Teodosije - ŽITIJA
Višespomenuti otac Simeon monah, ostavši u manastiru Svete Bogorodice u Studenici, sa inocima koji su od ranije tu bili posni kanon svršavaše.
je živeo u pustinji, većim trudom, postom i noćnim stojanjem umrtvljavaše telo, i ne samo da je bio ugled ili zakonodavac inocima nego se i pre svetiteljstva delom kao apostol pokazivaše.
crkvama ustanovljavaše po činu sva predanja u slavoslovlju i pjeniju koja u svetoj Gori naviče a sam se kao primer svima inocima pokazivaše, jer behu kao novorođeni blagočašćem, ujedno i inočastvom.
zajedno do časnoga i svetoga manastira u kome je grob prepodobnoga, Stefan se odluči da sa igumanom i sa svima inocima celu noć stoji u crkvi.
Samodržac sin stojao je napred kod očeva groba, ne imajući mere suzama, a iguman sa inocima i blagorodnima i mnogi ostali, svi su se tiskali da vide i čuju šta će kazati posla nica, šta će se javiti i šta će
Vladarima, svetiteljima i velmožama, inocima i svetovnima, starima i mladima, svima, dakle, beše zakon dobrodetelji. Takvim se bogosvetlim svetilnikom prosvećivaše
vide srpsku zemlju svojega otačastva kako cija ukrašena kraljem i arhiepiskopom i episkopima i igumanima sveštenim, i inocima, ipatima i vojvodama, božastvenim i sabornim velikim crkvama, svetim i časnim manastirima I svima dobrim zakonima i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej. HRISTOFOR RAČANIN: SLOVO U ZORI BEOČINSKOJ Tek listak žut sam među inocima. Sa smežur-šaka splet mi vena zrači. Po rasej-polju god za godom klima, a žagor pada s vašara u Rači.
Suvarak ja sam, krckav prasak suške iz tmušnih šuma krstom gore Fruške. Tek listak žut sam među inocima. Krivuda pismo: ruka mi je brena a inicijal senina je sena, bez ječmen-klasja prisećanja trina.
U psaltir-tkanju slovo iže svelo. Za slovnu rumen zalazi mi telo. Tek listak žut sam među inocima. STEFAN RAČANIN: U SLOVNU SLAVU Životu zbir su minusi i nule. U slovnu slavu jasnite se, frule.