Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
postaje oštar, oči su mu sive i ledene, gledaju me pravo i ja ne znam kud da se denem, kao da stojim gola sred iscerene gomile.
„Pazi geljo, da ne prđakneš naniže.“ Morao sam da vidim tog bezobraznika. Sudarim se sa četiri iscerene mesnate njuške. „Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji.
noćna tama, mekana i topla kao materina utroba, rastvoriće se i najednom će blesnuti svetlost da bi osvetlila iscerene njuške, užutele i pocrnele zube, krvave oči.