Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svi su bili ustuknuli pred tom nabujalom, crvenom, rekom, koja je valjala, kao poplava, konje, barjake, puške, klobuke, za kolima, u kojima se bio sakrio Garsuli. Za njim se orilo, kao zavijanje vukova: „Nećemo da budemo pavori!
proneli, pobedonosno, kroz celu Evropu, uspela je i da im obuče tesne, vengerske, čakšire, i čizmu, metnula im je i klobuke na glavu, uzela koplja iz ruke, i dala im u ruke pušku, ali nije uspela da ih nauči nemecki, da ih ponemči, i da im iz
Fenjer je osvetljavao vrata, koja su čuvala dva grenadira, koji su imali klobuke, bele, i zlatne, kao glave šećera. Isakovič sa čuđenjem ugleda, na njihovim nogama, čizmu. Ali je već prolazio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje. Isakovič, sav naduven od nemoćnog besa, pošto je naredio da se pozove felčer i da priđu kola
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
na palubama, sva u potreskivanju i cilikanju komandnog zvonca, odbijala natraške od mola izbacujući ispod krme bujne klobuke pjene, da čas kasnije glatko klizne tankim kljunom u suton, povijajući po niskom jesenjem nebu svoju kudravu perjanicu
Tout est perdu sauf l'honneur!... Quarante siècles vous regardent!... Le Brave des braves... Manimo mecima izrešetane klobuke s perjem, tucete ustrijeljenih sedlenika...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
NA TRI ĆOŠE Pitao jedan seljak u Dalmaciji svoga popa: — Dum Ivane, ma kaži mi, mise ti, zašto vi naši popovi nosite klobuke na tri ćoše, a ne na dvije kao rišćanski? — Zato što nam je drago, a to nije tvoje pitanje, — odgovori mu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Svi se nadušiše smijati. — Zatvaram sjednicu! — javi se najposlije načelnik. Pa ustade, a za njim i drugi. Potražiše klobuke i počeše se razilaziti.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke, Prigrlim te sebi u svoje klobuke, I da tebe, draga, više ne dam nikom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sitnicu, al' Sitnica mutna i povodna, nosi, brate, konje i junake, turske kale i bijele čalme, krasne srpske bijele klobuke; ovaj klobuk blizu kraja beše, ja zagazi u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim