Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
jauci, izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska zabuna i komešanje i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u leđa maločašnjem napadaču za kojim se ona ustremljena ala krvnički sruči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR 77 POD OKRILjEM KRSTA 84 RAT JE BUKTAO 90 OSMATRAČNICA NA CRKVENOM TORNjU 95 NA KARTEČ!
— A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač. Uglavnom, svaki je mislio na svoj posao. Svi su pošteno priznavali da im nije bilo prijatno.
NA KARTEČ! Na čistinama i između kukuruza ležali su mrtvi vojnici u plavim bluzama. Bilo je i teško ranjenih, koji su nemoćno di
Voda mi zastade u grlu i pojuri na nos. — Na karteč!!! — začu se komanda kao vapaj i vojnici poleteše topovima. Iz čeljusti topovskih je sukljao plamen, a cev se trzala
Jer pao je poslednji krik u artiljerijskoj komandi: na karteč! — isto kao na brodu koji tone: pojasi za spasavanje. Ljudi su svesni da smo napušteni.
topovi su okrenuti u spoljnu stranu, zaprege su bile unutra i na svaki top su istempirana po četiri zrna: „na karteč“. Niko se nije micao sa svoga mesta. Paljenje cigareta je najstrože zabranjeno.
Uto grunu jedan plotun i sa naše leve Strane ugledah kako se zaplavi poljana... „Na karteč!“ — viknu neko. „Prednjaci brže!“ — viču drugi. Kroz bateriju zviznuše kuršumi...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»O, bože pomozi«, povikaše seljaci u mojoj okolini. I još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i gusti redovi neprijatelja prolomiše se; bele čerkeske zastave ukrstiše se, padajući zajedno sa
»O, bože pomozi«, povikaše seljaci u mojoj okolini. I još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i gusti redovi neprijatelja prolomiše se; bele čerkeske zastave ukrstiše se, padajući zajedno sa svojim
Još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i neprijatelj se povlači u šumicu i jarugu, iz koje je ispao. Naš se šanac zaori gromovitim ura a
Još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i neprijatelj se povlači u šumicu i jarugu, iz koje je ispao. Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa
Još malo dalje leži poleđuške lep mlad nizam, sasvim je obučen, samo mu nema fesa i — temenjače. Karteč je odneo oboje. Više njega stoji zapečena i jako okorela na suncu crveno masa — to je procyt i krvlju obojen mozak.
Čim se ukazasmo na ivici šume, tresnu pred nas prva turska kartečna kutija, i karteč se prosu kao da bacaš punu šaku pšenice.
Oni odoše, mi ostadosmo u strašnoj borbi. Karteč je neprestano sipao, iz streljačkoga rova Turci su bili skorom vatrom; naši, ljudi, pored svega zaklona, jednako su
Šta je dalje bilo sećam se sad samo kao kroza san. Znam da jedno sto koraka tako trčasmo; znam da karteč i kuršumi brisahu kao metla po našim redovima, svaljujući i levo i desno; znam da mi jedan ranjen Rus nešto govoraše;
Držali smo se tako skoro pô sata, ma da nam turski karteč nije davao oka otvoriti... Najedanput s našega levoga boka, s one strane gde je graf Kanovnjicin bio zametnuo borbu,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bio je kod drugog topa, kad su Bugari upali u bateriju. Komandovao je: „Paljba unazad. Na karteč!“ Seo je na top i lično opalio jedan metak. To je bio onaj poslednji pucanj naše pete baterije.
Naši su se u odstupanju tukli, braneći svaku stopu, dok su artiljerci gađali na karteč. Pričaju da su komandanti pukova bili u najvećem okršaju, sa revolverom u ruci, i hrabrili vojnike: „Ne dajte se,