Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Naročito ono što se desilo od onog kobnog akta na frontu, u onom sklonitom mestu pored velikog drveta, mučilo gaje te najcrnje noći y njegovom životu, grizlo ga,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹⁹ Dete se, zbog istog, po njega kobnog ishoda, ne sme udarati ni loparom, motovilom i vratilom. U Crnoj Gori je tabuisano i udaranje deteta po tabanima, čak
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U toj promeni ne bi bilo ničega kobnog da naš novi broj nije godinama pre toga pripadao direktoru čuvene firme „ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL“.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I našto ovako živeti?... Zar je ovo život!... Ona bi, bez sumnje, još onoga kobnog večera, vođena svojom plahovitom naravlju, učinila kakvo zlo ili sebi ili drugome. Ali ona se još nadala...
Pandurović, Sima - PESME
Izdanci slabi ovog veka gnjilog, Mi ćemo biti tvorci kobnog vrenja, Savesti griža jednog doba bilog. I ne stvorimo l’ ništa sami sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
će dani doći i uzeti Svaki po svoj deo od srca što bunca, Što želi, što moli; a ti ćeš se peti, Peti neprekidno do kobnog vrhunca, Golom stopom, bleda, smrzla dete, Pružajući ruke i vapijuć': Sunca!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Fata, Aganova majka; to jest: ima li tu, u tome zulumu, i uistini, i u čemu, i u kojoj meri, i koliko, i zašto ima, kobnog učešća Iketinog, i je li moglo da ne dođe, i kako je moglo da ne dođe, do nemile smrti Fate, Aganove majke?
Petković, Vladislav Dis - PESME
” 17. SEPTEMBAR 1912. GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo. Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
trupa do trupa, ideš gotovo nesvesno, i svud zastaješ, i sve zagledaš, dok naposletku ne vidiš da si izašao iz ovoga kobnog nepokolanog groblja. Pogledaš, a ruke ti krvave od dodirivanja trupova.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i jednog kobnog dana — dobro se on sjeća — nenadno se digoše vrući planinski vjetrovi, pognaše i zavitlaše mlaku prašinu u kovitlac,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Prošla čitava godina od onog kobnog večera, a stvar još jednako stoji da ne može biti gore. Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se