Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako sam čuo, da su za 12 godina (toliko su Turci posle Nemaca do Karađorđa držali) promenili osamnaest koje nepravedni̓ kadija, koje zli̓ muselima. Tako je sloga i pod Turcima vrlo pomagala.
robijaše, kola, profuntu i druge robije, sve su se onde kmetovi skupljali i dogovore i razreze činili, a i mi smo za Karađorđa.) Tako je knez Nikola Grbović u svojoj knežini na Ljubeninu Polju, a Birčanin na Ponura.
— Turci kažu: „Mi smo iz Beograda, izun imamo od Karađorđa da idemo na naš vilajet; no dajte lađe”. — Kažem da „mi verujemo, no lađe bez binbaše ne smemo dati, no vi ra̓at
— Turci jednako viču: „Mi imamo i od Gušanca i od Karađorđa izun”. — Milenko: „Juz izun! — sto izuna — i da je sam Karađorđe i Gušanac, ja ovuda ne dam proći”.
Kad sam došao iz Rusije, oni̓ naši̓ uskršnji̓ posta, piše mi Janko Katić da su svi momci odustali Karađorđa, i sam ostao, no brže da mu u Rogaču dođem, da idemo u Topolu, da vidimo šta je bilo.
Ja za dan u Rogaču dođem, sutra odemo u Topolu s naši̓ po pet momaka. Dođemo kući Karađorđa, to nikoga krome kućevni slugu i gospođe Jelene. Pitamo: „Gdi je gospodar?” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?
Topole, da zapišem što mi je kaz̓o jedan starac, Stanko iz Vrbice, koji je bio u četi, kada je Kučuk-Alija u Vrbici na Karađorđa udario i ćurak mu oteo. „Udari”, neli „Kučuk iznenada; a mi se počesmo tući a k planini izmicati.
U Žičkom Polju pobiju se, gde je Karađorđa tane u vrat udarilo, no svilena marama nije dala probiti; te se Karađorđe ukloni pod Vidojevicu.
Asan-paša zadrži deset a one druge pusti kućama da drugim kažu, da ne slušaju valjevski̓ ̓ajduka i Karađorđa, no da budu caru pokorni.
Ako razbije Hadži-beg naše, svi će ovde doći; ako li ode gospodar, i, Bože sačuvaj, da Hadži-beg razbije Karađorđa, onda sve propada”. — A oni kažu: „Mi mu ne smemo govoriti; a ti, ako smeš, govori” — a spremaju.
ideš, pak, Bože sačuvaj, da tebe razbije, a on više vojske ima nego u nas, onda bi puk̓o glas, da je Hadži-beg razbio Karađorđa, i naše vojske i narod gde je gode koji, svi bi nadeždu izgubili, a Turci se oslobodili, i posle konečna propast
On to posluša, i ode sa 200 momaka. U taj čas dođe meni pismo od Karađorđa. Ukratko piše: „Kako — veli — primiš ovo pismo, taj čas ̓ajde ovamo, i povezi top, a ta vojska gdi je neka stoji do
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uvek je među njima bilo velikih vojničkih talenata, od Karađorđa do najnovijih. Energični i impulsivni. — Ljudi dinarskog tipa su po pravilu življeg temperamenta.
Pesma opominje one koji se zaboravljaju: „Narod vas je učinio tim što ste.“ Pesma naročito poštuje Karađorđa, ali posle njegova bekstva 1813. god. ona ga osuđuje bez milosti i najoštrijim rečima.
U svima se ovim krajevima zna za KaraĐorđa i pevaju se pesme o njemu. Nisam mogao oceniti da li su to pečalbari doneli ili je odjek događaja u Šumadiji, koji je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oslobođenje Srbije od 1804. do 1813, njen samostalan državni život za doba Karađorđa učinio je preokret u srpskim duhovima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ko loš: Ni onda, naime, nisu dva loša Savladala hrabrog Miloša, Već Miloš i kum, mili rođa, Smakoše, na spavanju, Karađorđa! Prošlost je lepa samo onda Kad se u nju ne spušta sonda. U toj prošlosti većina naroda Nije imala ni zahoda.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vuk je, više od Karađorđa, bio onaj koji bi mogao da čuje; možda jedini koji bi to mogao. Istovremeno, na naopakoj strani tog poverenja kao da je
Turci su nadirali, strani uticaji se preplitali a među srpskim glavarima rasle su žestoke mržnje. Često uz Karađorđa, ali najčešće sam sa sobom, Dositej je sve više izgledao kao neko čija smernost, sa starošću, postaje dublja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Od njega je narod Idvora učio istoriju srpskog naroda, od bitke na Kosovu polju 1389. godine do Karađorđa. On je u Idvoru održavao u životu stare srpske običaje. Bio je moj prvi i najbolji učitelj istorije.
U istoj dobi, na istaknutom mestu visila je, sama za sebe, slika Karađorđa, vođe srpskog ustanka. Posle 1869. godine nije bilo više slike austrijskog cara!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
S leve opet agina zvanica i prijatelj, čuvena zlica Selman Čibuković, ded kojega je prebegao ispred Karađorđa takođe iz negdašnjega Karanovca.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
veliki epski spev o Prvom srpskom ustanku Serbijanka, tri dramska dela, od kojih je najznačajnija Tragedija vožda Karađorđa, lirske pesme, kosmičke spevove, zbirku narodnih pesama, istorijske radove i dr.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1805, „pored Janka Katića, imao je iza Karađorđa najveći ugled u zemlji“. Godine 1810. postavljen je za predsednika Praviteljstvujuščeg sovjeta, a 1811.
za popečitelja unutrašnjih dela. „Domalo, on je s Mladenom i knezom Simom Markovićem, pored Karađorđa, vršio glavnu vlast u zemlji“. Godine 1813. prešao je u Austriju, a zatim u Besarabiju. Otuda se 1831.