Jakšić, Đura - PROZA
boga slobode... I moj otac, dragi prijatelju, beše u to kobno doba osuđen — na smrt. Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega izvršiti.
Dučić, Jovan - PESME
A iz bledog neba u toj nemoj tmini, Često kô da tiho crni sneg povrvi. Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini Čini mi se čujem huku svoje krvi. Čujem u dnu duše glas nekakav setno, Kô glas u dubini noći.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
A to, naravno, može biti kobno... Stavljanje svog života na kocku, odnosno spremnost i na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanija, svedoči o velikoj
Svako kršenje tabua je opasno, pa čak i kobno za pojedinca, kao i za zajednicu kojoj on pripada. Tabu se može odrediti kao negativni vid magijsko-religijske prakse.
, jer će joj i dete biti takvo kada ga rodi.⁵⁶ Za trudnicu može biti kobno čak i ako samo gleda sliku kakvog neobičnog bića ili nakaze.
⁷ Ako se obred krštenja ne izvede tačno po svim propisima, ako, recimo, kum nešto pogrešno učini, to onda može biti kobno za dete.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ovo je living-rum! Htedoh da ga upitam za living-špajz, ali se ugrizoh za jezik te tako preskočih to kobno pitanje. — Kampari? — Hvala najlepša.
U redu, možda znaju strane jezike i te fazone, ali upravo to može i da bude kobno! Njegov šef govori neprestano „You are“ i „I am“, i ni reči više ni reči manje! Ne brblja čovek bez potrebe.
Rakić, Milan - PESME
Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih žica, Čas strahovito kobno huji Ko jato crnih zloslutnica. Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi?
Pandurović, Sima - PESME
Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.
Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Jer, sve mu se činjaše — čim onaj otvori usta da će čuti to kobno pitanje. Ali Srdarina sjede da srče kafu ne osvrćući se ni na koga.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca. Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U strašnoj kući, neumoljivom i jezivom pretnjom milelo je vrebane kao potajno, lukavo i kobno primicanje smrti. A kad je opet nešto svanulo u svesti njegovoj, ćelija nije bila sasvim mračna i svitanje jutra gonilo
I Svilar oseti: kako s njom zajedno potonu dole negde u mračni bezdan, unepovrat, sve ono što se onako munjevito i kobno slomilo u njemu, sav onaj porušeni hram prošlosti koju je obožavao i sva trudna žetva njegovog krvavog života.
Sve je zamrlo, sve. Samo pas našeg suseda, vezan u dvorištu do nas, kobno i promuklo urla, te se njegovi divlji I zlosluti tonovi tope u samim mojim grudima, i punim rana i pijanim od neizrecive
Petković, Vladislav Dis - PESME
SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje.
Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U narodu kobno dezorijentisanom na vrhuncu svoga istorijskog zamaha, pred samim ostvarenjem vekovnog oslobodilačkog poduhvata, u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1887. KAMATNIK (Uz sliku) Sapletena mreža tako vešto, kobno; U sredi žmirka jedno lice zlobno, Sa kojeg su spale čovečanske crte, Jer hladne guje po njima se vrte; Kô gladnu
Krakov, Stanislav - KRILA
Nešto je zašuštalo brzo i kobno. Stresla se zemlja. Ogroman stub zemlje i dima izbio je uvis. Grozno su zapevala parčad.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Namah ti ovo kobno iščekivanje postane tako dosadno, da čisto potrčiš napred, samo da što pre plane taj prokleti neprijateljski plotun, da
! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju! Sravnjivao sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Sve bliže deru — Samo viteški! Kao što vitezima srpskog imena U ovo kobno doba priliči — Gađaj, Vuče! Miloje! Radenko! Katunoviću! S Katunjanima složno udaraj; Znaj da slobodu svoju branimo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Crne vrane i gavrani u dugim, širokim jatima kobno su i zlobno graktali povrh mâla i imaća njegova, padajući na tovne mrline sa nemilim kreštanjem, a on je bolan, prebolan