Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dođi, oh dođi, oni te čekaju, tvoji divni crveni cvetići. Pa kidam i cepam sve sa sebe, gledam svoje golo telo i kao luda tražim, vrištim, hoću tvoje poljupce, tvoja gusta.
“ I sad šta? Ja sam njihov sin, a praunuk sam jednoga kiridžije. Pa šta ja hoću? Raspinjem se nešto i kidam u nekoj umnoj napetosti i stalno bi hteo da idem, putujem i da se pentram po onim vrhuncima stvari.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA (zgrane se): Šta je tebi, pobogu, čoveče! Ja vidim već da si ti digô ruke, nego ću ja da kidam — pa kako bog da! JEVREM: Pa dobro, kidaj, a ja... ja ću već promisliti o tome.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Šta hoće oni od mene... pa i ovaj Novica?... Ovamo mi sam kaže da mi glava visi o koncu, a ne veli mi da kidam na jednu stranu. Šta da čekam? Da me smakne iznenada, pa... Ne znam ni sam šta ću, samo znam da se mora kidati.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja se neću kitit’ cvećem, Već ga kidam na odelke, U knjigu ga, evo, mećem, Te đuliće — te uvelke. XVIII Prevrćući prašne knjige, Prašne knjige i hartije,
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(obradovan odlaskom Mitkinim poleti besno ka Koštani): Penji se, jer sada ću kamdžijom parčad kože sa leđa da ti kidam. (Pandurima): Unosite je u kola. KOŠTANA (besno, gordo, odbija od sebe policaju, pandure): Sama ću! (Polazi kolima.