Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
pri̓vati za svoju kamilavku i reče: „Hristijani, počitujte sveštenstvo i upamtite: ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo!
sopstvenog iskustva, ne umem o tome ništa drugo kazati, nego da je cela istina: da ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo. Ja sam odma zatim i protom postao.
Teodosije - ŽITIJA
Gle, koliko vremena po gorama tražeći te lutam, od gladi i plača iznemogla propadam, ža ti živiš ne brinući se za mene kajo da sam tuđa. Ti, kamenosrdni nemilostivče, zar da se ne smiluješ na suze moje?
Sremac, Stevan - PROZA
Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi.
— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada
— Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik. — Vid’la sam... — veli ona — hladne vam ruke... — Hladne ruke...
— Stoj! — viknu Jova. — Ne tako, nego ovako! Sedi ti, priko, ovde; ti, Kajo, tu, a ja ću ovde. Zgodnije mi je odatle da ustajem kad zatreba da pucam!
— Sto si puta već to pričao kako si »jeger« bio; sve to te to! Ostav’ se, boga ti! Da zabavljamo gospodin-Paju. — Kajo!
»Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!«, a ona mu otima i ciči: »Jovo, ako me voliš, n
Kiljadili mi se takvi prijatelji!« — Da bog da! — odgovaraju Paja i Kaja. Kupaju se i sedaju. — Kajo, ispeci nam po jednu kafu, tatli-kafu. Kajo, — dere se domaćin i vraća je, — donesi Liru, pesmaricu onu!
« — Da bog da! — odgovaraju Paja i Kaja. Kupaju se i sedaju. — Kajo, ispeci nam po jednu kafu, tatli-kafu. Kajo, — dere se domaćin i vraća je, — donesi Liru, pesmaricu onu!
— A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi... Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene!
Eh, da mi je sad ona moja podnarednička »jegerska« persona, ne bi’ te ni molio; ne bi ti ni došla na red. dede, Kajo, tvoga »jegera« u obraz.
u rečenom roku ne vrati, po isteku toga roka biću prinuđen povesti protiv nje bračnu parnicu, i onda do viđenja, gospoja Kajo, »fantazijo« nazvana, u konzistoriji, a pitaćemo se onda i za narednika, »Lepoga Miku« nazvanog, a također i za tu
Tako jedan, tako drugi — dok se nije nakupilo do šest napoleona.« A ja reko’: »E, ovo je, Kajo, za čičinu bradu!« Te ti ja to lepo uzmem — tu Jova zadovoljno pogladi i skupi bradu u desnu šaku, pa onako obešenjački
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Popadija neka vešta žena, pa je stade zapitkivati: te ovo te ono, dok saznade što joj je trebalo. — Ama, zdravlja ti, Kajo, zar ste oboje tako slepi, da ne vidite sa čega je to? — uzviknu popadija i pljesnu dlanovima.
Ah, neka ih, neka, blizu je već, videćete, naduvene škembare, ko je Julka, ta samo dok te vidi, Kajo, odmah će se u tebe zaljubiti.