Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da se ovim imenom ne izražava neka sinja suština, sinjavina? Šta ja vidim kad čujem Sinjajevina? Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom? Ili nešto mračno, što vetrovi mese i nose prema Kolašinu?
podigni ruku, zaštiti, zaustavi ovo rasipanje, saberi nas, vrati mrave u mravinjak, svetlost u svice, vrati inje i slanu u jesen, dim u zimu, ribe u Ibar, laste u vetrove, ključ u katanac, vode u vodenice, volove u plugove
Dučić, Jovan - PESME
Veče će joj tiho da okupa telo U mirisu ruže i u čistoj rosi; Mesečina mirno da posrebri čelo, I ponoćno inje da prospe po kosi. Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli!
Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— To je ono što ja kažem: ako nisu muhe, a ono je inje! Noge se mrznu, a oči suze. Već ni rakija ne može da zagreje srca, i ti se nestrpljivo osvrćeš, nećeš li gde ugledati
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
koji je bio napunio tada trideset i sedmu, to je bio doživljaj, kao one vatre, u jesen, na obranom polju, kad već pada inje, koje predskazuje dugu zimu.
U šumama gde je, dan pre, opadalo žuto lišće, gde je sve bilo u jesenjem crvenilu, u isprepletanom granju, inje je bilo zasulo granje kao zvezdicama belim i sve je treperelo. Neka bezmerna čistota bila je pokrila svu zemlju.
Pavle je bio, neko vreme, odjahao i legao kraj puta, pod drveće koje inje beše popalo. Inje je bilo počelo da se topi i njegov san se, kao suzama posut, završavao.
Pavle je bio, neko vreme, odjahao i legao kraj puta, pod drveće koje inje beše popalo. Inje je bilo počelo da se topi i njegov san se, kao suzama posut, završavao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mesečina, jasna, bela kao inje, popadala je bila naročito na voćke, koje su se sve više videle što je noć bila tamnija.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još jednom padne inje i njiva se mraza zaželi.
prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje.
Kostić, Laza - PESME
„Dobar veče!” avet me pozdravi; poznajem glas: kô ponoćnoga vetra piruk, kad inje stresa s vrba nadgrobnih; poznajem glas, tako je predisô u časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i mračna mesta pod
Otvori bulku, livado u rastu, nad „prsa krugla“, lica „čerte fine“ da prospem inje s moždane mutnine. Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi, vreteno laste, koje u me sprede, s planine bedra, miris
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Otad, evo, minu pola vijeka, sve sporije otkucaje brojim, iskri inje, primiče se veče, a ja opet pokraj Une stojim. Prebroj avam potopljene dane i vraćam se u moje Hašane.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene!
“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje? Nit’ je inje, nit’ belo kovilje, Već se beli na kumu košulja. 77. Oj nevene, moj nevene!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Odozgo — cepanice malo veće Klekoh, ukresah palidrvce. Čuh je: šapuće. Da plane, neće. U kosi mi se nahvatalo inje. Sve sam žalosniji i sve stroži. Kad dunem, samo crvene boginje Ospu se, gdegde, po njenoj koži.
Rakić, Milan - PESME
Kad na zemlji više nema moći te Da u mojoj duši pomuti il̓ spreči Silno zadovoljstvo, osećati sve! ZIMSKA NOĆ Palo je inje. Ko sablasti bele, U tankom velu kao da se ježe, Snuždeni stoje borovi i jele I opuštene zimzelene vreže.
Mesec se gasi... Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje... Noći, ledena noći, ja te volim, Kao što volim sve kržljave stvore Što samrt nose u grudima golim, I koje tajne boljke
Pandurović, Sima - PESME
Sad, kad je starost blizu moga srca, Kad inje pada po snovima, kosi, Moja me mis’o opet čudno nosi Mladosti, za kojom duša tužno grca.
Samo jedno uverenje ledno K’o da sine, k’o inje: Svejedno, Docnije il’ pre. BELI MIR Avetinjske bure orgije se čuju Kraj peći, u kutu moje male sobe; Izgleda da
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gora se s gorom ne sastaje, a čovek s čovekom vazda. — Nema zime dok ne padne inje; ni proleća dok sunce ne sine; ni radosti dok ne deliš s kime. — Daj ti meni plačidruga, a pevidruga je lako naći.
Na dv’je grane nije dobro stati: Račvast kolac u zemlju ne ide. Nema zime dok ne padne inje; Ni proljeća dok sunce ne sine, Ni radosti dok ne deliš s kime.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Sad sam siguran da si sin Aćima Katića. Poznao bih njegovu krv u puku vojnika — okrenu se kočijaš i osmehnu, ližući inje s brkova. — Pet puta sam ti rekao da nisam. Iz Beograda sam i dobar sam mu poznanik. Je li ti to dosta?
ciči u zvonari, leleče nad selom, stresa inje sa brestova, razbija svitanje u paramparčad čaša, litrenjaka, stakla kafanskog, onog jučerašnjeg, onog što je prošcem
Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca.
Oseća da ga se Simka ne boji. U tami sobe mesec provrteo blistavu rupu, ona je u njoj, a ispod marame, kao inje, svetluca joj kosa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Dobar veče!“ avet me pozdravi. Poznajem glas: K'o ponoćnoga vetra piruk, Kad inje stresa s vrba nadgrobnih! Poznajem glas: Tako je predis'o U časovima svojim poslednjim Ruvarac Kosta. „Dobar veče!
Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne
Šantić LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA Grobaru sijedi, pod starosti ledom Što iznuren drkćeš kao suha grana, I noseći inje po svom čelu bl'jedom Što posrćeš ljuto pod bremenom dana, Da li pamtiš?
Petković, Vladislav Dis - PESME
O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor
i da magle sinje Obaviju: na časove bone I na ljubav da popada inje I zaborav... I da sve potone. PREDGRAĐE TIŠINE Ja vidim, zbilja, da već nemam snage Da volim, patim i da išta želim; I
su kratke i duboke staze, Nepomične senke, i duša pustinje: Kao da čuvari nevidljivi paze Da ih ne poseti proleće i inje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje! Lako j’ onom ko je zgrnô Te jesenske lepe dare, Napunio sve koševe I podrume i ambare.
“ A ja sam ludu gledô: Čelo mu bilo bledo, Vrh njega inje sedo. Kad veliš da je tako, I kad mi kažeš: brate, Jurnuću prvo na te. Udarih silno, snažno...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Po razgolićenim, runjavim i širokim prsima nahvatalo mu se stvrdnuto inje. Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa
iz korjena, škripeći bolno, i vjetrovi su sa njihovih vrhova u pomamnom bijesu i zvizgu trgali i raznosili ogranke i inje na sve strane. Prijeđoše planinu i siđoše u polje.
Bojić, Milutin - PESME
Zar je već jesen čovekovih dana Posula inje po srcu, zatrne Poslednji spomen prošlih velikana? A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo?
Kopljem dvorsko probijali kube, Čijih konja kopite su rile Crven mramor i bronzane stube, Što jesenje kad vas zasu inje Tražili ste manastirska bdenja? Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja!
Ježi se reka i inje je belo Kao niz sitnih papratovih spora Prevlači slojem zaleđenih bora. Zima je carski veo poljem plela.
Šantić, Aleksa - PESME
Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje... 1906. JESEN Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči