Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pričao i da je religiozan, Božič je pričao da će mu ćerka otići u manastir papežnika, po želji gospože Montenuovo, da kaligrafiju i igranku uči. On joj ne brani.
Božič kaže da treba da je, kad se vrate u Beč, dadu, na neko vreme, u manastir, da nauči najzad kaligrafiju. Isakovič, u čudu, uveravao je gospožu Evdokiju da njena ćerka nije učinila ni korak, koji bi bio nedostojan mlade
Nisu oni, njeni roditelji, zatvorili, u manastir, to devojče zato što treba da uči kaligrafiju, igranku, i ostalo, nego zato, što se boje, da je on, Isakovič, kurvar. On to nije.
Nije on taj, koji rešava, ko će se vratiti, a ko neće, u familiju. Nego Evdokija. A nije ni Tekla otišla tamo da uči kaligrafiju, nego da je – onako kako gospoža Montenuovo savetuje – vaspitaju.