Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Odjednom stade i zagrakta. Iz luga mu se odazvaše. On pođe nekoliko koraka kad iskrsnu čovek preda nj. — Ti si Devo? — Ja, Jovane. Je li tu harambaša? — Tu je... Deva se uputi k njemu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred oči mu iskrsnu Đinđa Zekoviča, koju je u Begej oterao, kad je, tako, i njenu ljubav, prejudicirao. Ustuknu, dakle, kao oparen, a zatim
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
ulivali su ozbiljna strahovanja našim miroljubivim ljudima, jer je Srbija želela zaslužen odmor, pre nego što iskrsnu novi sukobi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Meraklija. Poče se penjati, gotovo trčeći.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Taman mi hoćemo na osoje, a pred nas iskrsnu konjanik. —— Dobro vi veče! —— Bog pomog'o! — Kako s', Cvejo? — Dobro, kako ti....
Odnekud iskrsnu kapetan, a za njim stotine ljudi. Sve se to gomila i uspinje, da vidi uništeno strašilo. I ko ga vidi, ne može da odvoji
Pandurović, Sima - PESME
I u bolesti tela i duha čudne slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuća živaca, sna, slobode, I
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
svaki kutak u mjestu, svaki kamen, svaku najsitniju pojedinost na portalima oronulih palača što iznenada pred nama iskrsnu iza ugla u smršenom labirintu staroga grada.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
detinje duše izbiše utajeni osećaji jasno i sveže kao mlazovi vode iz planinskoga izvora, i časom mu ispred očiju iskrsnu i majka, i stari kaštel, i paroh Keko, i polje sa brežuljcima u pozadini, i morske oluje, i onaj oštar rt podno polja što
Miljković, Branko - PESME
Ponavljam reči koje su mi dale Taj cvet taj kamen pticu što iskrsnu Iz ničega, sunce koje se rasprsnu Nad svetom koji su same odabrale. Osluškujem pun nade strane sveta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je ubio!... „Hajduci!“ viknu, a glas joj po noći krešti kao u buljine... ISAK: To, kanda, beše majka Boškova?...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pod čudnim i žarkim nebom, gde varoš Kordova cveta, Junački Omajid—Rahman iskrsnu jednoga leta. Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe.
I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana. Silvije zamišljen stade. U pomračenome umu On je budio slike od rane mladosti svoje, On se je sećao lica
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
da je to čula gospojica Trinčić, komšinica Mimićeva popela se na drvo, i ne uzalud: jedna crno povezana glava, Anča, iskrsnu između dvojih vrata, i s kokoškom u ruci i slepim fenjerčićem, zamače u podrum.
Petrović, Rastko - PESME
A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo, Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom, Kao mesečina, skačući niz bregove, Zvezda, što se sa neba samih skotrljala.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Istog trena čitava Bosna i Hercegovina poletješe uvis i prevrnuše se na leđa, a ispod njih iskrsnu Stric, čupav, razbarušen i unezvijeren. — Jao, propadoh!