Crnjanski, Miloš - Seobe 2
mu ostanu, u potiljak, bilo je grenadira u plavoj uniformi, pešadijskih oficira u zelenoj, sa crvenim reverima, i belim kokardama. Kostjurin je bio u nekoj crnoj uniformi, tesnoj, kao franceski frakovi.
Kavalkada konjanika, malopre, u plavim i crnim husarskim kurtkama, sa belim, rosijskim kokardama, bila je marcijalna. Činilo se da pehota neće moći da izdrži prilaz, te konjice, koja je jahala pravo na nju, neodoljiva.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
MILČIKA: Ako zapovedate, gospodo, mogu svakog služiti. (Otvori kutiju s kokardama.) ŠERBULIĆ: Iljen! (SVI uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovića.) MILČIKA (Gavriloviću): Zar vi nećete?
NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti. ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir.
Srbin ima dosta cveća u svojemu vrtu, zašto da od drugi ukrase traži? Ali, naravno, gospoda s madžarskim kokardama... LEPRŠIĆ: Mi smo već zaključili načiniti srpske kokarde, samo dok se izvestimo koja je srpska boja.
ŠERBULIĆ: Plava, crvena i bela. Živila rodoljubica srpska! SVI: Živila! ZELENIĆKA: I svi mađaroni s madžarskim kokardama! ŠERBULIĆ: Proklet Srbin koji se njima želi dičiti! (Skida svoju kokardu i baci je na zemlju.
to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim kokardama), MILČIKA ŠERBULIĆ: Je l kod kuće gospodin Žutilov? MILČIKA: Nije. Zašto tako hitno? ŠERBULIĆ: Imamo važna posla.
GAVRILOVIĆ: Može biti. Ja držim sreću narodnu u jeziku i zakonu, u veličini i napretku, a ne u kokardama i bojama. Ove, kako su najpre izabrali, tako se mogu sutra promeniti, pa niko neće osetiti nikakvu štetu.