Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Osim seljaka, tu su počesto svraćali na kavu učitelj i dva praktikanta iz sreske kuće. Istina, sreska je kuća podaleko, za čitavo po sata hoda; ali oni pred veče,
Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm ječam!... A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!...
Pošto se već sit navikao i popio čokanj rakije i kavu, pođe opet preko livade, pored Pavića kuće. Marica izišla u gradinu, pa nešto kopa.
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše.
Ta to je glava šećera! — Jes̓, glava šećera! — To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije... je l̓ te? — Jes̓, to će kapetan graditi.
Ta to je glava šećera! — Jes̓, glava šećera! — To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije... je l̓ te? — Jes̓, to će kapetan graditi.
Nego već... — Ponesi, ponesi deci, gospodine! — graknuše ostali. — Deca su, neka im zaslade kavu... — Pa ono mogu deci poneti, ali baš niste trebali to činiti; pravo da vam kažem, nije mi po volji.
Đukinoj pred kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji pripijajući kavu, šapuće neke brojeve i često se udubi u računanje...
Čudo bogami! Eto ja popih i kavu, a nega nema!... Dok sto ti Živadina, nosi jeinu pod pazuhom — živu. — Dobro jutro, učo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onda se vrati u odaju, naruči da mu donesu kavu, pa, puštajući guste dimove, stvaraše u onim kolutima lepu sliku... — Hajde, hajde, Crna Baro!... — smeškao se on.
Baš sam budala!... Potraži još jednu kavu; istrese lulu, pa je onda napuni... Dim se izvi iznad njegove glave... I on poče srkati kavu... Nije dugo čekao Miloša.
Potraži još jednu kavu; istrese lulu, pa je onda napuni... Dim se izvi iznad njegove glave... I on poče srkati kavu... Nije dugo čekao Miloša. Ibro ga je odmah našao, jer je bio kod kuće. Javiše mu da je već tu. — Neka dođe amo...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kavu nije bogzna kako mario... Pa šta je radio svu noć po mehančinama? — pitate vi. Nesreća, pa to ti je!
Dođoše oni, velim. Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka.
Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć!
— reče pop. — Mara još spava, a Ikonija nam može ispeći kavu. Ne rekoh vam da je takav dogovor da kum Ninko vozi Maru u Biograd i ponese vladičino pismo kud treba.
Mara se slabo nasmjehnu: — U dud i svuda! — Pa zamišljeno nastavi: Čisto sam gladna ovoga vazduha — E, pečem ja kavu za tebe — reče Ikonija — Znam ja, ti si se povarošančila. Voliš ti bijelu kavu! U to dođe i pop iz gradine.
Voliš ti bijelu kavu! U to dođe i pop iz gradine. Njegovo svetiteljsko lice bješe opet uzelo zemaljski oblik, jer ga radost bješe obasjala;
Onaj isti kome učitelj reče da je marva. Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese bijelu kavu. Pop ne skida s nje očiju. — Šta si radila, sine, otkad si ustala? Mara uzvi obrvice.
Kad sam ušao, bila je tužna, no čim me ugleda, promeni se. Smejala je se. Nasula mi je kavu. Presula preko šolje. Ja sam pravio rđave dosetke i smejao se raskalašno. Odmah u 8 sahata odem u bolnicu.
Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta njih dvojica odoše opet u opštu sobu da piju kavu. Ja sam im poručio da mene ne čekaju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kancelariju i samo zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako poguren i vrati se na prstima i natraške pred vrata. Eto ti oca.
zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra naruči kavu, pa da onu kavu odnese onako poguren i vrati se na prstima i natraške pred vrata. Eto ti oca. A posle ono drugo: „Čuvaj obraz, sinko!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona je, u svemu, imala mišljenje suprotno Trifunu. Očekujući da mu žena dođe na čatrnju, da popije kavu, Trifun je eto sve to prevrtao u sećanju, nestrpljivo.
Najzad, na čatrnji, sve je bilo spremno. Popiće tu kavu, a kola već čekaju. On će nju da smesti u kola, kao i decu, i poljubiće je pred slugama, a ćerka kapamadžije Grozdina
Oni su bili uobičajili, već prvih dana u braku, da svaki dan provedu, tako, uz kavu, sat jedan, nasamo. Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu.
Taj čas je samo njima pripadao. Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu. Trifun i gospoža Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim
Na toj čatrnji, na koju se izlazilo iz odaje gde je Trifun sa ženom spavao, oni su se, celu tu godinu, sastajali na kavu.
A nije trpeo da zadocne, kad mu donose kavu. Kad se gospoža, najzad, posle tolikog čekanja, pojavi, u klepet svojih papuča i zveket svojih đerdana i đinđuva na
Čekao je da sluškinja, koja je bila unela kavu, ladolež, ode. Ali ni posle, Trifun ne reče ni reči. A ni gospoža Kumrija ne reče mu ni slovo.
Muž i žena, posle deset godina braka, i ljubavi, sedeli su sad na tronošcu, kao gluvonem i gluvonema. Kad su popili kavu, gospoža Kumrija pogleda, ispod oka, svoga muža, mračno, kao kroz gromove i munju.
Ne osvrćući se, ona ga je učtivo pitala šta želi da mu donese, sutra, kad se bude probudio – čukolad, kavu, ili šolju mandelmilha? Ima li neka presvlaka da mu se opere?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Na zdravlje, gospodin fiškal! — pozdravi ga Čamča, i s poštovanjem pozlaćenu kapicu skine. — Jednu kavu, crnu. Čamča mu donese kavu. — Sedite malko. Hoćete li dati još koji bal? — Još dva. — Noblbal?
— pozdravi ga Čamča, i s poštovanjem pozlaćenu kapicu skine. — Jednu kavu, crnu. Čamča mu donese kavu. — Sedite malko. Hoćete li dati još koji bal? — Još dva. — Noblbal? — Ne, prvo purgerbal. — A zašto ne noblbal?
Matavulj, Simo - USKOK
Kod popa Marka nađe Janko više reda i čistote. Popadija Gojača skuva mu kavu, te, iako bješe začinjena medom, bješe prva dobra što je popi.
Sutradan sve tri ženske iz kneževe kuće otidoše u crkvu. Knez i Janko popiše kavu, koju im zgotovi pristav. Sačekaše ženske, ali ne htjedoše jesti s njima, nego pođoše ka Petrovićima.
Milićević, Vuk - Bespuće
u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.
Radičević, Branko - PESME
danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
77. Tu mi popi kavu crnu, Poče igrat bilijara; Tad se malko kecu vrnu, Tu ostavi nešto para; Ispi dve-tri čaše ruma, Pa sad eto kući
I pokaza svu veštinu, Zatim ode da tumara Izvan grada niz ledinu; Tu na ručak ode lavu, Zatim nazad ajd' u kavu. 83. Uze kavu pa novine, Sve proleti kano vijar, Pa da bolje vreme mine, Juriš opet na bilijar.
83. Uze kavu pa novine, Sve proleti kano vijar, Pa da bolje vreme mine, Juriš opet na bilijar. A kad dođe do šest sata, Oseti
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osijedi me s kavom kad god me vidi. Mora da je iz familije kakvog velikog učkuraša kad samo na kavu misli? — Hej, moj dragi, pa zarti nisu kazali?— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati?
Moskvu isto kao i Hitler danas, i tamo nadrljao, pa se ustoboči u mjestu i začuđeno graknu: —Pazi, molim te, i sad ja kavu da joj nabavljam, švalerki Napoleonovoj! Nek uperi, džile, na Moskvu, pa će im oboma biti vruće crne kave koliko voliš.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali ko bi došao, taj je bio ugošćen kao kod najbogatijeg jer je ona uvek nabavljala najbolju kavu i rakiju za goste. Bila je ponosna, povučena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čim su oni otalen otišli, izajde i džomet iz mlina i ode u onu varoš, uniđe u jednu kavu, pa stane pitati: — Ljudi, što se vi patite 'vako za vodu?
Vezir zapovijedi da se dozove odmah onaj berber. Kad je berber došô upita ga vezir: — Bi li ti prodô onu tvoju kavu? Berber rekne: — Bih za dobre pare! Vezir uzme džometu kavu i još ga obdari.
Berber rekne: — Bih za dobre pare! Vezir uzme džometu kavu i još ga obdari. Džomet čim izađe iz vezirova konaka uputi se u onu kavicu.
On leže i zaspa. Kad sjutra dan osvanu, ustade putnik, umije se i, po adetu, otklanja sabah. Pošto popi kavu, zamoli handžiju da mu povrati aspru, govoreći mu: — Baš ti lijepa hvala što si mi čuvao dosada aspru.
— Vala bogu! Zdravo je, ali se bogme dosta muči bez ašluka. Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu. — A hoćeš li ti opet natrag? Ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka.
kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese. A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča. Posle ručka popije kavu, opere zube i legne da spava. Kad se dobro ispava, građanin se umije i ide u šetnju, pa onda u mehanu i, kad dođe vreme
I tako se pojaviše mnogi principi i ubeđenja, i otvori se burna debata. Neki pomenuše kavu (oni su u užasnoj manjini), a jedan između njih izvadi sat, pogleda i reče: — Tri časa i pet minuta!
Ni ja sad ne mogu piti kavu. Ja iz principa pijem kavu samo do tri časa po podne, a posle toga vremena ni za živu glavu.
Ni ja sad ne mogu piti kavu. Ja iz principa pijem kavu samo do tri časa po podne, a posle toga vremena ni za živu glavu.
Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž. Taj je i inače, zaboravih
(tu je bio kao kolovođa onaj osobenjak što pije melanž, „cukervaser”, šta li beše, zatim ona trojica što su bili za kavu) i molim za naređenje šta dale da preduzmem u ovako važnim i sudbonosnim prilikama po našu zemlju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ primjeti Ozrinić. U to posjedaše i zamukoše, jer Milica bješe donijela rakiju. U ono doba nije se za kavu ni čujalo u ovim krajevima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Naš kulaš! Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu! — kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk!
Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu! — kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk!
Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu! — kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk!
— pa više puta izvan kuće — a vezira počnu ljubiti opet u skut i u ruke, prepunjaju mu čibuk, i prinose u fildžanima kavu; ali kave nema, nego on prisrkuje kao da pije kavu. MRCA Muški, ko je vješt... napravi (se) kao mrtvac...
opet u skut i u ruke, prepunjaju mu čibuk, i prinose u fildžanima kavu; ali kave nema, nego on prisrkuje kao da pije kavu. MRCA Muški, ko je vješt... napravi (se) kao mrtvac...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.“ — „A oćeš li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka?
kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?
ali varila, i nakom nekoliko doba prođe pop pokraj njihove kuće, a knez ga svrati u kuću moleći ga, da pričeka dok mu kavu učine. Počne se pop izgovarati da nema vremena a da se noć primiče, ali zaludu.
Počne se pop izgovarati da nema vremena a da se noć primiče, ali zaludu. Uljeze pop, a knez ženi: „Odmah kavu pristavi da se vari.“ Kneginja nastavi pô pinjate vode i svu kavu u vodu, onako ne poprženu.
Uljeze pop, a knez ženi: „Odmah kavu pristavi da se vari.“ Kneginja nastavi pô pinjate vode i svu kavu u vodu, onako ne poprženu.
“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bogme dosta muči bez ašluka: Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu“. — „A oćeš li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka?
kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.“ A Turčin: „Pa kud ode? Kud ode?
Stanković, Borisav - JOVČA
SOFIJA (služi ga slatkim i vodom). VELA (sipa u šolju kavu, pravi cigaru i meće je u muštiklu i približuje). SOFIJA i VELA (odnoseći legen, ibrik, peškir, silaze u kujnu, iz
JOVČA (pali, puši, i srče kavu; okreće se ženi): A ti... šta je? MARIJA (stojeći do zida, pognuta): Ništa. JOVČA Kako sinovi, snahe?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pošto posrkaše kavu, Balegan otvori vrata. Prvi pristupi đakon Čimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavši: — Na zdravlje vam mlado
Živili! — Živili! — zagrajaše mlađi! — A šta je s Lovrićem? Je li mu ko kavu ponija? — zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe.
Vrata razvrnuta. Uljegoše svi zajedno. Krava nema. — Ajme meni, nema ih! — reče govedar. Dundak poče: „Daj mi kavu s mlikom!...“ — Nema mlika, šjor!... „A zašto nema mlika?...“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Laknu mu kad uđe u sobu koja ga je uvek čekala zagrejana, bolje osvetljena, s toplom vodom za kavu. Sporo otkopčavajući gunj, spusti se na minderluk s modrim jastukom. — 3na se!
Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja. A odavde, kad je kuća blizu, dok se uz kavu odmara u ovoj sobi, sve je sladunjavi miris Simkine lanene košulje, koju ona uvek čistu oblači čekajući ga da se vrati s
Spuštenih očiju, a zrelo i, u isti mah, mlado se njišući u bedrima, Simka donese kavu, i tako, još brže, ali kao i prkosnije, iziđe. Aćim ne stiže da pita da li je Đorđe doneo neku vest.
Ona, sigurno, nešto zna čim ćuti. Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor.
koje je poziv sreskog kapetana i suda dovukao u čaršiju, penzionere što počinju dan srčući kod „Orača“ prvu jutarnju kavu.
Treba da pređe preko bunjišta i snega crnog od vode kojom su prali džezve za kavu, gledao je: „Orač“ je presito, nagojeno i leno bacao izmet do samog praga širokih i niskih vrata i gurio se pod krovom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No kada me gospođa Lavoazije zapita da li želim čaj ili kavu, zamislih se pa joj, naposletku, rekoh: „Englezi piju čaj i kavu, jer nemaju pri ruci ništa boljeg.
kada me gospođa Lavoazije zapita da li želim čaj ili kavu, zamislih se pa joj, naposletku, rekoh: „Englezi piju čaj i kavu, jer nemaju pri ruci ništa boljeg.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prolaze rajski predeli. Posle ručka ja se zavalio, zapalio cigaretu i pijem francusku kavu. I to pušim na onu ćilibarsku muštiklu.
“ Ja sam tek ispijao svoju crnu kavu, tanju, slađu i s penom kakvu ja volim da pijem, kad se onaj dečko povrati zajedno sa kočijašem i to onim gluvim što
popio i pokazuje onu šoljicu, pa advokat ostavlja groš u tacnu, pošto je izmolio dozvolu da plati tek popijenu Šljivićevu kavu. A čim se advokat izgubi, on brzo uzima onu crkavicu i stavlja je u džep od prsluka.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zato sam tu istu opalsku zamagljenost volio i u čašama s mastikom, koja se u ljetna popodneva posluživala uz crnu kavu u toj blagovaonici.
To je bio znak da prestaje popodnevna sijesta. Djevojci u kuhinji on je bio upozorenje da za djeda pripremi kavu i čašu vode s mastikom, meni opomena da hitro spremim na mjesto zabranjenu knjigu koju sam dotle krišom listao u
Odlično se slažu, žene im se međusobno posjećuju, jedan k drugome odlaze na crnu kavu i partiju šaha. A slikaju svaki na svoj način, najčešće jedan dijametralno oprečno drugome.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ja hoću, eto, al’ on neće za opkladu. — Što da neću, ko to kaže ? — oduševi se terzija. — Eto, de za kavu! — Čuvajte se, gospodar-Mito, da na tako ogromnoj berzanskoj špekulaciji ne stradate.
Ispiše čašu zajedničku i poljubiše se. — Eh, pobro, kad bi mi dao da probudim Marušku samo da nam ispeče po jednu kavu. Ne boj se, ona te ne poznaje, a zna da ja imam posla s takim ljudima... — Ne bojim se kod tebe ničega. Budi snahu!
— Maro!... o Maro!.... — viknu Novica na drugim vratima, preko od njihove sobe. — Ustani, dijete, ispeci nam kavu. — Sad ću, ne ulazi ovamo!... — odgovori otud ženski glas.
Svaki bi se začudio, kad se pre ova žena spremi, a kad pre kavu skuva, ali to Đurici ne pade na pamet. On se zagleda u ženu i pomisli: »Da li mu je to ono dijete?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Prije no odeš, treba da nađeš slugu koji ne bi htio s tobom za sofru sjesti makar ga i zvao, niti s tobom kavu piti ni pušiti.
— Hvala bogu, zdravo je, ali se, bogme, dosta muči bez ašluka. Nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu. — A hoćeš li ti opet natrag? Ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka?
kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu, te sam mu ja dala ono novaca što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese. A Turčin: — Pa kud ode? Kud ode?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A njihovi ljudi uslužniji no drugi seljaci: ne traže da ih one dvore i poslužuju kao Kolašinci, no im sami donose kavu i medovinu i ostavljaju da se same vesele kako i koliko hoće. Ovamo na zaravni poviše konaka logor Rogožnjana.
tremu knezovi, prvaci iz gradova i nahija, sveštenstvo i manastirski vojvoda Omer Džanković, koji neprestano srče grku kavu za kavom, kroz šalu kudi Kolašince, a uverava igumana da voli Svetoga Petra „bože prosti kao da je on, Omer Džankov
Svakoga petka u podne silazio je u džamiju da otklanja, a ončas posle toga u kavu kod Šedrvana da se vidi s prijateljima da s njima presudi što, ili donese kakvu važniju odluku.
Pa mu i to bi malo. No, čim Seno popi kavu i ispuši cigaretu, on mu pruži gusle: — Tako ti krsta sad jednu još postaru; jednu kako je bilo u Kosovu!..
Preplašeno dete odmah zatraži da spava, te ga majka položi iza ognjišta, pa ni reči ne govoreći ispeče mužu kavu, jednu i drugu, i postavi mu sovru da večera. Ali se utom nešto priseti: — Pićeš malo rakije?
Tek kad kavaz unese kavu i ponudi mu, jedva ga nagnasmo da sedne. On lagano spusti na pod svoj štap i ubogu torbu, pa skide i čalmu.
Starac uze kavu. Ali posudinu ne prihvati za dršku, nego je obavi svojim dugačkim snažnim prstima, ne mareći što je vrela.
— Dajte, sinovi, po jednu kavu novim gostima! — reče najzad Bac Hadžić, koliko da zaturi trag svojoj zbunjenosti. — Ne po jednu, pobratime, no koliko
– Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš! — odgovaraše Novici Selim već deseti put, srčući kavu i pušeći. Selim Druština bio je čudan čovek mimo sve Arnaute mimo sve svoje brastvenike.
nikad ga niko nije video za srpskom sovrom, osim što bi u tri godine jednom svratio kod Novice Preležani– na i popio kavu, tu u njegovu prisustvu ispečenu.
— upravi Selim svoje već prijateljske oči put domaćina. – Nije u običaju, Selime! – Eh, nije u običaju!.. Već desetu kavu ispijam kao Omer iz Ribarića kad je išao sa Ali-Dragom, pa nije žalio njegove ogromne kese sa kavom i šećerom...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Rođenog brata!... Ume l’ groznije U tupom umu mahnit smisliti, Nego što Turčin, kavu srčući, Uzurno sprema roblju nesrećnom? (Počivka) Ovuda često Glavaš prolazi...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka. Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer. Odjednom je na celom frontu kod pešadije zavladalo zatišje, kao da su vojnici prećutno uglavili primirje.
— Pristajem na najstrašniju dijetu, ali neću u bolnicu. Onda mu je lekar zabranio kavu, duvan, meso i propisao naročiti jelovnik. Trećega dana ustao je malo oporavljen.
— Zvao vas komandir na kavu — reče ulazeći. — Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte.
Čak i naš narod kaže: „Ne igraj se sa sudbinom!“... Čovek zdrave pameti tako nešto neće da uradi. Komandir srknu kavu, a zatim nastavi: — Drugo... Ima prilično veliki broj vojnika koji rat smatraju za svoju dužnost.
Umorni vojnici sede pored topova i dremaju. Komandir je u zemunici pored telefona i pije kavu. Ljut je, verovatno, što su ga uznemiravali i zamišlja kako on noćas obavlja neko herojsko delo.
Umesto odgovora Vojinu, Luka pozva svoga posilnoga. — Skuvaj mi kavu. Ali samo jednu! Razumeš li?... Ćutali smo celo poslepodne.
Nego, čekajte malo... Imate li kakvo posluženje? — Za šta si? — pita ga Luka. — Jesi li za kavu, ili rakiju? — Molim te, ta dva pića nemoj da mi razdvajaš.
Pomišljao sam tada i na vas, kako sedite ovde, pijete kavu... — Pa nas tuku granate. Ne smeš nos da pomoliš... — Navikli smo već na to.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Često je kupljeno od naroda oružje, ali se Relji nikad zaptije ne svratiše ni na kavu. Nešto im je bilo kao zazor. Svagdje je bio priznat i prizvat.
— E, pa, eto, šjedi, kad si došô. A, zakona ti, đe se nađe s tim Džibinim paščetom?... Šjedi, šjedi, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio.
Mlogo me je — obrnu se meni i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Mlogo me je, kažem ti — uđe u kuću, kleknu na koljena i poče raspirivati vatru.
Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam! Iznese kavu. Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan.
— Jesi li ti gospodar u 'voj kući, ili je proto mračajski?! — diže pomamno glavu i izvjeri se. — Pi ti kavu, pi! Nemoj tuj kô budala kakva zavrzivati... Vidi ti njega! On da meni zapovijeda!
Krepô je davno — dodade zajedljivo i zlobno pogleda Stevicu, pa poče srkati već ohladnjelu kavu. — Pa šta bi sa njima, oče proto?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I onda, pijući kavu, razgovara s njima a u isto vreme pazi na radnike, sluge po dućanu. To je bilo kao neko primanje. Tada ujutru, čim bi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na raspravu došao odvjetnik iz grada. Pođe u čitaonicu da popije kavu i pozdravi koga znanca. Ali, ne našavši nikoga, pogleda na sat i pođe u sud. Pozdravi se sa sucem i sjede.
Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i našavši u njemu imena darovatelja što priložiše koju krunu na korist tih
Uto k njima priđoše trojica đaka. Razgovarali su talijanski. Piero ga pristavi. Bijahu i to Dalmatinci. Dok posrkaše kavu, razgovarahu onako preko volje. — Oprkti, Ivo, — reče mu Piero.
Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu! On joj se nasmiЇa i zažmiri kratkovidnim očima, da je bolje vidi.
Na brzu ruku obuče se i popije kavu. U kuhinji upita majku za oca. —Doli je u dućanu, — odgovori mu ona i opomene ga: — gledaj da ga ne ljutiš; on se,
Nu Ivo zahvali, popođe malo obalom i svrati u kavanu. Tu pregleda časom novine, popije kavu i krenu put svoga sela. Izišavši iz varoši na otvoreno polje, stadoše ga salijetati svakojake nesređene misli.
— Valja, sinko, da se ovih dana ispovidiš! — reče mu majka na veliki petak ujutro, kad mu je u sobu donijela kavu. — Zar se odavna nisi ispovidio? On joj se, mjesto odgovora, blago nasmije.
Kad ga je stari ugledao, s nategom se diže i pozdravi ga srdačno. — Pođi, reci materi da donese kavu! — reče Ivu. — Bene! — odobri Amerikanac. Popio sam jednu, ma ne smeta... Baš sam se naspavao! i, tegleći se, zijevne.
mu crveni prsluk sa debelim, zlatnim lancem, o kojem vise komadi neisprana zlata, a kad je pružio ruku da dohvati kavu, opazi da su mu prsti od prstenja kao pozlaćeni.
Ispije kavu potežući u se, kao da srče juhu, i tako mu crnomanjasto nabrano lice dobiva smiješan izraz, i jednako stoj i ukočen.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu pijemo kavu, a ja zapalim svoju cigaru. Onda vodimo neusiljene razgovore, koji ne oskudevaju šalom, a citira se češće Homer nego
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom kavu grijem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odmeren, lepo obučen, ugledan; drži šoljicu, pije crnu kavu, tursku. I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu.
I sedi i ona, gospa Nola, u plavoj haljini, ruka joj takođe na stolu, pije i ona tursku kavu. Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i potpuno mirno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A što, rode moj? — pita jetko Luka. — Bogami, gospodin poručnik. Iskočiše mi oči na ovoj žeravici kuvajući kavu po ceo dan. — A... to li je. E, kad je tako, Iso, reponjo iz Lapova, onda idi da mi skuvaš još jednu kavu.
— A... to li je. E, kad je tako, Iso, reponjo iz Lapova, onda idi da mi skuvaš još jednu kavu. Ali dobro da je ukuvaš, inače ćeš nanovo. Po bivaku se proneo glas o pismenoj ostavci posilnoga poručnika Luke.
se iz Soluna, rekoše da su videli Isajla u varoši gde sedi pred jednom gostionicom, zavaljen na stolici, i pije kavu. Da bi izbegao zadirkivanje, Luka otišao u trupnu komoru. Pronašli su ga i tamo.
— pita ga Dušan. — Kipislcauf! — odgovara mrzovoljno Luka. — Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu. — Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin.
— odgovara mrzovoljno Luka. — Šteta!... A mi pošli kod tebe na kavu. — Zbog velike vrućine prestao je da pije kavu — dobaci Živadin. Tek pred veče ugledasmo Isajla, gde se vraća iz varoši, sav znojav i prašnjav.
I ja odo... Šamar puče preko njegovog lica, da se Isajlo zanese. — A sad marš tamo, pa mi skuvaj kavu. Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske...
Ostadosmo opet sami na onoj prljuši. Luka se okrete svome posilnome: — Iso, skuvaj mi jednu gorču kavu! SAD SMO OPET VOJSKA Naše šale prekratilo je naređenje da se svi moramo pelcovati nekim serumom, koji štiti od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa od jada svi sedam dahija pošetaše brižni, neveseli, Niz Nebojšu kulu Jakšićevu, odšetaše u kavu veliku, pak sjedoše po kavi velikoj, sve sjedoše jedan do drugoga, starca Foču vrgli u začelje, bijela mu brada do
boga nazivaše; a Kulin mu boga privataše; pa se Kulin s mjesta pomicaše, do sebe mu mjesto načinjaše, pa mu pruža kavu sa šećerom; al’ se Ivan za nevolju smije, i Kulinu ’vako govoraše: „Ta Kuline, dragi pobratime, ni ću siđet, ni ću kave