Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema.
- Da, da, naviknuti! - ponavljala je smešeći se, iako čitavo Karanovo tvrdi da se ona na izvestan raskid veridbe na pola sata pred venčanje nikada nije uspela da navikne.
Želeo sam da nije čula, mada je jasno da je to nemoguće, U jednoj prokletoj rupi kao što je Karanovo i muve prenose vesti. S gađenjem pomislih na dve glavne ulice i nekoliko prašnjivih uličica koje je neko nazvao gradom.
Jedan fosil iz mezozoika, u stvari, ali fosil koji je mogao da ti zalomi keca! Karanovo je govorilo o romansi između nje i nastavnika fiskulture, iako je to bilo isto kao kad bi se govorilo o romansi između
Taj ujak je već dvadeset godina u izvesnoj zgradi u koju Karanovo šalje sve što štrči. Jednom sam, popevši se na drvo blizu bolničke zgrade, video njegovo lice blizu rešetaka.
One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe. U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam
Dragana i Jasmina popeše se za njim u auto koji zatrubivši uskoči u treću brzinu. Bio sam siguran da ih čitavo Karanovo čuje. Mama je ćutala izbegavajući da me pogleda. - Tvoj muž je izjavio da me se stidiš! - rekoh.
Čini mi se kako je ubeđen da je on Evgenije Onjegin. On? Bože dragi! On koji je u Karanovo došao odmah posle prvog svetskog rata, sa ženom uvijenom u krzno i s dve mačke.
Fiskulturnik se prezivao Markota, imena nisam mogao da mu se setim, ali ono nije bilo ni važno. U mestu kao što je Karanovo čovek ne može da očekuje ljubavno pismo s potpisom.
Od tada on je glavna marka na igrankama, iako taj film nije omirisao Karanovo. Devojke su, svejedno, šašave za Vladom i s nestrpljenjem očekuju povratak studenata raspitujući se o Vladinim planovima
Malo je trebalo pa da se prekrstim pred njom. Rekoh joj kako sam siguran da će ona na neki način proslaviti Karanovo, ali ona se nasmeja odgovorivši da slava nije nešto oko čega bi vredelo lupati glavu. - Ti, verujem, ne misliš tako?
- podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo o Crvenku profesora Galca, koji piše tamo nekakve stvari.