Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše.
Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče?
— začudi se onaj što je rasturao popa. — Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara.
Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu! Da ga u snu usniš, bi se uplašio, a kamoli da imaš s njima kaka posla. Ono, doduše, ni ja ih toliko baš ne branim; ima ih i nakarada. Svet je ovaj ionako pun jada i nakarada.
Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi i kad je kaka žestoka mećava — u kafanu »Kod petla«. To ti je najpreči i najsigurniji lek.
Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti. Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek kapetan mu neće pokvariti.
Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem.
Može otkud on, ili ko od momaka mu, izići i opaziti... Sutradan opet uranio ćir Trpko, pa pogleda hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti Vitomira, uputio se mehani; o ramenu mu nekaka ga rabiljčina, a za pojasom dve pećanke.
— O, o, šta je tebi jutros, ćir-Trpko? — Ne me pitaj, more, nesreća! — Kaka nesreća? — 'Ajduci, kurjaci, nesreća! Došo zeman da poginemo sos našu stoku. — A gde to, Trpko?
Pop Vujica je često čitao molitve kad mu se desi kaka nedaća u mâlu njegovom. Tako jedanput zanemože mu petoro nazimadi od gronice, a on ti njih lepo satera u svinjac, pa udri
— Jest, pravo veliš. Mi smo učinili svoje i stvar ispitali: neka oni tamo presuđuju kaka nađu — da je pravo. Čitav denjak akata, zajedno s jeinom i po povom čitom — onom što su se đaci njom igrali »vina«,
Bilo je tu vazdan nagađanja. Kmet misli da ne bude druga kaka stvar. Ćata misli da je Drekavac. Seljaci — divlji čovek, i ništa drugo.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
diži se! Osetim i ruku maminu kako me češka po kosi. Odmah se dignem. Kaka je bila mama! Kako blaga, lepa, tiha, ozbiljna, svečana! Pričala mi je mnogo.
Lakše bi mi bilo. Naposletku, kad već hoće da se prepire i svađa, hajd, i to je kaka taka zabava: — A što se ti, opet, praviš važan?
Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.
Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu.
Onda poče vladika jednog po jednog pitati: kako se zove, odakle je, kaka mu je nurija, itd., pa pita i našeg popa. Kaže on sve kako je i hvali se nama — hvala mu! — kao svojom djecom.
— Pa ti — veli — imaš imanja, kako su mi pričali, na hiljadu dukata. Pop se zabeči: — Kakih hiljadu dukata, kaka imanja? Nemam ja ništa. Njoj je, istina, narod nešto odredio, ali ne vrijedi sve ni sto dukata. Nema tu ništa od škole!
Ona mi pruži ruku i smejaše se. Ah, pobratime, znaš li kaka joj je ručica! Od to doba bilo je stotinu takih sitnurija. Ja ti ih ne pričam — našto?
Ja znam da ti sve ovo mora naličiti na otrcane nemačke pripovetke. Ja ne znam inače kaka bi smisla imala ovako sentimentalna ljubav, kad ne bi bar jednog tričavog sna bilo. Progutaj ga, dakle.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A šta vam radi da ga sekirate tako!? Jao, naopako, a kaka ste u drugom šoru i šta tek radite s drugim paorskim ćýrkovima kad ste take aramije pred gospodin-popinom kućom?!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
τis anankis, o nesreće; škilji, σkύλος, pseto; hondro kefali, debela glava; kaka isterana, rđav posljedak; O τύχη ό kαίροός! O srećo, o vreme; ελεημοίσήνη, miloserdije; άπελπίσίς! očajanije i pr. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³
KATICA: Slatki papa!
JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!³³
KATICA: Slatki papa!
Evo gu anatematos!
POZORIJE 7.
KIR DIMA, BIVŠI
JANjA: Ogligora, ogligora! Pujne ta aspra?
DIMA (trese glavom): Kaka isterna!
JANjA: Ama, is to onoma tu teu, aspra, bre, aspra!
DIMA: Den ine!
Radičević, Branko - PESME
Moma pravo ka meneka šeta, Moma samo, ali kaka kleta, Kakvo lice, a kakva li usta, Kakva ruka, kakva kosa pusta, Kakve grudi, a kakvo li čelo, Kakva noga, kakvo
pirnu, Pa zaparu, pa sunce otpirnu, Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata, Draga braćo, od suvoga zlata.
Al' ti s', brate, svetle oči, Ali ništa, samo toči, Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo,
Mašiše se neba i oblaka, A on osta kao klada kaka. Malko leža, pa s' onda pomače, Pa još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati
Besno l' jarac nogam' se bacaka, U nas oči on upr'ô svoje, Oči plamte kao vatra kaka. I bi pusti, a duše mi moje, Bi nam grdne uprtio jade, Da j' ozada spreda kakono je.
sabija, I u dva jošte umiljata svoda Nad ovima se tade on savija; Tavnina jošte zatim od zaoda Zače se viti kano kaka zmija, Od više svoda dole ti se prosu I lepu divnu činila je kosu. 50.
Umače l' mu kaka sreća? 90. I od grada jošte bruji Kao more iz daleka, Kao kotô kada struji, Tako s' čuje; ali neka, Veće i to
135. Na njem halja do zemljice, A na glavi šepa laka, Pod njom ono zgodno lice Ka u telca, brate, kaka, Trbu napred šeće tio, Kâ som usta otvorio. 136. Pa s' ustavi — sad će biti! „Vos is ten tes?“ — To je dosta!
141. Nije šala, mrak je svuda, Gospa jetka i opaka; Ja već vide dosta čuda, Može biti jošte kaka, Može jošte i meneka... Ma što čini naša seka? 142. Bože mili, što da čini?
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po planina, Kad ne seče Ibre i Memede, A on bije vuke i
ZAPISI (1) (JAO KNjIGO, ALA SI MI DIVNA) Jao knjigo, ala si mi divna, Kakva l' ruka napisa te kivna, Kakva l' kuku kaka keke kika Vot, moj Đuro, još divnija stika.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti n timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit.
Poslije nekoliko dana ražali se čoeku, pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa! Kaka je, taka je; a može biti da će se unapredak što i popraviti!
Onda uzjašu obojica i pođu tako malo, ali ih sretne treći čovek, pak reče: — Kaka je to budalaština: dva matora magarca na jednoj slaboj životinji!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: dokaži, dokaži! Šta fali, kad ja kažem: kakim, npr., kakim telom? ŠALjIVAC: Čim oćete. DOKTOR: Kaki? Kaka? Kake? ŠALjIVAC: Ha! Ha! Ha! DOKTOR: Smeje se? A zašto je dobro bilo kakim?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa! kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u rupu i
nađe očina konja, pa ga dovede kući i uvede u podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i onako je bio krilat i zmajevit.
udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kući, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: „Ovde mora biti kaka bubica,” pak bi joj usula mleka.
mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju, pa kad ti bude kaka nevolja, dođi na moj grob i naći ćeš pomoć.
Ona sirota ni pomislila nije da je to čovek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i čekala je samo kad će je spopasti i rastrgnuti.
ovu medveđinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja čovek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i beži od mene; i u ovu kuću ne sme niko da uđe, ni blizu nje prođe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti
Poslije nekoliko dana ražali se čoeku pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa! Kaka je taka je; a može biti da će se u napredak što i popraviti;” pa uzme uže i otide nad jamu, pa pusti uže u jamu i
Čim carević uđe u sobu, otmu mu se oči gledati đevojku, kaka je vrlo lijepa. U isto vrijeme smotri da ide jedna velika zmija niz duvar, tako se pružila da joj je glava više glave
i zmaju kazaše sve potanko, piče zmaj da se sva gora ustrese, i reče carevu sinu: „Ako želiš da opet tvoja žena ostane kaka je i bila, treba da dvije duše izgubimo.“ „Koje?“ upita carev sin.
to doba carev sin lovio u šumi, pa nekako psi naiđu na ono drvo, i stanu lajati, onda lovci potrči onamo misleći da je kaka zver u drvetu, a vide devojku u onoj mišjoj haljini, pođu da pucaju na nju, ali carski sin ne dade: „Nemojte“ reče, „već
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Za profisora! CMILjA: Što odma ne kažete! (Otvara vrata. Ulazi Jagoda, pokisla, preplašena): Kuku, kaka si! JAGODA: Dobro! Da sam! I živa! CMILjA: Pa zar vi niste s varenikom? JAGODA: Ma kakvim! Verenikom! Vidite!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi pred očima rastao, pa sam baš mislio i radovao se kaka ćeš biti valjan momak. Istina, otac te, Bog do ga prosti, nije nikakvom dobru učio...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
mene mesa, već kosti moje da pokupiš, pa da ih za kućom pod tijem i pod tijem kamenom zakopaš u zemlju, pa kad ti bude kaka nevolja, dođi na moj grob i naći ćeš pomoć.
Poslije nekoliko dana ražali se čoeku, pa stane u sebi govoriti: „Hajde da je izvadim, ako još bude živa. Kaka je taka je; a može biti da će se unapredak što i popraviti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Počne mi dakle pripovedati kako je nevesta od glave do pete odevena bila, kaka je koji svat bio nakićen i kakva su jela pri obedu imali, sve redom od supe do oraha, s kojima je ručak okončan bio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja sam već pričao kaka su me njih dvojica, još dok, su živeli u Hamburgu, pozvali na saradnju na njihovom delu „Klimati Zemljine prošlosti“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda Momčilo: „Vidosava, moja vjerna ljubo, kaka ti je golema nevolja te mi roniš suze više glave?
Kad to vid’la mlada Pavlovica, zavidila svojoj zaovici, pa doziva ljubu Radulovu: „Jetrvice, po bogu sestrice, ne znaš kaka bila od omraze, da omrazim brata i sestricu?
Kaži, sine, kaka t' je nevolja? Kaku sam ti žalost učinio?“ Reče tade Novaković Grujo: „A moj babo, Starina Novače, mene jeste golema
ali se opet znala baština svakoga seljaka, i on po pravdi nije mogao ni od jednoga uzeti ništa od nje, već ako kad bi kaka porodica zamrla sasvijem.