Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
E, tako je tvoja kuća zamrla!... Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!... Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti. Jedino je nebo kuda pogleda... On od boga samo smrti traži.
I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem... znaš već... U Stanka senuše oči. Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I moja od mene starija sestra zna za to, a moj mlađi brat baš ništa. Nisam pao na teme da mu kazujem! Meni je mati pričala mnogo štošta kad sam odrastao, pa je zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj.
Ja gledam te od njega učim što mogu više engleski, pa posle kazujem njoj. Njen brat lajtnant je onako isto otužan. On je presrećan kad može da nas uverava kako jedva čeka da se opet digne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Pa šta?“ Petru se na to osu neko rumenilo po obrazima, pa viknu: „Ama, apostole, šta, pa šta? Pa kazujem ti lepo da se matori Trifun smirio. Što se na me izdireš? Nisam ja kriv. Mi stojimo pod putom, ja i moja žena.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Ja sam pokušao čak da postavim u hidrografiji i nove metode. Ja vam sve to kazujem da vam ukažem na značaj ovoga dela i šta ono za mene predstavlja.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DAMJAN: Dakako; kud će ti bolje, nego kad skineš brigu. KUZMAN: Pak veliš, da ne kazujem ženi? DAMJAN: Bogme, ja mojoj nisam još kazao, a ti čini kako znaš. KUZMAN: Baš ti fala, komšo.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
o leden kamen nebesa tresnu i s venca planu sedma svitanja. Kazujem tajnu, tajnu čudesnu, plačem radosnim, znakom pitanja. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Znaš kako je kad žena za nešto zapne! SPIRA: Znam! PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam vazdan da vam kazujem. SPIRINICA: 'Ajde. (Odlaze svi u desnu sobu.) IV JEVREM, SEKULIĆ JEVREM (za njim Sekulić): Evo, iz ove sobe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ On razmota i stade prevoditi sa českoga: „Dragi brate, Nije treba da ti potanko kazujem moje stanje. Sve jade što podnesosmo od našega djetinjstva pa do tvoga polaska, da je te sve jade zbiti ujedno, oni bi
Sveti Sava - SABRANA DELA
Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana kazujem ti'. (Priče 4, 20-5, 2) ,Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje'.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj iguman sam nije nimalo priviknut bio k čitanju, ali je vesma milovao slušati od mene da mu kazujem šta sam čitao, a svrh svega po volji su mu bile istorije.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Otkud ti to znaš ? — odgovori on, i odmah se pokaja što ovako lakomisleno zapita. — Šta imam da ti kazujem... ti znaš kakvo je moje društvo, a gde oni idu, tamo ima svačega. — Pa dobro, ali što ti kriješ od mene?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pametne pravim. Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja, 'nako znaš, kazujem... Šta'š:: drvo na drvo — čojek na čojeka. Tako je uvijek bilo.
— I ti si kako veliš, i kako čujem, mnogo trpio i patio? — Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana. To mukotrpan, druzi, za vas neme, šapatom visinama kazujem blagu reč. SIVI TRENUTAK I najednom zasivi, kao pregorelo je sve, a sve živi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I zatoj ću te baksim pred nji da te tepam. Zatoj ti ovo kazujem, da posle nemaš zla volja na menme za tija šamari što si gi od mene izručaja. Sag brgo na posla!
(Seda, izvaljuje se.) Oh, nije mi trebalo sada ovo da kazujem. Toliko mi je sada teško! Oh! (Oko vrata se razuzuruje i zadiže šamiju iznad lica da se rashladi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Nemojte mi zameriti, ljubezne čitateljke, što vam ne kazujem kako joj je ime, jer je ona takovo ime imala koje vrlo ružno našim ušima zvoni.
« Samo onda, gospože, kad imaju kakvu tajnu na srcu. »Tajnu? Ja moju tajnu nikom ne kazujem.« Verujem, gospože, koliko manje tuđe tajne hranite, toliko dublje sopstvene ranite. Tog su mnenija i mesečne žene.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet, gazdo, i blagota od stoke dami s tobom u kući zasedne i da se umnoži.
) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti plači, i ja ću plačem...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mož' li s', robe, junak otkupiti?“ Ti me pitaš, ja pravo kazujem: „Mogao bih život otkupiti, tek da mi se dvora dovatiti, očevine i pak postojbine; imao sam nešto malo blaga, mloge
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A ako ne veruješ mi što ti kazujem, to kade ti se zbude tadar ćeš proznati mojih reči dokonanje i višnjega Boga neizgovorno k tebi slazenje.
Ta evo slavni car što ti za njega kazujem kroz ovu moju besedu, već ušao je u tebe i sedi u tvome crevu! Devojka Kade devojku nesaznatu braka celuješ i ne
Eto, to ti i sad kazujem što mi se je pridesilo: uzeh vodeno crpalo, izađoh iz kuće u havliju da zacrpem iz bunara mi vode.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ovoj kako će da mu bidne, koj će da znaje!... A bog da čuva! Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!...
Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done!
Rod smo si... Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem? — viknu ljuTito Mane. — Za koga da ti kazujem?... — Ete, za čorbadžijske da kazuješ... Što bre!
!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem? — viknu ljuTito Mane. — Za koga da ti kazujem?... — Ete, za čorbadžijske da kazuješ... Što bre! Ja travu pasem, sol ne ručam, — ta nesam čula za tvoje rabote!...
Ću te slušam; kad mi rekneš ostani si, ću si ostanem, kad mi pa rekneš idi si, ja ću si idem... — E pa, ete, kazujem ti sag: idi si, pušti me! — reče Zona i izmače korak-dva. — Ostani jošte malko! — reče i priđe jedan korak.
More, kude se je ženila fukara iz čorbadžijsku kuću?! — Eh, de pa i ti! — smeje se Vaska. — Boga mi ti kazujem! — Vika: ti gu sve to napraji; ti si zavrzaja, ti sag pa i odvrzuj!... — More, kakoj će mu pa sag toj bidne?