Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, a ne obratno. 1. Shvatanje deteta odnosi se na atribute za koje ispitanici smatraju da dobro opisuju decu (npr. dete je: „dobro“, „anđeosko“, „bezazleno“, odnosno „nerazumno“, „lukavo“,
1.2. Shvatanje deteta i njegovih osobina razlikuje se između pojedinih poduzoraka (stariji i mlađi, muški i ženski ispitanici). 1.3. Stepen obrazovanja i mesto boravka povezani su sa osobinama koje se pripisuju deci. 1.4.
U samom ispitivanju uzorka pomoću upitnika i skale pomagale su mi tri dobro obučene saradnice.⁷ S obzirom da su ispitanici, posebno oni sa sela, bili prilično nepoverljivi prema „stranim“ ljudima koji dolaze iz njima „tuđe“ sredine i da su se
između atributa koji se deci pripisuju i mesta boravka (C = 0,20, značajna na nivou 0,03), što ovde znači da seoski ispitanici često pripisuju deci negativne atribute u odnosu na gradske ispitanike. 1.4.
da kod ispitanika sa nižom školskom spremom postoji izrazitiji fatalistički stav, zatim sa mestom boravka (seoski ispitanici imaju izraženiji fatalistički stav u odnosu na gradske ispitanike (r = —0,39, z.n.n.
n.n. 0,00), a manje je pozitivno povezan sa starošću ispitanika (stariji ispitanici su više skloni fatalizmu, r = 0,20, z.n.n. 0,01). 3.0.
, što je sve izazvalo promene u shvatanjima i sistemu vrednosti). Takođe je razumljivo da manje obrazovani ispitanici (sa nepotpunom i nižom školskom spremom) imaju značajno pozitivniji stav prema porodu nego obrazovaniji roditelji, jer
Stariji, manje obrazovani ispitanici sa sela mnogo su više uvereni da su roditelji glavni uzori prema kojima se deca oblikuju, nego mlađi, obrazovaniji,
sa sela mnogo su više uvereni da su roditelji glavni uzori prema kojima se deca oblikuju, nego mlađi, obrazovaniji, ispitanici iz grada.
i u pogledu kriterijuma za određivanje granice dokle je malo dete „beba“ postoji visok stepen saglasnosti, odnosno ispitanici uglavnom navode dva uzrasna pokazatelja: „dok ne progovori“ i „dok ne prohoda“.