Obradović, Dositej - BASNE
Ovo je mala vešt, koju ja po vozmožnosti mojej miloj roda našega junosti spriopštavam; ali će služiti za iskru čistoga nebesne istine ognja, koja će s vremenom mnogim učenim i dobrodjetel ljubjaštim dušam povod dati da mnogu svetlu
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
u svetu (od Adama pa do naših dana) došlo baš od one polovine kojoj gđa Sida i gđa Persa pripadaju; jer su jednu malu iskru, mehovima svoje pakosti i mržnje, raspirili u užasan požar.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA NEPELEGRINE Za one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sad? — Bog tako reče — posrnusmo malo. Hvala mu. Njegova volja. Ali hvala mu što mi bar tebe ostavi, tebe iskru, čedo moje, te da ima ko će mi oči zaklopiti.
Rakić, Milan - PESME
SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni.
Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sve sad spava. I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad svom ovom grdnom mješavinom opet umna sila toržestvuje; ne pušta se da je zlo pob'jedi, iskru gasi, a zmiju u glavu. Muž je branič žene i đeteta, narod branič crkve i plemena; čest je slava, svetinja narodnja!
svoje breme nosi; nove nužde rađu nove sile, djeistvija naprežu duhove, stjesnenija slamaju gromove; udar nađe iskru u kamenu, bez njega bi u kam očajala.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Vi ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa beslovesnošću, nebu grabeć iskru božestvenu, s kojega je skočila ognjišta, u skotsko je seleći mrtvilo.
Lice smrtno na zemlji čovjeka prilično će biti angelskome, samo teke jednu iskru malu vdohnut ću mu nebesne ljubavi u njegovu zemnome plođenju, da mu tužnu i kukavnu sudbu kolikogod ona ublažaje;
Kainovi bezbrojni potomci zlom svakijem zemlju ispuniše, gr'jeh im diza more nad gorama, al' im zloće iskru ne pogasi! Ah, kako je zemlja napunjena s idolima svakoga izroda!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
mi pomogli da skinem sa očiju onaj neobičan zastor koji onemogućava strancima da vide američku dušu, a kada sam prvu iskru te duše uhvatio. zavoleo sam je. Ona me je podsećala na dušu mojih plemenitih Idvoraca, pa sam se osećao kao kod kuće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
je sada onaj mrki mornar iz Levanta, s onim prvim osmijehom što joj se u moždane usjekao i gleda ga pred sobom kao iskru kad u tami sine! — Oženio se! Ko zna hoće li već igda na školj svraćati?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U samo četiri kratka stiha pred nama iskrsava sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju vraća: Da strela s drugog kopna bačena, Ko
Jakšić, Đura - JELISAVETA
kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša!
Bojić, Milutin - PESME
Jer ne plašim se leševa što vele: I mi smo hteli to, što ti bi hteo, No zalud božju iskru ljudi žele: Pašćeš pod jaram kao i svet ceo; Duge su borbe taj zakon zavele, A trnov venac sam je Gospod spleo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa i u razgovoru s majkom, u čitanju, u radnji po kući, u posmatranju seoskoga života, nalazio je iskru meke svakidašnje poezije; on se tako najzad primiri i bijaše očito zadovoljniji.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako je samo pametan, kako lep! — pokazivala ga je s ponosom rođacima i prijateljima, tražeći u njihovim očima iskru divljenja za svoje dete. Ali, ljudi su s nelagodnošću sklanjali pogled, slegali ramenima i odlazili bez odgovora.