Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dolazak njegove ćerke u goste – koja mu nije odmah rekla da napušta muža – bio je za kapamadžiju jedna od onih, velikih radosti, koje su, pri kraju života, retke, i poslednje.
Grozdinovog, sejanja prosa, čitavom oblaku pilića, golubova, vrabaca, pataka, petlova, što je sve jurnulo na kapamadžiju, kad je otvorio vrata. To je bio svečan trenutak za Grozdina.
Setivši se Trifuna, Pavle je bio sagao glavu. Sećao se, kako je starog kapamadžiju, Grozdina, Trifunovog tasta, ostavio, u Rumi.