Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čim čuje da je ko umro, eto ti njega tamo. Da se nađe, sluša, a najradije da ode klisaru da javi za smrt te ovaj mrtvaca da oglasi zvonima, pa onda popu i drugima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala pobožne hrišćane na molitvu, a sad
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ah, on se opet iskrao iz crkve. Govorih klisaru da ga dobro čuva, ali uzalud. (Naginje se i viče): Paraputa, Paraputa, ja sam, deda tvoj, ne boj se! Nećeš izgoreti!
Sa Ristom ni da se zdravi. Ni u njihne hadžijske stolove nije hteo da ih pusti, da odstoje službu. Naredio klisaru da ga svi ispred crkve čekaju. Jer kazao: »Ko hoće žive ljude da zakopava taj ni u crkvu ne sme da stupi.
MIRON (Tašani): Idi tamo. TAŠANA (odlazi u svoju sobu). MIRON (jednom trgovcu): Idi u crkvu i kaži klisaru da mi dovede Paraputu. TRGOVAC (odlazi). MIRON Znao sam ja to i zato potrčao.
PARAPUTA A jedete li zemlju? Svi ste zemlja. MIRON (prilazeći Paraputi): Ne boj se, ja sam tu. (Klisaru): Što mu ovo ne povadi? ARSENIJE Ne smem, dedo. Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti.