Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onaj u fesu — Blagoje kazandžija — ceo dan nestrpljivo hodaše: svaki čas zapitkivaše koga po štogod; obrtaše se neprestano, kao da ga cela snaga svrbi
On dakle stajaše, a kazandžija se neprestano vrtijaše. Naposletku, kad mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj
— Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta. — Nema je — reče i oficir, ali mirno, kao periodičan činovnik koji zna da posle
— Što li, bože? — reče opet kazandžija. — Valjda... ta da... ovde i nema Turaka... A lađa se valjda i ne može bobandirati? Kapetan ćuti. — A koga vi čekate?
— A šta vam je sin? — reče kapetan, počinjući učestvovati u istoriji kazandžijinoj. — Moj sin? Kazandžija! Eh, da vidite kako taj radi. U njega ruka, vidite, ovde deblja nego u mene noga ovde.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Izgleda kao da je kakav div izašao pred nas i metnuo prst na usta, i mi svi zavezasmo. Cvetko kazandžija ostavi rad, pa ode u kafanu i stade da traži s kim bi igrao »žandara«.