Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ranjen je — viknu neko. — Ispreži! — Teraj dok ne lipše... — Marrš... marrš! I ljudi, gonjeni strahom, a životinje, podstaknute larmom, učiniše još i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— viknu vodnik Kosta „Turčin“. Srećom, korito nije bilo dublje od dva metra. Poslužioci poskakaše u rečicu. — Ispreži! — Otkači zadnjak! — Na rukama guraj! — Vraćaj nazad! — čule su se šapatom razne komande. Voda je šljaporila.
kola zaškripaše, bičevi fijuknuše... Ali konji iz jednih kola ni da krenu. — Ispreži, brže ispreži! — naređuje Luka. — Preturaj kola u reku! Pešaci poskidaše puške, pa upreše leđima. Kola se nakrenuše.
kola zaškripaše, bičevi fijuknuše... Ali konji iz jednih kola ni da krenu. — Ispreži, brže ispreži! — naređuje Luka. — Preturaj kola u reku! Pešaci poskidaše puške, pa upreše leđima. Kola se nakrenuše.
Zatim tresak niz kamene litice. A reka guta... Zapovest se mora izvršiti, ma sve propalo. Već je poslednji čas. — Ispreži! Tr-r-ras. Sad već ide brže. Što promakne kroz Lukine ruke, dočekuje kapetan Dušan.