Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Poduže je trajalo, dok su do prvog sela došli. Kad u prvo selo stignu, seoski kerovi laju i putnike probude. — Čamčo, kakvo je ovo selo?
Radičević, Branko - PESME
kada ti za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno
“ „Ta šta ti je? Prođ' se toga! Ta i ti ćeš tuna biti, Igraćeš se, veseliti. Ti kerovi i te mačke, I te tamo suve tačke, I ti panji, te svet celi, Mora s' danas da veseli! Oh ubi me, ubi, ubi!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pazi đavoljeg đaka! Gde li su kerovi naši, pa da mi poljem nagare slikarsko glupo magare!“ Tako, mažući slike, grdne sam bede dopao, tako kod vola,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tola Dačić laže po selu da nožem koljem pse Katićima i da ih bacam u Moravu, jer njima stalno nestaju psi, pa i kerovi koje Đorđe iz preka dovodi.
Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker, sluge kao kerovi obigravaju oko njega.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na bledu majku upre zenicu: „Il’ podaj ćerku paši čestitom, Il’ gledaj telo svoje utrobe Kako ga gladni vuku kerovi!...“ O, tu je malen izraz „nesreća!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odlutala i moja keruša, i nema je da se vrati. — Tvoja keruša, budi bez brige, tamo je iza porte gde su i kerovi, i doći će kad ogladni. — Odmaraj se, Nano, neću više ništa da ti govorim. — A šta je sa Srbom? Kako me baš to pitaš?
Ali to je baš čas kad nikakva snaga ne treba. Oko dva po ponoći sve zaspi, i kerovi i petlovi, drumovi su prazni, zvezda više nema, bolesnici ili su umrli, ili i oni spavaju san okrepljenja.