Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovaj ivandanski običaj kao obred prelaza od devojčice do „devojke za udaju“ analizirao je Ivan Kovačević.²³ Ovde je, međutim, reč očigledno o jednom segmentu obreda prelaza ka udatoj ženi, odnosno o separaciji, izdvajanju iz
M. Kolarca, Beograd 1914, s. XXVIII. ⁶ Kovačević, I., „Etnološka proučavanja psihičkih pojava“, Etnološke sveske, 2—3, Beograd 1980, s. 26. ⁷ Đorđević, T. R.
(učesnici: Žarko Trebješanin, Deana Trakas, Ljubinko Radenković, Ivan Ivić, Mirjana Dupan, Ružica Rosandić i Ivan Kovačević), Raskovnik, 53—54, 1988, s. 73—119. ¹ Brajović, M., „Praznoverice u Jelenku“, GEM, knj. 4, Beograd 1929, s. 115.
236; Petrović, P. Ž., isto, s. 267. ²² Petrović, P. Ž., isto, s. 37. ²³ Kovačević, I., Semiologija rituala, Prosveta, Beograd 1985, s. 125—133. ²⁴ Kulišić, Š., P. Ž., Petrović, N.
139. ⁹ Mićović, Lj., isto, s. 235. ¹⁰ Čajkanović, V., „Slava“, u: O krsnom imenu (zbornik), (ur.) Ivan Kovačević, Prosveta, Beograd 1985, s. 13—14. ¹¹ Čajkanović, V.
Knežević, Srebrica, Milka Jovanović, Jarmenovci, SEZ, 73, Beograd 1958. Kovačević, I., „Etnološko proučavanje psihičkih pojava“, ES, 2—3, Beograd 1980. Kovačević, I.
Kovačević, I., „Etnološko proučavanje psihičkih pojava“, ES, 2—3, Beograd 1980. Kovačević, I., Semiologija rituala, Prosveta, Beograd 1985. Kovačević, I. (ur.
Kovačević, I., Semiologija rituala, Prosveta, Beograd 1985. Kovačević, I. (ur.), O krsnom imenu (Zbornik), Prosveta, Beograd 1985. Kovačević, I.
Kovačević, I. (ur.), O krsnom imenu (Zbornik), Prosveta, Beograd 1985. Kovačević, I., „Etnološka građa o ’tradicionalnoj kulturi’ i psihološka istraživanja socijalizacije — pogled etnologa“,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Neki od njih bili su izdavači, kao Josif Milovuk u Pešti, Damjan Kaulici u Novom Sadu, Gavrilo Kovačević u Zemunu, Gligorije Vozarović u Beogradu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
god. Božidar Kovačević uneo ju je u svoju antologiju Parnas. Zbornik lirike srpske i hrvatske, Novi Sad 1955. PRIČA (str. 201).
prema merilima kojih sam se ja držao, u Antologiju trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najzad, Dušan Kovačević (1948) nastavlja tradiciju Nušićeve, beogradske komediografije: Maratonci trče počasni krug (1973), Balkanski špijun
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa četvrtu knjigu nakitio, te je šalje ka pećini St’jeni — na koljeno Kovačević-Ramu i do njega od St’jene dizdaru: „Eto knjiga, dvije age drage! da ste brže meni na Udbinu u subotu koja prva dođe!
Prvom su se čašom obredili, al’ eto ti od pećine St’jene, al’ eto ti Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara, svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman dočekao, i oni su konje
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku, nađe Todor Kovačević-Rama, s njim poredo od St’jene dizdara: drže duge preko krila diljke, drže dobre konje za dizgene, kod svakoga po tridest
eto ti Petra Mrkonjića a sa svoja do četiri brata, do četiri brata Mrkonjića, i s njima su sva tri Kulišića; oni vode Kovačević-Rama svezanijeh ruku naopako, dadoše ga Janković-Stojanu, Stojan dade Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene.
s kmetovima upravljao seoskim poslovima) knjiga bez jazije — čista hartija knjigonoša — pismonoša kob, kobak — susret Kovačević (Kovačina) Ramo — turski junak za koga ne zna istorija, možda: Ibrahim-aga Kovačević, poznat kao uskočki neprijatelj u
— pismonoša kob, kobak — susret Kovačević (Kovačina) Ramo — turski junak za koga ne zna istorija, možda: Ibrahim-aga Kovačević, poznat kao uskočki neprijatelj u drugoj polovini XVII veka Kovači (ravni) — mesto za koje se u pesmama vezuje