Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On ga lepo primi, ali mu kafedžija u kafi otrov dade. Moj otac kad do pola fildžana popije, muka ga u̓vati, ostavi fildžan i jedva u svoj kvartir dođe.
Sremac, Stevan - PROZA
Dr Georg fon-Simens, član germanskog Rajhstaga GLAVA PRVA Gazda Radisav je čovek staroga kova. Kafedžija je i mehandžija.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Znaš da nemamo. Poslednje što smo imali, dali smo za zakup kafane! JELISAVETA: Kafedžija nije hteo ništa da ti vrati? VASILIJE: Nije mi pružio priliku ni da ga pitam! Jedva sam i stvari izvuko...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I bacaju se za njim mezetom, krastavcima, jajima... JEVREM (više sebi): A kafedžija sve to beleži! MLADEN (nastavlja): A njini uzeli drugu muziku pa idu kroz varoš i pred Jelisijevim dućanom upalili bure
SPIRA: Tako sam čuo. Ko ti to javlja? JEVREM (Mladenu): Ko je ovo poslao? MLADEN: Cena, kafedžija. SPIRA (uzeo je pismo iz ruku Jevremovih i gleda): Pa ovo nije glasova. Ovo je 113 dinara račun.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A posle toga, ćir Đorđe je mehandžija, gazda od kafane, dakle zaslužan čovek. Svaki je kafedžija zaslužan po čovečanstvo, a naročito po Srpstvo, koje se, politički raskomadano, tu sastaje; a i šta bi znao, šta bi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Takve suve i crne noge imaju bubašvabe u kelneraju na koji se često naslanja umorni kafedžija, zadovoljan što su i cigle u podu uvek pijane, bazde na rakiju, balegu i mokru kožu, što se i leander pijano nakrivio u
Ja sam dvorski sat! Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni sto. Kafedžija Ika pritrča, uhvati ga za vrat i, kao mačku, izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja na otvorenim vratima, pa,
hrpom svakojakih glasova: Ustaj seljo, ustaj rode, pa se brani od gospode, činovnika, zelenaša, trgovaca, mantijaša... Kafedžija Ika, gurav i ćosav dugajlija, uplašen pesmom zabranjenom od vlasti, poče da zapomaže i moli da pevaju drugu.
Reči imaju ukus zarđalog bakra, a na licu mu se užlebio prezir pun gađenja. — Hoćeš li kući, gazda-Đorđe? — pita kafedžija. — Neću. — Prošla je vojska, konjanici. U ovo doba ne idu oni zabadava.
— Iko, sve isteraj napolje. Kafedžija jedna dočeka: — Fajront, gospodo! Oprošćavajte, gospodo, i sada znate za koga treba da glasate.
Pa on je stvarno bolestan i stvarno ga probada s leve strane, ubeđivao je sebe. Jedne večeri ušao je kafedžija: „Čujem da si bolestan.“ „Bolestan sam.“ „Da javim tvojima kući? Da ti dođe neko.“ „Ne treba nikome da javljaš.
Molio je kafedžiju da zakolje petla. Kafedžija ni za dukat nije hteo da se liši budilnika koji tačno, na vreme, budi kelnere i poslugu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vot sejčas mnje udalos uvidjećsja s mojim drugom i ostaljnimi bratjami Serbami. Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže.
“ Ode ti sutra u komandu. Kafedžija kupi srču i postavlja nov sto. Uto se pojavi i Grk sa pečenim jagnjetom na ražnju. Naslonio je jagnje uz platan.
Nališe mu drugu. „Eks!“ — viknu neko. Sergije sruči vino u usta kao da sipa u neki vakuum, pa poteže čašu o drvo. Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija.
Kafedžija donese nove čaše. — Plotun zdesna! — viče Sima „Jarebica“. Kafedžija sklopio ruke i moli da se više ne razbija. — Poštedi mu za danas „šifot“ — umiruje važno „Fikus“ i naliva vino u čaše.
Krenuli smo na drum. Za nama idu kafedžija i posluga sa vinom, deca, narod, harmonikaš, oficiri koji su se zadesili u polju.
Stanković, Borisav - TAŠANA
prisni drug Tašaninog pokojnog muža PARAPUTA, prosjak, blesast, polulud, tako zvani »Božji čovek« MANE, Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE, otmeniji prosjak-pijanica JUSUF-BEG REŠID-BEG DžAFER-BEG AHMED-BEG } Drugovi Saroševi I
Čuje se lupa na kafanskom ulazu. Iz svoje sobe iza kelneraja istrči kafedžija bunovan, češe se, zeva, protežući se. KAFEDžIJA (obučen upola grčki upola cincarski, u anteriju, kratko džube,
Čuje se lupa na kafanskom ulazu. Iz svoje sobe iza kelneraja istrči kafedžija bunovan, češe se, zeva, protežući se. KAFEDžIJA (obučen upola grčki upola cincarski, u anteriju, kratko džube, zasukanih rukava, na glavi veliki fes, sve prljavo,
Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak!
SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi? SAROŠ Sad će i begovi i svirači. Otvori. KAFEDžIJA Lele, Saroš, rode sladak! Kako na teb da ne otvorem? Zar na teb da ne otvorem? Zar na teb, seftedžiju?
(Otvori): Izvolevaj, dušice slatka. Ot tebete pobolji seftedžija nema. SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos!
SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos! Nemat »a«, nego brgo ovam. Da ne poručate ćuteci.
Da ne poručate ćuteci. Dolaze Kosta i Rista (zakopčavajući i stežući pocepane pojaseve, bunovni). KAFEDžIJA (pokaže Saroša): Agu da slušate. SAROŠ Nisam ja aga. (Kosti i Risti): Jedan do Naze, drugi do Rešid-bega.
I Naza sa svojom družinom da dođe, a begovi tako isto. Kažite da ja zovem. (Baci im novac na pod.) Na, evo bakšiš! KAFEDžIJA Brgo, sve po tri koraci u edan da faćate, pa kad mislem da ste tam, a vi da se ovdeka.
KOSTA i RISTA (obradovani bakšišom odlaze). KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam.
KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija.
SAROŠ Dobro, idi natoči. Pa spremi sve, sad će i begovi. KAFEDžIJA Sag, sag, moljem. (Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah?