Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako Mus-aga izađe iz šaranpova, a mi svi u grad, pak sa Šapčanima lepo pazarimo i pozdravljamo se, i spa̓iju spa̓ijom, efendiju efendijom zovemo, kakogode prvi̓ godina, pak opet na naše kvartire, i da spremamo da vojsku kućama
) Ta je kraljica imala dva sina u vojsci, i toga sa̓iju propuste, i knjigu odnese nji̓ovoj materi kraljici. Kad uđe u odaju (u sobu) gde kraljica sedi, da joj knjigu i kaže
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa kad vas nema kod nas, eto nas kod vas; pa sad bilo vam pravo ne bilo! — Iju, gospodin-Spiro, šta vam to sada pada na pamet!
kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili perivoja. — Iju! — kliknu Melanija. — Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina!
Konji se zgranuše pa sve upropnice skaču, a ženskadija ciči i podvikuje od silna besa »Iju-ju-ju-ju!« Bilo je i prevrtanja i ispadanja iz kola.
odgovara podskočicom: Ja sam mala, ne znam ništa, Metite me kod ognjišta, Di kuvari vatru pire, A na mene ruse šire! Iju-ju, iju-ju!
Iju-ju, iju-ju! Igra kolo, zveckaju sablje hulanera Rušnjaka i dukati na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se
Afrika
su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Znaš li ti, boga ti, šta se o tebi šapuće? AGNIJA: Iju! SPASOJE: Ako ti ne znaš, ja znam i ja nikad nisam došao da ti kažem to što se šapuće o tebi, pa nemoj ni ti meni
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Večeri iste gozba je bila, malo se takvih videlo stvari, u mlinu drevnom iju i piju mačak i Žuća, dedica stari. . . Da nas je tamo nanela sreća, ne bi nam prazna ostala vreća.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Trideset godina se sušio u opštinskoj arhivi, izgleda kao izgladnela stenica kad izmili iz stare fascikule. GINA: Iju!
SARKA: Iju, a ko bi ga grdio? AGATON: Pa već našlo bi se ko bi, a zato je on, vidiš, tako i udesio. Kô veli: čekaj da ja to
GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!... SARKA: Šta ti je, more? GINA (užasno uzbuđena): Ju, tako sam se prepala!
GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!... SARKA: Šta ti je, more? GINA (užasno uzbuđena): Ju, tako sam se prepala!
GINA: Biće, veruj, biće servis, kad ti tako kažeš. SARKA (otvori kutiju): Pa servis, dabome! GINA: Iju, iju, iju, ko bi to rekao? SARKA: Ama, šta: ko bi rekao? GINA: Pa to; ja sam mislila kutija.
GINA: Biće, veruj, biće servis, kad ti tako kažeš. SARKA (otvori kutiju): Pa servis, dabome! GINA: Iju, iju, iju, ko bi to rekao? SARKA: Ama, šta: ko bi rekao? GINA: Pa to; ja sam mislila kutija.
GINA: Biće, veruj, biće servis, kad ti tako kažeš. SARKA (otvori kutiju): Pa servis, dabome! GINA: Iju, iju, iju, ko bi to rekao? SARKA: Ama, šta: ko bi rekao? GINA: Pa to; ja sam mislila kutija.
Ona prebledi, prestravi se, zbuni se, uzvrda se i cikne.) Iju, iju, iju! SIMKA: Šta ti bi, ženo? AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka?
Ona prebledi, prestravi se, zbuni se, uzvrda se i cikne.) Iju, iju, iju! SIMKA: Šta ti bi, ženo? AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka?
Ona prebledi, prestravi se, zbuni se, uzvrda se i cikne.) Iju, iju, iju! SIMKA: Šta ti bi, ženo? AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka?
AGATON: Ja ti govorim o onome budilniku što si ga uzela iz naše sobe. SARKA: Iju! SIMKA: Bože moj, ko će kao bog! A ja kažem jutros Agatonu: navij, boga ti, taj budilnik da ga čujemo kako zvoni.
Mogu da nas najure ako smo se bespravno uselili u kuću. SIMKA: Tetka nam preti da će nas policijom izbaciti. VIDA: Iju, blago nama! Ama, zar mi, familija, pa da nemamo prava?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Pa sad. ovoga časa. Eno ih tamo u sobi kuvaju... SPIRINICA: Iju, a vi mene ovde držite čitav sat. Što ne govoriš, zaboga? (Odjuri.) XX JEVREM, SPIRA JEVREM: Što ne ide, ne ide!
za zeta! JEVREM: Za zeta? A kako si, bre, smeo za njega da glasaš? MLADEN: Pa... molila me gospođica... SPIRINICA: Iju! SPIRA: Ti da ćutiš! SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju! SPIRA: Nemoj ni „iju” da kažeš!
MLADEN: Pa... molila me gospođica... SPIRINICA: Iju! SPIRA: Ti da ćutiš! SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju! SPIRA: Nemoj ni „iju” da kažeš! SPIRINICA: Pa ne mogu ja začepiti usta! PAVKA: Eto, eto, Jevreme, šta si napravio!
molila me gospođica... SPIRINICA: Iju! SPIRA: Ti da ćutiš! SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju! SPIRA: Nemoj ni „iju” da kažeš! SPIRINICA: Pa ne mogu ja začepiti usta! PAVKA: Eto, eto, Jevreme, šta si napravio!
(Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca. To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala!
Ja ne pamtim sve, al' znam da otac neće biti izabran. SPIRINICA: Iju, pa onda? SPIRA: Ama, ćuti ti! Pa dobro, šta će onda biti?
SPIRINICA: Eto ti sad, kako da ti nisam kazala? SPIRA: Naprotiv, ja sam tebi kazao... SPIRINICA: Iju, sad će ispasti kao da je on meni kazao... SPIRA: Pa zar ne pamtiš jutros kad sam ti rekao...
PAVKA (Spirinici): Čuješ li je, molim te? SPIRINICA: A što! Ako ćeš po čem, dete ima pravo. PAVKA (preneraženo): Iju! Pomeri se, sestro! SPIRINICA: Nije nego, zato što Jevrem hoće da bude poslanik — da dete propusti svoju sreću.
DANICA: Tako, jer neće biti izabran. SPIRINICA: I Spira je otišao da glasa protiv njega. PAVKA: Šta kažeš? Iju, šta je vama, pobogu! Okrete se svet tumbe!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć! Bele guske igrale, Trapa-trap, trapa-trap!
Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć! Bele guske igrale, Trapa-trap, trapa-trap!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pred očima mu zatreperi, a u ušima zazuje. On osluhnu. Stubovi počeše, zaista, da govore. „Iju-ju, iju-ju!“, zakliktaše oni u glas, „vaskrsli smo iz ruševina antike“. Kopernik se uhvati za čelo.
Pred očima mu zatreperi, a u ušima zazuje. On osluhnu. Stubovi počeše, zaista, da govore. „Iju-ju, iju-ju!“, zakliktaše oni u glas, „vaskrsli smo iz ruševina antike“. Kopernik se uhvati za čelo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu). ŽIVKA: Iju, crni sinko, ti si se opet tukao? RAKA: Nisam! ANKA: Jeste, jeste, tukao se!
ANKA (ostavi knjige na sto): Eto je i ruku raskrvavio. ŽIVKA: Iju!... (Ščepa mu ruku koju je uvezao maramom.) Nesrečniće jedan, bitango! (Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.
Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan! MOMAK: Molim lepo, poslao me je gospodin da mu date njegov cilinder. ŽIVKA: Cilinder?...
ANKA: Zašto ne, gospođo! A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to... da natrči moj zet na vas. ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”, nego recite mi može li to da bude?
A kakvu uslugu? ŽIVKA: Pa to... da natrči moj zet na vas. ANKA: Iju!... ŽIVKA: Ama, ostavite vi „iju”, nego recite mi može li to da bude? ANKA: Ali, zaboga, gospođo, otkud ja, nisam ja takva.
ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder). ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka. To je moje svadbeno odelo. ANKA: E, to mi je milo.
Otvorite slobodno, otvorite: nije to meni ništa nepoznato; dobijala sam i ja takva pisma. ŽIVKA: Iju, šta vi mislite? NATA: Pa de, de – što se sad pravite... Učili ste i vi bridž, nisam samo ja...
Petrović, Rastko - AFRIKA
su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
su da se preseli, jer nije imô čeljadi da obrađuju ziratnu zemlju, a to je šteta, rekoše mu dolje u sudu, i za spa'iju i za carevinu. Velika je snaga čeljadi u Mije bila, pa sve obamrije i u 'voj pošljednjoj buni izginu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Iju! Kakvo je to pitanje? — zgranula se namirisana udovica. — Pa mama kaže da si ti matora kao Prokina kobila. Tako isto o
da je za mene to bila sjajna satisfakcija i neobično zadovoljstvo kada sam zatim iz druge sobe slušao očajne vriske: „Iju! Iju! Iju!“ pa zatim objašnjenja i izvinjenja i, najzad, padanje u nesvest one tetke što je celo posle podne šarala tortu.
je za mene to bila sjajna satisfakcija i neobično zadovoljstvo kada sam zatim iz druge sobe slušao očajne vriske: „Iju! Iju! Iju!“ pa zatim objašnjenja i izvinjenja i, najzad, padanje u nesvest one tetke što je celo posle podne šarala tortu.
Iju! Iju!“ pa zatim objašnjenja i izvinjenja i, najzad, padanje u nesvest one tetke što je celo posle podne šarala tortu.
i tu prota prekide svoje tako srećno upoređenje, jer sve tri parke, Klota, Hezis i Atropa, povikaše jednoglasno: „iju!“ pre no što je čovek mogao n završiti misao.
Praktikant, prolazeći ulicom, prišao je meni, pomilovao me je i rekao: — Kako je slatko ovo dete, je l' to vaše? — Iju! — ciknula je služavka — otkud bih ja mogla imati dete kad nisam ni udata!
Najviše su se u mojoj kući zgranuli i počeli uzvikivati: „Iju iju, iju!“ Ti uzvici nisu značili divljenje, već pre jednu preneraženost, kao kad bih, recimo, razbio veliko ogledalo u
Najviše su se u mojoj kući zgranuli i počeli uzvikivati: „Iju iju, iju!“ Ti uzvici nisu značili divljenje, već pre jednu preneraženost, kao kad bih, recimo, razbio veliko ogledalo u sali.
Najviše su se u mojoj kući zgranuli i počeli uzvikivati: „Iju iju, iju!“ Ti uzvici nisu značili divljenje, već pre jednu preneraženost, kao kad bih, recimo, razbio veliko ogledalo u sali.
— uzvikivale su sve tri tetke u jedan glas. — Što da ne napišem, kad je istina? — branio sam se ja. — Iju, a otkud ti znaš da je to istina? — Pa vi ste to govorili.
— Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka. — Iju, iju! Sad će još izaći da smo mu mi kazali da napiše pesmu!
— Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka. — Iju, iju! Sad će još izaći da smo mu mi kazali da napiše pesmu!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U crkvi su službu savršili, izljegoše iz bijele crkve, u stolove pred crkvu sjednuli, šećer iju, a rakiju piju. Marko uze knjige starostavne, knjige gleda, a govori Marko: „A moj babo, Vukašine kralju, malo l' ti je
— izići izmašiti — izbaciti izmijeniti — zameniti: Da ti staru izmijeni majku izubaha — iznenada ijed — gnev iju — jedu indat — pomoć inokosan — usamljen intovi — v. hintovi indžijeli — svete knjige (Koran) indžil — v.