. VUKICA: Brige, brige, pa ti ih imaš uvek. SPASOJE: Da, imam ih, al' ovo su, kako da kažem, izuzetne brige. Tiču se ove naše konzorcije.

Pa onda materijal! Dođi kod mene, toliko puta sam ti rekla, dođi kod mene, ja imam preko trideset mustri materijala za venčane haljine. Dođi da razgledaš. SPASOJE: A što će ti, boga ti, tolike mustre?

Mislim da nisam pogrešio adresu? SPASOJE: A s kim imam čast? ĐAKOVIĆ: Ja sam Mladen Baković... SPASOJE: Ah, vi ste taj novinar? ĐAKOVIĆ: Ne novinar, publicista!

VUKICA: Razume se, ti znaš da ti ja nikad ne dosađujem u takvim prilikama. Uostalom, ja i inače imam da pišem. (Polazi, ali u tom trenutku otvaraju se zadnja vrata i nailazi Ljubomir. Vukica se zaustavlja.

NOVAKOVIĆ: Ne zaboravljam, samo... SPASOJE: E, kad ne zaboravljate, a vi budite strpljivi. Ja danas, na primer, imam važan razgovor sa jednim vrlo merodavnim gospodinom. U njegovu se pomoć ja vrlo mnogo nadam.

PAVLE: Ako vi nalazite da nemamo o čemu da razgovaramo, ja još manje imam potrebu za taj razgovor. Ja sam samo želeo da izbegnem javni skandal.

PAVLE: Radoznao sam kakav? SPASOJE: Mi smo kazali: razgovaraćemo iskreno. Dakle, reći ću vam. Ja imam jedan vrlo dobar plan, po kome ni ja ni vi ne bi bili oštećeni. PAVLE: Da ga čujem!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Uzeh jedinu svoju svesku i pođoh ka vratima, a Novak upita je li to sve što imam. - Zar otac nema novaca da ti kupi knjige i tašnu i sve što ide uz to, Slobodane Galac? - Koji moj otac, nastavniče?

- šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više strepnje nego radoznalosti, pa sam rekao da imam nekoga posla. - Nije potrebno da govoriš kod kuće o tome, znaš. - Znam. Tata će te ubiti kad dođe!

Mama se još nije bila vratila iz prodavnice. Četvrtkom, petkom i subotom, ja imam predavanja popodne zbog čega je i ona molila da je prebace u popodnevnu smenu.

Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj! Život sada, život koji imam i koji želim da živim, jedini moj život, zar postoji još nešto?

Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam. Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas. Sutra ću ti se javiti opet.

Merilin... Ispod svih tih slika kada se dogodilo ono Vesna je ucrtala bezbroj crnih krstića pokazavši time da imam i sustanara. - Nisi bogzna kako kolektivna ličnost!

Vojnici idu zato što moraju. - To je svejedno: ići ćemo, a ja ne volim da vučem ni ruksak ni bilo šta. Ja imam ušteđenih oko hiljadu i pet stotina. Od rođendana, od novaca, za sveske, kupovina u bakalnici i tako dalje.

- rekla je Rašida glasom još uvek zaptivenim od trčanja, a ja sam odgovorio da nemam pojma. - Ja imam - rekla je. - Sada će naići Tauern-ekspres. To znači da je nešto oko deset.

- Ti nemaš ništa s tim! - tvrdoglavo je odbijala saučešće, a onda iznervirana mojim neslaganjem da ja imam mnogo toga s tim, da ono što nju boli boli mene, rekla da zavežem: moj otac nema železničarski opasač i ja ne znam kako

- Mogla si mi doneti tri kornjače. Pored srpskohrvatske ja imam još rusku, latinsku i englesku gramatiku. - Onda si se prevario. Četiri! - Nije neophodno.

Jutros me je pitao i sada imam četvorku za kraj godine, iako on nije mogao da svari moj odgovor o Onjeginu. - Kako se to izražavate, molodoj čelovjek?

- Govori! - viknuo je, a ja sam prošaputao da nemam šta da kažem, a i da imam, pričekao bih dok ne uđemo u kuću. To ga je, konačno, oborilo. - Gospodin nema šta da kaže, u redu!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Teško mi je bilo do tri hiljade doći. Dvadeset godina je trebalo da sam mogao reći: imam načisto bez duga tri hiljade forinti.

— Ne bi zgoreg bilo, onda bi’ i ja išao. — Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu

Gospodar Sofra pozove gospođu Soku na „sovjet“ u paradnu sobu. Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora. — Pa govorite šta ste radi.

— Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke. Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca.

“ Ja pređem bliže k njoj, pa joj šapnem u uvo: „Čujem da imate valjanu kćer za udaju, imam za nju đuvegiju”. Odgovori mi: „Neka, ako bog da; želite li je videti?” — „Za to sam došao”.

Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti. Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“.

Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem posla“. Uđemo u sobu. — Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste.

Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje.

— Ta ono ide polako, no rad bi’ što veće da započnem. Rad bi’ sa platnom. Ja doduše imam platno u dućanu za svakidašnju potrebu, al’ ja bi’ rad štogod „alagroso“, samo da imam još s kime.

Rad bi’ sa platnom. Ja doduše imam platno u dućanu za svakidašnju potrebu, al’ ja bi’ rad štogod „alagroso“, samo da imam još s kime. — Da vidiš, to ne bi zgoreg bilo, tu je lepa cena u svoj okolini, samo je daleko donositi.

— Hoće l’ biti, Čamčo, ovaj dobar za Poljake? Čamča košta. — Osobiti. Košta Krečar. — O osobito dobar, i ja imam takvog istog, možemo ih smešati. Kad se malo podgrejaše, dođe domaćinu volja da se malo popeva. — Ded, Lenka, popevaj!

— No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina doduše, al’ i ovo će mi baš trebati. Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Imam ruke a ne radim; imam noge a ne odim; imam glavu a ne mislim, a najmilije mi je krv da pijem. (Kostić, P.

, SNZ, s. 41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Imam ruke a ne radim; imam noge a ne odim; imam glavu a ne mislim, a najmilije mi je krv da pijem. (Kostić, P., GEM, 1930, s.

41) — Dođe gost, i zakla ovcu bez kosti. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Imam ruke a ne radim; imam noge a ne odim; imam glavu a ne mislim, a najmilije mi je krv da pijem. (Kostić, P., GEM, 1930, s.

, SNZ, s. 42) DETE (NjEGOVA PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s.

“. Isto shvatanje iznose i zagonetke: „Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori“ i „Imam ruke, a ne radim; imam noge a ne odim...

“. Isto shvatanje iznose i zagonetke: „Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori“ i „Imam ruke, a ne radim; imam noge a ne odim...

167) — Tako imao koga nakon sebe ostaviti! (Vuk, br. 5150) — Ži’ ti deca! (Tanović, S., 1927, s. 308) — Edno dete imam, živo da gu ne najdem! (ako lažem) (Tanović, S., 1927, s. 308) — Tako mi Bog djecu sačuvao! (Vuk, br.

Noću obrnem kapu sa tri roga, stavim krs’ u pojas i idem gde ’oću, ja u to ne verujem! Ma kaki bre, još kad imam vatreno oružje...

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ja imam svetitelja oca i deda, imam svetitelja za kuma, i na nebesima sve Suhoj planini od gromada preko Sitnice do Rasa i Huma

Ja imam svetitelja oca i deda, imam svetitelja za kuma, i na nebesima sve Suhoj planini od gromada preko Sitnice do Rasa i Huma moja loza vlada.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– Hoćeš li sa mnom? — kaže tiho devojka. – Ja? — pita Pufko. – Tebi govorim — kaže devojka. — Imam praznu kuću, shvataš? – Čuješ li šta ti kaže? — pita Bel Ami, gutajući od straha pljuvačku.

– Ja. u stvari, uopšte ne želim da postanem glumica! Pogledali su je zapanjeno. – Imam dve kćeri i muža i ... pa dobro, recimo, srećan brak! Uopšte nisam ambiciozna, znate.

I onda moj muž počinje da se smeje kao lud: »Ti da postaneš glumica? Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta...

— Koliko sam dužan? — upita Žan Žik. — Četrdeset hiljada... — odgovori. — Imam zapisano. Žan Žik izvuče smotak zgužvanih novčanica.

« Zajapurenu od sreće u pet po podne odveo je kćer na kesten-pire u kafe hotela »Metropol«. »Ona je sve što imam!« Divila se veličini ogledala koja prekrivaju zidove sale. Najpre ja naišla njegova stara mušterija Beti Blam.

Na svojoj ruci oseća kćerkine prste koji još mirišu na lak gospođe Helene Rubinštajn. »To je sve što imam!« Dalje od večnog rata koji se od postanka sveta vodi između časnih građana i kurvi, što dalje od goveđih rezanaca od

—Onda radije donesite kafe. Malo gorče, molim vas. Kad kelner ode po kafe, mlada žena reče poluglasno: — Imam utisak da me ne voli preterano. Koga si sve dovodio ovamo ranije? —Varaš se! Siguran sam da mu se sviđaš.

Buduću mis bole kolena. »Bože« — rekla je majka »šta bih sve dala da imam tvoju lepotu i tvoje godine!« Čitav prizor počinje da se stapa u svetlosnu vrtešku.

Opet ćeš udariti onog ispred sebe! – Vidiš da nisam! – Nisi jer sam te ja upozorila! I šta? Imam, navodno, kuću na selu, koju ne mogu da vidim očima; imam muža... – . . . koga ne možeš da vidiš očima!

– Vidiš da nisam! – Nisi jer sam te ja upozorila! I šta? Imam, navodno, kuću na selu, koju ne mogu da vidim očima; imam muža... – . . . koga ne možeš da vidiš očima! – Decu koja su već sama sebi dovoljna.

Matavulj, Simo - USKOK

kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam, dijelićemo dovijeka!

Knez pruži čibuk Kiću, a Janku reče: — Ja mnim da i ti pušiš? Oli da ti donesu jedan čibuk? — Hvala, imam — reče Janko, pa izvadi iz špaga svoju lulicu i napuni je svojim duvanom.

Ja sam knez, a Rako Mrgudov je barjaktar; glavarstvo nam je i jednom i drugom od starijeh ostalo. Ja imam unuka, a on dva sinčića, pa ako bog htjedne i naša će natraga biti glavarska; a ako bog bude sudio da se nas dvojica

Ovaj moj jutros mi reče: „Neka, nano, imam ja sada druga, pri kome mi je sve ostalo ništa! Ako će se on ženiti i ja ću!“ Čuješ ti te rabote!

— Nijesmo, oprosti, vladiko sveti — reče serdar. — No, tršavaj, amanat ti! — Šta ja imam da trsim? Što ga dovedoste meni? I šta mniš, serdaru, govori jasno! — Mnim da je ovaj krvnik istinu ispričao.

Eto ti! — Mnogo ceremonija! — reče Janko za sebe, pa zapita glasno: — Šta bih ja poklonio Anđi? Imam pri sebi osam cekina; da joj dam četiri! — Mnogo je to, čôče, i njekako nije u redu da joj poklanjaš samo aspre!

Istoga dana pred lijeganje ču knez od Krstinje čudnu rabotu. Ona poče: — Imam da ti ispričam nješto, pa da se prekrstiš i desnom i lijevom, kao i ja što sam! — Što to?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kakvu devojku imam za vas, da vam vidi oko! MLADOŽENjA: Za mene? PROVODADžIJA: Za vas, za vas, s pet hiljada. MLADOŽENjA: S pet hiljada?

PROVODADžIJA: Šta hteti, stotina je moja, a ja toliko valjda iskustva imam da znam, to jest, što je za koga. Da niste vi, bio bi drugi.

Koliko je nji ištu ti, Bože, znaš; no ja sam njenim roditeljma obećao da ću naći priliku dobru. Imam li pravo? MLADOŽENjA: Ja se vrlo radujem da je na mene ta kocka pala. Idem odma spravljati što treba. PROVODADžIJA: Oho!

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim.

MLADOŽENjA: Da se ostavimo šale, no da se na naš razgovor povratimo. Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja. DEVOJKA: I taj će proći.

MLADOŽENjA: Da takvu suprugu dobijam. DEVOJKA: Vi me opet zastiđujete. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, jednu molbu imam. DEVOJKA: Zapovedajte. MLADOŽENjA: Ali, oćete l’ mi učiniti! DEVOJKA: Ako mogu, zašto ne. MLADOŽENjA: Jedan poljubac.

MLADOŽENjA: Jedan poljubac. DEVOJKA: A, od toga nema ništa. MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam! DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla. MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac!

DEVOJKA: A, od toga nema ništa. MLADOŽENjA: Vidite kakvi ste, a kako vas ja rado imam! DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla. MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac! DEVOJKA: Vi me vređate time.

(Gladi je ao obrazu.) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica. (Provodadžija odlazi.

OTAC: Kakva? MATI: Marić oće da je uzme. OTAC: Koješta! MATI: Ako je tebi koješta, nije meni. Ja oću da imam zeta gospodina. OTAC: Šta fantaziraš? MATI: Ti držiš da je to budalaština?

MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro. DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega! ODJELENIJE TREĆE ŠEST NEDELjA POSLE VENČANjA UGLED 1.

MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar. MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

se igra žmurke sa lovcima, vivak se uživljava u ulogu stražara, čvorak bi da nesmetano hara po vinogradima, pa se žali Imam dara Za pudara, Al' me ljudi neće, Tu sam loše sreće, buha i muha prepričavaju svoja sitna, svakodnevna

Ovo je državni telefon... Ja to ne umem. Sad, kad si dobio nagradu sad imam razlog, opravdanje!” U vreme dok su neki patrioti zaduživali i rasprodavali državu, Dušan Radović se ustručavao da

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Šerb znači vlaški zmija. ŽUTILOV: Dakle, Kiđoji. ŠERBULIĆ (Smrdiću): Ja da znam da jednu kaplju krvi vlaške imam — i tu bi pustio da isteče. 3. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: Živilo Slavjanstvo! ŠERBULIĆ: Iljen!

ŽUTILOV: Ja sam predsjedatelj odbora. SMRDIĆ: Predsjedatelj odbora mogu biti i ja, i mislim da imam malo više zasluga nego vi. Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išao.

Kad mogu kojekakvi bankroti i mađaroni širiti se, valjda treba i ja što da stečem, koji toliko zasluge imam. ŽUTILOV: Znate li šta je, da isteramo Gavrilovića iz odbora, koji je i tako mađaron, pa da namestimo vas mesto njega.

LEPRŠIĆ: Šta vam imam kazivati? Madžari će biti pobeđeni, pa mir. GAVRILOVIĆ: A šta će biti s nama? LEPRŠIĆ: Dobićemo i mi, ne ono što su

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

»Slovesni čovek budući, veli on, imam bogodanu i prirodnu vlast drugima misli moje spriopštavati i što sam dobro i pametno od drugi čuo i naučio drugima

Svoj pesnički program izneo je on u posveti »Srpskom rodu«: Sve što imam — to je tvoje, Sve što imam — tebi dajem: Sa slađanim uzdisajem Srce — misli — pesme moje!

Svoj pesnički program izneo je on u posveti »Srpskom rodu«: Sve što imam — to je tvoje, Sve što imam — tebi dajem: Sa slađanim uzdisajem Srce — misli — pesme moje!

Sremac, Stevan - PROZA

bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla sa sudovima, niti da vređam otačastvene poštare. Dakle, prvo ćemo početi sa domaćinom.

Jova, kako ga je bog dao šaljiva, pokloni se ženi i reče: — Imam čast predstaviti vam moga kolegu ćurana! Na koje se kolega pokloni i utrapi domaćici tepsiju, a ova mu otpozdravi,

Upravo sam odbio, imam prečega, da idem tamo. — I jeste, vala, i ja bi’ ti isto učinio. — Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i

— E, baš mi je krivo, priko, što ne mogu sad da ti dokažem, prangijo jedna, koliko sam ti prijatelj! A da imam, ja bi’ ti pokazao šta je sve u stanju jedan dobar prijatelj za svoga prijatelja da učini!

« A nije velika suma... tri stotine. Imam već jedan, treba mi još jedan potpis, pa mislim: kad bi ti, priko, hteo? — A, ja?! O molim... molim...

kolika je suma? — Pa četiri stotine dinara, dragi priko. Treba mi, pa ne mogu da čekam. A kroz tri-četiri nedelje imam, istina, da primim poveću sumu, e, al muke priko, što meni sad treba, pa mi dugo da čekam.

« E, to kad mene nema, priko! Ja sam uvek bio čovek sprama žiranta! A primiću mnogo više. Imam — ne znam je l’ ti poznato — neku parnicu koja tek što se nije okončala, pa će mi žena primiti neku odštetu za

Radičević, Branko - PESME

Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i starog babajka, Dođoh amo da umijem lice, Da donesem majci jutrošnjice.“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi,

Rado ja imam ovaj beli svet, Vrelo, dolju, planinu i cvet, Rado daljne klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado

ovaj beli svet, Vrelo, dolju, planinu i cvet, Rado daljne klepetuše jasne, Rado sunce, mesec, zvezde jasne, Rado imam munju i gromove, One strašne munjine sinove, Rado buru štono dušu diže Stvoritelju svojemu tu bliže, Sve ovo, brate,

Što je da je, teraj sreć(u), Gori žića uda sveću, Velji imam dug da vratim, Hoću njojzi da ga platim.“ Tako misli pa oslušnu, Šta l' nablizu sada šušnu?

No makar kako s' dogodilo, Ja misli imam itro krilo, Na njemu, braćo, ja ću poći, U poode ću vama doći. PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i

Nisam, brate, ove gore vila, Ni me vila belu odojila. Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i stara babajka; Dođo amo da umijem lice, Da donesem majci jutrenice.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Bi, brate, evo ti je. — Šta će ti to? — sumnjičavo se ispriječi — Eto, volio bi da imam. — Konjsku ikonu, a? — Vabi je, vala, kako hoćeš, ali meni je draga. Gle, živ živcat, kao da će sad zarzati.

— Pa i bi, vala, pravo kažeš. Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna. — A šta ćeš sa svetim Jovanom, bog te ne ubio?

— Aha, i Sava je u sve to upetljan! — zloguko otegnu narednik. — Otuda ti meni dođi, sad ja imam konac u rukama. — A što li njemu treba moj Vilson, ubilo ga kantarsko jaje? — začudi se Lazo.

— Aha, dobro što mi to pomenu! — graknu Rožljika. — Imam ja uprav nešto za tebe, samo da dobro platiš. Rožljika donese iz ambara veliku granatu od haubice i podnese je svom

Pantelija samo iskosa zriki u sirov ljeskovac u Radinim rukama i domaćinski poslovno niječe: — Vala, Radoje, da imam šta priznati, zar bi ja to krio od tebe, starog dosta još iz onoga nekadašnjeg sretnog zemana.

— I ti ga baš prećera. Šta li mu sad ja imam zajedničko s bijelom kobilom, da mi je samo znati. Da je kazao bijel parip, hajde de.

— Bolan, druže, da imam toliko ruku zar bi ja ovako izgledo? Tek na tu njegovu primjedbu, ja ga pobolje osmotrih: da je David — jeste David, da

— Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu! — ču se od džamije neki drugi glas, ali momak samo ljutito otpuhnu: — Šta udri! Imam ja i svoje zaduženje, zar je meni do benastog Mikana. Oni tamo s pendžera oči mi moje izvadiše.

Evo, imam li ja rep? — Nemaš, druže komandante. — A četiri noge? — Vala, ni to, čini mi se. — A kakve su mi oči, pogledaj?

— Ništa ti, druže, ne brini. Glavno je da sam ja dovde stigao. Starac sanjalački upilji u travu. — Vidiš, sad imam stančić, penzijicu, sȃm sam na svijetu, lijepo bi bilo dječaku sa mnom.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Može i da mi pokisne barut! Što da ne može? Kiša je prirodna pojava! Mogu, naprosto, da nazebem pred bitku! Aaa, imam i ja nešto sitnine za kusur!

” Ne dolazi u obzir! JUSUF: Predočio sam ti šta bi mogao beg. HASANAGA: Zâ njga ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi padne na pamet! JUSUF: A šta misliš, ako on tebi adutira?

Pa sam kažeš da prođe mnogo vode za sedam godina... Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni?

Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni?

HASANAGA: Šta ja imam njemu da se pokazujem? JUSUF: Ko kaže njemu? Ko zna ko je već čuo šta traži Hasanaginica. Sad svi čekaju šta ćeš ti

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ništa — rekoh — zvao sam te — i onda hladno, otsečno, gledajući te strogo, nastavih: — Imam nešto da ti kažem, zato dođi posle večere ovde. Čekaću te. Ti drhtaše.

“ A ja nju samo, ’adžike, nju jednu, to dete, ’adžike, imam, pa?! ... — I opet je zaguši plač. Ja sam samo drhtao i strepio. — A javlja li se koji? — upita je mati. — Javlja se.

— Da — rekoh mračno. — A zar ti nećeš da je ispratiš? — Ne mogu, Boga mi, gospodine — poče se pravdati. — Imam rabotu. Moram njemu da odnesem ručak, a posle u nadnicu. — A gde je on? Ti poče da mucaš. Beše ti neprijatno i stidno.

Ko će goste da dočeka? Zašto si domaćin. Ja ne mogu. Vidiš, imam rabotu u kujni, a nisam ni obučena... Ostajem ja. Šetam se krupnim koracima po sobi. A soba miriše.

— Barem da si od koleno? Prihvati Pasa i sve devojke sa njom: Ako nesam od koleno, A ja imam crne oči, Crne oči, medna usta! — Lalo, dajre! Tugo!

Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka... donese u mehanu... Ne mogu ja... Imam rabotu! ... — Ne mogu! I ode, kruto, teško, gazeći oštro. Jedva naterah momka da mu kapu i šinjel odnese.

Kostić, Laza - PESME

Na zatvoren se prozor kô na krst naslanjaš, kô kanda bi na krstu da grehe odsanjaš. da imam sveta vina, pričestio bih te, al' putir mi je srce, pun krvi nesite; po njemu ti je, dušo, sva duša razneta, a u njoj

Pritrp' se malo, duše, u toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar.

” zapita me gost. Jevanđelije, rekoh. „Okapi ga se, dodijalo mi, taj kurs već slušam celu godinu. pa zato imam rekraciju sad do prva kukurika.” — E gle!

! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna. Čuje se goruk svetog plamena.

! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!” Glavari glede, blede, trnu, mru, u hramu je tišina samrtna. Čuje se goruk svetog plamena.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj

Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.

Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

Najposle sam sebi kaže: A što bi se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio, a jedan moj?

Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet

radujem što, eto, ima i duša koje čuju čovjekove jade i u ovoj samoći; zato išti što hoćeš a ja ću ti dati: samo ako imam i mogu. Onda carević reče: — Ubi me žalost, i ako od nje znaš lijeka kazuj ga, molim te!

Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenog mačka, pa reče domaćinu: — Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana.

Onda reče: — Hvala bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.

Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta

Zapitaće lisica jazavca: — Koliko imaš vještina ti, jazo? Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine. — Ja imam sedamdeset i sedam vještina — reći će lisica.

Zapitaće lisica jazavca: — Koliko imaš vještina ti, jazo? Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine. — Ja imam sedamdeset i sedam vještina — reći će lisica.

— Ja nemam za tebe ništa; ono što imam vještine to je za mene — reći će lisica. Jazavac opet reče: — Ja imam još samo jednu vještinu, ali ko zna hoće li mi

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti? MAKSIM: Ništa. SOFIJA: Onda bi opet psovao. MAKSIM: Psujem, jer imam neurednu ženu. Samo skuvaj, pak ćeš viditi šta će te snaći. SOFIJA (kojoj Jevrem namiguje): Ali ja oću.

NIKOLA: Šta je, brate, pobogu? MAKSIM: Šta je? Imam ženu — ne ženu, nego lopova, pustaiju, arambašu. NIKOLA: Tvoja žena pustaija? MAKSIM: Ne pustaija, to je malo; ubica.

Jedan put navalile stenice, te nisam mogo celu noć spavati. E, mislio sam, da imam ženu, ona bi krečila, pa me ne bi stenice jele. MAKSIM: Nego ona.

KUM! Zasad nemam, a neću ni tražiti, dok ne vidim najpre kako će dejstvovati ovaj što imam. MAKSIM: Jesi li počeo? KUM: Tamo od ponedeljnika mislim u ime boga.

MANOJLO: Pa kako sam od njega čuo da ste čovek učen, zaustavio sam se, da vas vidim, jer i ja imam volju na nauke, da mogu biti po vremenu činovnik. Zato bi dragovoljno i služio kod vas, samo da bi nauku pocrpio.

Valjda ga stiže što je razum izgubio. POZORIJE 7. (ŠALjIVAC, PREOBUČEN, PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Imam li čest gospodina doktora pozdraviti? DOKTOR (pruži mu knjigu): Neka čita koji je na razumu i na nauki oskudan.

PUTNIK (ustane): Ja vam blagodarim na vašem tolkovanju. Bar jasno imam sada ponjatije o Srbiji. DOKTOR: Da bi jošt jasnije imali, evo vam jedno Zemljeopisanije.

DOKTOR: To je istina. No opet mi je nužno da imam katkad razuma. Zato mislim da se taj magarac zakolje, pa da mi se izvadi razum.

Ako ne budete jednom po volji, bićete drugom, trećem. Ništa nije bolje nego kad čovek više oceva ima. Ja da imam samo dva, pa bi mi dosta i mnogo bilo. DOKTOR: Ja sam ovdašnje dete; zašto strani da napadaju na mene?

DOKTOR: Ta od ovoga ne može budalastije što biti! MANOJLO: Pa, šta sam ja badava ostavio terziluk?! DOKTOR: Kome imam blagodariti za povratak razuma? ŠALjIVAC: Upravo vašem lepom drvetu iz Senegambije, ali da ovaj g.

LjUBA: Ali samo da vidiš, majka, dopašće ti se. STANIJA: A što imam da vidim? Ako su sve take, to je kraj sveta. LjUBA: E, druge jošt više rade, osobito one koje su bile u Pančevu, u

Kod nas svaki snajder drzi novine sa zurnalima, i kad ocu da pravim aljinu, imam sta birati. STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

— Dalje mojim čitateljkama za utješenije javiti imam da ću skorim vremenom Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko

Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNjA PERSIDA: Šta zapovedate, milostiva gospoja?

PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!) Zapovedate jošt štogod sa mnom? PELA: A šta imam zapovediti, ja vidim da je sve lepo uređeno, a postelju sam sama namestila. PERSIDA: Je l moguće?

Zato da zaboravimo svi što je bilo, i da se skupa pročastimo. SULTANA: To je lepo, ljubezni Trifiću, ali ja imam jošt malo duga. (Pokazuje na Persidu i Stevana.) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina.

TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu. TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Koji ste vi šmeker! Znate šta, kada mi neko kaže: Ne znam šta bih dao da imam opet osamnaest — najradije bih mu uz konjak naručila i malu živu sodu (Na2COOH).

Ona mi je kao sestra, na časnu reč! Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina. Kada sam s tobom, osećam se kao da mi je dvadeset, a ponašam se kao da mi je petnaest!

Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras otvorim izložbu dela naše drage Anči.

— Dakle, tako? — rekao je. — Nisam ni sanjao da imam ćerku propalicu! — Molim? — načisto se zazebeknuh i nađoh u nedomujici. — Jedanaest jedinica!

Oni koji me vole zovu me: Miša ili Mišelino. U ateljeu imam džak za spavanje. Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ...

Šta mogu kad stalno imam takav izraz? Ali, ostavimo nju! Pređimo na ostale… Znate li s kim sedim u razredu? Ne znate?

Toliko sam se bila raspričala da sam sasvim zaboravila na Mišelina. Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa. Časovnik iznad nas cvileo je kao da ga kolju.

Bogami bih vas slagala! I još nešto: da ne biste, kao moja maman, pomislili da o svakome pod kapom nebeskom imam porazno mišljenje, ispričaću vam slučaj sa čovekom iz kioska, pa kud puklo da puklo!

Pa ta igra nasitno neće te daleko odvesti. Imam genijalnu ideju — reče i izvadi iz ormara fotografiju jedne starice kako stoji pokraj nekih ruševina, sva u zakrpama.

Kazala sam mu još da, mada imam samo osamnaest godina, poznajem sve trikove koje upotrebIjavaju njemu slični, a između ostalog i onaj fazon, kad sretnu

Kad sam otišla da izbacim vodu, imam šta i da vidim — unutra jedna cakanica, zmijica, belouškica! Pliva ženska! Da znate, luda sam za zmijama!

Oduvek sam, naime, želela da imam akvarijum, pa sam zato odlučila da mi prvi eksponat bude baš ta zmijica. I tako, potpuno sam bila zaboravila na

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Gdi se na trošak ne gledi, tu se lako može što i naučiti. JELICA: Apropo! kad sam se setila: imam nekoliko reči koje nisam mogla razumeti, i koje sam u mom tagbuhu zabeležila.

(Pokloni se i otide.) ALEKSA: Dobar mladić. On je moj bedinter, no ja ga tako rado imam kao da mi je od familije. S njim sam od veće časti moje putešestvije soveršio.

MARKO: O, gospodine, kako posao svršite, zapovedajte. ALEKSA: Ja se zjelo radujem. (Jelici.) Gospodična, ja imam čest preporučiti se. JELICA: Dіenerіn! MARKO: Samo, nemojte nas zaboraviti. ALEKSA: Ja sam na službi.

Ali, pst! 4. MARKO i JELICA (vraćaju se) MARKO: Gospodin baron, ja vam imam jednu veliku tajnu saopštiti, samo ne znam oće li se primiti. ALEKSA: Zapovedajte slobodno.

MARKO: Ne znam kako vam se dopada moj dom, no ja kažem da vas radije imam nego da ste mi rođeni sin; i moja se Jelica u tome slaže.

No ja ću vam, gospodin baron, drugo što kazati. Nisam, istina, prebogat, ali opet toliko, fala bogu, imam da možete po vašem karakteru lepo živiti. Ja nikoga više nemam, osim nje jedne, i zato je sve što vidite božije pa njeno.

Ja ću sam ići; i tako mi je glava od ove naprasne promjene zabunjena. MARKO: Kako god vi znate. ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti. (Pođe, no udari na Jelicu.) 5.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom. Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami.

“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet. Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu.

ČUVAR ZVERINjAKA Ujaka imam, zlatnoga čiču, o njemu hoću da pričam priču. Čudan je ujak, prati ga slava, jer vazdan radi uz riku lava!!!

SKREĆE SE PAŽNjA Voćke mi krasno cvetaju, eto, krušaka biće čitavo leto. Đacima javljam da imam pseto. Čuvaj se dobro, nestašna četo! Baštovan Krum, Šabački drum.

“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!“ Oko kineskog zmaja buljuk se dece plete, a on za dinar — za dva izvodi vatromete.

“ S tezge krekeće žabac: „Prodaću tebi rodu, trske, vetar i sunce! Meni — muve i vodu!“ „Jarića dvoje imam,“ — grlat krokodil zja — „debeli, teški, masni! Oba kupujem ja!

Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!“ Dolazi najzad stražar, gospodin Motka Noj, uvis palicu diže: „Svršen je vašar. Stoj!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Koliko je sad? — Pet. — Biće tačno kroz jedan sat ovde. — Mislim da imam i suviše vremena da se ispnem do vrha sela.

Mi tek treba da vam je spremimo. — Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru?

— Izvolite ovde, gospodine. — Ako mi dozvolite, ja bih ovde, a vi izvolite u čelo. Inače ću se osećati kao tuđin. Imam devojku prekoputa sebe i dva mladića.

— Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se. Imam nešto u stomaku i boli me da crknem. — Šta si jeo? Ostrvljani se muče da izvuku nešto iz čamca.

— Kortec. — Otac vam izgleda izvrstan tip, veseljak i rumen. — O, da! — Vi ste najstariji? — Da, ja imam dvadeset i osam godina a moj brat je za dve godine mlađi od mene. On voli svoj zanat. — Zar ga vi ne volite!

Ako bi trebalo roditi se ponova, i ako bi me pitali, ja bih rekao: Ne! — Idi crkni. Premlaćen! Lažljivče. Ja da imam da se rodim, i bez ruku, ja bih rekao: Da, da! Opet mlad i lud, ma i bez ruku, ma i u sramu. Opet.

Idem da legnem: sutra treba rano ustati. Imam ipak nekoliko sati za spavanje. Pokatkad se, i samo za jedan sat, čovek odmori kao za celu noć.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

No vojske i mnoštva za poraze znaju, u samoći ja samo pobedu imam da biram. Mogu li skupiti reke rajske da optočim narod svoj oklopom vode večne?

Nepotrebno me uznemiravaju, ne volim da kažnjavam, a zbog tih što hoće veću pravdu imam nesanice i ljutnje. Maloumni i drski, a ovamo prepodobnog lika, nasred se grada deru kao apostoli.

I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime.

žrtve meni razume se bog ne može ništa ni danas kad ovako stojim po strani u stanju sam i da spasem nekoliko ljudi imam svoju kvotu izbavljenja javite se vi ne znate šta je sve na kocki moj raj je mali no liči na zemlju biće u njemu

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako... nekako onako... Ti si jedini, brate Agatone, onako...

TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome! SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne plačem.

PROKA: Pa ima, dabome! SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne plačem.

Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi. MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek.

ADVOKAT (nailazi): Dobar dan! O, kako je to lepo; dočekujete me punim rukama. DANICA: Pa razume se, kad imam punu kuću gostiju. (Ostavlja služavnik na najbliži sto.) ADVOKAT: Kakvi su vam to gosti?

AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka? SARKA (pritisne budilnik, guši ga, ali ne pomaže): Otkud zvonim, šta imam da zvonim? AGATON: Zvoniš, bome, te još kako!

SARKA: Ju, kakav budilnik? AGATON: Pa taj što sediš na njemu. SARKA: Šta imam da sedim na budilniku; nikad u životu nisam sedela na budilniku, pa sad ću.

Jeste li vi, na primer, pitali advokata? MIĆA: Kako, ja da pitam advokata? Šta imam ja da pitam advokata? On bi mogao mene da pita: „Želite li, gospodine, da se uselite u kuću?” On mene, a ne ja njega.

Eto pitajte prijatelj-Agatona. TANASIJE: Što ne govoriš, Agatone? AGATON: Šta imam da govorim? Mogu da nas najure ako smo se bespravno uselili u kuću.

AGATON: Za mene znam da imam dobre namere. SARKA: A zar ja nemam? AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama.

(najpre proviri kroz vrata, pa kad vidi i uveri se da je advokat sam, izlazi): Baš, jedva sam čekao da ostanete sami. Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo.

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Dugo me ljubila, pa me onda uhvati za ruku, da me isprati. Otac je pomilova: — E, vrati se ti, imam nešto da mu kažem... — Pa što? — i napući usta. — E, još jednom do viđenja! — poljubih je i pođoh žurno sa ocem.

— A što si ti zapeo prvoga dana, kad ti je blizu? — Znaš kako je... rat je, možda mi komanda krene, pa ne volim da imam posla sa ratni paragrafi — objašnjavao je neko pored mene. — Gde bismo već sad bili, da smo još jutros krenuli!

i opet ništa... Nego, imaš li jednu cigaretu? Rekoh mu da sam poslednju popušio noćas. — Gospodin potporučnik, evo imam ja — navrati se Tanasije i maši se za džep, odakle izvadi punu maramu križanoga duvana.

Potporučnik je ležao na slami u jednome udubljenju. Bio je raspoložen kad me ugleda. „Da bar imam s kim da razgovaram“, reče mi posle predstavljanja. Naiđe i Tanasije, telefonista baterije.

okreći nazad! — Gospodine kapetane, da mi date napismeno da sam vas dopratio do sela. — Šta imam da ti pišem, kad se... — Gospodine kapetane, da mi date napismeno da sam vas izvestio za povratak...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Kad će me to jednom proći! uzdahnu on. Šta su oni, obični seljaci!... Šta imam da se tu... Ali znam da ću zadrhtati kad ih ugledam.

Ja imam po zakonu pravo na dobro ozidane dve sobe, kujnu, podrum i dan oranja zemlje ... Vi mi to nabavite, pa ja vam ne tražim

prekide mu učitelj dugi monolog. — Za večeru? Kako ne, štogod hoćeš, bratiću!... Samo ne znam šta bi. — Ja imam hleba, doneo sam sa stvarima, a ti nabavi koje jaje, pa ćemo večerati.

Sreća te država daje platu; onako bi se lipsalo od gladi...« »Još ništa ne videh, ni kakve su učionice, ni koliko imam đaka... Da li je spremljeno sve što treba za otvaranje prvog razreda ?... Kako li će ona...

Ja, bratiću, tako je to. A ti se ne boj, što se tiče... — More šta ti je, koga imam da se bojim... I šta mi ko može ! Ona se uputi u školu.

To je veliki dar Božji, samo kad je čovek i s druge strane zadovoljan. O... a ja sam tako malo želela!... Samo da imam dobra druga, pa ovako u tišini da radimo oboje sa ovim mališanima, da radimo mnogo, neumorno...

Ja sam čovek osetljiv, i teško mi je kad ko, naročito takva ženskinja, o meni rđavo misli. Gospođice, ja imam rođenu sestru, koja je u vašem položaju... učiteljica, kao i vi...

Ali se nešto morade reći. — Imam da primim za dva meseca i još sam mislila da uzmem unapred i za ovaj, a oni ne dadu...

zarađeno je. Dođoše ovi glasovi i u školu. Gojko dosad nije nikad obraćao pažnju na promenu vlade. »Šta imam da se plašim ili veselim, mislio je ranije. Ja moram da radim, a oni gore moraju da vode nadzor nad nama.

— Sto ti čuda, moj učitelju, imam sad pa glavi, pa ne znam kud ću pre. Daću sve račune novom kmetu, pa ti gledaj posle sa njim...

— Imam posla... ovaj... Velja!... Ha, jest, moram do Velje, uzviknu on, obradovan što se doseti kako da se izvuče iz neprilike,

Ko veli: pravo je da se promazi prvo jutro po svadbi, a već posle... hm... dosadiće se oboma. — Samo tebe kad imam, tebe... Ti si mi jedina sreća moja, jedina i prva ljubav... uzviknu ona, grleći ga.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ko ti reza bornu suknju, u skutovi razboritu, U pojasu saboritu?“ — “Imam brata baš-terziju, Te mi reza bornu suknju, U skutovi razboritu, U pojasu saboritu.“ 14. Domaćine, koledo!

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti,

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.

Stade mlada mislit’ i razmišljat’: “Odkuda mi u njedra jabuka? Da su mene od roda darovi, Ja od roda ne imam nikoga; A da rečem, da mi je od Boga, Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene

vodu lila, Na vodu se naklonila, Sama sebi govorila: “Mili Bože, lepa li sam, Lepa li sam, mlada li sam, Još da imam crne oči Sve bi momke prevarila, Oženjene raženila, Turčina bi rasturčila, Kaluđere raspopila.“ 189.

Pa je sebi sama govorila: “Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još da imam kuti usta, Sve bi momke prevarila.“ 190.

“Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još da imam kuti usta, Sve bi momke prevarila.“ 190.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

On, jednostavno, nema čulo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnošću! JELISAVETA: Imam utisak da ti od nje uporno bežiš! FILIP: Ja u tu stvarnost ne mogu da uđem, i da u njoj učestvujem, sam!

(Sa ulice dolazi Milun) MILUN: Čuo sam da ovde stanuju glumci! SIMKA: Stanuju, privremeno. MILUN: Imam da im saopštim jednu naredbu! SIMKA: Tu su, u kući, pakuju se za predstavu! Da ih zovnem, ili ćete da uđete?

MILUN: Da hitnije ne može biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla! (Vasilije i Simka ulaze u kuću) GINA: Da mu odneseš samo ćebe i leb!

MILUN: Ja? Šta ti to govoriš? Imaš ti neki dokaz za to što govoriš? VASILIJE: Dokaz ste pojeli, ali imam ove svedoke! MILUN: Jeste li vi videli da mi je ovaj dao neku dozvolu? GINA: Nismo!

Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti! To će da ostane u meni, dok me ne udavi! SOFIJA: Zašto bar sada sve to ne ostaviš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I dok tiho zamagli noć, ulice pune seni, ja imam neba bezgraničnu moć, svi boli sveta skupe se u meni. Ko cvetići beli sa Meseca rađaju se po ulici deca.

GARDISTA I TRI PITANjA Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi, a perjanica bela da mi leprša visoko. Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi...

Njegov otac imao je kompletno mađarsko i englesko izdanje Šekspira. Međutim, nije tačno da ja imam uspomene jednog snoba. Živeo sam ja, u Temišvaru, i među tadanjim proleterima.

Iako nisam visokog stasa, ni dugih ruku, on je jednom rekao da ću pobeđivati na utakmicama, jer, sa floretom u ruci, imam brzinu ludaka. Sad mi se to čini jako glupava, ali sam se u ono vreme, od te pohvale, nadimao, kao žaba.

Međutim, godinama, ja sam se stalno vraćao i tuda prolazio i imam mnoga ljudska bića tamo, koja sam poznavao i voleo. Kao i Rastko Petrović, Deroko, Dedinac, i ja sam ostao veran moru.

Veli, šta bih ja hteo, ne može to tako. Oni, u akademiju, primaju sa šest razreda gimnazije, a ja imam osam, i akademiju, godinu. Ne valja to. Mnogo bih gubio. Trebaće oni patriote i u Austriji. Da se ja vratim, lepo.

Kad proleće grane, ja i sad imam običaj da kažem: „Avril, la grace...“ Vinaver, i neki drugi moji kritičari, pisali su da znaju da sam ja u Beču potpao

A život imam da zahvalim materi jednog Šiđanina (mislim krojača), koja me je uzela u kuću kad sam ležao pred njenim vratima.

Veli, ne može to tako. Pa ipak, sutradan, pri opštem pregledu, dr Dumić je pronašao da imam bolesna pluća i tolika je bila disciplina, u Austriji, u vojsci, da su i dva mlada lekara, Mađara, potvrdila tu

gde mi je saopšteno da odlazim hitno u jednu bolnicu u Beču, u bolnicu manastira Kćeri božanske ljubavi, gde, vele, imam tetku, katoličku kaluđericu. Ja sam stajao u stavu mirno i mislio da sam poludeo.

I slično. Najzad mi daju ratni zadatak: bataljon je stigao na reku, i imaće da je pređe, u čamcima, u zoru. Imam da ga osiguram, vatrom, pri prelazu, sa jednom četom i dva mitraljeza. Neprijatelj je na obali preko i čuje. Komande?

Očekujem da ću sa njom na ratište. Međutim, posle sedam dana dolazi moj ratni raspored. Imam da odem u Vrhovnu komandu armije na Soči (Isonzo Armee) u San Vito, na Taljamentu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Od jutros sam puna tri časa na tome radio. držim da ja imam prava, i da zastupam pravednu stvar... Evo, pokazaću vam članak koji sam priredio za štampu.

— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.

— Vlada će reći da je to zbog oskudice u novcu. — Šta ti imaš na to da kažeš? — Ja na to imam da kažem da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan i da molim desetoricu poslanika da me potpomognu. — Sedi!

— Sedi! — reče predsednik zadovoljan. — Kakva je tvoja uloga? — pita drugog. — Ja imam da interpelišem vladu što su neki činovnici dobili velike položaje preko reda i imaju po nekoliko velikih plata i

— — Na to ću reći da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan. Predsednik pita trećeg šta je njegova uloga. — Ja imam da napadnem najoštrije vladu što zaključuje zajam pod nepovoljnim uslovima, kad su finansijske prilike u zemlji i inače

Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše jednog drugog čoveka u vrlo

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kazala je nama poša.... — Šta vi je kazala? — Imaš dvije. — Ene de sad! Pa 'ajd', priznajem, imam. — Šta ćeš priznavati, kad smo je mi viđele. — Đe, bolan? — Znaš đe, na kiseloj vodi. — Zar obadvije?

— Ne mogu; moram još ponjava da tkem... — Tkaćeš ih kod mene. — Nisam sve ni oprela... — Imam pun tavan vune, pa predi kod mene. — Šta će ti reći babo? — Ne brini! — Slave ti, prođi se! — Sad', il' nikad!...

Ispod toga stoji potpis kapetanov, datum i zvanična numera, pa onda na sredini krupan naslov: »Šta ja imam da radim«. Ispod ovoga običnim slovima piše dalje: »Izvestiti gospodina ministra, da V.

Začudih se što me momak ne budi kad zna da ponedeonikom imam tri časa pre podne. Pričekah još malo, pa kad videh da me niko ne zove, a vreme se radu primiče, digoh se i, dok bi

To me naljuti. — Gospodine, rekoh mu, ja sam Nikola Nikolić, profesor ove gimnazije. Sad imam prvi čas latinskog jezika u VIII razredu, pa nemam vremena da se s vama duže razgovaram, — i pođoh u kancelariju.

leži u njegovom umnom i kulturnom napretku, kao što ste vi nekada mislili, već u mirnom i pravilnom toku života: kad ja imam sve što mi je potrebno za život (jelo, piće i odelo) i kad mi niko ne remeti domaći mir, onda je to prava sreća.

— E servus!... prekide ga Živko, želeći pošto poto, da ostane sam sa svojim mislima. — Znaš, ja imam još da naredim sa šefom — reče on i udalji se brzo. Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi.

— Dabogda, sinko, da si to istinu kazala, no već ja sam moje svršila, neći ni s kim da imam zlu reč pa ni s vama. Zbogom, Julo, opet se ti razgovori s Glišom, pa mi odmah javite, jer momku nije do čekanja.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

eto, to. Samo razgovor i ništa više. Ocu čak nisam ni govorila. Šta imam da mu govorim prazne reči? DANICA: Nisu to prazne reči. PAVKA: Nego šta su? DANICA: Ja znam da nisu.

JEVREM (posle izvesne pauze, pošto je razmišljao malo): Ovaj... Pavka... imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je

Pavka... imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je važnije. Dakle, idem odjutros ja čaršijom... PAVKA: Baš kad pomenu, a što, boga ti...

JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu. JOVICA (sedajući): Imam, znaš, neke napoleone, pa rekoh da ih ne dajem iz ruke dok tebe ne pitam za kurs.

JEVREM: Eto ti sad! Šta ja imam tu da namirišem? PAVKA: Pa nemaš šta, dabome, kad si zavukao nos u politiku. JEVREM: To da mi ne kažeš drugi put.

Je l' me razumeš sad? JEVREM: Ne razumem. SRETA: Ne razumeš? Dobro, sad ćeš me razumeti. Vidiš, ja imam na ženino ime onu veliku njivu van varoši... dva hektara...

JEVREM: Jes'! SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja imam petnaest godina praktikantske službe, pre no što sam postao poreznikom, a nisam ja tih petnaest godina radio za sebe,

To si trebao odmah. SPIRINICA: Ne mešaj se ti! SPIRA: Ama, ostavi me, ženo... jedanput... SPIRINICA: Šta imam da te ostavim, kad neprestano govoriš... (Oni se i dale prepiru, sve dok se zavesa potpuno ne spusti.

Ne bojte se! Ko pobedi taj će posle oprostiti svome protivniku... Zar ne? (Gleda u sat.) Imam ročište koje ne smem da napustim. Gledaću ipak do podne da dođem. Gospođice, vama poveravam interese moje partije.

Znaš kako je kad žena za nešto zapne! SPIRA: Znam! PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam vazdan da vam kazujem. SPIRINICA: 'Ajde. (Odlaze svi u desnu sobu.

JEVREM: Pa dobro, al' može čovek da nas tuži za klevetu. SEKULIĆ: Može, ne kažem da ne može. Al' zato ja imam u kancelariji fioku što guta akta.

JEVREM: Jes'! SRETA: E, Helgoland – to sam ja! JEVREM: Opet ti? SRETA: O, koliko još potpisa imam ja: Barnava, Herostrat, Golijat, Hadži Bera, Prosper Merime; sve su to moji potpisi. JEVREM: Baš umeš ti to, Sreto.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Te još kakve stenice? Sve one narodne... političke stenice. ’Ajde, razbudi se... imam nešto da te pitam. — Sad, gospodine, samo dok pripalim jednu. — Je li, ti ćeš to bolje znati nego ja.

Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno!

— Nema više mehandžilak, nema staro vreme; beše mu! Da si imam neku priliku pa da nađem nekoga čoveka da mu teslimim ovu kafanu sa sve jedik, pa da mu kažem: »Evo ti, brate, ja sam

— prekide ga i odobrava ćir Đorđe. — Alal ti vera! Kodža vreme prođe, sutra si imam poslu. Dosta se naliste, nesam ni ja Krsmanovik!

! Ja sum valjade našao ćupovi s dukati i taliri od Marije Terezije, eli sum neki liferant, eli sum neki kaznačej, pa da imam tol’ke pare! — džapa se i otima ćir Đorđe, koji je obično menjao narečje čim se naljuti malo više.

Ja sum Kapetan-Mišin ortak, pa imam pare »za otečestvo!!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana!

— Za kakav ćef? — zapita ovaj. — Pa... za ono... u Braziliji. — A, a, znam, e pa de! Imam si poslu, brzo! — Čuješ, gazda-Đorđe, ti, znam, imaš prazne buradi od gasa i zeitina, i od katrana i buradi i mešina,

! Sag, ete, imam si, na priliku, što se kaže, na primer, jedna krotka, lepa i mlada domaćica, čuješ?! Ete čovek sum mlad, pa si imam

! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Svaki nas posed u grob vuče! Bogatstvo je grožđe kiselo! Kad ništa nemam, sve je moguće, Što imam to mi je davno preselo!” „Prodajem sve svoje i sve tuđe: Šta čekate, pare na videlo!

Zadržaću samo jednu odaju Za sebe, nad glavom da imam krov! Što vidite, sve je na prodaju! Prodaću mrtvački pokrov, nov U nastupu ludosti, u očaju, I nastaniću se u

poziv mi se činio pretežak i odveć uzvišen, zahtevao je izuzetno izraženu vokaciju, a ja dugo nisam bio načisto imam li je, ili nemam. O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati?

Rakić, Milan - PESME

Sad znaš. Pa ako hoćeš da se laska Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga, Ako ti godi praznih reči praska, U izobilju imam toga blaga: Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska!

DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I požudno želi i blaženo

DRUGE PESME SILNO ZADOVOLjSTVO Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kada se slatko sanja I požudno želi i blaženo strada.

Ja imam časove čedne, krotke, smerne, Kad čistotom trepte misli moje mlade, I u mojoj duši pobožne i verne, Zašumore himne, poh

Sve jedan po jedan lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim. Tajno otkrovenje kobi što se krije I zlurado vreba sva stvorenja živa!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR VUKOTA O prokleta zemljo, propala se! Ime ti je strašno i opako. Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga

VUK MIĆUNOVIĆ Oh do Boga, a oh dovijeka, da čudno li s glave pogibosmo! KNEZ ROGAN Osamdeset već imam godinah; sto putah sam gledâ Crnogorce, gledâ Turke, a gledâ Latine — mlade glave onakve ne viđah!

KNEZ NIKOLA Znaj, vladiko, i svi Crnogorci, ja znam divno kako mi je doma; ama imam trista Dupiljanah, nek me izda svako, kâ i hoće, zadajem vi božju vjeru tvrdu — s Turcima se hoćemo poklati ako će nam

Ne misli se o tome Turcima, zle su misli i na njih napale. Pa i da bi došli i stotina, imam ovde desetak đačadi, u kuću se bismo zatvorili, mi se bili, a ti bi nam pjevâ.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Pa snaške — poče se on nećkati — to bi dobro bilo! Dobro bi bilo da ja to... Imam ja nešto vina, pa kad bi mene htela pustiti... — Baš dobro. Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti!

Znaš šta će biti. Ali ja, tata, ako bude sudbina da ti to budem, imam | pre svega nešto da te molim. Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama rešiš; Bogom da ti nije

— Imam, imam, gazda! — tresući rukama poče pokazivati staklo. — E dobro, pij! Pa kada nestane, traži još Svirači, srećni, na

— Imam, imam, gazda! — tresući rukama poče pokazivati staklo. — E dobro, pij! Pa kada nestane, traži još Svirači, srećni, nastaviš

— toliko da uvija. Zato, da sve to spreči, kratko upita Sofku: — Gde je Tomča? Imam nešto sa njime! — i ne čekajući od Sofke odgovora, uputi se pravo k njemu. Sofka uđe onamo, u svoje sopče.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ reče Vladika, obrativši se njoj. „Gospodaru!“ odgovori jedva ona... „Propadoh, sitna mi đeca, da prostiš, imam ih petoro...“ „Čija si ti?“ „Sava Markova iz Dobrskog sela, te pogibe pod Trojicom, onomlani...

“ „Ne on, Gospodaru... Šta on zna, ne zna ni da putem hodi... Nego eto, kad već njegova ne može biti, a ja imam sina za ženidbu, te zgodna momka, kako bi bilo da za nj pođe?...

„A koliko ih imaš, mediže, vjere ti?“ „Ma česa, koliko imam?“ „Ma kostiju u životu, čoče! Ti si medik, ti znaš to!“ „Da se kladimo e ne zna! Otkud da zna!

“ odgovori on. „E, ne mogoše, a od šta?“ „Neka ih čoče, može im biti!“ prekide serdar. Pa opet malo blaže: „Eto imam zaludu tri sestre, pa ni jedna da dođe u rod danas, kao što je običaj... Može im biti!

I dijete bješe omiljelo momku. „Ja mnim ti bi umio i ikonu napisati!“ zapita ga Milica. „Bih može biti, da imam sve što treba“, odgovori on. „A da jesi li ti napisao tu pod grlom?“ zapita Stane. „Kakvu, pod grlom?

Ne znam što više, niti imam vremena. Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji). Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu.

(Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji). Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu. Što ne može bolan Rajko, to će žalosnica majka.

Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu. Što ne može bolan Rajko, to će žalosnica majka.

Onda probude dijete, i car ga zapita kako mu je ime, a ono odgovori: „Miloš“. Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka? Miloš: — Eto je tamo dolje u selu kod kuće.

Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš? — Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja te drage ne mogu iz

Golji Kakva mu je zelena dolama: Da iskrpi, nova bi mu bila, Da izmjeri, pretegli bi konci! Beskućnicima 1 Imam kuću od ivova pruća, Ambar-tikvu punu kukuruza I ponjavu od stotine ljeta, Izgorila na stotinu mjesta, Da s’ okrpi,

3 Pobratim se pobratimu ’vali: — Imam žita više nego lani: Dva košića — do svetog Božića, Dva ambara — do svetog Lazara; Šarka mi se koka opilila, A

(Konj — kad zoblje te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 — Makaze imam, — krojač nisam; u vodi živim, — riba nisam; oklop imam, — vojnik nisam?

te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 — Makaze imam, — krojač nisam; u vodi živim, — riba nisam; oklop imam, — vojnik nisam? (Rak) 147 — Maleno kô makovo zrno, a čitavu vreću podigne? (Buva) 148 — Na po polja sama zemlja raste?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti, u što ću pokupiti med. U tom padne mi na um, da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kakvu zvjerku, da zgulim mješinu.

Ali šta ću sad bez vatre! kresivo sam imao, ali nema drva! U jedan put padne mi na um, da imam u zubunu jednu šivaću iglu, pa je izvadim, te iscijepam, pa navalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem pored vatre

č. Ljetopisa za godinu 1846 „Sыhь carevь i tri labuda.” Ja imam još za jednu ovaku knjižicu našijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao,

” Onda se gospodar od galije seti svoga za novčić kupljenoga mačka, pa reče domaćinu: „Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana.

Po tom zapita domaćina za što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta

Onda reče: „Hvala Bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.” Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.

” „Kakijeh haljina imaš?” upita ga ona, a on joj odgovori: „Imam gaće od mramora, košulju od rose, faculet u kome su žice žrake sunčane a potka zvijezde i mjesec, i crevlje od suhoga

po dolu do članka, a po brdu do koljena. Onda počnem misliti u što ću pokupiti med. U tom padne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zađem u šumu da ulovim kaku zvjerku da zgulim mješinu.

Ali šta ću sad bez vatre! Kresivo sam imao, ali nema drva! U jedanput padne mi na um da imam u zubunu jednu šivaću iglu, pa je izvadim te iscijepam, pa navalim vatru i sit se ogrijem, pa legnem pored vatre

” A čoban ne dade čoek da odgovara, nego se sam uteče i reče: „Ako sam ja vlah u gruboj robi, ja imam više blaga nego oni u lijepoj robi, i suviše imam tri hiljade ovaca.

nego se sam uteče i reče: „Ako sam ja vlah u gruboj robi, ja imam više blaga nego oni u lijepoj robi, i suviše imam tri hiljade ovaca. Pa u jednu dubodolinu muzem, u drugoj sirim, a u treću smok slažem.

“ Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko,“ pa uzme maštravu te mu dade; a ovaj popije.

Sveti Sava - SABRANA DELA

od potrebe manastiru, nemoj razdavati, ili pak sabirati i uzimati sebi govoreći: „Ako ne budem zatim iguman, da ovo imam!“ Da budu, dakle, ovi koji ovako čine nepričešćeni božastvenim tajnama u Svetom Duhu.

I crkvicu podigoh u ime Svetog i Prepodobnog pustinožitelja oca Save, čije ime i ja nedostojni imam. I ustavih ustavac ovaj za one koji će živeti u ćelijici ovoj.

“ Kada je došao dvanaesti dan toga meseca, reče: „Čedo moje, donesi mi Presvetu Bogorodicu, jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija.

CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija. Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite!

A evo i kiša, vidite, kako pljušti! Kolko vam imam? CMILjA: Sedamsto. JAGODA: Kolko je naroda! Treba se kroz ovu masu probiti! MILE: Ja s čovekom stojim ovako!

PROSJAK: Nije da ne bi moglo... IKONIJA: Šta kažeš, da ti dadem večeru, imam pasulj sa svinjskim ušima, savršen, i paradajsalatu, plus jedno ladno jagodinsko? Je l važi?

Vidiš li ovu kišetinu? PROSJAK: Meni je ovaj kaput odličan, šta će mi bolje! Džepova imam tačno sedam, kolko mi treba! U ovom džepu držim parče kanapa, za privezivanje odvaljenog pendžeta.

Sedam džepova, to je čoveku taman! A osmi bi mogo sve da upropasti! IKONIJA: Što da upropasti? PROSJAK: Da imam i osmi, ne bi mogo da trenem! Stalno bi smišljo čime ću da ga napunim! IKONIJA: Vidim ja da se tebi presipa!

(Ulazi Skitnica, otresajući kišu sa šešira) CMILjA: Da jednom i ja imam nešto sigurno! IKONIJA: Sigurno ko vrbov klin! I dve kupusalate! Od braka nema sigurnijeg robijanja!

Vidiš u čemu si proveo život! CMILjA: Da je meni da imam tranzistor, dušek što se naduvava, krevet na sklapanje i rasklapanje!

IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru. Nemojte da zaboravite. A ja ću još da navratim... (Izlazi) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore!

A osmi džep, to su velika usta! Guta kuće, guta ljude, guta glave! Paz da i tebe ne proguta! GOSPAVA: Imam ja džep, da ti ne kažem kakav! Da uđeš, da ti se ne vide ni blokeji, akamoli kruna!

ANĐELKO: A šta kažeš za jedna jaja, sa slaninom? IKONIJA: Jaja imam odlična, i to seljačka! Spremide, Cmiljo! ANĐELKO: Da se ja onda raspremim, dok jaja budu gotova!

IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost!

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Pa znaš, dedo, ti bar znaš: navikao sam se. A i tamo, svuda, kao da sam u svojoj kući; svugde imam prijatelja, rodbine. I tamo imam imanja i svoje kuće. VLADIKA Pa i svoje žene, Jovčo? JOVČA Eh, bilo to.

A i tamo, svuda, kao da sam u svojoj kući; svugde imam prijatelja, rodbine. I tamo imam imanja i svoje kuće. VLADIKA Pa i svoje žene, Jovčo? JOVČA Eh, bilo to. VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo.

JOVČA (tronut): To mi je, dedo, sve. To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću imati. to je sve moje, i ništa više. VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava!

Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve.

Ali, ne mogu više. Ubiću je, ubiću je, Boga mi, duše mi! Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam, živoj ne smem da pogledam u oči, ni reč da joj kažem... Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim.

Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim. (Stresa se): Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći

Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam. I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta. VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam?

VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam? MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk.

Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš?

Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio. A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više. VASKA A opet služiš? MLADEN Pa, ne služim. VASKA Kako: »ne služiš?

Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio. A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više. VASKA A opet služiš? MLADEN Pa, ne služim. VASKA Kako: »ne služiš?

Hazne, bisage s parama... JOVČA (s dosadom, prekida je, odmahujući rukom): More, i sad to imam. NAZA (zagleda još pažljivije): drugo šta ima?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Za napitak nije nam bilo brige, jer je Niki Todor kazao da ćemo sve pokraj Begeja ići. Ja kažem da imam tri grošića od oni[h] što mi je poslednji put moj tetak dao (a da je znao na kakav će mi i[h] put dati, ne bi mi i[h]

Što mi je sad najsmešnije: moj dobri i nezlobivi iguman počeo se bio uveravati da ja imam neki dar čudotvorenija za moju toplu i usrdnu veru.

Žao mi je što ti više ne mogu dati; živeći u jednom manastiru imuć[n]u, nisam želio da moji[h] osobiti[h] novaca imam. A sad žalim što nisam koliko-toliko zaštedio, te bi te sad bolje mogao opraviti; no, s ovo malo možeš do Kijeva doći.

Veruj mi, moj sinko, kad god čujem mladoga Rajića da besedi, uzdišem za mojom mladošću i da imam kakvu vlast, sve bi[h] ove naše manastire u škole i u učilišta preobratio.

No, blagodarenije budi blagomu nebesnomu promislu, u ovim prosveštenim zemljama, ja se toga ne imam bojati. A najpače, poznavajući mužestveni harakter i pošteno srce sviju slavenoserpski[h] naroda od Črne Gore do

to ćeš mi pomagati ovi veliki post u crkvi do voskresenija, a potom počeće se vreme naše godine”: Blagodarim mu i da imam čim platiti - kažem. Reče mi da ga pođem u tom i tom domu u Petrinji čekati i da će on tu prekosutra biti.

No, što bog dâ, rečem, utešavajući sebe; dok ovo novčića imam, gledaću ne bi li se što naučiti moglo, a kad nji[h] nestane, a ja ću opet u Dalmaciju.

” Na nji[h]ovo pitanje imam li trošak na tako daleki put i u tuđim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine.

” Na nji[h]ovo pitanje imam li trošak na tako daleki put i u tuđim stranam, odgovorim da ja novaca dosta imam na dve ili tri godine.

Peti dan moj popo, zar valjada je pregledao šta ja imam u torbi, i videći da tu ništa ne stoji nego dve-tri knjige, neki rukopisni papiri i preoblačila, zapita me pri ručku

pak onda pogledam i ja na njega, baš kao i on na me, pokazujući mu da ne marim za njega ni za nje|govu kuću, već ja imam poštena poznanika u gradu, a novaca u kesi, to je meni dosta. Popodne dođe moj soldat.

” „Nisam ja ovde došao da štedim, no dok imam da trošim”, odgovorim. „Kad je tako,” ščepa on moju torbu, „a ti ’ajde sa mnom.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ja sam bio srećan da tu knjigu imam u rukama za njeko vrijeme, te sam iz nje ispisao glavnije podatke o njekolicini glavnijeh fra-Jerkovića, a ovdje ću

A on nas tira iz kuće na ovaj način! Mi jesmo u njegovoj kući, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da rečem ništo u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — reče Brne, povrnuvši se maličak. — Tako je! tako!

Bojali su se da bi Bukar mogâ ustajati po noći! Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka. — I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep. — Menika je zlo!

Stani! Šta ćeš u ovo doba u kužini? — Imam posla! — reče Bakonja ne ustavljajući se, pa se pope u trpezariju. Tetka, Srdar, Blitvar i Duvalo izađoše iz ćelija.

neka me pripušti da skinem s duše veliko brime, a, borami, i on sa svoje, jer se ja drugome ne mogu ispoviditi, a imam šta li! Imam šta li!...“ Tako veli seljak i još dalje razvezâ, kâ šta oni čine. Sad, brate Brne, da tu nije bilo puka...

pripušti da skinem s duše veliko brime, a, borami, i on sa svoje, jer se ja drugome ne mogu ispoviditi, a imam šta li! Imam šta li!...“ Tako veli seljak i još dalje razvezâ, kâ šta oni čine. Sad, brate Brne, da tu nije bilo puka...

— Ajde klekni, kršćanine dobri! — reče mu najzad Brne. — Vidiš, ja sam nemoćan i imam oslobođenje od svojih starješina da ne radim nijedne redovničke dužnosti, ali kad je ovaki slučaj za tvoju ljubav oću...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Između njih neko prođe, prelomi pogled, i Đorđe više uvređeno no prkosno reče: „Imam i koga.“ — „A ja kupih šećer da te častim slatkom rakijom. Za četvrtog sina.

— Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom. — Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!...

Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice. — Jesi li mi doneo novine? — Ti Misliš da ja imam vremena i za tvoje novine da brinem. Ne odgovara mu se na prvu Đorđevu varnicu. Posmatra ga s rukama na leđima.

— A ako ja neću? — reče. — Ja imam pravo to da zahtevam. Uostalom, sutra putujem. Služba... (Ne, večeras se mora sve svršiti.) — Služba?

) Istinu da kažem, ja i neću da sledim tvoju politiku... (Kidaj do kraja!) Ja, oče, imam svoja načela. — Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke?

On je prkosno okrenuo glavu. Kad su kasnije izišli na ulicu, otac je, kao da se pravda, rekao: „Ti znaš da ja imam para da kupim celu Vasićevu magazu. Videćeš i sâm: najslađi je hleb koji sam zaradiš.

Zbog tebe, nesrećnica, pati. Ukleo si je. Osušio se, jalovak si. Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje.

Pogledaj samo kakvu ruku ima! Pesnica mu je kao dunja, a šest godina ima. Vidiš li sada šta sam rodio i šta imam? Tola sede pored ognjišta, nabaca prošće na razgorelu vatru i sunu rakiju u vrelo grlo.

Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica. „Desni“ je suvišak. Znači, greška. A što Mi onda napadaš „levog“?

— Hajde da me odvedeš i da me vežeš — muca. — Nemoj da si nečovek. Ja četiri sina imam. Siromah sam čovek, nadničar... Ako me ubiješ, deca će mi poskapati od gladi.

— Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti. — Udaviću te! — Imam. Nisu mu oči zle, misli Tola i gleda mu u zenice. — Ali ovde pušku da ostaviš. — Hoću.

Nije ni bio čovek. Protiv noža i ovca bi se više borila. „Dajem ti sto, dajem ti dvesta, uzmi sve što imam.“ Nije mogao ni da vikne kao čovek. To me je naljutilo. I još više kad je stavio ruke na oči. „Gledaj me.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo. Baš koješta! — Imam li i ja crnu prugu na leđima? — upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva?

— Takvo ime još nisam čuo! — reče starac. — Nisi ni mogao čuti! — mališan zatrese glavom. — Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško.

Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško. Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji!

— Ti gledaj svoj posao! — Koji rezbar? — majka prigušeno jauknu. — Kako ćeš biti rezbar bez desne ruke? — Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Malena sam... i zvezda je mala, Što se tamo gore zasijala; Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja, A ja imam samo uzdisaja.

Gde ja šećer sijem, Tu otrov izrasti; Gde ja pevat' mnijem, Tu ću u plač pasti. Gde na druga brojim, Tu krvnika imam, Gde ja lovor svojim, Trnov venac primam. - Skori sveća kraju, Danak crnoj noći, Al' kraj mome vaju Nikad neće doći.

Pritrp' se malo, duše, U toploj čim se nađem odaji, Uzdahnuću jedared za tobom; Ta imam kad, jer ja sam matičar, A ti ćeš, k'o što vidim, biti Za tragičan momenat natičar...

“ zapita me gost. „Jevanđelije“, rekoh. „Okani ga se, dodijalo mi; Taj kurs već slušam celu godinu; Pa zato imam rekraciju sad Do prva kukurika.“ „E gle!

J. Dučić LXX SUTON Ja te volim jednim žarom neveselim I sumnjom u tugu i lepotu jada: Sreća koju imam uništava sada Beskonačnu drugu sreću koju želim.

Mi nismo isto, Ni srce ni glava; Moje su misli nestalne i nove; Ja imam snovâ, a puk mirno spava. M. Ćurčin CLXV RODOLjUBIVA PESMA O Rode!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Veliko orahovo drvo bacalo je debeli hlad na njihovo odmorište. „Kojem srećnom slučaju ili proviđenju imam da zahvalim za tvoju posetu?“, upita Demokritos Hipokrata.

“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!“ „No što jeste, jeste: mudrosti našeg Velikog Senata imam da blagodarim za tvoju posetu, i to je najpametnije što je on do sada učinio“. „E, pa neka je hvala bogovima!

Ti mi dolaziš kao poručen. Pričao sam ti da samo s vremena na vreme živim ovde. Kadgod treba da otputujem kudgod, imam stotinu briga na kome da ostavim svoj stan i poverim mu svoje stvari. Kad si ti ovde, nemam više tih briga“.

Ali neka me to osećanje ne spreči da o njemu donesem pravedan sud. Moram, pre svega, da se zapitam, imam li prava da ga, kao što čine neki poznati istoričari filozofije, stavim u isti red sa dva najveća grčka filozofa; smem

„Zašto plačeš?“, zapita on svoju ćerku. „Zato što imam srca!“, reče ona odlučno i pogleda mu pravo u oči. Kralj se razgnjevi.

Istorijski materijal za ovaj prikaz bio mi je pri ruci, jer imam dosta knjiga o aleksandriskom dobu. Pribeležih na listić sve podatke koji su mi bili potrebni ili od koristi, i sedoh

čoveka, on mu priđe, pokloni se ceremonijalno pred njim i reče: „Vrlo sam srećan, učeni Arhimede, što te ovde zatekoh! Imam da ti isporučim mnogo pozdrava prvih naučnika našeg slavnog Muzejona“. „Mnogo ti hvala na tome!

Imam da ti isporučim mnogo pozdrava prvih naučnika našeg slavnog Muzejona“. „Mnogo ti hvala na tome!“ „Sem toga imam da ti predam celu jednu hrpu spisa.“ „Spisa!“, uzviknu Arhimed, obradovan.

„Pa je li je to baš siguran dokaz?“, zapita plavuša. „Slušajte, drage moje, i ne upadajte mi u reč! Videćete da imam pravo.

Obazirući se levo i desno, prišulja mi se i prošaputa: „Važnijih stvari imam da sa vama govorim“. „Stojim vam, dragi moj, rado na raspoloženju“.

“ „To ne kažem, ali ne znam koje knjige bi moj brat najviše želeo. Moram da ga predhodno zapitam o tome“. „Imam i drugih astronomskih knjiga na stovarištu“.

Čim im pošaljem koju knjigu na prodaju, oni se pojave pred knezom: „Vaše kneževsko visočanstvo, imam na prodaju jedan unifikat“. „Unifikat? - Hteli ste valjda reći: unikat“. „Jest, jest: unikat.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i ratova koji me, ne znam već po koji put, poziva da mu odem u goste.

Bar prema ovome što sam dosad pročitao. — Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti. Uostalom, razmisli i složićeš se sa mnom.

Jer šta je narod bez opozicije? Opozicija, rekao je Renan, čini čast jedne zemlje. Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke.

Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim.

to bi bio crn život proći kroz sva ta mučenja. Ja imam i drugih briga, ličnih, familijarnih... Bio je silno potresen i poslednje reči izgovorio je gušeći se. Ja sam ćutao.

Pobratime, razumeš li? Ja sam stekao još jedan svestan život, zadobio sam još jednu ljubav, ja imam još jedan svet. Srećan sam što sam otac, uviđam da nikad nisam bio tako ozbiljan kao sad.

Ali govorićemo sutra... A to što ti rekoh, pobratime, čućeš. Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati.

— Nikako dobro, gospodine. Zlo. — E? Ded' da čujem. — Ama, da prostiš, ne mogu pred svima. Žalbu jednu imam. — Ajd' ulazi unutra. I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo. — Ete, imam unuku, gospodine, devojku.

Žalbu jednu imam. — Ajd' ulazi unutra. I komandant uvede seljanku u štab. — Govori, snajo. — Ete, imam unuku, gospodine, devojku. — Nek' je živa. Pa? — Pa je nešto slaba. Recimo strunila se ja li šta. — Pa onda?

— Pa onda? — Pa jedan vojnik, znaš prevari me da je doktor. — Pa posle? Govori, molim te. Imam ja i druga posla. — Pa dođe da je pregleda; pa je pipa, pipa...

Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.

Neka osigura normalan život unuku, ako ne može ocu i sinu. Ja tražim razlog patriotizmu u dugu koji imam otadžbini, u obavezama svojim prema njoj, i samo u tom i ni u čem drugom.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

od sama sebe, u dnu duše, zahvalan toj i takvoj baki, i da ne bih želio da je bila nikoja druga i niukoliko drukčija. Imam osjećaj da bih bez te njene prćije bio prošao kroz život zazidanih ušiju i s neprobojnom opnom na očima. Što ćete!

iz raznih doba života koje sam u albumima prevrtao, satkao sam njegov lik, pa mi je tako živ i stvaran da još i danas imam osjećaj da sam ga u životu poznavao.

nije prestala biti žica — i ta žica u treptavoj košuljici svoga tona putuje zrakom i uvlači se u uho, kao pleteća igla. Imam slabost za taj žičani zvuk starih klavira, koji emociji oduzimlje bujnost osjećajnog ekscesa i svaki retorički pedal,

Tu je sve ostalo nepromijenjeno, u toj zavjetrini od vremena. Imam osjećaj kao da sam pred ulazom izvukao sat iz džepa i jednostavno mu okrenuo kazaljke natrag za pola kruga, ili za čitav

! Dok sam u neprekidnom kretanju, dok sam u vječitom nemiru, imam iluziju da smrt ne može da stavi ruku na moje rame.

kao i dosad — odgovorim neodređeno. — Kad putuješ? — Sutra u podne, brzom prugom. — Kuda? — Prema jugu... Imam nekog posla u Grčkoj. Taj „posao u Grčkoj” bilo je sviranje u jednoj lučkoj noćnoj kafanici u Pireju. Ustadoh.

Uostalom, možda je ti, sasvim izuzetno uopće i nemaš. — A koja je tvoja Mama-Jumba? — Oh! Ja ih pak imam toliko da ih je teško i nabrojiti!... Nastavio je miješati batićem u porcelanskom avanu.

kapama, bojarskim masnim bradama i trbušinama pod cvjetastim brokatom odežda, i sam pojam vlasti odloži na tavan. Imam, za svoju ličnu upotrebu, i jednu posebnu teorijicu o državi.

Vidite i sami, ja bih htio da budem optimist, imam najbolju volju. Ali ne znam kako se to čini. Ako vi slučajno znate, pomozite mi!

Tad sam je zamolio da mi je donese u sobu. „Neću svirati, tek tako, da je imam uza se”. Udovoljila mi je. Kasnije sam razabrao da je o tom mom interesiranju za violinu odmah pričala mladom doktoru,

Tapka za mojom bolničarkom kao kozle koje je izgubilo mater. Čujem ga, a ne vidim ga. I imam dojam kao da sam slijepac ja. Nekoliko puta, ipak, bolničarka ga je dovela k meni u sobu.

LXI Loše sam proveo noć. U dubini već gotovo zacijeljene rane počelo je da radi. Očevidno se opet gnoji. Mislim da imam nešto ognjice. Sve to već dobro poznam! Najprije mali nemir, malo uzbuđenje.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kuća ti je sad najsigurnija, a posle, ja ti nisam ni kazô... imam ja u mojoj kući dobre zgode... Hajd’ sad, pa žuri.

Vujo nađe za dobro da spusti ton. — Tako, sokole, averim ! A jest, imam još nešto. Kad već udarite tamo, ne odvajaj se od Radovana ni za korak.

— Čuješ, bolan... hajdemo te malko ovamo, imam nešto da ti kažem — i on pokaza glavom na gusto gložje, koje se raširilo podalje od staze, na kojoj oni stajahu.

i ako on veli da ne traži ništa. — Znam ja, daću i njemu. U kući imaš što ti treba? — Imam svega. Samo, vi’š, ovo je dete došlo ovako ... treba joj kupiti odela i preobuke.

snaho; ti se kâ da nešto plašiš — reče on blago, i da bi je bar koliko umirio, sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.

— A, ti li si to! Ja bih rekao, pa opet kô velim... neće zar to biti. A kojim dobrom? — Imam hitna posla s tobom na samo.

Pa, ako što sumnjaš, zatvori vrata pa stani s one strane kuće na prozor, a ja ću ti ispred prozora kazati što imam — odgovori Đurica veoma blagim glasom.

— E, moj popo! ... Kamo sreće da imam načina da ti dođem na kajanje, ali ja sam već odvojen od ljudi, a to je kâ da sam i mrtav.

— Kako ?... Hvala ti, popo, do neba. Ti si mi otvorio oči. Bar ću se sad umeti čuvati i znam s kim imam posla. A ’vako, što no kažu, bile su mi povezane oči. Sveštenik ga pojmi.

treba dobro da se čuvaš, a bez njega ne moreš... — Zimus mi on ne treba. Imam pasoše za nas oboje, to mi je on nabavio i dao, pa ću da se sklonim podalje. A više ne smem da napadam za ovu godinu...

— Otkud ti to znaš ? — odgovori on, i odmah se pokaja što ovako lakomisleno zapita. — Šta imam da ti kazujem... ti znaš kakvo je moje društvo, a gde oni idu, tamo ima svačega.

Ali, ako si zaslužio porotu, ne čekaj policiju... Pasoš ti možemo nabaviti.. — Imam pasoš, ali kud da idem ?... Ne bih voleo da imam posla sa policijom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko!“ pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.

Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego xoćy Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

Najposlije sam sebi kaže: „A što bih se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio a jedan moj?

To ti mi je vrlo žao, imam tri sina, pa da su pravi, makar obišli sav svijet, oni bi se složili pa u svijet te našli moj trs, i onda bi mi,

Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je! Platiću ti. Ostavio mi je babo, hvala bogu, dosta mala i para. Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako.

Ja sam te samo kušala. Nego mi kaži kakvo imaš sada čudo kod sebe, da te ne viđu. — E, moja draga, ja imam na sebi čudotvorne gaće, pa me niko ne vidi, kad ih obučem.

Kad je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet

Potom zapita domaćina zašto on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: — E, moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta

Onda reče: — Hvala bogu, već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi i u svoje oči da je bolja pravda nego li krivda.

— E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni izdato na dan koliko otkosa imam povaliti, i meni je svejedno kaki su, samo nek su, i to je, brate, pravda, — završi slipac pridiku.

Uzmem jedan almaz, i odem u čaršiju da ga prodam. Kupim haljine, i postanem opet bogat. Drugovi moji uviđeše da ja imam para, pa me počeše sebi zvati, a ja ih nijesam ni pogledao.

Od krčme pođu svi, ali putem sve jedan po jedan zaostaje i viče: — Idite vi, eto mene sad ću ja, imam nešto posla. Kad su bili prema gradu, okrene se siromašak, a ono nema nego samo šest ljudi za njim, pa i oni svi idu

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja žalim sebe. Meni nije dano Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi, Oči plave, tople kao leto rano, Život u svetlosti bez mraka i studi.

Nemam snage da se borim sa vremenom, Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje, Nego gledam čega imam, šta je bilo: I sve više, ništa više nije moje.

mraka, Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku; Od rođenja spremna stoji, mene čeka moja raka, Da odnese sve što imam u dubinu u duboku.

Ja danas ne znam za noći umorne. Ja danas imam jedno trulo vreme, Maskiran porok, razvrat i neznanje: S visine bluda dopiru mi teme Za suvereno jedno raspadanje.

Ja danas imam jedno trulo vreme. S prestola tajni i snova i zvuka Ja sam se naš'o posred niskih strasti; Pod nebom crnim od ropca i

II O tome kuda skoro imam ići, I kakav meni grob podneblje krije, Da li će duh mi iz tela se dići, I gde će biti kada mene nije, — O tome evo ja

” Ja imam reči: vi ste moja čeda Pospala, hladna, u povoju smrti — Ali ne ove što u mene gleda, Čiji će dodir svetlost za me

I dok imam ruke, grudi, usne tvoje, I te oči pune sreće i neznanja, Ja osećam kako diše leto moje I moj suton u kome se toplo sanja.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Gledao me je zaprepašćeno jer sam sa lakoćom čitao najsitnija slova sa prilične udaljenosti. Kada sam mu rekao da imam više od šezdeset godina ostao je bez daha, zaprepašćen.

Pošto sam se oporavio, počeo sam da kujem planove za nastavak rada u Americi. Do tada nisam ni shvatao da imam poseban izumiteljski dar, ali lord Rejli koga sam uvek smatrao idealnim naučnikom je to rekao, i ako je to zaista bilo

Kada se probudim imam osećaj da su se događaji koji su prethodili ovome dogodili vrlo davno i ukoliko pokušam da nastavim prekinuti tok

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

bio do Pančeva, da nikad nisam video parobrod ili željeznicu i da se brinem kako ću putovati jer ne znam mađarski, a imam teškoća i sa skromnim znanjem nemačkog jezika koje sam stekao u Pančevu.

Priznao sam im da imam samo pet centi u džepu, da nemam nikog poznatog u Americi i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina,

Kristijan me je ubeđivao da sam ispekao molerski i tapetarski zanat pa sam na kraju i sam stekao uverenje da zaista imam neki zanat, što mi je davalo mnogo poleta. Kristijanovi pogledi na svet bili su pravo otkriće za mene.

To je bila ”Poezija nauke” Roberta Hanta objavljena 1848. godine. I danas imam ovu knjigu koju sam pre trideset godina dobio na poklon od pokojnog generala Tomasa Juinga.

Dao sam mu dobar bakšiš kao nagradu zato što me je nekada odveo u vagon mojih dobrih prijatelja Amerikanaca, kojima imam da zahvalim što sam srećno stigao u Prag. Sećanje na te prijatelje podstaklo me je kasnije da odem u zemlju Linkolna.

Dao sam mu dobar bakšiš kao nagradu zato što me je nekada odveo u vagon mojih dobrih prijatelja Amerikanaca, kojima imam da zahvalim što sam srećno stigao u Prag. Sećanje na te prijatelje podstaklo me je kasnije da odem u zemlju Linkolna.

A kada sam naučio da cenim i poštujem te ljude, osetio sam da imam prava da se smatram delom ove zemlje. Maksvel i Lagranž su me naučili da su Arhimed, Galileo, Njutn, Karno, Helmholc i

- “Da, - odgovorio sam joj, - napravio sam grešku kad sam pošao od kuće sa samo jednim sovrinom u džepu. Da imam i dva, oba bi bila vaša. - Da li ste vi Škot, gospodine?

Osećao sam se, rekao sam joj, kao da posedujem čitave Sjedinjene Države, jer znam da pripadam ovoj zemlji; da imam idealnu američku ženu koja me je, opet, uverila da i ja živim životom idealnog američkog muža, da imam odličan posao u

ovoj zemlji; da imam idealnu američku ženu koja me je, opet, uverila da i ja živim životom idealnog američkog muža, da imam odličan posao u velikoj američkoj ustanovi i velike nade da ću sve oko sebe zadovoljiti.

Nekima se to sviđalo, nekima nije, ali su se svi slagali da imam svoje mišljenje o predmetu i da se nisam bojao da ga iznesem pred njih.

ja sam već imao jedno skupo iskustvo sa patentnim uredom u vezi mojih električnih rezonatora, i nije mi bilo stalo da imam još jedno. Trebalo je odgovoriti na pitanja o refleksiji i refrakciji H-zrakova.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao... Uneke zamukne.

Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim! Tada se djevojka mače i uputi se pravce otkud je iz dvorane do nje dopiralo djetinje jecanje.

— reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila. —Imam da svršim neki posao, — i diže se. — Ostani, Lazo! — zamoli ga djevojka.

— Ostani, Lazo! — zamoli ga djevojka. A kad ga Spasoje ugleda da hoće da iziđe, kaže mu: —Ne idi, imam da ti nešto povjerim... . —Doći ću svakako po podne da vas vidim, — dobaci on smijući se i iziđe na ulicu.

— Dolijaćeš i ti! — ozubi se na nj neka grbulja, prolazeći mimo nj. — Dolijao sam ja! Jedem kad imam, a ne idem na tuđa vrata kao ti... — Ženske su ti uvijek krive! — jedva dočeka grbulja da ga bocne.

Evo, recimo, da sam ja njega našao onako u mojoj kući, boga mi ponudio bi' ga rakijom, kad bi' imao, a šta bi drugo? Imam ja ženu, pa i nje mi je dosta, nisam ja već bijesan... Satare umor, briga i siromaštvo...

—Što veliš? —Rekla sam. —Da, brige te, a što bi bez njega, kad si se na nj navadila? — Lako, brate! — pa nadoda: — Imam troje djece kao tri jabuke... Oboje ćuti, a noć je šapatljiva, obasjana.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

One će biti i poslednje na koje u ovoj prilici još imam vremena posebno da ukažem. U starijim slojevima, naime, slovenske lirike na svadbi se žalovito nabrajalo, tužilo, čak

Ali srpska kultura nije, da tako kažem, homogena idući od jedne do druge njene „regije“. Pri tome najpre imam u vidu da se iz pojedinih „regija“ jasno oseća spoljašnji odnos (odnos različitosti, čak i izvesne relativno shvaćene

pa ćemo ga navesti u celini: „Ležim beskrajno dugo na travi licem prema nebu, gledam dugo s divljenjem u nj, i odjednom imam tačnu senzaciju, iako je nisam izazivao, da je nebo poda mnom, a da sam ja sa poljanom nad njim, da se zemlja na kojoj se

] šta je sa mojim ljubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem!

zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih sve učinio Volela bih da imam Jedno malo zeleno drvo Da ulicom trči za mnom.

Ne mislim da imam pravo da govorim o svojim prethodnicima. Mogu reći jedino koji su mi srpski proučavaoci književnosti bili uzor, kao i

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Dobro, dete, odnesi, boga ti, tu haljinu, metni je u orman. Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve. ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve.

Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve. ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve. DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi).

ANKA: Ja ne znam, gospođo, da li vi to mene kušate? ŽIVKA: Ama, šta imam da vas kušam? Potrebno mi je to, pa eto ti. I da znate, Anka, ako mi to svršite, dobićete dve klase.

ŽIVKA: Ama, kazala sam vam, ne brinite. ANKA: Ako se mlada gospođa naljuti na mene? ŽIVKA: U ovoj kući jedino ja imam prava da se ljutim i niko drugi. ANKA: Pa dobro, najzad, ako je vaša volja... ŽIVKA: A nadate li se da ćete uspeti?

” ŽIVKA: A šta imaš ti da se poneseš? VASA: E, pa kako šta imam! Ujak sam ti, najbliži sam ti, pa, dabome, i mene zbog tebe čestvuju.

ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš.

Ja imam, znate, jedan naročito prefinjen ukus. En gu parfe.2 ŽIVKA: Gle'te, molim vas, a ja baš sad mislim da pravim jednu veče

ČEDA: Razume se! ANKA: Gospodin, na primer, nije nikad ni obratio pažnju na mene. ČEDA: Ama, šta ja imam da obratim pažnju na vas? ANKA: Bože moj, pa muško ste! ČEDA: Znam ja da sam muško, samo...

ČEDA: Pa dobro, šta si ti kazala majci kad ti je govorila o udaji? DARA: Rekla sam joj da sam udata, da imam muža, i da ga ne mislim napuštati. ČEDA: A šta ćeš da kažeš njemu? DARA: Kome njemu? ČEDA: Pa Nikaragui?

Je li gospođa kod kuće? ANKA: Jeste. VASA: Uostalom, za mene je važnije da li je zet Čeda kod kuće. Imam s njim da svršim jedan posao, po naredbi gospođinoj.

Imam s njim da svršim jedan posao, po naredbi gospođinoj. ANKA: Gle, a i ja imam s njim da svršim jedan posao po naredbi gospođinoj. VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto?

ČEDA: Dobar dan, ujače! Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke? VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Budi junak!.. Eh, nije to ništa što je moj sin poginuo na tvojem pragu. Podigni glavu i ne žalosti se, jer ja imam još sinova a ti pobratima, a valjda će i kakav Srbin doći otuda... iz Soluna...

— O, Karimane Košutane, dopusti mi da prekršim običaj i reknem ti nekoliko reči; rodila sam ti pet sinova i mislim da imam pravo!.. O, Karimane!

Starac kao gromovnik planu: — Neću ja odavde pare!... Ovde treba svi da donesemo, a ne da uzimamo... Imam ja para, ne me žalite!... I drhtava ruka starčeva snažno izvuče iz nedara prljavu prtenu kesu, pa mi je baci na sto.

Bio je tamo ceo medžlis i puno naroda, državni činovnik i sreski imam. Na njegovo čudo naredili da se njegove žene obe otkriju. „Šta su ti ove žene?“ — upitali ga — „Supruge“. – „Obe?

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

63 IMAM JEDNU VOĆKU... 65 U GROZNICI... 67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK... 71 GVOŽĐE I ZLATO 73 KAKAV JE DANAS DAN 75 PRVA PRIJAT

I pitao sam Boga, Treba l’ što da mu dam, Jer imam blaga mnoga, Broja mu ne znam sam... Negda je tako bilo, Drukčije nego sad: I svet je bio mlađi, I ja sam bio

Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema.

Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema.

To klečanje nije bilo Pred ćudima zle gospode; Al’ što skuckah, evo tebi, Srpski rode! Sve što imam tebi dajem Žuljne ruke dlanom grubim — Ne rad’ slave: samo zato Što te ljubim.

Poljupcima prvim Sprao prošlost njenu, Kliknulo mu srce: Imam dobru ženu! A ona ga dušom Pokajničkom krili, Šapuće mu tiho: Spasitelju mili!

“ Još nekol’ko dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju. FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi.

Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog. Spuštajte samo: on je od karaktera filozof.

FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći. Neću ja nepotkovanu kravu da imam, nego devojku od mode. POZORIJE 5. ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša!

Šta ti se čini, Ančicken? ANČA: Vrlo lepo, milostiva gospoja. (Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti.

) MITAR: Femo, šta je tebi? Šta si se narogušila kao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! Danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufšponen. (Ode.) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti.

EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s vešcima neću ništa da imam. (Otrese se od njega i pobegne.) RUŽIČIĆ (sam posle kratkog ćutnja): Šta je drugo ljupki brak, Nego ren i crni luk?

RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi, Da kao sova unučad preživi. SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a

Vidite, vi ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usrećim, da lepo živite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju od Mirič za ženu. RUŽIČIĆ: Ho, ho, ho!

to je malo, osam stotina forinti,... iljadu forinti imaš od mene. Ti si mene srećnim učinio. Majstor Mitre, ovde imam dvanaest iljada primiti, jesam li sad zaslužio Evičinu ruku dobiti?

(Pokazuje na Vasilija.) VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest iljada, mogu biti nobl, samo mi dajte Evicu. SARA: Šarmant, ma šere.

Miljković, Branko - PESME

Žaru neveseli kada pesme u meni pronađu mračno obilje što me mori glađu. Sve što imam to su naše reči nad vodama što slute tajni splet tokova kad otkrije vrh bol u meni gde kleči pred mojom srži što sanja

Tada počinje lutanje, osetim da se menja struktura mojih čula i da umesto čela imam jednu jedinu misao. Ne postoji trijumf izvan nesreće. Dok smo to saznali neprimetno smo zamenili sebe.

Ja imam svoju noć, ali u kakvom mutnom kamenu ja sam zamenio svoje srce za tešku varnicu? Zar novim telom osvežiti lomnu krv?

Krakov, Stanislav - KRILA

Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je. Imam za sutra odličnu malagu. Izveštaj će pisar sad doneti. A—ha, a—ha, — kapetan se suvo nakašlja. — Izgrdio sam ga.

— Hajdemo, hajdemo, — gotovo mu je oteo bocu Duško, koji nije hteo da na golom grebenu ostanu. — Imam i jagnjećine, hajde da se prihvatite. Vojnici su odvlačili u stranu leševe pokrivene usirenom krvlju.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja. Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu.

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Džinovsko cveće. Ja, koji još ne razlikujem kulturno od divljeg tropskog bilja, imam utisak da se još uvek nalazim usred prašume. Vuije i vođ gledaju jedan po jedan plod, započinjući stručne diskusije.

Hotel, tuš, ledena pića. Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran?

Dok boj razvija moju poljsku postelju, komornik, stolove i stolice, dok sprema ručak od konzerve, ja imam neprestano pred očima kako tom ugasito crvenom stazom silaze tamni seljani uvijeni u plave marame.

Srećom boj donosi kuvani sitronis, neku vrstu vreloga nakiseloga teja, koga je poneo bez moga znanja. Imam utisak da više nisam žedan, ali sam sebi ne smem da priznam, kao čovek koji još ne zna da li ga je zub prošao, ili je

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim, pa da počnem skraćivati kad zatreba.

Sam Muri video je pre tri leta kako se jedan fetišer pretvorio u pantera, i jedva je uspeo da mu pobegne. Kažem mu da imam revolver (u stvari bio je uvek u kovčegu); njegovo lice dotle smešno–uplašeno, razvedri se, i posle toga me više ni on,

Ona drži na svojim prsima masu gri–gria i vradžbina. Utisak koji imam od nje ne prevazilazi ničim utisak koji bih imao od kakve naše Ciganke.

Ovde sam uvek samo na prolazu, a imam mnogo više prijatelja međ crnima no oni koji su tu godinama. „O ja nemam iluzija, znam koliko je crnac bedan,

Pogledajte me, ovako u noći još možda izgledam mlad; u stvari ja sam za godinu dana imao tri automobilske nesreće, ja imam na sebi rana za koje doktori kažu da možda nikada neće zarasti. „I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom.

Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti. Uplašen sam da to nije početak sunčanice.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Manj da ga ne bije olovo, te da ostane!... DRUGI TURČIN: Imam jedno zlatno puce na jeleku, u arnautku ću ga sabiti...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

mrzio na kancelarije, protokole, registre, numere I ostale formalnosti i sad baš meni palo y deo da sa tim stvarima imam posla! O slepa sudbino!... II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...

U svakom slučaju pričekajte na moje pismo. — Černjajev.« Ovaj mi telegram dade povod da prema materijalu, koji imam pri ruci, razgledam kakav je taj položaj timočko-moravske vojske, o kome đeneral veli da »nikad nije bio povoljniji.

— Nije svakome dato, oče proto, da živi, što no reč, po notama. — Meni je, vidite, to dato, ja imam moju dijetetiku i to mi je svetinja.

dve čašice dobre šljivovice, pa onda popio šolju crne jake kafe — ja, znate, uvek nosim sa sobom dobre kafe; evo i sad imam punu kutiju — pa ne možete verovati, kako se sad dobro osećam.

Odjurismo u karijeru. Čim sjašismo, Komarov gotovo trkom pritrča Černjajevu i reče mu: Mihailo Gligorijeviću, imam za vas jednu radosnu vest: na onoj kosi nema više Turaka — Komarov pokaza na bujimirski vis — mi sad otuda dolazimo;

Dvojica do mene razgovaraju se: — O Bućkalo. — Šta je, Trbo? — Ako poginem, bre, evo imam ovde pod pojasom 17 novi' austriski cvancika i tri čerkeza. Izvadi da ne uzmu Turci...

— Bepyj slobodno, oče M.. zato ti ja mogu jamčiti. Ja taj Novakovićev koncept imam u rukama. — Ama, bogati, veliš? Otkuda ti, brate ako boga znaš? — Našlo se. — Ama gde ga nađe?

— O, naprotiv, ja imam o njima vrlo visoko mišljenje: smatram ih kao najslavnije razbojničke arambaše. Komarov me dobro zagleda u oči, osmehnu

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime

Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati, Nit

Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati, Nit ih mogu pesmom zvati, Što će noći, U samoći Da ih duša duši prati,

HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!...

U neko doba naiđoše i telefonisti. Tek su malopre uspeli da uhvate vezu sa komandantom. Sad bar imam s kim da razgovaram. Dohvatio sam slušalicu i slušam razne razgovore.

Hteo bih da se izvučem, ali jedan pade preko mene. Jednu misao imam samo: Izmaći što pre iz ovoga pakla. Puzim, odupirući se zdravom nogom. Znao sam da smo propali.

On mi ga dade gledajući me šta ću da radim sa njim. Nisam mu kazao pravi razlog, već onako... da i ja imam nešto od odružja u ruci. Zlu ne trebalo.

Gledam onda na suprotnu stranu i, začudo, svi mi predmeti izgledaju uveličani kao da imam lupu pred očima. Zatvorio sam oči i naslonio čelo na stisnute pesnice. Osećam miris zemlje.

Rekao sam mu: Gospodine pukovniče, od sto pedeset ljudi, koliko imam u četi, sumnjam da će preći čitavo dvadeset... Bolje je da sačekamo veče.

Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde... Čuje se fijuk kuršuma. Kako li je onima na objavnici? Imam utisak kao da su se neke adske sile, plamene, iskežene, ubistvene i strašne postavile gore, spremne da zariju otrovne

Na izlazu iz svoje zemunice zastade. — Milojko, ti ćeš ostati... Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni.

— Zna se... „Ova je kuća bogata“. Zdravo doktore! — pozdravlja se kapetan Bora. — E, milo mi je kad imam tako cenjene goste. — Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav.

— Eto, vidiš... Da si nam doneo bure vina, meni se ne bi pilo. Ali kad znam da imam još ovolicno, meni se baš sad pije — govorio je Bora. Iz očiju mu je sevala neka pritajena vatra.

Mi koji smo sa planina, naučili smo na čvrstu stazu. Zemlja u sebi ne skriva ništa, a noge imam da sam kadar stići i uteći... More je podmuklo... Pogotovu u toku rata, otkada pronađoše one proklete sumarene...

Pa, ovaj... — Luka obuhvati podbradak i žmirkavo pogleda Dragišu — ništa nam o njoj ne reče. — Šta imam još o noj da vam pričam. To je bio „tekući posao“ još prvog večera. — Tako, brate, kaži da i nama malo lakne!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Idu bez tebe kak' jelen, v sebe imeja celu smrtnuju strelu gluboko. V zelenih gorah, v kristalnih vodah ne imam sladost, no bednu žalost bezmerno. Kako grlica, drug verni tica, gorko ridaju, na tja pomišljaju, ljubazna.

1837. Jovan Subotić SRPKINjA Ja sam mlada Srpkinja, Milkom me zovu, Imam drugu Srpkinju, Anku kumovu, Imam dragog Vojina, Srpskog sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi

1837. Jovan Subotić SRPKINjA Ja sam mlada Srpkinja, Milkom me zovu, Imam drugu Srpkinju, Anku kumovu, Imam dragog Vojina, Srpskog sina, Srbina, Lepog, krasnog Srbina, Pravog Srbina, Mati mi je Srpkinja, Srpskog oca kći, Oca

” Odgovara Cvet-devojče: „Poslušaj me, mlado momče, Jošt ti imam jednu reći: Ja sam rekla Sablja-momku Pod zakletvom na samrti Da se neću udavati, A ako se kad i udam, Da ću za

I kako te pazim, i kakvu veru u tebi Imam, iz tog vidiš šta ti predajem, i gde. Ovde, u Beču, gde toliko ima stihova Koliko Fruška ima ptičjih pesama gora,

Jedin az sam prebivaju S polnim sercem tjaškoj tugi, Cvjetnim putem univaju, V živoj želji sam ostaju, Jedin az ne imam drugi!

1937. i 1953. Podaci koje u vezi sa tim pitanjem imam, umesto da stvar rasvetle, još više zbunjuju. Prvi put je ova pesma štampana, izgleda, u knjižici Novi zabavni kalendar

Kola su skupa, Karuce su još skuplje, A za hintov mnogo ištu, Rješke ne mogu. Tur mi se para, Čizme imam stare, Na kaputu ni dugmeta Nemam nikakvog. Marker me gura, Kelner me tura, Sokačica čorbe ne da, — Teške nevolje!

sam od svega toga do danas jošt ni jedne reči čitao nisam, a to radi velikog posla s kojim sam za sada opterećen: tako imam čest moliti Vas da bi pod onu moju Vami poslanu pesmu „Svanutak“ ovo izjasnenije dodati blagovolili: Da ne bi tko,

Jakšić, Đura - JELISAVETA

“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?... RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem! KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni, neosvijetljeni. Nemam čime spomenuti mrtve svoje, niti imam čime darovati kljasta i sakata za pokoj duša nji'ovi'... Šta dočeka Relja Kneževiću! — s grkim prijekorom duboko uzdahnu.

— Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu udariše. — Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju.

Još sam ja snažan, iako sam se rodio nekako kad se prvi put počela trećina od naroda kupiti; još ja imam snage i kuveta, iako se već dvadeset godina nemam čim ni na Uskrs omrsiti.

“ E, kad ga brani, nek mu i sudi kad štetu počini!... Samo imam ono nešto krezube babetine, i tu njivicu kuruza što sam imô, pa mi ovaj lopov satra i sa zemljom sravni.

Bojić, Milutin - PESME

— Verujem sebi, ne plašim se reči: Ja imam Boga, pred kim se ne kleči. Verujem sebi u časove tame. Kad ječi tartar i kad bakar bljuje; Verujem u čas i pogrde

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

”... Pa zar ti, majku mu, u ovako ozbiljnim momentima, ne umeš ništa više da kažeš? ALEKSA: Pa eto to, šta imam drugo da kažem? JEROTIJE: Gde je? ALEKSA: U kafani Evropa, jutros je stigao! JEROTIJE: Jutros? Ovaj...

ALEKSA (zapne kao đak naučenu lekciju): Zovem se Aleksa Žunjić, po zanimanju sam špijun, imam 40 godina, nisam suđen ni osuđivan, sa optuženim nisam ni u kakvom srodstvu...

Je l' razumeš! MILADIN: Razumem! Al' velim... ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu? MILADIN: Imam, gospodin-Žiko! ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja. Zakon, to je moj kantar.

MILADIN: Razumem! Al' velim... ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu? MILADIN: Imam, gospodin-Žiko! ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja. Zakon, to je moj kantar. Metnem na kantar tvoju molbu, jali tužbu, pa sa druge strane metnem jedan paragraf.

VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo? ŽIKA: Jednog imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju. VIĆA: Pa zar iz 'apse?

VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo? ŽIKA: Jednog imam ovde, a drugoga... jes', boga mi, imam i drugoga: juče sam uhapsio Spasu mehandžiju. VIĆA: Pa zar iz 'apse?

MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo! VIĆA: Imam da saslušam jednog vrlo velikog političkog krivca, pa po zakonu treba da su prisutna dva građanina. (Zvoni.

I kad te vežu za kolac, ti možeš mirne duše sam sebi reći: „Ginem, al' imam jednu olakšavajuću okolnost!” Veruj mi i poslušaj me, ja ti ovo govorim kao roditelj, radi tvoje budućnosti, jer ti si

Ti si za to da se ukine, al' ja, brate, nisam, jer imam trideset i dve godine ukazne službe. Počekaj još osam godina, da napunim godine za punu penziju, pa ukidaj posle.

Ja se mučim i hvatam razbojnika, a vi telegrafirate „s opasnošću života uhvatio sam ta”. Ja gutam to i trpim, jer imam druga obećanja, a ono – evo, gospođica piše ljubavna pisma. Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da bude.

Jakšić, Đura - PESME

Gde ja šećer sijem, Tu otrov izrasti; Gde ja pevat mnijem, Tu ću u plač pasti; Gde na druga brojim, Tu krvnika imam; Gde ja lavor svojim, Trnov venac primam...

“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša. Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Gledaj si tvoj posao. Produži, produži. Ja imam kada i da pričekam. I ne davao mu da se, kao što dolikuje mlađem, digne, pođe na susret, rukuje se.

— Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada.

Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam. Č̓a Marko, unezveren, preplašen a čujući

— Hoću, hoću. Sve ću ja da ih služim, da dvorim. Hoću, nane. Oh, kamo da mi se on ženi, od njega snahu da imam, od njega, mesto od ovoga, pa majka, gde stupnu, nogu da im celivam.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš?

” Ipak veli sucu: — Dao sam mu dvije kvarte, a poslije davao sam mu ostalo, ali ne htjede doći po njih: imam svjedoka koji će posvjedočiti. —Je li tako? — upita sudac Petra. —Jest po njegovu računu, ali nije po mojemu ...

Rade reče cijenu, ali kovač veli: — Puno je! — i nanovo udara po gvožđu, kao da ne mari dalje pogađati. —Imam i druge neke stvari da prodam, — veli Rade. —Što drugo? —Kazaću ti, samo ako imaš volju da kupiš.

— Kud ćeš, sine, ranije? — upita stara suvim glasom, kašljucajući. — Imam posla u selu, — odgovori Rade i iziđe. Zimnji dan rađa se bistar, čist i leden.

Dugo je čekao, a kad vidje da gazda silazi, uđe u pisarnicu i za sobom povuče vratašca. — Donesoh sve što imam, — veli dok gospodar sjeda za sto. — I majka te pozdravlja i šalje ti od svoje strane pet talijera i tri plete...

—Nije ovdje, brate, št peti dio! — uzvrati gazda. —To je sve što imam! — govori Rade. — Molim te za ostalo pričekaj. Primi! Ne goni me!... Nije ti za glavu!...

—Ništa! Mene je otac poslao da se pridružim sekvestru. Mi smo prvi uknjiženi na sve imanje... Vražji posao, imam poći još na nekoliko mjesta.. —A šta rade ostali? —Znaš kako je...

— Treba ići, blizu je jedanaesta, — odluči se i sudbeni pristav koji bješe zadrijemao. — Sutra imam stranaka! — Dugo je do devete, — spazi Ivo. — Ako se ne ispavam, nisam za posao...

Naglo se okrene k njoj. — Ja idem — govori joj ozbiljno. Čekaću te dolje, kod tvoje kuće! Ionako si brzo prosta, a imam nešto da ti reknem! — Nemojte me čekati! — odgovori djevojka i gleda ga u oči, a glas joj jeca. — Nemojte, sriće vam!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Izaći ću, ponovo čista i lepa, obući ću se u najlepše haljine koje imam, staviću oko vrata najlepšu ogrlicu, na ruke najlepše grivne i prstenje. Dadara Bio sam zapanjen.

jedan sebarski klipan prišao, drsko me pogledao pravo u oči i rekao: „Ako stvarno uživaš u trnju, dođi mojoj kući, ja imam njivu koju s krajeva napada vrzina. Pomogni mi da suzbijem vrzinu, izbošćeš se do krvi a i meni će to koristiti.

misao, mogu li ipak skriti od tebe neku svoju malu tajnicu, nešto kao neku sićušnu poganu pomisao, tek toliko da i ja imam nešto svoje, da se promučiš odgonetajući Prohora, da ga po tome zapaziš u gomili priprostih dvonožaca, koji su ti

Pravim pokret kao da hoću da mu priđem, da mu u susret pođem. Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim.

Četvrte. Preko dana je uvek bilo nekakvih ludaja što su bukali okolo. Nije bilo mesta gde njihova dreka nije dopirala. Imam tanak san i potreban mi je potpuni mir, ali on se ovde u ovoj pomahnitaloj košnici, u ovom prokletom orlovskom gnezdu,

I baš zato bi trebalo uzeti u obzir i ono što ja imam da kažem. Ovo što se sada sprema, užurbano i brzopleto, neće izaći na dobro. Lauš namerava da sudi monahu Doroteju.

Znaće stari lisac pravi trenutak i neće nastupiti ni prerano ni prekasno. A zar ja to isto ne nameravam? Imam tamo tri svoja čoveka. Kad dođe trenutak, neću slati kopljanike — poslaću monahe.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Jer čestit i pošten nazor za mene svetinja to je, I ja ih, gospodo, imam - i čujte nazore moje: Dužnost je Srbina svakog da svome narodu služi, Pa život ustreba l' samo - i život neka mu

Ali jednog majskog dana Zaprosi je vitez vredan, „Hoću“, reče nežna pana, „Ali imam uslov jedan: Pre negoli htednem mlada Ostaviti polja svoja, Da trkamo ispred grada Stigneš li me? Biću tvoja.

A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890. GLASNIK SLOBODE U tvrđavi beogradskoj stara kula i sad stoji; Što vremena tok

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pri takvim sastancima ne želim pratioca; zato sam morao Grke da prevarim da imam u poslanstvu posla, a naše diplomate obmanem da sam kod Grka pozvan.

Vratimo se ulaznim vratima te galerije i početku moga pisma. Imam dragog jednog poznanika, emigranta ruskog, koji se u svoje srećno doba, dok je bio veliki bogataš, bavio, kao amater,

Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu. Da li on ima i rep, to još nisam mogao da dokučim. I ja imam, verovatno, takvog spria u glavi, inače valjda ne bih bio profesor Univerziteta i član Akademije, a to dokazuje i ovaj

Uroš je pisao dela i na srpskom jeziku; imam njegovu „Prosvjetu čoveka i obrazovanije jestestva“, a videh kod jednog poznanika i Uroševo „Ogledalo istine i pravde.

Bez Sunca ne bi bilo ni daha, ni zamaha na Zemlji. To su znali i stari narodi. U mojoj putničkoj biblioteci imam i jedno lepo delo o istoriji i kulturi starog Egipta.

nije onda gledalo lice Zemljino, pa ipak ću Vam, draga prijateljice, tačno opisati neviđene burne događaje toga vremena. Imam autentičnih dokumenata u ruci, koje je to doba ostavilo a ja ih pročitao.

Dok me moji pratioci ne pozovu automobilskom trubom na gozbu, imam dovoljno vremena da Vam, sedeći na ovom klasičnom zemljištu, napišem ovo pismo.

Zato ne sastavljam nikada molbe ni peticije, niti obigravam oko kojeg zemaljskog sunca. Imam pravu kičmu, i pored priličnog tereta godina.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Pokazuje iza sebe u okrug). I bašta, i šedrvan, i drveće, i avlija, i cela kuća. Ti bar znaš kakav ja imam amanet. Ti znaš kakav mi je amanet ostavljao kad umiraše stari ti gazda, a moj pobratim. Znaš li? STANA Znam...

Budi mirna, vesela, zdrava. Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga... A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi!

više poslužiti i ovu varošku crkvu i tamo grobljansku, već budem služio samo na groblju, čekajući smrt, onda da bar imam tu tvoju zadužbinu i u njoj tebe, tvoje ime, tvoju sliku.

SAROŠ (prekida je): Pre si bila druga, a sada si druga... TAŠANA Nisam. Za tebe sam uvek ista. A sad još manje imam da se od tebe krijem, stidim, bojim. SAROŠ (gorko, kao jedva čekajući na to): Da, da.

KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini.

Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini.

Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini.

Pa dobro: kuda? »Digni se!« »Stani!« Na šta? Da se dignem, da stanem? Treba da ima na nešto da se oslonim. Da imam bar zanat.

I kada sam ja, ja, Tašana, mogla da volim, da imam što želim? Nikada! SAROŠ Tašana, to je nešto mnogo kod tebe. TAŠANA Sutra, kad mi deca odrastu, neće smeti da me

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Dođe učitelj za prilog da se kupe knjige odličnim đacima, a on, pištolj. „Kod mene drugo nema. Ja imam pet sinova, i ne mesim torte. Nosi to, učo, i neka dečko spremi za posle, jer će Srbima još trebati sjajno oružje.

] — Mene je često vozila do ciglane, pa i do bostana moga, koji baš nije bio usput. Popnem se, jedva imam mesta da sednem pored nje, ali ona se ne zbunjuje, ne pomiče. Kao sad da je gledam.

Sve to za minut. Jȁ da ste videli gospa Nolu, tešku topuzinu! Bežala sam kao da imam četiri noge. Ali stigao bi me sigurno, da ga nisu ona razbijena kola lupala po nogama.

U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca. Ja imam sestru, a ona će, daće Bog, imati decu. A posle toga, to je tako daleko!

Imanje odbacuje samo malo manje nego dok mi je muž živio. Poplaćam sve što moram, i ostane dosta. Četvoro dece imam sad, ali, eto, nijedno od njih ništa ne košta. Paula tka za sve nas, i zaradi što pojede i obuče.

„Taj stra' me je valjda i nagonio da pouzimam gomilu dece, da bi nekako spala s mene odgovornost zbog onoga što imam... Sačuvaj, Bože! strašno je biti bogat” — uzdahnula bi gospa Nola u sebi.

Ju-he! pa siđi dole, drugi će da uzjaše... Moramo štedeti, Julice. I ti imaš dete, i ja imam dece, i poviše, ko zna, možda sam ih i preko računa pokupila.

Ja imam, verujte ozbiljnih teškoća u sudu. „Nastao je Božji sud, i nećemo da se pokoravamo gospodin Joksimu, kažu mi pravi i kri

— On je pričao o svojim istraživanjima, o uspesima, o svoja dva poslednja semestra u Nemačkoj — što takođe imam vama da zahvalim, i više nego za sve ostalo, jer su me u Nemačkoj naučnici dočekali bratski.

I možeš ga voleti koliko hoćeš, i činiti što hoćeš, nije ni platiša ni vratiša... To imam i ja sad da zapišem na kraju mojih zapletenih računa, i da se ne čudim što su zapletni.

Ideš li u crkvu? Tamo se, u Boga, na kraju svega svršavaju naši ljudski jadi... Daću ti od tražene svote koliko imam, za onaj preči dug, a za sprave i knjige me počekaj... Nemam! — šapnula je skrhana žena sa stidom koji se zaplakao...

Svejedno, ona ima makar strast. Svako nešto ima. A šta imam ja, i šta sam imala ja? Kakve su moje strasti? Od muškog sveta, volela sam najviše oca.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ovo napred postavivši, mojim prijateljma i neprijateljma javiti imam da me je mati, kako je vidila u meni muško dete, na knjigopisanje opredelila, i ova je strast tako u meni ukorenjena da

apatija (nečuvstvitelnost) najpriličnija za učenog čoveka, takovom pored blagodarnosti na vnimaniju moje osobe javiti imam da se meni ništa većma nije dopalo od onih Horacijevih reči: Ridentem dicere verum quіd vetat?

kriticima, antikriticama, momusima, zoilima i svim kojeg mu drago čina i dostojinstva recenzentima javiti imam da je glavnija čerta moga temperamenta melanholija i da je delo ovo ponajviše u ona vremena pisano kad je duh

Što se pak moga iroja tiče, za opravdanje javiti imam da bi proces od sviju romandžija na sebe navukao, kad bi od njiovog načina pisanja odstupio.

»Vi opet počinjete đavoliti, g. sočinitelj?« Ni najmanje, gospože, ja se samo naravnog puta držim. A propo, gospože, imam jednu zagonetku, koju ne mogu propustiti da vam ovde ne predložim.

Ništa manje mi i ovde ne moramo otcepljeni biti, jer bez komplimenta javiti ti imam da sam ja devojka, ti si bez svake sumnje mladoženja, tako da se možemo sojuziti i biti par, kao što je bog blagoslovio,

ti si bez svake sumnje mladoženja, tako da se možemo sojuziti i biti par, kao što je bog blagoslovio, samo ti povtoriti imam da je moj lozung: venčanje i ništa drugo.

zaktevati nego da vam ja spasenije ove naše irojkinje, kao padenije i stradanije, predstavim — ali ja vam čest javiti imam da sam već dvadeset prvi rukopisni tabak prešao, koje je moja granica, i da više pisati ne smem, jer vi nećete da se

— Onima pak koji su ljubopitni viditi šta se dalje zbilo, za utešenije navesti imam, nek prestave sebi kao da im je šnajder tesnu načinio aljinu, i da moraju pored sve psovke i sekiranja do druge nedelje

Samo jedno primečanije ovde navesti imam, da onaj koji želi kasatelni problem razmršavati mora s čudoslovjem upoznati se; jer ako je divno da magarac fizično

« — E, kako ću se ženiti kad kod nas slabo ima devojaka. — »O, ja imam jednu priliku za vas, u Bečeju nalazi se jedna s 15.000.« — Ha, to je za mene! — »Istina, ona je malo...

Evo ovako se kod nas ženi; sad da vidimo kako se udaje. »Nije šala, ja imam 15.000. Ja moram osobitu priliku da nađem. Tko je taj? — Trgovac? Ja nisam za trgovčića: moji 15.000.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Što se tiče zuba, ja sam se na njima uverio da nauka o poznavanju čoveka nije tačna, jer ja nikad nisam uspeo da imam trideset i dva zuba, koliko ta nauka propisuje, sve dok nisam platio zubnome lekaru dve hiljade dinara.

mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem sam joj uzviknuo: — Vama imam da zahvalim što što sam saznao da sam muško! Još sam jedan tako prijatan susret imao.

strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu uvis i drekne: „Ja imam nove pipe!“ Vi mu, razume se, učtivo i, koliko je moguće slađe, odgovorite: „Au, kako su lepe pipe!

On naslanja ruku namazanu pekmezom i na drugu nogavicu vaših novih pantalona i opet diže nožicu sa uzvikom: „Ja imam nove pipe!

Ona ne može dići nogu uvis i reći vam: „Ja imam nove pipe!“ ali će, recimo, povesti razgovor o poslednjoj premijeri: govoriće vam o dubokom značaju probelma koji komad

vam, posle ovih poslednjih reči, ne izgleda kao da je mlada gospođa digla nogu do samoga vašeg nosa, govoreći vam: „Ja imam nove pipe!

koju je, ni sam ne zna zašto, dobio i svi drugi i mnogi drugi, zar svi oni ne dižu nogu uvis i ne kazuju vam: „Ja imam nove pipe!

već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika naišao, ja bih dizao nogu i očajno vriskao: „Ja imam nove pipe!“ No to nije bio jedini moj podvig u doba kada sam u suknjici gegucao po kući i zabadao nos u sve.

I jedino osećanje koje sam imao kada sam izišao od berberina bilo je to: da sam obrijan i da imam dokumenat o zrelosti u džepu. Ovim dovde nisam kazao sve o školovanju.

— O, ja je neobično cenim, utoliko pre što je u tome preduzeću učestvovao i američki kapital. Ja i sad još imam sedam akcija „Preduzeća za pronalazak Amerike“ koje je kralj Ferdinand organizovao, al' mogu vam poverljivo reći da te

o dlan, da će zec stići, preteći i ostaviti daleko za sobom kornjaču, ali u matematici to ne može nikako da se desi. Imam jednoga prijatelja matematičara, pa sam ga uime prijateljstva, uime zdravoga razuma i uime čovečnosti molio i preklinjao

Tamo, kad mladi softa ne zna koju suru napamet, učeni imam pogleda u nebo i progovori: „Neka te Alah umudri da naučiš!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva! Isajlo pozdravi, i veselo otrča.

Vrhovna komanda je rešila da mi oficiri preuzmemo upravnu vlast. Ja imam da vršim dužnost načelnika okružnog u Kragujevcu, a ti si određen... gde ono beše, pobratime? — obrati se Dušan Luki.

Onda uhvati našeg komandanta za ruku, i privede ga svome mestu... — Šjedi na moje mjesto... — Hvala, imam posla, ja sam samo hteo... — Kakva posla, kad je moja momčad na frontu. Uživaj samo.

— To što čuješ... — Ali i oni je čovjek, kâ ti, i što će ti on ložit vatru?! — Stariji sam, imam pravo da naredim. A zar ti ne bi poslušao tvoga starešinu, kad bi ti tako što naredio. — E, bogumi, nikad ni dovijek!

— A-ha!... Kipislcauf!... A ko je prvi pokrenuo? — Ja imam prava da kao drug zamerim, a što ti posle udešavaš advokatski, za to snosiš odgovornost ti, i ovaj tvoj pobratim.

— A od Sokola nastaje dalje kajmakčalanski masiv. Soko se diže kao kakav bedem i on ti zaklanja dalji vidik. — Evo, imam kartu — upade potporučnik Svetislav, i zavuče ruku ispod jastuka.

Razume se, povučen malo unazad. — Dobro, to shvatam — kaže Mišić. — Nego... želeo bih da imam predstavu celog tog masiva.

Petrović, Rastko - PESME

i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim veličanstvenim zanosima rastrzanja; ja imam toliko genija da bi dvadeset manekena postalo od njega duhovima, pa ipak ja hoću da pušim tela, a mnogo me

(izgleda da sam se samo uzbuđivao pri neizvesnosti da li je opasnost tu ili ne) postajem potpuno smiren; jer odjednom imam tako isto jaku senzaciju kao što je jaka samosvest, da taj događaj mora i proći, i da ima jedan deo mene koga mu je

Pa imam senzaciju da se događaj zbio i projektovao u prošlosti, u trenutku kad sam ja došao do bolnog saznanja da ga neću moći

U jedanaest i po sam gladan, i ni po koju cenu ne bih mogao pevati; potom varim. Ja imam tako mnogo zanosa; ali imam tako mnogo raznovrsnih elementarnih (ili drugih) potreba, koje treba njim da zadovoljim.

U jedanaest i po sam gladan, i ni po koju cenu ne bih mogao pevati; potom varim. Ja imam tako mnogo zanosa; ali imam tako mnogo raznovrsnih elementarnih (ili drugih) potreba, koje treba njim da zadovoljim.

individualnost, a onda sumnja Tomina razbijena u njegovoj samo ličnosti, s pravom može nastaviti da živi u tebi. Imam li prava ja da očekujem da će se bog, ponaosob meni, javiti? Vidim božanstvo, spojen sam s njim, u ekstazi sam.

Kako upropastih šume, reke, životinje! Šta je sa mojim lubopitstvom, žudnjom! Toliko noći: imam još uvek prava, objavu prava, ali ukus, ukus života. Pljujem! On, od koga bežim, Sunce! A Vuk? ja: Vuk!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Ne treba meni tvoje carstvo! I, imam ja svoga princa... — zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne

— Samo dok Mesec iz mlađaka u pun ne pređe imam vremena. Samo će dotle Smrt čekati. Nađite ga, životom vas dece kumim?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

da vidim njih, decu, dom, kuću svoju. (Besno): A ono? Koga imam da vidim? Njega, s Cigankama po mehanama; i nju, majku, što samo plače i kuka... (Gnevno): Ah! (Viče ka vratima): Ovamo!

Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što me... A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva...

Tavan, prozori, sve kuršumima izrešetano. I veli: »Još su tamo!« A ja koga da pošljem? U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta?

(Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj!

— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Hoću gradit crkvu Ravanicu u Resavi kraj vode Ravana; imam blaga koliko mi drago, udariću temelj od olova, pa ću crkvi sagraditi platna, sagradiću od srebra bijela, pokriću je

“ Veli njojzi Vuča dženerale: „Ne plaši se, moja snaho draga! Ja onakih imam u tavnici, i njega ću sada dobaviti“. Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi, sine, za trista

srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“. Klobuk dade kneževoj vojvodi.

Veli junak Turkinji đevojci: „Sestro moja, Turkinja đevojko, koga imaš kod bijela dvora?“ Reče njemu Turkinja ćevojka: „Imam jednu ostarjelu majku, i imadem brata Mustaf'-agu“.

Mene tvoja žena ne trebuje, u nas nije kano u Turaka, — snašica je kano i sestrica; ja na domu imam ljubu vernu, plemenitu Jelicu gospođu; a sve bi ti, brate, oprostio, ali si mi izdr'o dolamu, već daj mene tri tovara

Već mi kaži Arapove dvore, gdi su dvori Arapina crna? Imam reči besediti s njime“. Devojka mu poče besediti: „Dragi brato, neznana delijo, a što pitaš Arapove dvore? Što i pitaš?

Zašto bi me Arap pogubio kad ja imam, sestro, dosta blaga, — mogô b’ platit sve Kosovo ravno, kamol’ ne bi za se svadbarinu?

Ali Marko poče besediti: „A ja mislim da se šališ, tužan! A kad, more, ti od zbilje biješ, i ja imam nešto buzdovana, da te kucnem tri-četiri puta; koliko si mene udario, toliko ću tebe udariti, pa ćem’ onda na polje

đevojka: „O moj brate, bolani Dojčine, dosta ima ljeba bijeloga, a još više vina crvenoga; dosta zlata i bijela platna, imam čime na đerđefu vesti, imam čime i imam po čemu; al' da vidiš i druge nevolje!

Dojčine, dosta ima ljeba bijeloga, a još više vina crvenoga; dosta zlata i bijela platna, imam čime na đerđefu vesti, imam čime i imam po čemu; al' da vidiš i druge nevolje!

ima ljeba bijeloga, a još više vina crvenoga; dosta zlata i bijela platna, imam čime na đerđefu vesti, imam čime i imam po čemu; al' da vidiš i druge nevolje!

govori Porča od Avale: „Pobratime, Đerzelez-Alija, ti se nalij vina izobila, vinograd je nama do čardaka, imam dosta u podrumu vina, imam dosta vina i rakije“. Njemu veli Đerzelez Alija: „Zaludu ti, pobratime dragi!

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

kapitenu Ne mora se bacati po svaku cenu Ima još atletskih grana Slatkiši su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je

su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je

Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je

kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam

te u rezance Tu gde ti je glava glupa Napraviću osam rupa Nem razloga da te lažem Ko pitu ću da te smažem Imam koltove od srebra Da ti bušim tvoja rebra Mogu stati pa birati Kuda ću te prosvirati Žao mi je jadnog metka Jer

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— pohvali ga dječak došljak. — Od tebe sam naučio, Striče — nasmija se putnik s bukve. — Eh, još samo da imam tako dugačke noge i ruke kao ti, pa da mogu obuhvatiti svako stablo.

— I-ih, vidi je! A zar se nijesi bojala? — čudio se Mačak. — Što da se bojim, kad imam ovo — reče Lunja i ispruži dlan. — Šta ti je to ? — radoznalo se nadviri Jovanče. — Ukosnica. Gle kako je oštra.

— Ovo ću da čuvam za uspomenu na vas dvojicu. Dođe li nekad kakva nevolja, znaću da imam nekog na koga da se oslonim. Opet je stao da prominja snijeg, ali dvojici dječaka danas to nije ništa smetalo.

Stric je oklijevajući, prilazio, a djevojčica je, krijući nešto u šaku, naređivala: — Hajde, zini, imam nešto za te.

— A zašto baš njih? — začudi se komandant. — To su mi komšije, prijatelji i pomagači iz najtežih dana okupacije. Imam u njih puno povjere-nje. — Pa dobro, Nikola, povedi ih sa svojim bataljonom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Sav iznutra drhćem: Boga pravo ne hvale moja unutrašnja, ni mu se imena spominaše, nego imam unutra sebi opaka izmišljavanja, s kojimno sam se sprilikovao fariseom, što je za njih Hristos izrekao da su nalični

Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina

Nego, u razgovoru misli se kako bi mu iztiha nagovestio da se seti car štarad je on došao k njemu. I reče mu: »Imam ja neku davu kod tebe, svetli caru, za neku vešt!

A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?

Nego opet vodu lepšu joj ukazuje. »Ko god, reče, pije od ove vode pak iznova žedni, a od te vode kojuno ja imam i dam napiti se, taj nikad više ni u vek neće ožedniti nego udilj će u njemu samom izvirati, te iz njega potokom isticati.

I ona mu plačući progovori te mu reče: — Ja imam svoga muža, trgovca, ama je do konca spao u siromaštvo. Prometao se je i trgovao koje svojim, koje i s tuđim, al' je

« A onaj pak: »Ja sam trgovac zanadžija li, orač, kopač, vojnik, herak, petak li bio, ženu, decu imam, mnogu kućnju čeljad, stoku, milkove i dosta mi je belaja na vratu.

Ama pak veru imam do arhangela Gavrila, te so tim stravu mi progonim iz srdca kroz ove izrečene mu reči skazujući čudesa k Mariji

I kako da se ne bih oprepastila strepljeći mi iznutra! A evo, i svoga mi zaručnika ja već imam pravedna čoveka, te mu znadu ljudi čija sam pod prstenom žena.

reči izvršile, kad sam ja devojka, i za muža ne znam, nit' sam s kim venčata, niti mi je ko tome volje a ni koje želje imam. Ja sam raba moga mi stvoritelja.

Devojka Pravedna i poštena razumna starca dunđerina svoga mi obručnika imam što me je za se uzeo, te bojim i stidim se od njega što će mi reći ako me zateče s tobom tuđinom besedeći a nasamu u

tekar sada i započeo sam s tobom besediti, a pun sam nebesnih beseda i od jako mi je s tobom o svemu razgovor što ti imam dokazivati. Ja što me brže teraš od sebe? Kad sam ja udilj kod tebe ako me i ne vidiš svakad očima.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Što iskaš, snajke-Jevdo? — zapita je Tasa. — Što ti trebam? — Pozva’ te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem... Ono moje brljivo dete... Manča de...

— otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’ jedne putine kod Vana kondurdžije, tag toprv zapazi’ što će imam muku s njeg poviše nego što tatko mi imaše, ete, sas mene!

“ Zbore mu naši. — „Što će prajim!“ reče. „K’smet! Veru si, reče, nisam batalija, — ama stado’, ete, reče, Ciganin! Imam si, reče, i decu sas njuma!...

ta... da se ceniš, hizmet da ni činiš u kuću!... — Ete, što pa da si cenim?... — odgovori joj Kalina. — Imam si majku i brata... Izmećarka neću sam!... Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža...

— Što će si činim? K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe.

— veli im doka preko ramena, pa nastavlja dalje mirnim tonom. — Ta ako iskate priliku za vaše Zone, e, ja si imam jednu priliku... pa za toj i iskoči’ sag do vas... Momak si je krotak, ubav, esnaf-čovek, radi sas prvi...

a ja si i sâm jošte kupi i spečali. Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam... — Znajem... — Imam si dućan. — Znajem, de. — I mušterije imam sijasvet... — Dobro, de! — Kuća mi puna...

Znajem si zanajat, esnaf-čovek sam... — Znajem... — Imam si dućan. — Znajem, de. — I mušterije imam sijasvet... — Dobro, de! — Kuća mi puna... — E, što mi zboriš sag pa toj?... — Nesam siroma’...

— Dobro, de! — Kuća mi puna... — E, što mi zboriš sag pa toj?... — Nesam siroma’... mogu da si imam ženu... mogu da si ’ranim pol teste žene, — tol’ko si ubav pazar imam!... — Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste...

— Nesam siroma’... mogu da si imam ženu... mogu da si ’ranim pol teste žene, — tol’ko si ubav pazar imam!... — Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste... — Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam...

I ja ću takoj naprajim... Sal ako ti iskaš, — lasno za sve! Ja si imam golemu rodninu... Ću te odvedem u kuću rodninsku; sedi si tamo sas svaki čes’ do venčanje... Od koga te stra’?

Ću te odvedem u kuću rodninsku; sedi si tamo sas svaki čes’ do venčanje... Od koga te stra’? Koj ti što može!? Ja si imam sijasvet kardaši i pobratimi; će izginemo, — a teb’ te neće davamo!... — Jok! — Zašto? — Nesmo prilika...