Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sad zbogom!... DRUGI DEO PRVA POJAVA Skupštinska dvorana. Vladika Vavila, Radoš Orlović, Katunović i Vuksan. VL. VAVILA: Vek protiče, deco!
Oružje! KATUNOVIĆ: Otkud oružje? VL. VAVILA: Otkud oružje? Da nam ga dužde nije poslao? VUKSAN: Svet otac jednu, te jednu, gospodo!
“ I to za kog? VUKSAN: I zašto? KATUNOVIĆ: Za sebe. I za buduće svoje prijatelje. VUKSAN: Ha! ha! ha! Šta čovek zbori: — za prijatelje? VL.
Il’ samo naše lakoverije Sa obmanama goje večitim? VL. VAVILA (za sebe): Neverni Toma! KATUNOVIĆ: Ma što zborite kao u inat, Hajd’ ne čudim se našem Vuksanu, On uprav’ ne zna šta je ozbilja, Pa mu je niko i ne
skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim glavama, Što se o čelik naših kostiju Pakosno biju, mrve, cepaju... KATUNOVIĆ: I hoćemo, — Kad je i gospod tome kaio!... KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče! I o crkvi sam svetoj mislio. VL.
I nemogućnost bi suštu verovô — Ali će robom ostat robovi, A mi grobovi... KATUNOVIĆ: Šta govorite kâ u groznici! A gde su deca ovih planina? PRVI SERDAR: Gde su mačevi? DRUGI SERDAR: Gde su bičevi?
RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem! KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?...
Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša! DRUGI SERDAR: Pogonićemo skota tog.
TREĆI SERDAR: Krvnika večitog! ČETVRTI SERDAR: Pokazaćemo Turčinu Da je Kosovo krvav spomenik. — KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP.
smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po kojoj presto sina Ivova Kamenja dragog zrna prosiplje... (Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu?
(Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....
Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu? Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu....