Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u raskošnoj uniformi, reče, hladno: da ne zaboravi da je na putu njegovom, i njegove familije, u Rosiju, on, Višnjevski, Karpati!
Nije mu izlazilo iz glave, kako se Višnjevski bio uzdigao pred njim i kako mu reče, da je on, za Isakoviče, Karpati! Isakovič se u tim kartama nije snalazio lako, ali ih je u vojsci bio naučio, pa je, prstom, po njima, putovao, kako je
Nasmeja se, kad se seti, kako Višnjevski, ponosito, viče: „Ja sam vaš bog na putu u Rosiju! Ja sam, za vas, Karpati!“ Šta sve nisu, oni, Isakoviči, preživeli, i čuli, na tim svojim selidbama iz Servije.
A taj krmak viče: Ja sam vaš bog! Bivši Srbin, a dere se: Ja sam, za vas, Karpati. Zar su se, za to, od Garsulija izbavili?
Jedan je, kaže, uobrazio da je on: Karpati! Jedino ga, kaže, Rosija nije razočarala. Njemu se čini, sasvim drukčija, nego što je bio Srem, Temišvar, Varadin, gde
izboranim vetrovima, zimom i bitkama, učini kao neki Višnjevski, koji kaže da će pred njega stati, i uzdići se, kao Karpati. Sve je to glupa igra sudbina, sa njim, koja ga je, i pred ovog Garsulija, dovela.
Da je Višnjevski kurvar, kaže, to je znao, iako se pred njim, u Tokaju, bio isprsio, i tvrdio da je visoka planina, Karpati. A da je i ona kurva, to je doznao. Podvodnica je svome mužu. Dodola, koju oblače u svilu, pa izigrava gospožu.
Psovao je sebe u sebi, zbog tog kukavičluka, ali je i sam video da je Višnjevski, ako ne Karpati, ali dovoljno moćan, da ga u Kijevu upropasti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naš pogled, vrativši se opet severu, zahvatio je nove predele. Ono je Harc. Dalje na istoku su Sudeti i Karpati. Ova vijugava srebrnasta pantljika, to je Dunav. Zbogom ostaj, moj stari prijatelju!
Samo neki od tih bregova potsećaju na naše planine, pa zato i dobiše njihova imena. Ovo su Alpe, ovo Karpati, ovo je Apenin, a ovo Kavkaz. Sva ostala Mesečeva uzvišenja čudnog su oblika.