Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bolju vam ne bih znao poželeti. Moj česnjejši prijatelj, gospodin Kirilo, on je, eto na primjer, uzeo parohovu kćer, kćer predšestvenika svoga, i onda, kad je došlo vreme — lepo on doš’o na
He, mi se staramo i štedimo, parohijani ne žale nego daju. Kad smo mi, to jest, ja i gospodin Kirilo, došli na parohije, bilo je, boga mi, svakojako.
ona vaša... vaša supruga? — No, pa ja sam... ja, prečesnjejši gospodin’ Kirilo! A šta bi k’o hteli? Dede nemojte obilaziti kao mačka oko vrele kobasice!
— Po meni baš — upade mu u reč pop Spira — oče Kirilo, možete slobodno, ako ’oćete i človiti pred kućom! — ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira.
Osluškuju obojica, okrenuti pop-Ćirinoj sobi. — Oče Ćiro — viknu malo jače domaćin s vrata. — Česnjejši... O, oče Kirilo! — viknu još jačim glasom. — Zaboravili ste da mi kažete kad da vas probudim. Tišina. Nikakva odgovora.
Ta šta se, vragu, smeju, mislim ja, a ekselencija me zapita: »A je l’ ovo baš vaš zub, oče Kirilo?« — »Da, vaše preosveštenstvo, — poklonim se ja i odgovorim mu. — Moj rođeni zub.
— Jao mene! — ustade gđa Persa, — a šta je to bilo? — Ta ovo je, ovo je konjski zub, oče Kirilo, — veli vladika. — Ta pogledajte ga bolje koliki je, ta nije valjda veći od njega ni onaj »zub vremena« što se zove!
A to mi ni jedno nije milo, oče Kirilo!« — Ćiro, Ćiro! — ... Badava sam se ja pravd’o da nisam; da sam pono moj rođeni, a da je to nečija vaistinu satanska
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1794. izdao je Kirilo Živković u Beču skraćeno i prerađeno Teodosijevo1 Žitie svяtыhъ serbskihъ prosveъtiteleй Sνmeωna i Savvы.