Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kosta se nasmeja. — Šta veliš?... Ne dam ja ove moje prangije za sve tvoje brdske topove. Ćiu-zvrc, ćiu-zvrc!... Kingiri mingiri. A ovo, bato, kad rolne, osećaš kao da te diže u nebesa. — Ha! — veli ponosno Kosta.
Komandanti me ne obilaze... Jer znaš... ovde je vuna, vuna. Na sedamdeset metara su Bugari, pa neka izvole. Kingiri mingiri!... Dede služi se — on nakrete čašu sa konjakom. — „Jamajka“ rum... Sviđa ti se?
Moj ti se „Grof“ pokloni pred Engleskinjom, skide šlem, poljubi je u ruku i poče: kvi, gua, kve, o jes... kingiri mingiri. Sunce mu njegovo, nisam znao da govori engleski. Vidim ja da on njoj pokazuje zemunicu.