Jakšić, Đura - PROZA
Ali g. kapetan? „Da ne bješe pod onim imenom, ne šćaše se bojat’ od uroka“. Oči mu behu izbuljene, a na debelome nosu puno crvenih
— No već poznaješ ga, — uveravaše kmeta prijatelj iz Rekovca, — u Srbiji nema dva čoveka kao što je naš kapetan! Sa Nikolom Belićem dođoše neki gosti iz Knića: lepi, visoki ljudi, čisto obučeni, sa crvenim jelecima, a za pojasom
Lazo, uzmi još dva-tri momka, pa mi ga dovedite vezana... Dobro, dobro! Kazaće to dete, dokle ga kapetan malo na muke udari, sve što o Sremcu zna...
— Ja, kneže, nisam palikuća! — dodade posle toga otsudno. — Priznaj ovde!... A kad te gospodin kapetan mete na muke, priznaćeš i kad si pokojnu majku ujeo za sisu!...
A ti, Nikola, uzmi ono poderanije gunjče, da vidi g. kapetan kako si siromah, te će, bogzna, štogod i iz kase pružiti da ti se u ovoj nevolji nađe!...
crnim slovima zabeležiti da umnoži protokol onih zločina koje je u svome srezu za toliko godina pronašao oštroumni kapetan. To je arhiva; a drugog kancelarijskog nameštaja nije u ono vreme ni bilo.
A kapetan skinuo jemenije, pa, u belim čarapama u koje je kapetanica vešto uplela dva-tri crvena ili plava listića, prekrstio nog
— upita ga kapetan, a ćata poniznim glasom odgovori: — Jesam, gospodine! — I onoga nesrećnika iz Županjevca, što je manastirsko prase
I piši mu da će tamo u sredu gospođa kapetanica sa decom doći da se pričesti. — ’Oću, gospodine! Posle toga kapetan zovnu pandura. Pandur uđe gologlav, stane, ćuteći, nasred sobe i čeka kapetanovu zapovest. — Ima li ko da čeka?
sa vezanim Milisavom; pokloniše se pred kapetanom, lepo se pozdraviše, pa onda stadoše svi dupke, čekajući da kapetan počne razgovor. — Odavno te nisam video, Radovane...
Zlo, da ne beše u prijatelja mlade snaje, danas već ne bi ni traga bilo od njih... Ona oseti... Kapetan se okrete svome ćati, pa mu zvaničnim tonom reče: — Ćato, piši!..
Za sve to vreme Milisav ćutaše mirno i ne mičući se, kao čovek koji se na nešto odvažio, ali kad ga je kapetan zapitao što je čoveku kuću zapalio, on sasvim kratko odgovori: — Ja nisam! — Nisi?
Obradović, Dositej - BASNE
Nasmeje se starac kapetan, govoreći: „Eto ti mi kuge; nikada se s tim čovekom bez kavge ne mogu rastati; ta svi kaluđeri ištu, ali ovaj silom
Ovde se kapetan nasmeje, i ovako mu odgovori: „Kaluđeru, ja sam tebi toliko puta rekao da se ti sa mnom ne inatiš; ja znam dobro da
S.: To si ti naučio od onoga Grka, kancelista u Kninju, a ne znaš da on niti je Latinin ni Grek. Opet se starac kapetan zdravo nasmeje, govoreći: „Prođi se ti, oče, Grka i Latina, mi ako i nismo Grci i Latini, dao nam je bog pamet kao i
Ovde se je naš Svetogorac jošte pametno razgovarao, znajući da je rečeni kapetan takovi čovek koji ne da lasno na se nasrtati; ali na drugi mesti dolazilo bi do vike, kavge i anateme.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Čete oko Beograda predvodio je Radič Petrović koji je posle s Nemcima na Francuze kao kapetan vojevao i nemešag dobio, a uz Karađorđev rat to sve ostavio i nama u pomoć došao.
Tu je bilo oficira iz Srema sve sami̓ Srba: major Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac,
Tu je bilo oficira iz Srema sve sami̓ Srba: major Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko
” Ja sam često odlazio na Klenak, gde je do̓odio obršter (Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.
Baveći se ja u Beču, izađe Karađorđe i Jakov s pročom vojskom na Drinu niže Lešnice, gdi je Memed kapetan Vidajić doveo vojsku.
Uđe Čupić, lađa prepuna; ja kažem da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja smem, i ti smeš”.
) Mi smo zaiskali među nas Sirčića, kako sam gore kazao; ali, kako mi novski kapetan onda kazuje, pop Luka poslao pismo kapetanu Ali-Vidajiću (koji je onda za pašu vanzirao), da se on kao nji̓ov spahija
Sirčić s ove strane Drine, i sa njim njegov sin Ali-alaj-beg; i Musta-beg iz Novoga kapetan i drugi Krajišnici drže stranu Sirčiću. A Kulin kapetan i drugi drže stranu Ali-paši, da on teskere ponese.
A Kulin kapetan i drugi drže stranu Ali-paši, da on teskere ponese. I tako među nji̓ raspra. Zovnu mene i Čupića u pašin čador.
I tako među nji̓ raspra. Zovnu mene i Čupića u pašin čador. Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom.
Zovnu mene i Čupića u pašin čador. Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom. Onda kapetan poče: „Pope, od našega mira i ugovora nema ništa, kad vi među sobom niste složni.
Sad oni se boje da momak ne ubije koga, a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče: „Dede, đače, udri iz tvoji̓ pištolja u onu jabuku; ako budeš pravi dal-krlukčija,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— To za kavu valjda? — Ja, za kavu. — I gradite slatko, štrudlu, lokumiće, gurabije... je l̓ te? — Jes̓, to će kapetan graditi. U nas, hvala bogu, to ne grade. — A imate kapetana? — Imamo — ja! — odgovori Radan već izlazeći iz strpljenja.
Ali što baš sve nakarade pisati, te, ni za što ni kroz što plašiti poštene ljude? Što se ne bi napisao kakav lep kapetan?! Eto, na primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana... nekog Maksima Sarmaševića.
Tog pandura veoma vole kapetan; doveo ga čak iz drugog sreza kad se premestio. — Osim uniforme i pandura, poznaćete kapetana i po lepom stasu i
Nije vajde — baš kad ga čovek pogleda, mora priznati da ga je sama priroda stvorila da bude kapetan. Pa još ono njegovo zvanično ponašanje!
— Eto, na primer, kakav beše kapetan Jakov Jakovljević, što je bio nad ovom kapetanijom pre Maksima. Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u
A ovaj kapetan jok! On dođe izjutra trezan, čist, lepo očešljan, umiven; sedne za svoj sto, pa zaište od pandura svoga čašu hladne
Ele, prosto si jedva čekao da čas iziđeš na čist vazduh. A ovaj kapetan jok! U njega su poslepodne, osobito leti, prozori otvoreni, na stolu mora biti cveća; zimi kadi se izmirnom ili šećerom.
Ele, kao što vidite, retko gde ima tako lepo i zgodno kapetansko pleme... I taj lepi kapetan opremio se jedno jutro da ide po srezu. — Jesi li spremio, Đuko? — upita svog pandura, svog ljubimca.
— I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.
— Đuko se posadi u kola prema kapetanu. — E sad ćemo, Đuko, pravo u Vučevicu — reći će kapetan kad već kola izmakoše iz avlije i pojuriše drumom. — Najbliže je i najzgodnije da se doručkuje štogod... Ti već znaš...
— Najbliže je i najzgodnije da se doručkuje štogod... Ti već znaš... Ja, zbilja, da li si ti poneo i ono? — upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš. — Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste.
— upita kapetan Đuku malo potiše da ne čuje kočijaš. — Je li glavu?... — upita opet tako isto Đuka. Kapetan klimnu glavom da jeste. — Poneo sam... Eh, gospodine, zar ja to da zaboravem! — Samo šteta što je onaj lola okrnji...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na drugoj Sulejman-paša, što ga zvahu Kulin-kapetan, s delijama bosanskim: Mehmed-kapetanom iz Zvornika, Sinan-pašom Hercegovcem, Mulom Sarajlijom, Beširević Asom i
— Dockan! — jeknu Deva. — Dockan?! — Dockan!... Turci već znaju da džebane nemate. Javio im neko iz preka... neki kapetan. A već su se spremali da beže natrag...
Dučić, Jovan - PESME
I počeše igre, sve s nežnim dar-marom, Izvesna pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira mandolinu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
, — na što mu i momci i agent, sa urođenim gospodstvom stranih državljana, vrlo ukratko i osorno odgovaraše. Kapetan, pak, po imenu Tanasije Jeličić, stajaše gotovo ceo dan na jednom mestu, podbočivši se na sablju.
— reče opet kazandžija. — Valjda... ta da... ovde i nema Turaka... A lađa se valjda i ne može bobandirati? Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina! Ranjen je.
I treba.. Treba goniti peksijana!... Samo neka nam je bog u pomoći!... — A šta vam je sin? — reče kapetan, počinjući učestvovati u istoriji kazandžijinoj. — Moj sin? Kazandžija! Eh, da vidite kako taj radi.
Ali dok je njegovih ruku i alata, biće nama dvojici hleba, pa baš da nas je i desetoro. — Znam, znam, — reče kapetan; — ali šta je on u vojsci? — U vojsci? Pešak! Jest pešak! Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija.
drvena stolica, sa slamnjim sedištem i slomljenom i tako živopisno ispruženom nogom kao da hoće da se fotografiše. Kapetan sede na dugačku klupu kraj prozora i poče čitati vrlo zamrljano pismo.
Zar vi ne znate onoga s nogom? — Ne znam, — reče kapetan — nisam ga video. — Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože! — Blagoje se trese. — Ovakav badrljak samo!
— izgubio nogu, ide na štaci!Sad njemu treba da jede, da pije. Hoće, bogme, i lulu duvana... Čovek je... Kapetan se oseti pozvan da objasni kazandžiji položaj invalida: — To je lepo što je on za svoju zemlju osakatio sebe.
Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde! Ha, sinko!” Kapetan vide da se s Blagojem ne da objašnjavati u višim regionima On se spusti niže: — Tako je, tako je!
A ovamo država... Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje.
od... Ama šta su ti odvugle ove žigice?... Daj jednu žišku! Kapetan ga više ne slušaše. Njegove misli behu daleko: čak u Knjaževcu.
I kapetan Tanasije već treći put uzamance dolazi čak s pozicije na lađu, s teškom mukom izmoljavajući dopuštenje od komandanta, jer
Ode u Knjaževac gde se je rodio; uđe u svoju kuću, sede pod orah koji je posađen onda kada je se kapetan rodio, a koji sada na svojoj periferiji nosi suhe grane.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju
Tu na jednom tabaku „preko celog“ tražio je komandir: da kapetan Đorđe V. Hristić, tačno objasni: pod kojim je okolnostima ranjen označenog dana kod crkve sela B.
Stari kaznačej, što je nosio arač knezu Karađorđeviću, kapetan Mladen, što je za svoj novac kupovao lojane sveće a radio državne poslove, i onaj mladić što je kapao nad knjigom sve
Afrika
Ručkovi i večere dočekuju se sa larmom. Držimo se hrabro, iščekujući da za dan-dva pristanemo u Marselj. Ali kad kapetan broda objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
major Jurat Isakovič, drugi, prve klase lajtnant Petar Isakovič, treći major Trifun Isakovič, a poslednji, prve klase kapetan, jego blagorodije Pavel Isakovič Vlkovič.
klase lajtnant Petar Isakovič u Slavonski husarski, Major Trifun Isakovič u Brodski pehotni, Perve klase kapetan Pavel Isakovič Vlkovič u Gradišćanski pehotni polk.
On je čvrsto rešen da promeni carstvom. On i nije više oficir ćesarski, nego kapetan u vojsci imperatorke Elisavete Petrovne i zadržan mimo zakona i njegovog prava.
Dok bi njegovi vojnici trčali na vodu, kapetan bi legao u travu i čekao da se svi napiju i njemu donesu. Imao je u takve dane izraz kao da spava i to je bilo sve.
se krupne oči zatvarale, i neki srećan osmeh javljao se na njenim lepim usnama, povijenim pri kraju, kao da jede trešnje. Kapetan joj se beše dopao otprve.
Uostalom, ona nije marila, ni pre, da jaše. Pre nego što se oženio, kapetan je imao svega dve Vlahinje – svoje sluškinje – i jednu Bečliku, iz teatra, sa kojom je živeo dve‑tri godine.
objasni, iako je ispitivan celog toga dana, iako su sudije vikale na njega, da je felon i mizerija, i da mu ode glava. Kapetan je samo ćutao i celim telom – katkad – drhtao.
Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju. Ona, potrča uzbrdo, a kapetan vide kako odskoči, kao čigra, ili neki plav cvet iz žita, sa svojim svilenim cipelicama, i zadignutom suknjom.
Sanjala je da će sresti onoga koga već davno sanja. Nije ona više dete. Kapetan je može, ako hoće, poljubiti. A da je može poljubiti, dodade, još jednom, tiše.
Noćio je kod jednog serbskog komersanta, u serbskoj varoši, ispod ruševina tvrđave u Granu. Kapetan, koji je doputovao sa Božičem, smešten je u komšiluku, kod apotekara arcibiskupije.
Šmerc je Božiču, i njegovoj ženi, ustupio svoju odaju, a gospožici sobu na drugom spratu. Kapetan je bio smešten u prizemlju.
Zatim je četverac opet jurio, kao da ga vijaju. Božič je ponavljao svoje pitanje: zašto kapetan neće, kad u Beč stigne, u njegovu kuću? A pitao ga je, mnogo štošta, i o Trandafilu. Pitao ga je i kako je noćio u Rabu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
A šta je pisalo s druge strane vizitkarte? AGNIJA: Ništa! Samo ime: Sima Tešić, artiljerijski kapetan. VUKICA: O. Mogu misliti kako vam je to draga uspomena. AGNIJA: Kako da ne! Drške od cveća iz toga buketa još čuvam..
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bagricki za sebe govori da je potomak kneževa Bagrickih, ali od Luke Crkvenjaka, pa nadalje, svi znaju da je bio konjički kapetan, lep u to doba, doduše, ali ipak: konjički kapetan.
ali od Luke Crkvenjaka, pa nadalje, svi znaju da je bio konjički kapetan, lep u to doba, doduše, ali ipak: konjički kapetan.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad se zaključaju. Lopova sve više u birtiji. Njih dvanaest, a trinaesti kapetan. Gdekoji ima pušku, gdekoji pištolj, ali nadžak svaki. Sad će biti po njih šićara, što ikada.
Provališe kroz vrata. Prvi kapetan lopovski. Tek što se promolio, a njega gospodar Sofra silnim udarcem nadžakom po čelu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pošto je Isakovič ceo dan proveo u zgradi Komesara, zapovedništvo preuze najstariji kapetan, Piščevič, iz Šida. Čekahu, tako, pred crnom zgradom, na dnu velikog parka, pred vratima, nad kojima su anđeli nosili
Oklopnici, koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju su kirasiri doveli dve italijanske
Spremajući se da se kockaju Isakovičevi oficiri, međutim, nisu bili ni najmanje razdragani svim tim slavopojkama. Kapetan Antonovič, najbogatiji među njima, koji je znao karte u prste, pričao im je unapred kako će se varati pri kartanju i
Uzalud im je kapetan Antonovič dovikivao deleći karte i kupeći zlatnike, oni su se bili najposle otkravili i raspoložili, gurajući stočiće
tek što se beše probudio ču da su, te zore, opet obesili trojicu, uhvativši ih kod jednog obližnjeg sela da kradu. Kapetan Antonovič, u svom neuredno napisanom izveštaju, naročito mu naglašavaše: da je profus, koji predvodi četu dragona,
Najzad, pošto su obešeni ostali da vise tri sata, kapetan Antonovič molio je za naređenje da ih preda na sahranu potpolkovniku Arseniju Vuiču, jer su ljudi, izgleda, u poslednjem
Jedva se zadrža da ne klizne po stepenicama i pri tom naporu tela bolovi ga sasvim ophrvaše. Kapetan Antonovič, koji mu se nađe, zadrža ga da ne padne.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Glavu ne diže. Dve klot — dve frket! Drukčije je to kad čovek radi neki muški posao, kao onaj ludak, penzionisani kapetan, koji čitav blok snabdeva naftom za loženje. Pre podne vuče svoja kolica, garav, nikakav, a po podne — gospodin čovek!
Matavulj, Simo - USKOK
— Dokle se mi odmarasmo, a, bogme, i ščinjasmo i dogovarasmo što ćemo, stiže nam u pomoć ruski kapetan Babičov s dvije stotine ljudi.
Za njima naljegoše vojnici, pa momci; od tijeh svaki dobi koledu, po srebrn talijer, „kapetan“ kuvar žut dukat, pa i oni otidoše.
Bilo je još takvih zadirkivanja, te ne ostadoše pošteđeni ni Primorci, koje predstavljahu „admiral“ i „kapetan“, a na kraju đakon dohvati i Janka, pitajući ga: je li se zaželio žâba, tišti li ga puška za pojasom, je li zgodan
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ciklus Westen parodija je feljtonističkih i filmskih interpretacija života na Divljem zapadu dok Kapetan Džon Pitlfoks parodira gusarske romane.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
narodni i hajdučki život u Bosni, ili pojedine događaje iz prošlosti, bliže i dalje: tako, Sila turči Bosnu (1864), Kapetan Radič Petrović i pokrštenica Zorka (1866).
Kao mlad licejac javio se 1862. istorijskom pripovetkom Zeka kapetan, i u toku šezdesetih godina dao još dva ogleda iste vrste: Spomeni iz Srema (1864) i Serdar Mitar (1866).
Sremac, Stevan - PROZA
Borio se protiv kapetana i pisao češće dopise. Kapetan ga je mrzeo, i samo je tako moglo biti da Maksim pokaže revizoru puna dva lonca poziva iz sreske kancelarije kao
će toga dana otići pred presto svevišnjega da dâ računa o svojim birovskim zloupotrebama u onakvom stanju u kakvom mu je kapetan celoga svoga službovanja išao po srezu, dobivajući počešće i klasu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Pa to slušaju ljudi? LjUBA: Katkad ima po šest stotina, i bilo bi više, da je soba veća. STANIJA: I kapetan neće da zabrani? LjUBA: Ko bi zabranio, kad je to škola gdi se ljudi uče.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U frižideru zatičemo ledeni pejzaž, pust kao Antarktik kada ga je pronašao kapetan Kuk, onaj što ima predstavništvo u Beogradu — „Vagon Li Kuk“ sa namanikiranim vešticama koje odlično parlaju sve
Pred njima, s revolverom u ruci, potencijalni kapetan — lično! Navukoh na lice najledeniji izraz Eriha fon Štrohajma iz filma „Velika iluzija“ i navalih da sprečavam
Gosn Suletovi pogledi na bratstvo i jedinstvo i kako su se događaji naglo iskomplikovali. Nesuđeni kapetan tužio me nastavničkom savetu škole. Tuži-baba Jeca, za komadić mesa, meso se kiseli, baba se veseli!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad pogledaš sa vrha gore vidiš u dolji — treperi more, bijele se jedra sjajna ko dan, to plovi Mačor kapetan; vije na vjetru zastavu ratnu, po svijetu traži ribicu zlatnu.
“ Putuje barka ko labud bijeli, na pramcu Mačak, kapetan smjeli, pažljivo stražu straži. Mačak se morem neznanim skita, neznanoj zemlji u susret hita, ribicu dobru traži.
male, šareni cvjetni raj, stigla do šume gdje udav spava, tamo gdje čuješ tigra i lava, velikih zvijeri kraj. Kapetan Mačak na barci lakoj za ribu pita u zemlji svakoj, vječno ga nada krijepi.
“ Dok burno more okolo ječi, kapetan čuje starčeve riječi, tužaljku druga draga, prati ga šapat iz noćnih sati: „Mladosti draga, vrati se, vrati, davno
Pozdrav! Kapetan Mačak.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Narod navire sa svih strana. Jedan kapetan izdavao je stroga naređenja. Vojnici sa bajonetima svuda oko stanice... Lokomotive su pištale, signalno zvono
Narod nagrnu na neke od tih vagona, što ih zaustaviše pred stanicom. — Stani, marvo... Zaustavi! — naredi kapetan odsečno vojniku na straži. — Gde ste zapeli? — U komandu — usudi se jedan da odgovori. — A gde ti je komanda?
Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti. — Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi.
— Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava.
— Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava. Zatim se okrete onima koji su stajali napolju: — Neka uđu još dvadeset...
Opet se razleže pesma, čuje se vika i larma. Neki poskakali iz voza i potrčali na peron da traže vodu. Kapetan viče, straža ih vraća. O naše vagone s treskom lupi lokomotiva i odmah zatim krete, da nas prikači za novu kompoziciju.
I opet treskanje, luparanje vagona, i najzad se sve utiša. Na peronu su ostali još samo kapetan i straža. Napolju se začu pištaljka.
Nišandžija, punilac... Pomoćnik nišandžije... vozar. — Koji? — zapita potporučnik. — Šta ga pitate? — upade kapetan. — Vidite kakav je smolav. — Srednji? — zapita potporučnik.
— zapita potporučnik. Rezervista razvuče usta u osmeh i procedi nešto u znak odobravanja. — A ti? — obrati se kapetan meni. Rekoh mu svoje ime i prezime i zanimanje u građanstvu.
— Još ste nam samo vi nedostajali — govorio je jedan kapetan — pa smo kompletni. Sada spisak možemo zaključiti. I za mnom kao da se zatvoriše vrata.
— Dakle, od ovoga momenta si podnarednik pete baterije! — obrati mi se onaj kapetan. — Baterija je kod onih šatora. Idi nađi baterijskog narednika i reci mu da ti dâ novo odelo i ostalu potrebnu spremu.
Rat smo zamišljali sasvim drugojačije. U neko doba puk se zaustavi da napojimo konje na jednoj rečici. Naiđe kapetan Jovan, te ga zapitasmo za situaciju. — Naša je divizija rezerva armije. A to je nešto najgore za nas.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Za njegovu mapu opet beše dosta govora, i ako kmet priznade, da mu je »levizor« zbog mape načinio »premedbu« i da mu je kapetan strogo naredio da još letos mapu nabavi. Ipak on pokušavaše ne bi li se To Moglo i ove godine proći bez mape.
I ja se sklonih, bratiću, od zla. Ne znaš ti kakva je ovo sila u srezu ; i kapetan ga se boji ; tako je to, bratiću moj. A ona ne zna, nego... Hej, što ti je ženska glava!...
Samo gledaj da te onaj zlikovac ne opazi. I ja odoh do kuće; ko zna šta može biti!... A nemoj tamo da se zbuniš. Kapetan je dobričina; ne boj se 1Lj! Iziđoše obojica zajedno iz dvorišta, pa se onda okrenuše svaki svojim putom.
Iziđoše obojica zajedno iz dvorišta, pa se onda okrenuše svaki svojim putom. Kad Gojko stiže u srez, kapetan taman izlazi iz kancelarije.
Videvši zbunjena Gojka kako se osvrće u neprilici, ne znajući da li da mu priđe ili da se ukloni, kapetan ga oslovi: — Ko ste vi ? Šta tražite ?... — Učitelj orlovički... Gojko Savić... Do vas... malo poslom...
malo poslom... Vrlo nužno, stade mucati Gojko, savijajući i gužvajući šešir u rukama. — A, vi ste to! uzviknu kapetan sa očiglednim interesovanjem, kao kad se mnogo naslušamo o nekome, pa nam se dâ prilika da se upoznamo. — Izvolite !
Sedite, reče on blago, pokazujući Gojku mesto. Gojko mu, koliko mogaše u onom strahu, ispriča šta je bilo. Kapetan zazvoni, uđe žandarm. — Kaži gospodinu Peri da ne izlazi još. Zvaću ga.
— Kaži gospodinu Peri da ne izlazi još. Zvaću ga. Žandarm se obrte vojnički, iziđe i zatvori vrata lagano, a kapetan se okrete Gojku.
učiteljke. Mi smo ovde tek onomad saznali, kad se vratila gospođa Zorka otud iz sela, posle onoga boja... i kapetan se osmehnu, očekujući radoznalim pogledom da Gojko počne pričati.
Može me napasti onaj pandur... jest, tamo u zatvoru tuku!... Ali neće, neće... vidim ja kako kapetan sluša moje pričanje, i sve se ljuti na onoga... Gospođa Zorka im, kaže, pričala... Vidiš ti kako je oštra!
I Gojko razvukao usta dužinom cele vilice, smejući se prizoru, kad Velja uđe i vidi ga kao kapetana. Uđe kapetan, ljut. Gojko skoči, iznenađen, i umalo ne dreknu, jer se beše sav zaneo u mislima.
Uđe kapetan, ljut. Gojko skoči, iznenađen, i umalo ne dreknu, jer se beše sav zaneo u mislima. Kapetan mu onako s nogu reče blago i prijateljski : — Idite, gospodine Gojko, kući, pa gledajte svoj posao...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sjajna mjesečina, Obasjala zelenu livadu, Po njoj pasu dva gospodska konja, Čuvala ih dva gospodičića: Ban Stijeno i kapetan Jovo. Ban Stijeno Jovu govorio: “Da moj brate, sjajne mjesečine!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Došao je tako čudan i tako iznenada na nebo. Mi smo međutim spustili 700 m. užeta. Sad kopa mreža“ – mrmlja kapetan Vico – „biće škampa“! Bolja riba je dole na dnu i samo kad je mesečina jaka diže ribu gore.
Bila je to jedna stara zgrada (zdanje Kapetan‑Mišino), koja je bila prepukla prilikom bombardovanja Beograda. On. a liči, i po svojoj arhitekturi, i po svojoj
Potporučnik Lukšić, sa mnom u istoj četi, odličan oficir, ne priznaje novu državu. Želi nezavisnu Hrvatsku. Kapetan Milanović psuje majku potpukovniku, komandantu bataljona, koji, pred strojem, govori nemački, hvali nemačku vojsku i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Deder, očiju ti! — Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki zor pod njim.
Sad će kapetan doći pa kad te on pritegne, neće ti pasti na um ni rođena majka, a kamo li kojekakve čini... Nemoj der ti meni da
Za njim pređe drugi, u kome odmah, po fišeklijama i noževima, poznaše sreskog pandura. Onaj napred beše kapetan. Ljudi poskakaše, ali on mahnu rukom, te odmah svi posedaše. Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu.
Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu. Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast. Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade. — E, braćo, — poče on da govori lagano, — sad treba osvetlati obraz.
Pa pazite: za Despića dvesta, a za Madžara — sto!... Svi se zgledaše, jer nisu znali da je ucena povišena. Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske? Pokazaše mu Đokića i Ljubišu.
obrte se on Ljubiši, — kakva je tvoja puška? Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss... tek onako... moći će podneti... Kapetan, bez sumnje, zaključi da se nema čemu nadati od njega, pa valjada misli u sebi: »kakav si ti — takva ti i puška!
načini još važniji, kao čovek, kome je poverena neka »državna tajna«, pa mu i celo lice dobi neki tajanstven izraz. Kapetan ode, a kmet uze da razdaje ljudima barut i olovo koje mu dade pandur.
Ali to prođosmo; skoro ćemo na njive, pa posle eto i sela. — Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri? — Kažu, ima ih dvaestak.
Tu nas zaustavi kmet. Naredio, veli, kapetan da ne trčimo, nego samo da idemo malo brže i da zbijamo lanac. Oni su opkoljeni.
Odnekud iskrsnu kapetan, a za njim stotine ljudi. Sve se to gomila i uspinje, da vidi uništeno strašilo. I ko ga vidi, ne može da odvoji očiju od
— Madžarević! — uzviknu jedan. — Jes', on je, — potvrdiše drugi. — Ko ga ubi, kamo ga? — zapita kapetan. Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku?
— Jes', on je, — potvrdiše drugi. — Ko ga ubi, kamo ga? — zapita kapetan. Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne treba da vam kažem koji je to kapetan i koji je režim taj kapetan pomagao. Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno
Ne treba da vam kažem koji je to kapetan i koji je režim taj kapetan pomagao. Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo.
Koji bio da bio, to je po vas čitatelje svejedno, kao što je i Sreti to svejedno bilo. Je li on samo bio kapetan — Sreta ga je mrzio kao svako oruđe tiranije, i pisao je protiv njega; bio je večna opozicija, bič božji svakoj
A znaš li da zgotoviš kajganu? — Ama zar ja?! Ja sam bog u kajgani! — reče ponositim glasom Makso famulus. — Stari kapetan i sad, đe god sjedne, priča da niđe slađe nije pojeo. — E, dobro. A ti spremi.
Dala mu se naskoro, nekoliko nedelja po dolasku u selo, baš kad je jednom kapetan svratio u selo. Kao već odvajkada, dočekali seljaci kapetana lepo.
— Fala, fala — veli Sreta. — Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već bog zna kako, radi. Tu će biti i kapetan. — Kapetan?! — Kapetan i još nas nekoliko, ta znaš, milo bi nam bilo da i ti dođeš da proeglenišemo malo!
— Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već bog zna kako, radi. Tu će biti i kapetan. — Kapetan?! — Kapetan i još nas nekoliko, ta znaš, milo bi nam bilo da i ti dođeš da proeglenišemo malo!
— Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već bog zna kako, radi. Tu će biti i kapetan. — Kapetan?! — Kapetan i još nas nekoliko, ta znaš, milo bi nam bilo da i ti dođeš da proeglenišemo malo! — veli mu snebivljivo čiča Milisav.
— Pa vlast — veli mu čiča Milisav — kapetan, zar ti ne reko’ otoič? Vlast. — Valjda si hteo reći: sluga; sluga narodni?
— Ama, bog s tobom, gospodin-učitelju, kakav sluga, kad je ono vlast! Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna! — Ne poznajem ja, predsedniče Milisave, ili kako li se zoveš, druge vlasti do naroda; narod je, kmete
— Ama, razberi se, učitelju! To je kapetan... onaj naš kapetan! — A, pa tako mi reci! Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica, jedan parazit, jedan čir
— Ama, razberi se, učitelju! To je kapetan... onaj naš kapetan! — A, pa tako mi reci! Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica, jedan parazit, jedan čir na narodnom telu.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na nekoliko minuta pre no što će kapetan broda dati taj signal, osetilo se da se brod jako zatresao i odjednom stao, ma da su mu pogonske mašine radile istom
jak, a nepokretljiv predmet verovatno kakav stari potopljen jedrenjak zaronjen u mulj) i da je to naglo zaustavilo brod. Kapetan je odmah komandovao da se pogonske mašine zaustave, zatim da se krenu lagano unazad, a da se pusti u rad parni stroj
Istoriju nam je ispričao kapetan našeg broda, koji je sa time dobro upoznat. Golfska ili Floridska struja pronađena je 1513.
Na molbu Franklinovu kapetan Folger mu je nacrtao i kartu toga toka od njenog početka u Meksikanskom Zalivu do završetka posle Nju-Fundlendskih voda.
Ta karta je tada reproducirana i razdata kapetanima prekomorskih brodova na upotrebu. Ma da ju je kapetan Folger nacrtao ovlaš i samo po sećanju i svome dugogodišnjem kitolovačkom iskustvu, ona je bila, takva kakva je, unesena
Džon Viljemson, čiji je otac bio pomorski kapetan i brodovlasnik, proveo je još od rane mladosti svoj vek na moru i po morskim avanturama.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Hata jašem, britku sablju pašem, kapetan sam od careva grada, u njem vladam od trista godinah; đed mi ga je na sablju dobio đe su carstvo sablje dijelile, te mu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
barjaktar Pavle Bajović, Piper; Pješivci: serdar Mrkoje, Nikčevići Ivan i Marko, Kontić Radosav; Morački serdar Mijat, kapetan Jakša, pop Vuksan Radović i svi Bjelopavlići preko vojvode Marka Boškovića. Eto, ti, svi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pripovijeda se kako je jednome dalmatinskome brodu kalauzio nekakav Turčin, pa kad su u moru bili, ovako ga zapitao kapetan od broda, a Turčin su sve pet prsta kaže: „Eno onamo!“, a kapetan nije znao kojemu će prstu vjerovati.
“, a kapetan nije znao kojemu će prstu vjerovati. — Ova se poslovica obično prigovori onome kad ne zna da po istini kaže ili (kaže)
(Suze) 26 — Grad od tri sprata: na prvom su vrata sa trideset i dva bijela vojnika a međ njima crven kapetan; na drugom su dva prozora, na trećem dva ogledala, nad kojima se vije ravno polje, a nad poljem šumica?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Oni ga odmah veselo poslušaju, potrče i zovnu kapetana. Kapetan iziđe, i oni se odmah pogode, on kapetanu brod i trgovinu a kapetan njemu vezane robove.
Kapetan iziđe, i oni se odmah pogode, on kapetanu brod i trgovinu a kapetan njemu vezane robove. On ih prizove k sebi i počne ih pitati, oklen je koji, pa svakome reče da ide na svoju postojbinu,
Po tom se pozdravi s njim i otide. Kad su dvije zazvonile, kapetan otide na zapovijest carsku. Car ga počne ispitivati poizdaleka, što mu dolazi ona mladica ispisana na krmi od njegova
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO, kapetan IV pešadijskog puka „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija TANASKO, redov u istoj jedinici Događa se
(Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće. Tišina. Iza kanti za đubre oprezno se pomaljaju kapetan Manojlo i redov Tanasko. Obučeni su u iscepanu uniformu srpske vojske iz Prvog svetskog rata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U Mo|reju bi drugi ili treći dan doplivali, kako smo lepo vreme imali, no kapetan korablja, imajući delo u Zantu i Cefaloniji, pozadržimo se na putu.
Polazeći iz korablja, zapitam šta sam dužan za prevoz platiti. Kapetan odgovori da je sve plaćeno u Korfu i da ja ništa nisam dužan.
U zoru prestane dožd i bura i kapetan ozgor poviče nam veselim glasom: „Kαλoχαρδoι, δεν ειναι πλεoν χινδυνoς! dobra srca, nije više bedstvovanija!
Rekao bi da su iz mrtvih voskresnuli. „Ne gubite vremena“, vikne kapetan, „tu se lepše ruča nego u tartani; ručajte, pak ćemo zbogom putovati.
U Zadru, kolonel Majna, kapetan Jovo Grbljanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospođa Ana Rapsomanići i moj ljubimi Lazar Slavujević Mostaranin, s[a]
i, baš izlazeći iz korablja, gdi me je dopratio bio, metne mi u džep prosluka sam svojom rukom 12 venetski[h] cekina. Kapetan korablja, Dubrovčanin, pošteno me je i gospodski soderžavao.
Da sam hoteo, mogao bi[h] taj čas u drugi korabalj preći za Carigrad; no, uveravajući me kapetan da se tu svaki dan može prigoda za to mesto naći, namislim ostanoviti se ovde koji dan za pregledati taj predivni
Protivni vetri zadrže nas između Dardanela 20 dana. Ovde se sluči da smo pred kapetan-pašu izlazili i s njim črez Mavrojeni, dragomana njegova, besedili.
Pri Gravezantu, gdi je veliko pristanište i gdi se velikolepna reka Tems u more spušta, stigne nas i kapetan korablja u barki; i tako s spospešnim vetrom uplivamo u more.
Uljezši u korabljenu sobu, kapetan vruči mi jedno poteško pismo, koje, kad otvorim, nađem u njemu pet gineja s ovim vrst’ma: „I do assure you, my dear
marljivost redut — zabava, bal rezomirati — zaključivati, misliti, smatrati reč — beseda, govor ritmajstor — konjički kapetan ritor — retor, govornik, besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat
Ćosić, Dobrica - KORENI
I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza. Najteže je Aćimu bilo da me oslobodi kad me optužiše da sam, glavom i bradom, Petar Karađorđević, unuk vožda
da haraš, da zauzimaš opštinske utrine, a demokratija i samouprava da ne plaćaš porez, svejedno što te sreski kapetan batina i psuje ti majku. A što vi radikali galamite o demokratiji, to je samo izgovor za selačku anarhiju i javašluk.
da je Aćim rekao ,,skoči na nož“, skočio bi. Za pravdu, i kad To Aćim kaže. Sreski kapetan s pandurima, koji su puške držali u pripravnosti, uskakao je u sanke. „Čekajte me sutra, pobunjenici!
Šta mije to trebalo? Nisam samo ja. Svi su Prerovci lopovi. Kad dođe gospodin kapetan, svi će oni na mene da pruže prst: „Taj je prvi doneo slamu!“ Ježio se od straha. Idu, rekla je Simka.
Aćim unese bes u kancelariju, u kojoj ga, sedeći, čeka sreski kapetan. — Sigurno znaš što sam te zvao. Pričaj. — Sa mnom se, mundirdžijo, ne razgovara sedeći.
— Moje beše i biće, ali tvoje neće zadugo. Upogani mi se u bradu ako mlad luk dočekaš u Palanci. Kapetan se usiljeno nasmeja, ali mu od Aćimovog pogleda smeh odjednom slete s lica i on više zamišljeno nego strogo reče: —
— i time se protiv mene služite, Vi, policajci! — Aćim ne veruje. Tek posle nekoliko rečenica kapetan mu zbrisa sumnju, i on se uzaludno trudio da sakrije radost što čovek s kojim je popio za izmirenje kod „Orača“ više
Sad mi kaži čije si ruke okrvavio. — Naučio te neko pametniji od tebe. — Odgovaraj što te pitam! — kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima.
— Kralja ne pominji! — ustade kapetan. — Kome si platio da ga ubije? — Narodna ruka ga ubila, a nju ničije i nikakve pare ne mogu da isprljaju.
Prezrivo gleda uniformu, s rukama na leđima. Kapetanov pristojan pozdrav ga zbuni. Ne otpozdravi mu. Kapetan lako pocrvene, postiđen pred pandurom, pa ovome mahnu rukom da iziđe. — Što si me zvao? — osorno upita Aćim.
— Nisam ja za tebe čiča. Ti si se okrvavio prerovskom krvlju i među nama nema lepog razgovora! Kapetan ga snuždeno sasluša, prošeta po kancelariji, zagledan u veliku sliku krala Milana, postaja malo, kao da pribira snagu
O tome će viša vlast da raspravlja i utvrđuje krivde. Ti si pušten na slobodu... Možeš odmah da ideš kući — kapetan gleda kroz prozor izukrštan gvozdenim šipkama. Tek posle nekoliko trenutaka Aćim se pribra: — Kući? Ja?...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Je li svetionik bio upaljen? — nabra obrve kapetan broda. — Kao i uvek! — reče starac. — Poslao sam unuka da proveri!
— Uskoro pristajemo! — reče kapetan, a u istom času poče se burkati more. Zagrme odnekuda. Iskoči munja iz talasa. Dečak preblede, a ocu se učini kao da mu
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
DOBRAČINA 38 ULICA FILIPA VIŠNjIĆA 45 ULICA RIGE OD FERE 52 ULICA ZMAJ-JOVINA 58 ULICA DOSITEJEVA 67 ULICA KAPETAN-MIŠINA 74 STARA ČARŠIJA 82 DORĆOL Mimiju „Dort—jol je turska reč i označava (raskrsnicu)
Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah
Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove, Gospodar-Jevremove smrti, kupio njegov po
I danas je to Kapetan-Mišino zdanje velelepno, i na polzu naroda, ali zar je baš trebalo rušiti Konak Obrenovića da bi se sazdalo Zdanje
I to u vreme kada su Obrenovići izgnani, a Jevrem umro? (Kapetan, pri tom, i nije bio baš za Karađorđevića.) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu stolicu, u kojoj
Uspeo je, i u tome. Kad je otišao, bila je 1839. godina. Zagledan, na uglu svoje i Kapetan-Mišine ulice, u nebesa, Gospodar Jevrem mora da prizna, i sad sklon istini, da je njegovo, Jevremovo, povlačenje sa
Kada pređe Kapetan-Mišinu ulicu, siđe sa pločnika i pođe sredinom kolovoza, ka Višnjićevoj. Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde
Svako prepodne, oko deset sati, Sima terdžuman stoji na uglu Simine i Kapetan-Mišine ulice, gde je u njegovo vreme, po prilici, prolazio sokak što je delio srpsku policiju od turske.
U svojoj stražari koje nema, na uglu Kapetan-Mišine i Simine, Sima terdžuman uvek gleda, i odmahuje glavom, onog luckastog terdžumana koji, pre mnogo decenija,
ulicom koja nosi njegovo ime a koja je nekada, delić carigradskog druma, vodila od tvrđave ka Stambol-kapiji, pošao ka Kapetan-Mišinom zdanju i Studentskom trgu i slutio, nad pločnicima, onu prašinu što su je dizali ati mahnitih Tatara, koji su
Rodio se u Srbiji a umro u Alžiru, 1870, od tuberkuloze. Školovan, artiljerijski kapetan, imao je dar za matematiku, a naročito za geometriju.
Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se razboleo od sušice. Putovao je po Evropi i tražio leka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I počeše igre, sve s nežnim darmarom; Izvesna pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira mandolinu; Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Većnici produžiše da većaju, a Falkenberg iziđe iz dvorane u vestibil zgrade. Onde ga je čekao jedan kapetan njegove vojske da primi njegova naređenja.
Kroz otvorenu kapiju jurnu neprijatelj u varoš, ali naiđe na očajnički otpor. Tu je, usprkos opšte zabune, kapetan Šmit prikupio hrabru četu vojnika i građana, poveo je na neprijatelja i potisnuo ga na bedeme.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
uf... uf... f... f... f... Pa se stresa kapetan Fikus, mokar kao amrel, i skida mekintoš sa koga se sliva voda i pravi barice po patosu.
Zbunio sam se, magarac jedan, neprijatnost mi se desila, odmah ću izneti. Pa kapetan polazi na vrata i mrmlja: — Cepidlako iz pozadine, mizantrope!
A potpukovnik opaža njegove muke, potpuno ga razume, jer zna o čemu Misli pukovnik, i uživa. — Je l' te, kapetan Fikus? — Molim, gos' pukovniče. — O-v-a-j, da l' vam je poznato ili nije: je li mis Tebe žaba?
Onda kapetan Fikus objavljuje da je gotova večera i priča šta je sve video u trećem paviljonu za operacije: — Studentu Đuri, dobrovolj
“ „Nešto mi, veli, fali, ali dobro je, hvala Bogu. Strašni su doktori, gospodo, pravi su kasapi. Kapetan jedan ranjen u ruku, pa mu prilazi doktor, gleda i kaže: „Fik, gospodine kapetane!
“ I pokaza mu dokle tačno ima da se seče. A kapetan sleže onim zdravim ramenom i veli: „Pa secite, doktore, kad se mora“...
“ Leži tako kapetan Borić i podseća se trenutka kad je saznao strašnu vest. Tada mu se najedanput učinilo kao da se sve oko njega zavrtelo
Samo kad sam živ, sve ću drugo lako“ — tako je zaista nešto progovorilo u ojađenoj ovoj duši. I dok se kapetan Đorić napreže da povrati vlast nad mislima, paviljon uveliko spava, diše: — Hhhhh... pff... hhhk... pfff... pff... pff.
“ Pa ustaje kapetan Borić jer ne može da odoli sramnim mislima i sa laktovima na kolenima sedi na svom krevetu, pokriva lice rukama,
One su, između ostalog, objavile: da se pešački kapetan prve klase Tasa Melentijević proizvodi u čin majora u istom rodu oružja.
Odmah se mora reći, da nije bilo ni jednog dobrog poznanika kapetan Tasinog koji tom prilikom nije veselo klisnuo: ovo je zaista pravo!
velikih vojni pod Napoleonom, sve je, od az do ižice, pročitavao, duboko studirao i odlično shvatao vredni i savesni kapetan Tasa.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
mirne duše šalje poslužnika po najgorem pljusku da mu kupi cigarete ili sendvič, isti je čovjek koji će kao rezervni kapetan hladnokrvno slati u smrt desetine ljudskih života radi svoje lične dobrobiti, radi svoje udobnosti, ili naprosto iz
onim kupovanjem sendviča, te će ga brisati s popisa za zimsku pomoć ili ga lišiti nekakvog doplatka, tako će, kao kapetan, svog posilnoga koji mu nije dovoljno svesrdno naviksao čizme uvrstiti u prvi maršbataljon ili odrediti na zadatak na
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u kome mu je dostavljeno za Đuricu; a za druge učesnike ne znamo još ništa. No sad je lako.
Za zelenim stolom seđaše sam kapetan, a uz jednu policu, pretrpanu svežnjevima hartija, stajaše pisar Mita i razgledaše neka akta.
Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu. Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sak
Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu. Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sakriti i ona obična radoznalost, sa kojom prvi put posmatramo
— Šta si ti, more, počinio tamo u Trbušnici? — progovori kapetan, čim Đurica stade. »Hvala Bogu!« — pomisli Đurica. On se plašio samo toga prvoga pitanja, strahovao je samo od
siroma’u čoveku ’vako podmetati — i ovaj mu se odgovor tako dopade, da već poče i sam verovati u istinitost njegovu. Kapetan se jetko nasmeši, kao čovek koji neprestano sluša ovakve odgovore od svih pravih krivaca, te uviđa, da za ovaj mah ne
I to su ti, valjada, podmetnuli? — Ne znam, gospodine... — Dobro, dobro... — prekide ga kapetan — sad ti to i ne tražim.
Noćas se dobro promisli... Ali ne zaboravi da mi ovde imamo takve majstorije, od kojih i mutavi progovore... — završi kapetan, i tako se značajno osmehnu, da Đurica oseti kako mu se koža pod košuljom nabira. — Vodi ga!
— završi kapetan, i tako se značajno osmehnu, da Đurica oseti kako mu se koža pod košuljom nabira. — Vodi ga! — viknu kapetan panduru n diže se od stola.
sela, svoje kuće i svega onoga što mu beše tamo najmilije; čas stane da misli o onim strašnim majstorijama, koje mu kapetan napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj se misli ne zaustavlja dugo, ona mu je
Istrča i kapetan sanjiv, s ogrnutim kaputom preko leđa i papučama na bosim nogama. Stadoše da se kupe, najpre jedan po jedan, a posle
Sakupi se veliki zbor pred kancelarijom. Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Šetajući dugo, uz dolazak mraka, Pričao je meni on, kapetan vojni, Koga su bojevi digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
kada sam pročitao da je Hamilton napustio studije na prvoj godini Kolumbija koledžu i stupio u Vašingtonovu armiju kao kapetan kad mu je bilo jedva devetnaest godina, a u dvadesetoj je bio potpukovnik i Vašinggonov ađutant.
Uvek spreman na šalu, kapetan broda nam je rekao da nikad toliko mladosti nije putovalo njegovim brodom preko Atlantika.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Domalo i pljusak popusti, a k nama siđe kapetan da naplati prijevoz. Pred njim objašnjuju se ona tri trgovca, sveštenik, dva stranca i ja: svi imamo popust, biva
Razriješi uzao na jednom kraju od marame, izvadi novac i plati potpuno, a čudo mi što se ne tuži. Kapetan pogleda u novac, pa na košaricu, i veli joj: — Još dvadeset para za robu. Starica ćuteći plati i to.
Starica ćuteći plati i to. Uto blizu smo luke, a i oluja popušta. Kapetan uzlazi uza stube, a mi za njim. Starica se iz uljudnosti odmakne, pustivši gospodu ispred sebe; ja učinih isto.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Grigorije Božović KOSOVSKE PRIČE Sadržaj SULj-KAPETAN 2 NEOBIČAN MUČENIK 8 NAŠA ZAGONETKA 13 LjUTA PRAVOSLAVKA 18 DVE ŽENE 24 OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE 28 KAD SE CARSTVA
32 U NEBRANOM GROŽĐU 38 ČUDNI PODVIŽNIK 42 REČNIK MANjE POZNATIH REČI 48 KOSOVSKE PRIČE SULj-KAPETAN U Brodu, glavnom mestu poturčene Gore, čija su sela nežno obgrlila grotlasti Koritnik, već odjekuju gočevi i zurne,
Njegove pustolovine vlast je gledala kroz prste, jer se odlikovao u svima ratovima i ugušivanju pobuna, da mu je nadimak kapetan pristajao i kao pustolovnom atamanu i kao ratnom stotinašu. Već je počeo da zalazi u godine.
To je činio i Sulj-kapetan, te mu je dete već odraslo kao kaurin. I on se nečemu nadao. Ali evo već nekoliko godina kako su Prizrenski odgovori
Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa. Već je počeo da se ljuti na svoje bratance Jančeta i Kostu što se ne
Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam... Slomljen je već Sulj-Kapetan. I sam oseća da svakoga trenutka postaje sve veći muslimanin i Turčin. Ne vala se više zanositi i premišljati.
Zato je i došao u Brod da se malo odmori i Suneti svoga sina. Bi!... I sam je Turčin već... Gočevi biju. Sulj-kapetan je objavio svoju odluku za Sina, te mu navališe Gorani na veselje. I oni su kao ostali svet.
Pa to i ne kriju. Misle da su i njegovi ćemeri puni dukata, kao što je gromka njegova slava hajdučka. Međutim, kapetan je tanak domaćin. Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama.
Vidi to kapetan, pa ga nešto štrecnu. Zagolica ga bezobzirna taština. Prvi je on čovek sad u Gori, u Brodu, mora i njegovo dete u
Zašto da njegovi zemljaci pomisle da je više sojtarija no hajdučki kapetan? Ali — pusto nemanje!... Baš tih dana bejaše došao u Brod bogati prizrenski trgovac Spasa Čemerikić sa punim bisagama
Njega se najzad seti Sulj-kapetan. Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška — pepel će se učini!
— Ne znam, aga... — Ne, ne — zbori pravo. Ako si ti Spasa Čemerikić od Prizren?... Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ne odgovara na vreme svojim obavezama. Preporuku ne zaslužuje. 2. ČETA. Komandir rez. kapetan II klase Budimir Krainović iz Šapca. Službu vrši sa razumevanjem. Nema dovoljno autoriteta kod mlađih.
Ima inicijative. Inteligentan. Rđav ekonom. Odan piću. Preporuku zaslužuje. Z. ČETA. Komandir rez. kapetan II kl. Jovan Danović iz Užica. Ličnom hrabrošću i požrtvovanjem utiče dobro na sv činjene.
Sedite. Sad baš govorim o izveštaju. Razmazili ste tog vašeg pisara. Hoćete li konjaka? Uzmite. Tako iz čuture. Kapetan je brisao podšišane brkove. — Dobar je. Imam za sutra odličnu malagu. Izveštaj će pisar sad doneti.
— Dobar je. Imam za sutra odličnu malagu. Izveštaj će pisar sad doneti. A—ha, a—ha, — kapetan se suvo nakašlja. — Izgrdio sam ga. Pipav je. Šta ćete, mladići.
— Izgrdio sam ga. Pipav je. Šta ćete, mladići. Ha, izgleda da smo danas sjajno prošli (kapetan je bio sa četom na čelu). Kao grenadiri. A pukovnik se opet nešto ljuti. Glas iz pomrčine: — Ljuti se.
Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front. — Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta. Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba.
Za šatorom je neko naporno povraćao. Kraj stola je još sedeo na uskome sanduku kapetan sa podšišanim brkovima i vikao: — Marseljezu, Milorade, rđo ciganska. Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati.
Niko u bataljonu nije sanovnik imao. Ipak je to moralo smrt da znači. Pio je rasejano rum, koji mu je kapetan Danović za čaj poslao. Brisao je nadlakticom čupave brkove, i govorio da je republikanski režim spasonosan.
Glasovi su oštri i piskavi. I obojena vlasnica morala je da pokrene uranjeno telo. Tada se graja pojačala. Ipak grčki kapetan nije platio propisanu taksu. Otišao je uvređen, ostavivši jednu mamuzu u sobi. Pred ulazom je automobil stao.
Noć je mirna. Ni jednog pucnja. Samo dole kraj jezera potmulo tutnji. — Ne volim ovu tišinu. — šapće okrugli kapetan Buda ađutantu, koji kraj njega leži. — Ovo nešto znači. Ne sluti na dobro. A, šta veliš, Duško?
No Duško ga ne čuje, i zanosi se sve više u snu. Kapetan šapće sam sa sobom sve ređe i lakše. Hteo bi da se digne i pogleda duž pospalih vojnika, ali se nešto teško spušta na
— Bugari su ovladali kotom i nastupaju grebenom ka nama, — dotrčao je i izveštava krivonogi kapetan čiji su mitraljezi na samome sedlu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ručkovi i večere dočekuju se sa larmom. Držimo se hrabro, iščekujući da za dan-dva pristanemo u Marselj. Ali kad kapetan broda objavi da se neće ulaziti u pristanište sve dok se bura ne stiša, što može biti još nekoliko dana, i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Na levoj obali Morave Tešicu, gde je stajao pukovnik Milutin jovanović sa 5—6 hiljada ljudi, i Vukanju gde je bio kapetan St. Benicki sa jednim bataljonom) — pa onda da udruže svoje sile i sloški nagrnu na Aleksinac.
Obojici kao da nije bilo mesto ovde. Malo dalje ctojao je komandant šanca, kapetan Živan Protić. Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki. — Hije ovde i ne znam gde je, odgovori mi on.
Malo dalje ctojao je komandant šanca, kapetan Živan Protić. Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki. — Hije ovde i ne znam gde je, odgovori mi on. — A da nije gore y onoj šumi?
— A da nije gore y onoj šumi? Ja pokažem rukom na šumatovačku kosu što se pružala iznad šanca. — Ne, reče mi kapetan, tamo će biti Turci. Ostavim šanac i posle priličnoga lutanja nađem kapetana Sirovackoga i majora J.
Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan Živan Protić, komandant šanca. Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa.
U pismu je bio izliv bola ucveljenog bratskog srca. Kapetan Velimirović tražio je otpust iz timočko-moravske vojske, gde je đeneral komandant.
Komarov i kapetan Velimirović razgovarali su nabusito i pogledali se mrko. Velimirović je krivio i optuživao, Komarov se pravdao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Molim! — upade kapetan Radojčić. — Sad stupate na scenu vi? — Da. — Onda da izvučem kratak zaključak. Kad je nastalo naše opšte nastupanje,
Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić. — Ispred vertikalne prečage kajmakčalanskog masiva nalaze se Čeganjske planine.
Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest... Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću.
— A kod artiljeraca je baš obrnuto. Oni opet ne podnose zvizak kuršuma — veli kapetan Radojčić. — Izvežbali su se, oca im njinog! — dodaje Mišić.
U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu! — smeje se kapetan Radojčić. — A za vreme mira propisan je čitav postupak kako se smenjuju straže.
Osvanuo je šesnaesti septembar. Njegovo izlaganje prekide kapetan Radojčić: — Sad stani. Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga.
— Prema Kočobeju — dodaje kapetan Radojčić. — Jest. Levo od njih nalazio se moj puk. Naših šest četa posedalo je tačno sredinu one bliže vertikalne
— „Komisija“ je primila vaša opažanja k znanju i upravljanju — veli šaleći se kapetan Radojčić. — Da vidimo sad dalje. Takvo je, dakle, stanje bilo petnaestog i između petnaestog i šesnaestog. Aja.
Ovaj su bataljon zadržali u rezervi. Kapetan Radojčić ga prekide. — Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog.
A počeli su iz ravnice. Koliko su morali vrhova preći da bi se podvukli pod sam vrh Kajmakčalana. Kapetan Radojčić ga prekide: — Eto, vidite. Sad ja, u ime Drinaca, kažem: molim vas, to treba zapamtiti. — Naravno.
A ako nema trobojki, onda da im se za leđa svežu svetli plehovi. — Gde nađoste trobojke? — pita kapetan Radojčić. — Uzeli smo signalne barjačiće. A mesto pleha isekli smo nekoliko kutija konzervi.
On je pažljivo slušao tebe. Da slušamo sad njega. U celom vašem izlaganju to će biti najvažniji momenat — umirivao ih je kapetan Radojčić. — Da čujemo sad tebe — obrati se Predragu. — Evo kako je bilo — reče Predrag.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
vladika crnogorski STANIŠA CRNOJEVIĆ, brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske
STANIŠA CRNOJEVIĆ, brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT
MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica
ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem ugrejan, Uz setne strune izvi kapetan. — Badava — sevdalija si, Đuraško! KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha!
TREĆA POJAVA U dvoru kneževome. Jelisaveta, kapetan Đuraško, a zatim knez Đurđe i Staniša. JELISAVETA: Nema ga još — A iščekujem ga nestrpeljivo, On mi se čini da je
Vujo!... (Vujo ulazi.) VUJO: A što ćeš sa mnom, svijetla gospođo? JELISAVETA: Je l’ bio ovde kapetan? VUJO: Sad maloprije, tu se sa Serdarovićima razgovaraše — et’ tu, gospođo, baš pred dvorom u vrtu — a šta ti se tu
Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP.
JELISAVETA: Živi! Ali sad dalje, odlazi! Jer tako mi se čini, Đuraško, Da sa Stanišom Đurđe dolazi. (Kapetan Đuraško odlazi.
Al’ evo ide knez!... DRUGA POJAVA Knez Đurđe, Šulović, Mićić, kapetan Đuraško, vojvode, serdari, kapetani i pređašnji. VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao!
(Knez Đurđe, kapetan Đuraško i mnogi drugi odlaze.) JEDAN STAR SERDAR: Ta reč je strašna: „prognati“. Njega prognati! Hej, druže stari!
U tuđinstvu je, gospodaru, gorak osmijak!... Tek, velju, poklonićeš ga?... A eno vojvode Šulović, Mićić, a i kapetan Vuksan dođoše lijepo te moliti da ni ga pokloniš, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze!
] TREĆI DEO [Đuraško javlja Jelisaveti o zaveri koju Staniša i Radoševi sinovi, Boško i Bogdan, spremaju protiv dvora. Kapetan obećava kneginji da će, zajedno sa svojim perjanicima, brzo ugušiti bunu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kakav to vojvoda: kô kakva švapska gerenalina... kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi naši, krst vam, 'oću reći šiljak džamijski! — zavitla Belemez 'andžarinom!
Kakav to vojvoda: kô kakva švapska gerenalina... kapetanina! Zbilja, da to nije kapetan s Kadine Vode? — Ama, kakav kapetan, kakvi naši, krst vam, 'oću reći šiljak džamijski! — zavitla Belemez 'andžarinom! — Ne sijeci, Belemeze, ja sam...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
PRVI 3 ČIN DRUGI 31 SUMNjIVO LICE KOMEDIJA U DVA ČINA LICA Jerotije Pantić, sreski kapetan Anđa, njegova žena Marica, njihova kći Vića Žika sreski pisari Milisav Tasa, praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski
) MILADIN (nastavlja kazivanje): Pa taj Josif, iz sela Trbušnice, uvraća tako češće kod mene u dućan... IX KAPETAN JEROTIJE, PREĐAŠNjI JEROTIJE (ulazi spolja pod kapom): Je l' nije tu gospodin Vića? MILOSAV: Nije!
ŽIKA: Nema, može i da pričeka. (Miladinu.) Izađi ti, gazda-Miladine, pa kad ode gospodin kapetan, dođi da nastavimo. MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.
JEROTIJE: Deder, izvadi ga! (Milisav vadi iz fioke jedan protokol.) Zavedi! (Milisav umoči pero i očekuje.) „Kapetan ovoga sreza, Gospodina ministra unutrašnjih dela izveštava depešom da je u svome srezu pronašao i pritvorio lice koje
Ode i kapetan i sve sresko osoblje u vazduh. A neko tek mora ostati da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga– đaju:
(Ode.) XI ŽIKA, MILISAV ŽIKA: Bre, ala se prepao kapetan. MILISAV: A tek da si ga video jutros. ŽIKA: Kad jutros? MILISAV: Pa kad smo napali Evropu. ŽIKA: E?
Eto, sam kapetan, nije ni došao na lice mesta. Kobajagi zagovorio se usput. ŽIKA: A jeste li svi odjedanput upali u sobu?
Kobajagi zagovorio se usput. ŽIKA: A jeste li svi odjedanput upali u sobu? MILISAV: Jok! Prvo, kapetan nije ni stigao na lice mesta... XII MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN uvlači se lagano u kancelariju).
MILADIN (koji je prišao stolu Žikinom): Ovaj ... gospodin-Žiko, otišao je gopodin kapetan. ŽIKA: Znam da je otišao, pa šta?
VIĆA: Šta to? MILISAV: Pričam gospodin-Žiki kako se kapetan jutros prepao. VIĆA: Kukavica! Eto, molim vas, ljudi, pala mu u ruke jedna krupna stvar, mogli bi najmanje petnaest njih
Daj mi, boga ti, gospodine Milisave one spise nađene kod optuženog. MILISAV (dajući mu): A, kaže kapetan, treba i dva građanina, prisutnika... VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo?
Nije ih on kovao, nego samo proturao; a to, brate, i ja, kad mi se nađe u džepu, gledam da proturim. Pa i sam gospodin kapetan kad naiđe na olovni groš, odvoji, veli: „Ovo je dobro za tas kad idem u crkvu”. VIĆA: 'Ajd', daj mi te tvoje građane!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Istoga dana, seoski kapetan, s novim peškirom oko glave i dugim čibukom u ruci, obilazeći kuće potvrđivaše tu vijest, ali ni on nije znao, ili ne
Harambaša predvodi rondare okićene zastavama, a kapetan kućne starješine. Biskup se ukaza i blagosilja. Sa ceste pješači do crkve i vrcem u nju ulazi, za njim nagrne i muško i
—Ne budali, Petre, — odgovori kapetan, — nisu ljudi vrči... Daće presvijetli na odlasku, vidićeš. — Primi i moj dijel! — ruga se stric Petar.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Veći deo dana provodim u staroj zgradi Univerziteta, u Kapetan Mišinom zdaniju. Polovinom prošloga veka poznati bogataš i ortak Kneza Miloša, Miša Anastasijević, dao je sazidati
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
što su moj ded i otac propali kao trgovci, bilo je i „svakojako drugo fino branš”, a od moje matere bratov sin bio je kapetan od fregate, baš fregaten-kapiten, da, ako izvoliš znati. — Šta! — izbezumi se Jova; — u tvojoj familiji kapetan?...
— Šta! — izbezumi se Jova; — u tvojoj familiji kapetan?... Ha, ha, ha!... Ja, bogami, mislim da je Jova graničar prva i poslednja sablja u tvojoj familiji, i to ti rekoh ja
Ja, bogami, mislim da je Jova graničar prva i poslednja sablja u tvojoj familiji, i to ti rekoh ja danas i za vavijek... Kapetan!... To je valjda bio kapetan u komšiluku, pa pala taraba, a ti onda veliš: e, sad i mi imamo kapetana.
Kapetan!... To je valjda bio kapetan u komšiluku, pa pala taraba, a ti onda veliš: e, sad i mi imamo kapetana. Za frau Rozu se govorilo po varošici da je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
3, gde me vrlo ljubazno primi jedan rashodovani kapetan. Objasnim mu stvar; kažem da sam služio u pešadiji, te da — prema tome — nisam ni imao potrebe od češagije, te to mora
Šta će, molim vas, jednom pešaku češagija? — Sasvim, sasvim! — reče kapetan ubeđen i uze pero te zapisa moje objašnjenje i isprati me umirujući me: — Dobro ste uradili što ste došli lično da se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uzeo pešak iz napuštene radnje dugačak lanac, u nadi da će ga docnije odneti svojoj kući. Kapetan Valja se ljutio: — Vidite onog reponju, molim vas, kako se natovario. — Pustite ih. To je dobar znak.
nalazim, gospodine potpukovniče, kada bi se izvršilo streljanje jedno desetorice, red bi odmah bio uspostavljen — upade kapetan Velja. Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm!
Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.
Već je poslednji čas. — Ispreži! Tr-r-ras. Sad već ide brže. Što promakne kroz Lukine ruke, dočekuje kapetan Dušan. Što izmakne čitavo ispod njegova štapa, sačekuje revolver poručnika Branka.
— Pa... Kako sad? — zapita kapetan Lazar, držeći me za ruku. — The!... Eto tako, vidite i sami. A vi? On tužno mahnu rukom i klimnu glavom: — Gore
— Gde se to dogodilo? — Kod Leskovca. Onda zađosmo malo u stranu, sedosmo na jednu gomilu kamenja i kapetan Lazar mi ispriča sudbinu pete baterije... — Krenuli smo iz našeg bivaka sasvim iznenadno.
— Našto da gine narod, kad sutra naveče inače moramo da položimo oružje. Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato! — brani svoje gledište Živadin. — Neka to bude na viteški način, a ne kao neke babe.
Nama je danas potrebno da sačuvamo živu silu. — Dobro, gospodine potpukovniče — upade kapetan Dušan — pretpostavimo da smo je i sačuvali, mada se ona počela da osipa sama od sebe. Kuda ćemo s njom?
Tek tada videsmo kako vojnici zamiču u selo, među arnautske kule. Kapetan Radoslav prati jednoga podnarednika da ih vrati. — Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti?
— More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj. — Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan Dušan, „rezervni advokat“.
— Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan Dušan, „rezervni advokat“. — Molim te, kakvo dobro očekuješ sada ti?...
— Mi, dakle, ne predstavljamo nikoga — upade potporučnik Sredoje. — More, ajd bre, što pričate koješta! — ljuti se kapetan Vela. — Onde gde je vojska, tu je država. Ko ti, bre, daje platu? — A ko daje platu onima u zemlji? — upade Živadin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do torine; gde su ta stada jednako bila otimana, sa strane turske kao i s crnogorske; gde su vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan Hamza) imale vazda posla, organizovale celu policiju, gradile kule i stražare zbog toga.
stada jednako bila otimana, sa strane turske kao i s crnogorske; gde su vlasti turske (spuški kapetan, nikšićki čuveni kapetan Hamza) imale vazda posla, organizovale celu policiju, gradile kule i stražare zbog toga.
Vojin vojvoda nije bio u Vučitrnu, nego u Gacku, a imao je tri sina: Altomana, Vojislava i Mladena. Leka kapetan je jedan od više velikaša s tim imenom u XIV i XV veku u severnoj Albaniji.
60 Senjanin Jure (Juriša) je (po jednima) Juriša Vojković, poznati senjski uskok; (po drugom mišljenju) kapetan Juriša Lučić, koji „se pominje u dokumentima koja se odnose na kapetana Ivana Vlatkovića“, tj. Senjanina Ivu.
kuća od kamena zove kula, a u pjesmama i ona koja nije od kamena zove se kula ili dvor“ kulaš — konj mišje boje Kulin kapetan — zapovednik turske vojske, poginuo u boju na Mišaru 1806.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SU DELIJE 74 BILA JEDNOM JEDNA KATA 75 OD SELA DO SELA PUTELjAK 76 U JEDNOM DANU 77 BILO JEDNO TUŽNO MORE 79 KAPETAN JE PITAO MORNARA 81 LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA 82 U ZASEDI IZA PETNAESTE 83 JEDNOG ZELENOG DANA 84 MA ŠTA MI
Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara
kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI
leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I tako se ipak u nekom vidu obistiniše slutnje i želje kapetan-Mikajla, kuma, koji mu na krštenju dade ime Ratomir, da bude, to jest, junak i borac, kako mu samo ime kazuje.