Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iz dimnjaka po kućama počne da kula gust, tmolast dim od pečenja, mesa, kobasica. Cela ulica zamiriše na pastrmu. Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice. Ulicom po deset njih idu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I to ne ode na kapiju ulicom, već kroz kapidžike, bašte, kuće, kako bi se sa celim komšilukom videla, sa svakim zdravila, i onda prekim putem otišla u taj Šareni han.
A zaista, više njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, već se čuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju.
baba-Simkom uđe ne na kapiju, jer će od sada na nju ulaziti samo svatovi, zvanice, gosti, nego iza kuće kroz komšijske kapidžike. U kući je već sve bilo uzrujano, izmešano, i vrilo od sveta.
Počeli | da se međ sobom tuku i od besa sami sebi seku ruke, noge, tako da su morali, vučeni ženama, odlaziti kroz kapidžike čak i preskačući preko zidova. Marko opet da izludi.
Brzo se kao umori i onda se diže i odlazi drugoj komšinici. Tako celog dana ide od kuće do kuće, provlačeći se kroz kapidžike.
Stanković, Borisav - JOVČA
Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće, gde su konji i ostali, pa će kroz kapidžike da se izgube zajedno sa lelujavom svetlošću više fenjera). JOVČA (sruši se preko praga sobnjeg, potmulo ječeći).
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Išlo se kroz bašte, kroz kapidžike, kroz prolaze kojih davno nema, kroz mokar gustiš i krho– tine trajnosti nad razvalinama i ru– žičnjacima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena. MLADEN (mračno): Zatvorite kapidžike, kapiju, i nikoga ne puštajte iz kuće, niti u kuću, dok ja ne dođem. Glavom mi jamčiš!