Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(I to se onda govoraše: da je Gušanac nazvao nji̓ neverom, kad ga ostavljaju, i da je pisao Karađorđu da će oni iz Beograda pobeći, da i̓ dočeka i pobije. Ta prilika može biti). Ovo je bilo 1805., januara 10., 12.
januara na Bogojavlenije, i, kako smo prešli, drugi dan to je bilo. Ja odande u Rogaču Katiću, u Topolu Karađorđu, i u Brankovinu. I dugo sam čuvao moj mundir, rusku kožušku, kapu i čizme mačkom postavljene.
buljubaša iz Garaša, Marko iz Jagnjila, Uroš iz Žabara; Petar popre je došao; i tako svi, oko 40 momaka, iskupiše se. Karađorđu nijedan ne ide, niti i̓ on prima.
Hajdemo sad Karađorđu i Milenku, da vidimo šta rade. Karađorđe skupio potajno vojsku oko Jagodine i čeka da Afiz-paša pređe preko Morave, i
neće i ne smedu, i dobro se uveri da će sutra sva sila na njegov u Ivankovci šanac udariti, odma piše u Jagodinu Karađorđu, i sve mu javi, i kaže, da će sutra na njega Afiz udariti, no neka on prikupi vojsku blizo, i da Turcima s leđa udari.
Pišemo Karađorđu, da nam 14. avgusta dođe u Bogovađu uvoči Velike Gospođe. Naredimo i razrežemo od valjevske, beogradske i rudničke
Prestavim kako Karađorđu tako i svima, i kažem koji je za koju nahiju. Karađorđe i svi reknu: „Dabogda srećno!” — „Sad,” veli Karađorđe, „uzmi
kaluđer, ili kmet, bez razlike i licemerija, krivca velikoga za njegova dela u sinodu javiti, sinod pak vrhovnome voždu Karađorđu, koji će soglasno kriva kaštigovati a prava odbraniti.
presudama mogu pozvati i vojene starešine; u nedoumeniju da jane sinodu od nahija koje su bliže sinodu, a sinod javiće Karađorđu; a koje su nahije bliže Topole, one nahije i mađistrat neka javljaju Karađorđu, a gospodar Đorđe javljaće Sovetu.
koje su bliže sinodu, a sinod javiće Karađorđu; a koje su nahije bliže Topole, one nahije i mađistrat neka javljaju Karađorđu, a gospodar Đorđe javljaće Sovetu. I to da bude odma ispunjeno. I magistrati se postave zasad tako, dok se Sovet sa g.
a mi smo iz sinoda slali gospodaru Ćorđi tako isto iz donji̓nahija; a bliže nahije Topole slali su izvestija u Topolu Karađorđu, a on nama i izveštavao kako nam po vnutrenosti i po našim granicama stoji.
” I rekao bi da nisam otrčao, no odletio, i Karađorđu sve kažem šta je i kakva će nesreća za sve nas otuda proizići, a i sam vidi gdi se vojska koleba i paradi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U utornik, 31. jula, oko velikih zaranaka, dovedoše KaraĐorđu jednog Turčina što se sam predao. Kara-Đorđe je baš nešto govorio s Lukom, Jakovom i Čupićem, kad mu javiše.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I to ga ponekad vodi žestini; ostalo je u njemu nešto hajdučko, kao što to nalazimo u šumadijskom heroju Karađorđu, sinu te zemlje, ličnosti doista titanskoj.
Veliki broj dobrovoljaca, krdžalija, iz ovog kraja prišli su za vreme šumadijskog ustanka Karađorđu. Osim Ničpura sva sela imaju srpska imena.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u rukopisu zvalo Izvijanje iskre — izviiskra — izvita iskra) i zato je ovaj spev o oslobođenju Crne Gore posvetio Karađorđu, oslobodiocu Srbije.
kojih su najvažniji »pozorje duhova u jednom djejstvu« Spomenikъ Lukіяnu Mušickomъ (Beograd, 1845) i Apoteoza velikomъ Karađorđu (Beograd, 1850). Kao i ostali njegovi suvremenici on ima racionalno i etičko shvatanje poezije.
Od njega je ostalo i nekoliko dramskih pokušaja: Apoteoza velkomъ Karađorđu67 (1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A šta li bi Betoven, Mocart, List ili Brams o Karađorđu mislili? I da li bi u nekom hanu pokraj Morave Razmenili misli, poklone i pozdrave?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
i trijumfa dični v'jenac, da mu krasi glavu smjelu. Al' heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome: diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Milisav Čamdžija, pevač čuven koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na
većina ustaničkih vođa već se spremala za bekstvo; uzalud je Petar Moler, svojom krvlju, pisao pozive za pomoć Karađorđu i Sovjetu, niko se nije odazivao. Stojan se ipak nadao.
Trgovac od velikog ugleda i mnogih veza, Dobrača je, ne jednom, bio od pomoći Karađorđu, koji je, opet, bio sklon da čuje Dobračino mišljenje i prihvati njegov savet.
U jednom od tih razgovora Dobrača je, gotovo nemarno, rekao Karađorđu kako je pripremio novac da se u Beogradu podigne kakva dobra škola, po ugledu na one po Pešti i Beču.
Onda je Višnjić, naglo, pružio ruku ka Karađorđu, da ga dotakne u znak pozdrava, ruka je promašila, ništa nije dotakla. Višnjić je otišao, sam, u svoju noć; Karađorđe
Niti je ovo bilo vreme za govor, niti je njegovo saznanje bilo celo. Setio se onog zgrušanog mraka u Karađorđu i po drugi se put opomenuo: otkud mu smelost da poveruje da je sva iskušenja već prevalio ako najteža tek dolaze?
Očekivao je da će Dositej o tome govoriti i Karađorđu, uvek spremnom, to se znalo, da prihvati njegove savete. U početku raspoložen da naklonost velike slovenske zemlje prema
„Ne smuštenije“, savetovao je on tada Karađorđu, „većma derznovenije je sada potrebno.“ Nesklon tome da ovakve savete čuju zidovi koji su, po svoj prilici, u ovoj
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na primer, kada bi neki od starijih ljudi završio besedu o Karađorđu i njegovim borbama protiv Turaka, žene bi zapevale pesme u kojima se slavi hrabri Karađorđev vojvoda Hajduk Veljko, koji
Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o
Ove priče o Karađorđu su na poselima kod suseda primane sa više oduševljenja nego sve njegove druge zanosne priče. Pred kraj sedeljki Baba
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Svoju veliku, probuđenu nadu Bosanac Filip Višnjić oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I