Obradović, Dositej - BASNE
Sve je to građaninu ništa. Kani se hoće li neće li; njegovi gospodski zubi nisu tome naučeni; zakusi što, al' ne može da proguta.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— dočeka ga čiča Mirko. — Bilo pa prošlo! Što to zapodireš? — Taja kažem samo... — poče kmet. — O kani se, more! — prihvati Đilas. — Živi se ljudi kašto i sporečkaju, pa i pobiju... Ljudi su, čudna mi čuda! — Jest, jest!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ako bude bolje samo ono što su ga — bože me prosti — u staro vreme pili oni svatovi u Kani Galilejskoj... — A to vino, — upade mu gđa Sida u reč, — rešio se moj suprug da otvori kad uzudajemo našu Jýcu; pa o
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Preskače Kaina i Avelja i bajku u Kani o hlebu koji jedan hiljade može da nahrani. Preskače deset zapovesti, a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o Mariji
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju! MAJKA HASANAGINA: Hasanago, budalo, ona je mrtva!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sveta ismejan je purpur te ona služi da se uzme ušur za rečcu kakvu, sumnjiv red do retka, a drugo slovo kazati se kani: O „Ili, Ili, lima savahtani!“ U svakom džanu dah je grešnog petka. IV Po puklom sluhu još mi cvile čavli.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem svakog htenja i nadam se još malo u hleb i Njegova preobraženja Ljudi trkom
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Neću, Ilija, rekoh mu, da ti vrćem žao za sramotu, nego ovako te molim, kani me se! Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam, niti da bi se od straha kome uklonio, no me veže što i tebe ako
Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne. Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
VREME Da mnogi koji se perom rita Sam sebe, i to strogo, pita Je l’ ono što on žarom brani I za svoj rod napisat kani Ne samo njemu duhosrodno, Neg’ opštem vkusu tako shodno Da čitat bude svakom milo — Znam da bi knjiga manje bilo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I uzboja se od njega videći da je on carev čovek i sudac je. I ništa ne ktede ni jesti ni piti kod njega. I on mnogo kani i nudi je i ništa ne ktede ni okusiti kod njega. A njemu se sve većma stužuje gledeći na nju, zašto lepa je žena bila.