Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Siroma’ mladić, i sam se čudi što ga je sad snašlo. — Baš, boga mi! I sad mi ga je žao — veli pop Spira u ironiji, a i di bi bogoslovac pio rakiju?! Tako sam se i ja nekad, sećam se, štimavao; a, Sido, pamtiš li?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka ču kako otac, videći sve to, a sada još i Sofkino ovako ukopano stajanje, u ironiji odgovara: — Eh, eh, zar ste nas toliko željni? — i to „nas“ naglašuje jedva ugušujući jarost i gorčinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pita veterinar. — Došla ženska da vidi. A prati je naš pukovnik iz pozadine. — Tešku službu taj ima! — veli u ironiji kapetan Radoslav. — More da vidiš, više se uzortira on nego ona. — Hajde, služi se — nudi Radoslav.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
To je odgovaralo izvesnoj emocionalnoj uzdržanosti, pa i gorkoj ironiji i skepsi koje nalazimo u Rakićevim pesmama. Pomalo podignut, svečan ton njegovog stiha i strofe izvanredno je usaglašen
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, da ne bi grom udario u kuću (SEZ, 17, 194). Vrlo je raširena poslovica (koja se obično upotrebljava u ironiji): »Neće grom u koprive« (upor. npr. Vuk, Posl., 4103 i SEZ, 19, 390) ili: »Ne bije sveti Ilija u koprive« (SEZ, 1. s.).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mnogo puta ranije govorio je kako se ti prokleti serbi i meropsi kote kao zečevi. Ne misle o državi, o ironiji, o ratu, nego svaki čas zaskaču žene gde god stignu, a žene im opet rađaju nasred njive, na pašnjacima gde čuvaju stoku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Šta je to noćas bilo? Opet tvoje. Opet si počeo. SAROŠ (snuždeno): Završio sam, nisam počeo. TAŠANA (u ironiji): Pa onda u svet? SAROŠ U đubre a ne u svet. TAŠANA De, de, pa toliko. (Viče na ulazu): Stano!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zavist ustuknu, i načini mesta ironiji. — Krili su, jer sigurno ni sami nisu mogli da veruju da će ih to snaći. — Frau Roza mora biti da je počela čitati