Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, đavo nosi. 1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv.
Pesnik smatra da to vredi i za političke pesme manjih pesnika. Pesnik se zato rešio da čitaocima doda, uz Itaku, i nešto komentara. Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem XVII veka u selu Itebeju, u Banatu.
Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku. Pred proleće, u bolnici Akademije, javlja se tifus, pegavac. Bolnica se izolira. Odsečeni smo od sveta šest nedelja.
Ja sam onda već bio u Parizu. Kritika na Itaku bila je violentna, naročito u Srpskom književnom glasniku. Što je glavni kritik Glasnika tvrdio da sam ja rušilac
Na tom mestu se Odisej, vraćajući se na Itaku, dohvatio obale. Ispod urvina tu, plavi se i modri, Jonsko mare. A pri povratku odatle, grobovi se opet ređaju kraj
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Povratak vojnika (što je i sam Crnjanski) iz tuđine u zavičaj, upoređen s Odisejevim povratkom na Itaku, poslužio je kao opšti okvir ne samo za antiratnu liriku nego i za neobično smelo, tipično avangardno poricanje