Jakšić, Đura - PROZA
Vidiš li one sitne kapljice što, udarajući u šareni šljunak, na obalu skaču? I one ljube ono šareno cveće što svoju lepu glavicu umiljato dole savija
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
drugi dan, druga i novaka! Jakov i Miloš pozdraviše se, pa odoše u svoje šatore. Kiša je opet pljuštala, i njene kapljice, što udarahu nekako setno u platna šatorska, uspavaše vojvode... 15.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Niko ne mišljaše da ide svojim poslom. Svi priskočiše, poprskaše ga vodom. Dama s kučetom i zembilom turi mu nekake kapljice pod nos. Brzo ga povratiše i digoše na noge.
Pred zoru je bila laka kiša. Zemlja bješe svuda vlažna, a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo jutrenje sunce, te se cakli kao polelej u varoškoj crkvi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A, zahvaljujem lepo. — Ama samo jednu. — Ne, ne, verujte... ne pijem. — Čašicu, zaboga... — Ah, ni kapi, ni kapljice — brani se gost, ustaje i klanja se i blagodari — nikad ne pijem. Verujte... — Zar je baš nikad niste okusili?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Mica kad to vidi, onaj dan ne može da jede, muka joj, mora da uzme „hofmaniše tropfn”, Hofmanove kapljice. Babonja, kad je čuo da je umro Jefta, ražali se. Bio je dobar klijent, no neće rđav biti ni Alka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je, istina, imao običaj, i ranije, da sumnjiči ženu da upotrebljava neke, franceske, kapljice, da pojača sjaj u svom oku, ali je to uvek samo u šali govorio.
Leopoldštatom, međutim, još je bilo svetlo, poslednji sunčani zraci još su ga obasjavali, kao neke strele, na kojima se kapljice kiše sjaje. Sunce je nad njima, kad su pred kućom Božičevom stali, još sijalo, uvis, kroz tuštu i tmu mračnih oblaka.
Bio je, na trenut, dva, ušao u kuću, da vidi Anu. Ona je spavala. Na njenom lepom licu blistale su kapljice znoja, od porođaja, kao rosa. I njeno detence je spavalo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ona je bila tamo, on ovde. Kao što su kopite odbacivale blato, i kola i točkovi odbacivali kapljice, što je danima imao da gleda, prateći puk, po raskaljanim, zavejanim putevima, tako su i dani što su prolazili jedan za
Milićević, Vuk - Bespuće
jeze, uvijek ga potresa ista groza kad vidi sunčano proljećnje jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu
Sremac, Stevan - PROZA
Ne bih ostavio nespomenute ni rosne, biserne kapljice, kojih su pune ruže. Sravnio bih ih sa biserom, ili još bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Srebrnastim perima mraz golica prozore. Kupajte se, smràdići, neka pršte kapljice! (Bosiljkovi cvàtići potrusili šafolj su.) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje!
Rastoči, Tkaljo, uzbuđenja nar mi: da s Tvojih spojki pijem bosioke i slanog ulja kapljice i lokve. Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
straši visoka brina, vije se staza niz kamen krti, ispod nje klepet divovskog mlina, kašikar točak hitro se vrti: kapljice praše o stijenje golo, omajom igra vilinsko kolo.
Napetog jedra barčica juri, u susret kiši, oluji, buri, pramcem kapljice praše. Nebo se mrači u ruhu mrkom, oluja silna dolazi trkom.
Samo pod točkom, u tmine neme, kapljice broje večito vreme. Pod vrbom krivom, na pustom žalu, Vidran se Vidrić bogato gosti, okolo svuda krljušti sjaje,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kroz škripu seljačkih kola čujemo kako pljušti kiša, jesenja kiša, pa nam hladne kapljice silaze niz vrat, kao da nam se u telo zmije uvlače. Naiđe kapetan Jovan i poče da nam razlaže situaciju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zadahnu ih miris sveže, zelene trave, po kojoj su već počele da se kupe rosne kapljice. Voda se tiho slevaše preko kamičaka, žuboreći lagano, tajanstveno, kao da se i ona, umorna, sprema na počinak.
krilima pored samih njihovih očiju; projuri tiho, bez šuma, vodeni kos, vraćajući se noćištu; zažubori rečica, zašapuću kapljice što se slevaju s kamenja, a suton se njiha i navlači sve više, uspavljujući brižnu glavu prijatnim zanosnim snovima..
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
što se iza planina već pomolilo i malo zatim obasjalo svu okolinu, pokrivenu bistrim kapljicama rose, i one, te bistre kapljice sad se samo pred tobom prelivaju i odsjajkuju, kao najčistije drago kamenje, praveći bezbroj varijacija fantastičnih,
A ona me nekako uplašeno pogleda, zasijaju se one lepe crne oči i počnu joj teći bistre vrele kapljice niz obraze... Eh, što me je to bolelo!... Žena mi je prava lepotica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Da li čuh predznak Sreće, il kobi? Ništa! Tek muva Zujnu u sobi, Ko da se kroz opnu neku probi. INSEKTI Kapljice zejtina: po ivici Šume miču se klizavi svici — Zvezdani insekti, punoglavi, Petrolejske suze u travi; Popac, na
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
rastopiti, a kamoli slaboga čovjeka, rođenoga da se od njih topi; pred očima vode prebistrene, đe u dvije sveštene kapljice predjel širi vidiš božje sile no s planine u proljetnje jutro što ga vidiš nad bistrom pučinom!
Što su oni? Žertve blagorodne da prelaze s bojnijeh poljanah u veselo carstvo poezije, kako rosne svijetle kapljice uz vesele zrake na nebesa. Kud će više bruke od starosti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
vratilom se opasali, ne urekli milo i drago, dok ne prebrojili u moru peska, na gori liska, na zemlji travice, na travi kapljice, amin!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sjednuvši nazva Isusa, pa snimi kapu, pa tresnu njom o koljeno, te strcnuše kapljice na sve strane... — O, bože... bože! — progovori jedva jedvice mati.
Onaj mladi ljekar iz varošice propisa mu njeke kapljice, ali nasamo, pred Tetkom i Duvalom, zavrti glavom. Zaista, to bješe njeko čudna bolest!
Po čitavu nedjelju ni traga od bolova, pa onda dan-dva ni da stane na noge. Fra-Brne se brzo uvjeri da mu kapljice nimalo ne pomažu, a da mu dobro čini gladovanje.
dva časa poslije večere, za dugo „kiselio“ noge u mlakoj vodi sa mekinjama, pa onda mu sestrić „na prezuru“ davaše njeke kapljice što utoljuju zaduhu i njeka zrnca što ublažuju bolove u želucu, jer — sipljivi duvalo jeđaše večerom više no Naćvar, te
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To razgnjevi nomofilaksa još više, kapljice znoja pocuriše sa njegova lica, on poče da dahće kao premoren pas i pokazivaše želju da iskoči iz vlastite kože.
Taj vazduh pun je takvih sitnih, nevidljivih delića vode. Zorom se oni skupljaju opet u kapljice, i mi ih vidimo u obliku rose. A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Naprotiv, iz njega se proliva jedna kiša, koja više nervira no što ubija. Svu noć sam slušao, kako dobuju kišne kapljice o moje čizme, koje, razume se, nisam mogao skinuti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
titrale žižave zavjese mušica, a suhi bijeli kameni pragovi žedni od sunca, zaštrapani cijeđom, brzo su upijali rumene kapljice koje su naglo modrile.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
se namestila na drveno korito za pojenje stoke, podmetula ruku pod točak, pa gleda kako se razbija vodeni mlaz u sitne kapljice, koje pršteći padahu unaokolo. — Čuste li za Đuricu? — reče jedna. — Ja, bolan; on baš ode u hajduke. — Šta kažeš?
Povučeš li vazduha u sebe, pojure ti u grudi hladne rosne kapljice, zatvoriš li usta, eto ih kroz nos, pa zasiplju oči, uši, obraze, celo telo...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
s vedra neba razliva se selom, srebri čistine, obasjava vazduh treptavim bljedilom, u kojem se bjeluskaju mliječne kapljice što se neprekidno lagano spuštaju ka zemlji.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vraćali se u kuće i zalazili dublje. Kotlovi su ključali u njima. Para je bila meka i opojna. Sa lišća su padale sitne kapljice tuge. Prve zvezde na nebu se zamaglile. — Uništavaju Švabe pisma. — Nije Švabe nego naši...
Svanulo je. Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli. Blistale se kapljice na granju, i plakala smola na borovima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dalje, duše, dalje! Gle kako Dunav struji ogromno, Kupeć kapljice, tam’ u more sinje nosi. Kao bogatca život, čas tiho, čas speši burovno, Da veličinu svoju večiti saspe u grob.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Svetlosti! Ne vređaj zemlju, Ne lij u srce svog ljubavnika Kapljice gorke crne očaje — Da šta sam ja? JELISAVETA: Crnogorac! KAP. ĐURAŠKO: To jesam!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— veli Simeun, pa sasu dvije-tri zaostale kapljice na vatru, a plavičast plamen liznu uz jedan ugarak. — E, kad je tako, Simeune, onda Bože pomozi.
Jakšić, Đura - PESME
Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa hrapavim kamom grudi U kapljice sitne mrvim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice vina. Pio je neposredno pred naš ulazak.
Hteo je nešto da kaže. Glava mu je klonula na jastuk i sitne kapljice znoja su mu izbile po čelu. Pomerio je blede isperutane usne. Rekoh nekima da bi valjalo zvati Doroteja. Oni odbiše.
Uostalom, šta da nabrajam, kao da razlikujem sav taj lom zamršene vlažne travuljine s koje su se slivale kapljice vode i u curku padale na pod.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nekada je sve njih nosio isti zanos. Sada vide opštu nevolju, i u zajedničkom jadu razbijaju se lične patnje kao kapljice nad brzom rekom, od čije se huke i ne čuju pojedinačni uzdasi.
talasavi pramenovi kestenjave kose uokvirivali su njeno visoko čelo. Oči plave, a svetle kao kapljice jutarnje rose, oivičene dugim trepavicama. Nos pravilan, kao delo nekog vajara, sa tankim čulnim nozdrvama.
Još dva puta su menjali oblog. Naskoro sam osetio kako mi je čelo vlažno, a po rukama izbiše sitne kapljice. Skinuli su mi obloge, i pokrili me. Svest mi se povraća i neko vedro raspoloženje... Graške znoja lipte sa moga tela.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako i ne bi? Svuda oko njih treperilo je žuto more peska i nigde ni druge Kapljice, ni drugog Cveta. Je li čudo što im kroz glavu prođe da su jedinstveni, da su sami samcijati na svetu?
Uzalud su joj druge kapljice govorile da to nije ni važno: zemlja je puna cveća! Uzalud je to i samoj sebi govorila. Nebeske visine nisu je
Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop! Ko će brže? Ko veselije? Cup, cup!
Brzo! Kad budemo na površini predaću te pobratimu Sunčanom Zračku! — Ulete Kapljica ribi u usta, a kapljice morske podanice posramljeno sagoše glave. Umakla im, prevarila ih, bestidnica! Šta da kažu Carevom Doglavniku?