Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja kad dođem na Vračar, iskam novaca od Janka; veli: „Nemam, išti od Crnoga Đorđa”, a on kaže: „Dok dođe Jakov i Sima”. — Svi vele: „Idi, šta čekaš?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju. Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam. Hoću u crkvu kao i svi drugi. Popa se, odjednom, zbunio i unezverio, ali opet okrenuo na šalu.
I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.
Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga.
— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio onaj planinski,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
odozgo... Derman iskam, sinovi moji!... Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre. Podmićivanje, moljenje Turaka,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde. Ovde mi na staro, na moljci miriše. U bašču, na ava, na zelenilo iskam! (Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si!
Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto, moje se je srce iskubalo, snaga raskomtala, ostarela...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
) — Pa će se ženim, nane, ti ič brigu da ne bereš! — umiruje je Mane. — Za men’ lasno; teke za teb’ iskam da ti bidne ubavo! Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?...
— Pozva’ te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem... Ono moje brljivo dete... Manča de... iskam da ga ženim, a on se, ete, rita kako magare kad si neće samaricu na grbinu...
stojalo da je rasejan i neupotrebljiv za koncepat, napisala pismo koje je glasilo: „Što mi pisuješ za volenje, i ja si iskam i ’oću si da se, ete, volemo; ama da se volemo za udavanje i venčavanje, a za drugo jok, zašto će tatko da me utepa“.
— Aha! — kliknu tetka Doka. — Takoj te iskam! I tatko ti takav beše! — Teke... tetko, molim te... — veli joj Mane i diže prst — zborenje za toj ič da nema!...
— Dom si je. Ama hadžija, ete, spije — čuje se Vaskin glas. — Ta što ako spije! Kod njeg’ i ne iskam, veće kod hadžiku... I dok se ove domišljahu ko li će to biti, otvoriše se vrata i tetka Doka upade u sobu.
— Ja san nemam... Ja za večeru ne znam.. — Lele! — reče malo podrugljivo Zona. — Ja vino točim, vino ne pijem; pesnu iskam, pesnu ne slušam, a sve zarad tebe, Zone!... U lov idem, pušku ne ispalim! Nipta ne znajem za sebe, a sve zarad tebe...
— Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste... — Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam... — Pa puno gi u ma’ale... — Puno, ama za men’ sal jedna što je... — Pušti me da si idem!
— Zašto ti je prilika... — Što mi ti pa zboriš sag tuj za Kalinu?! Kalina će si dočeka svoju sreću... A ja si pa iskam i tražim moju... Neje pisano za men’ i za Kalinu... — Pa si pročeteja što je pisano?... — A ja si...
Neje pisano za men’ i za Kalinu... — Pa si pročeteja što je pisano?... — A ja si... — veli zbunjeno Mane — ete... iskam... ako je demek, k’smet... iz vašu kuću... — He-he! — osmehnu se Zona. — Ta kako đe sag bidne toj!...
„Aškoljs’n bre!“ — podviknu ushićena Doka — „kuče Đorđijino! Sag te priznavam dek si tetino tetinče! Takoj te iskam, ešeku nijedan!
— veli Doka. — More, teto, — brani se Mane od ove nove i neočekivane napasti — nesi ti veće za tej rabote. Iskam visoka i t’nka inka da je... — Što, što, bre?
— Pitujem, — veli Vače Šatorče — zašto, znaš... Eto, zab’ravija sam zar onaj stari adet, pa iskam da znam. Zašto sag iskočija niki nov adet pa niki sag vode i posle...