Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Moj otac imao je više sestara i braće od koji’ samo najmlađi njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu.
(Ovaj isti bimbaša, u početku Karađorđeva rata 1804. godine, oko 20. maja meseca, zastao se bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj stric Jakov i Karađorđe
Turci opkole našega buljubašu Živka Dabića i pisara Karađorđeva Janićiju; vas dan na nji̓ jurišali i jedva i̓ mrak otme, te se izmaknu, a Turci prodru u Šabac.
” Vojnici, kao što su u frajkoru egzercirali i znadu šta je plotun, obale mnoge puške. (Tu ubiju Karađorđeva jednoga momka na mesto, i Karađorđa samoga rane u ruku u dlan.
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta iz momaka vadio; i ja kad sam
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Srećna ti junačka rana! On zahvaljuje i oči mu najedanput zavodne — Nema šta, produžuje onaj, sad ti je Karađorđeva zvezda sigurna kao u vosku. Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god.) i Karađorđeva ustanka (1804. god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo. Nema plemstva: uništeno je posle Kosovske bitke i za
Zanimljivo je da je prababa današnjih Kokalevića dovedena u Debar za vreme Karađorđeva ustanka kao devojka robinja iz paraćinskog kraja u severnoj Srbiji.
i Donja Belica, odakle ima mnogo ljudi stalno nastanjenih po Srbiji (po moravskoj dolini) i odakle su Cincar-Janko iz Karađorđeva ustanka i Cincar-Marković, predsednik ministarstva 1902. i 1903. godine.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U leto 1807. prešao je u Srbiju, i sav se stavio u službu njoj. 1808. on je direktor svih srpskih škola, vaspitač Karađorđeva sina Alekse, Karađorđev sekretar i savetnik.
i potpuno patrijarhalnim životom, iznurena teškim desetogodišnjim borbama sa Turcima, nesigurna u svoju sutrašnjicu, Karađorđeva Srbija nije imala ni vremena ni snage da izvede i kulturno oslobođenje.
radovi jesu: Bosanske davorije, patriotska prizivanja Srba na obnavljanje »porušene stare slave«; Karađurđevka, opevanja Karađorđeva junaštva i obnavljanja Srbije; zatim dubrovačka pesnička pripovetka Cvijeta (Beč, 1864), najbolji od njegovih književnih
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Poslednjeg dana novembra 1806, na Svetog Andriju, kada je oslobođen Beograd, bio je tu, u gradu, Karađorđeva tajna veza sa zemunskim trgovcima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1806. otkupio je od bosanskih Turaka zarobljene Srbe (po predanju za 8000 dukata), a 1809, kad je Karađorđeva vojska prešla u Bosnu, podigao je narod svoje knežine na ustanak protiv Turaka, i potom se sa srpskom vojskom povukao