Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji. Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja. U tom rvanju doguraše se do ambara.
« Taman razgovor i šala u najveći jek, dok eto ti momka trči kao bez duše ozgo k mehani. Smotri ga ćir Trpko, pa istrča na vrata i još čak odovud uzviknu: — Šta je, bre! a? — Vrlike! — Šta kažeš? — Ni'edna vrlika nemat na čajir!
Ima li koga doma? — Ima, ima! — odazva se Srećko, kućni starešina, praunuk Mirjanin, i istrča iz kuće. — Jesi rad gostima, Srećko? — upita čiča Mirko. — Dobrim u svako doba! — odgovori Srećko idući im na susret.
— odazva se neki momčić iz kuće. — Idide dole s kumom na livadu. Uhvati vranca, pa mu podaj nek vodi. Momčić istrča iz kuće, pa ode napred u livadu. — E da idem i ja, kume! — reče Purko. — Valja mi pohitati kući da me ljudi ne čekaju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Starac je ležao nepomično. — Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica. — Još diše... U taj mah Stanko istrča iz hana. — Gde je, gde je? — Evo ga! — reče Zavrzan. Stanko pade po starini.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče ona. Ali to ne beše više glas, ni šaput, već nešto nalik na ropac. On skopa one novce i upravo istrča iz sobe. Moja mati klonu kraj kovčega i obnesvesti se. Sestra vrisnu. Ja skočih iz postelje. I Đokica skoči.
A ovamo država... Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške.
Zvoni! Jelte da zvoni? Da platim! On opet istrča napolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše nestalo nestrpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju na koje, po izrazu
I Blagoje se trže: — Nećeš, bre! — reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa. Kapetan istrča napolje u sveže jutro. Jedva je disao. Neiskazan strah vladaše njime. On utrk dotrča do stanične lađe.
U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?
Pop priđe krevetu i pipaše po njemu da probudi Maru, ali krevet bješe prazan. On istrča napolje. Već se bješe prikupilo nešto seljaka. Nekakav strah bješe obuzeo popa, da se jedva držaše na nogama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa izvol’te, izvol’te. Rokso! Glišo, ta di ste se zavukli vragu!? — razdera se domaćin, i ustumara po avliji. Utom istrča i Gliša i Roksa, i počeše skidati s kola. — E, e, baš mi je milo — veli domaćin. — Dakle tek sutra putujete.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona pocrvene, kad ču šta se govori o njoj, pa istrča. Isakovič pogleda za devojčetom i vide da je lepa, i u nogama. A gospoža Božič mu je uhvatila pogled i uzviknu,
Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije. Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela je, i ispred
Isakovič zatim istrča na druga vrata iz predsoblja, u neku usku galeriju, koja je, iz hodnika, vodila na terasu. U toj galeriji, u nišama
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!” Šegrt istrča na stražnja vrata, pa u gornji kat, da zove Šamiku. — Starog gospodara dole vešaju, pomagajte!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Otac kako ga ugleda, daleko istrča preda nj govoreći: — Gde si, sine, za boga! A sin mu odgovori: — Učio sam zanat. Iza toga prođe neko vreme i dođe
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nad nama svitnuše šrapneli i prilegosmo... Pored nas istrča vojnik, ordonans. — Gde je štab pešačkog puka? — pitao je usplahireno. — Eto... sigurno tu!
Na pragu kuće sunča se mačak. Posilni narednikov istrča iz kuće, pozdravi nas i prihvati konje. — Gde je narednik? — zapita osorljivo Aleksandar. — Eto... tu je...
— Da vidite samo... posilni, nosi ovu čorbu! Dakle... uđem. Kad se tek otvoriše vrata, i iz jedne sobe istrča jedna omalena, suva, sva raščupana i raskopčana, pa će tek: „Ju!“ — Znate, stidi se ženska.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čim policajac uđe u školu, Stojan istrča napolje. Gojko ostade sam u toploj zagušljivoj sobi, gledajući nesvesno u dugačke pukotine, koje su se otegle po tavanu
On pogleda unezverena Gojka sa onim prostim iskrenim saučešćem i mahnu glavom ka vratima. Gojko istrča, ali se posle nekoliko sekunada vrati, iskrivljenih vilica, strašnih, razrogačenih očiju...
Malo zatim dojuriše u besnoj trci dva dobra konja sa sankama, i stadoše pred školskim vratnicama. Stojan istrča da otvori vratnice i vidi te iznenadne goste, kad iz saonica iskoči pisar i prođe pored uplašenoga čiče, mašući svojom
Jesi video ko je Pera pisar!... I ti, smradu jedan... I opet se izdiže kamdžija, ali Gojko jednim brzim skokom istrča iz škole i udari se iz sve snage o nešto crno, meko...
ono se odjednom preturi i jauknu, a on se seti da je to bio Stojan, prisluškivao, pa ga preskoči i istrča iz škole, Ljubica stajaše na vratima učionice drhćući, sva preneražena. Stojan se dizaše, stenjući: — Ej, bratiću jadni.
obojica stradasmo!... Ja zle napasti, majko moja !... Pisar, kako se bio zaleteo za Gojkom, istrča u hodnik i videvši Ljubicu, stade pred njom, drhćući sav od ljutine.
Gojko istrča iz dvorišta i stade pred vratnicama... Beše sav u jakoj vatri, jednako ga nešto vuče zemlji, ne može već da se drži na
— Ho, ljudi!... dreknu on iz sveg glasa, ne dadu mi odmora ni u mojoj kući!... pa gotovo istrča u drugu sobu, zaključa se tamo i leže. Ljubica je dugo premišljala šta da radi. Kako bi bilo da okrene drugi način?
A dole na podu beli se onakaženo, slabo lice, iz usta teče krv... — Bratiću!... Braćo!... Pomoć!... dreknu on i istrča na sokak, vičući po selu iz svega glasa. A sunce treperi i blista se...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Zar istina? — istrča neko s pitanjem. — Hm, da vidim... tek nek se i on uplaši. — E, valjano! Pa šta mu još kaza? — i tu Mitar krupno
Uđoh unutra. Tišina kô u grobu, a moji koraci odjekivahu pod visokim svodovima kao gromovi. Istrča preda me jedan veoma ukusno odeven gospodin. — Lakše, lakše za ime božje! viknu mi on.
više od mene. Samo da sam uz nju! ...« Namestiše deveru beo vezen jagluk. Povedoše mladu iz odaje. Dete istrča na dvorište... Opet žurba, snovanje, nameštanje, pozdravi, poljupci ... — Napred, svatovi! A malo mačence zaboravili...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oni se još jednako tamo prepiru. Bože, bože, kad ti sad naš ćata istrča iza kelneraja, sav razbarušen, sa raširenim rukama, pa stade nasred kafane i poče da deklamuje »Ludu«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi. Istrča crkvenjak: „Bog te ubio! Tako mator, a poludio!
onda, kad se sve munje Raspadoše u svetlo trunje I mrak se smekša ko pliš, Iz duge napetosti i grča U ponoć sparnu istrča Novorođeni miš. ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Magdo! — ponova je zovnu mati. — Čujem, snaške! — Istrča Magda, a već joj bile umrljane ruke i zasukani rukavi od sudova što ih počela da pere.
U tom Magda istrča iz kujne i polete kapiji. Na kapiji, poštapajući se i vođen dečkom, pojavi se stari „deda“, sveštenik Rista.
Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča preda nj. — Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo!
Kako si mi, Todoro? Šta mi radiš, Todoro? I Sofka istrča, i ona obradovana njegovim dolaskom poljubi ga u ruku. I on, okružen njima, poče da se penje i da se nećka: — Ama ne mogu
— Ko je? Ko je? — ču kako ovaj viče trčeći i zaklanjajući sveću, da mu se ne ugasi. Ali brzo posrnu i kao bez duše istrča ovamo ka kapiji, kad ču gazdino kao uvek kratko i nabusito: — Ja!
Krišom Magdu zamoli da mu dovede konja. Samo ga Sofka opazi. Istrča za njim. — Kuda, tato? Marko se zaradova usled te njene pažnje a i uplaši, da se zbog toga drugi gore ne probude.
I tamo u kujni, da li od radosti, sreće, ili ko zna zbog čega, briznu u plač. Arsa međutim istrča da širom otvori kapiju I da tamo na njoj dočeka novog prijatelja.
Ona ostavi Sofku i potrča. Ali ispred nje već istrča Arsa. Znao je da će se ona tamo oko otvaranja sanduka zbuniti i zadocniti, zato istrča ispred nje i uze od nje ključić.
Ali ispred nje već istrča Arsa. Znao je da će se ona tamo oko otvaranja sanduka zbuniti i zadocniti, zato istrča ispred nje i uze od nje ključić. I zaista, dok ona stiže do kuće, on već otuda iznese jedan ćemer.
Ali iz toga je istrže svekrva. Ona istrča ispred Sofke ka efendi-Miti i iskreno radosna, čisteći ruke od brašna o skutove, poče ga pozdravljati: — O, prijatelju,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stari se snebi najprije te prekide posao; pa zabobonja nešto i istrča vukući po patosu dugačku trsku. Pred vratima raskorači se, pa stade mahati glavom gotovo s ramena na rame.
Za nekoliko nije se mogao odvojiti od ogledala, pa se trže te istrča i uz treći niz skala, u neku prostranu dvoranu. Djevojka trčaše k njemu raširenijeh ruku te se zagrliše i priviše jedno
Sluga, na to, otvori neku tezu, iz koje istrča po avliji čitava jata i krda paunova, faraunaka, čudnijeh nekijeh kokošiju i intuša, pa bijelijeh zečeva, vižladi,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
VILOTIJEVIĆ: Sedite vi, samo ja nešto da pitam. (Prilazi Ikoniji) Ko vam je ova što istrča? IKONIJA: Koja će biti, Gospava! VILOTIJEVIĆ: Trebalo je prvo dopere ruke. IKONIJA: Šta?
Ko je taj? CMILjA: Neki supovac! IKONIJA: Zašta ga tereti? CMILjA: Otkud znam! IKONIJA: Kako iako istrča sonom nogom? (Spolja, naglo, škripa kočnica, tresak, zatim tišina. Sve tri žene stoje kao skamenjene.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A di je ono?... Znaš? — pak nagnu šakom put usta da ga podsjeti na piće. Na to Lis otkasa sam k podrumu, a Bujas istrča kao vjeverica uza ljestve, pak uzjaha na zid i stade se obuvati.
Ali, kad domalo dođe Škeljo da javi e se prevoze kolonaš (panduri koji u ono vrijeme gonjahu hajduke), Bakonja istrča pred manastir, gdje već bijahu iskupljeni svi fratri, đaci i sluge. Oko dvadeset kolonaša dolažahu od voza.
Bakonja skoči, pa, misleći da su lupeži kod strica, istrča na trijem i poče vikati. Svi fratri i đaci dotrčaše. — Šta je? — pita Srdar. — Ne znam. Može biti da je veliko zlo.
Barica iskoči iz kuće. Oboje mu se objesiše o vrat i zasuše pozdravima i pitanjima. Barica istrča pred dvorište, pa sta dozivati Roka, a da i drugi čuju veseli glas dodavaše: — Brzo, brzo, amoka-a-a!
ulici, gdje, prema opaltu, okrete konjem dva-tri puta i učini da se propne, tako da se svijet razbježao, a duvandžika istrča pred vrata sva blijeda. Bakonja, smijući se, skide kapu prema njoj, pa odleti u sav trk.
Njega Bakonja sad prvi put vidje izbliže, i po licu poznade da je glup. Kad Maša opazi Bakonju pred vratima, istrča smijući se i uhvati ga za ruku. — A ti li si? A došâ si? A zašto mi se nisi kazâ onoga puta, i zašto onako pobiže?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Lepe pesme pevaće vam majka, a Turci će opet kao pšenicu da gaze Srbiju... Iz sokaka s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše,
Vodi me u apsu! Kad Aćim zalupi vrata za sobom, kapetan, zbunjen i neodlučan, istrča u hodnik i viknu: — Ne vodi ga! Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— To galebovi kriče, spavaj! — dečak dodade starcu vode i istrča iz kuće. Iznad potamneloga mora rasla je beličasta svetlost praskozorja. Krici se više nisu čuli.
Možda bi malog, zaista, trebalo poslati u prosjake?« Kao da nasluti njenu misao, dečak preblede i istrča iz kuće. Tri dana su ga tražili, a četvrtog stade pred majku, sav u modricama, i reče: — Jednoga dana rezbariću bolje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila
neko sa jednom obuvenom a jednom bosom nogom, neko đipio pravo s kreveta, pa onako neobučen umešao se u gomilu. Istrča i kapetan sanjiv, s ogrnutim kaputom preko leđa i papučama na bosim nogama.
Podiže pušku i taman da je pruži, a u kući se opet začu vrisak. Iz kuće istrča Đorđev najmlađi sinčić, sav krvav, a za njim trči Sremac sa golim nožem. Dete trči pravo ocu, vrišteći iz svega glasa.
— Budan je... nešto šuška, jamačno se sprema... U isti mah začu se neki uzvik spolja. Mitar istrča iz kuće, doviknuvši onoj dvojici: — Pazite! Žena se probudi, za njom i deca...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A onaj pokraj mene zabi lice u zemlju, i poče sav da se trese. Neko ječi: „Jaoj, braćo!“ Jedan pobauljke istrča ispred mene. Pomerio sam se i ja, odgurnuvši onaj kamen ispred sebe. Granata udari pozadi i zemlja me zasu.
— Donesi još dva litra vina... — Šta!... Za nas ovoliko samo dva litra vina. Pet! — grmnu Bora. Vojnik istrča. — Huuuj! — uzdiše glasno Radoslav i briše znoj sa čela. — Boro, druže, poslušaj me... vrati ove vojnike.
Iako je njena ruka bila u kožnoj rukavici, osetio sam koliko je mala i topla. Povukao sam je snažno da ona gotovo istrča i naše se grudi dodirnuše. Zapahnuo me je prijatan miris. Udahnuo sam duboko.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A da, što bi oni bez nas? Pusti kraju, biće njima još posla... —Radi kako znaš, ali moga ne puštam! — istrča se Ilija. — Ne puštam ni pare! —Ha, razumijem, zato maloprije udari u pitome besjede... 'Vala ti, brate!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred baterijom sam... Preda me istrča baterijski narednik iskolačenih očiju i gologlav. — Gde ćeš? Nazad, naredniče! — viknem što mogu jače.
Ostali se poučiše mojim iskustvom. Potporučnik Dragiša uhvati konja za đeš, pa istrča naporedo sa njim. Ordonans beše još snalažljiviji. Pusti konja napred, a on mu se uhvati za rep, te ga konj izvuče.
Konj uzdigao glavu, iskolačio oči, očajno se bori, ali se primače obali. Nagazi na čvrstu zemlju, te žurno istrča. Sad je Vojnik opet preneo jedan kraj konopca. Da se ne bi mnogo zadržavali, vojnici su vezivali po četiri konja.
Ona kao da opazi, jer poznaje dobro ljude. Onda skoči hitro sa kreveta i dohvati haljinu. Ja za njom, ali ona istrča iz sobe. Ostao sam sâm, pa me, ljudi, spopade neki bes. Sav sam ceptao.
Ali vojnici mi nepoznati. Nisam imao vremena za razgovor, već zapitah: — Gde je baterija? Preda me istrča jedan vojnik u šlemu, preplanula lica, koji me oslovi s detinjskom radošću: — Dobar dan, gospodine potporučniče.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao?
— reče Smrt, ali je majka i ne ču. Sve tanji bivao je izmučeni dah deteta. Mora mu naći leka. Slepa i bez kose istrča ona na ulicu, stiskajući sina uza se, moleći svakog koga je srela da joj Varalicu nađe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju družinu.