Upotreba reci kokoš u srpskom jeziku

Obradović, Dositej - BASNE

Ris i lisica 136 109 Hrast i trske 138 110 Putnici i topola 139 111 Čovek ubog i žena 141 112 Žena i kokoš 143 113 Kornjača i orao 145 114 Dete i sreća 147 115 Petao i gpagi kamen 149 116 Starac i zlato 150 117 Papagal i

A poznato je da i od njih istih koji pošteno misle i otečestvo ljube to jedva čekaju i tome se raduju. 112 Žena i kokoš Žena imađaše kokoš koja joj nošaše svaki dan po jedno jaje.

112 Žena i kokoš Žena imađaše kokoš koja joj nošaše svaki dan po jedno jaje. Ona s tim nezadovoljna, lakomeći se na više, počne preizobilno kokoš s ječmom

Ona s tim nezadovoljna, lakomeći se na više, počne preizobilno kokoš s ječmom hraniti, želeći da joj po dva jajeta na da|n snese. Na ovi način odeblja kokoš, i prestane sasvim nositi.

Na ovi način odeblja kokoš, i prestane sasvim nositi. Naravoučenije Telo naše dužni smo hraniti na takovi umereni način da je zdravo i krepko.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Žene u peć trpaju cepanice, greju vodu za kupanje, čerupaju kokoš, kuvaju mu čajeve, privijaju rakijave i zejtinjave obloge, iznose pogaču, kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ala je to golemo, bolan!... Ja sam gledao, što se tiče, pa mnogo mane koliko kokoš, nije veće, pa perje mu nije ovako kao u ovoga, na priliku. — To, popo, nisu bukavci, nego sovice; one su manje.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Iz ara dopire topot od konja, pred kačarom se isprežu volovi, s kojima se ovaj čas vratio Nenad iz varoši. Poneka se kokoš otisne s duda, i lepršajući se ponovo se gnezdi među svoje druge. Po koja reč jasno zazvoni kroz večernju tišinu.

Afrika

Dočekuje nas u svečanome dvorištu i odmah nam daruje tanjir belih jaja i belu kokoš. Ne zna francuski; na moje pitanje koje je rase, odgovara uobraženo N–u: „Junačke i ratničke“, i da su od te rase

od jednog santima (sto dvadeset koria za jedan franak; plata jednoga „nosača“ na dan je dvesta četrdeset koria; jedna kokoš sto pedeset; jedna žena mlada i lepa oko četiri hiljade koria što nije ni 350 franaka).

Šef donese sa sobom dve velike postelje od trske, kokoš, dva kanarisa zapaprenoga piva i masu ljubaznih pitanja za zdravlje naše dece, pasa, goveda itd.

Evo mdaloženje, donosi mi belu kokoš, i tast, jedno kokošije jaje. Trećih pet franaka, koje oni neće da prime. I vesele se nastavlja istom zahuktalošću,

dok mladići osete da su muževi, da je fetiš ovladao njima, njihovim devojkama i njihovim ženama; a tada će brzo žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i zidova.

Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima. Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava.

Kao čovek koji to radi ceo dan, ravnodušan i predusretljiv, izjavljuje da hoće. Šaljemo da nam se kupi bela kokoš. Govorimo o Vuijeu; Njamkoro, čuvši da se spominje ovo ime (ne zna ni reči francuski), počinje nešto da govori sa svoga

Za to vreme govori poslovno, glasno kao naši sveštenici. Odseca glavu i toči krv na kamen. Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.

Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju. Žuv opet objašnjava: Njamkoro je pitao kokoš: „Evo dođoše beli sa dugačkoga putovanja, pitaju kako će stići tamo kuda su pošli, hoće li sreća biti sa njima?

“ Kokoš je odletevši pala na leđa i jednako se na leđima koprcala. Njamkoro tvrdi da je to znak da je uz nas velika sreća.

Pokretni stolovi, pokriveni kockastim zastiračima, suljavaju se po podu, a oki koji poručuju kokoš čuju njenu dreku dok je kuvar kolje nad prozorom. Zatim se na platformi vidi kuvarov deran sav u oblaku od perja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle je pametniji, ali ne bi trebalo da kazuje sve, o toj svojoj Rosiji. Trebalo bi da nauči da ćuti. Ova kokoš se rakoljila, dok je snela jaja, ali sad ćuti. Rakolji se samo svojim pilićima, koje hrani.

Čudi mu se, kaže, što joj, i on, oficir, gospodin, rođak Zekoviča, naređuje da se prosto otrese Trifuna, kao kokoš, što trese krilima, kad iziđe, ispod petla, sa đubrenjaka. Zar u njega nema sestra?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ako se na to prvi javi oroz (pijetao), onda će se udati za momka, — ako li se javi prvo kokoš, udaće se za udovca.“¹⁴ 2.

³¹ Darovi koji se nose porodilji na babine obično su: pogača, pita, uštipci, pečena kokoš (od jela) i vino, rakija (od pića). Detetu se nose: srebrni novac, košulja, kapica, čarapice i maramica.

Na povojnicu kao darovi porodilji nose se: pogača namazana medom sa grumenom soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino (da dete bude rumeno i zdravo) i

Matavulj, Simo - USKOK

— reče Markiša. — Ja ne! — reče Krcun. — Ja sam uvijek na oprezu! — Ko je kriv što si lakosan kao kokoš, uprav kao zec!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Đuru ne nalaze u podrumu. Otključala ga žandarmerijska kuvarica da joj zakolje kokoš. Evo ga najzad u sjenicu s krvavim sikirčetom u rukama. — Koje dobro, gospodine vodniče?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.

Posle? — Mirno je, tiho. Čuje se kako mačka prede i kokoš u kujni kljunom bije po tepsiji i sahanima tražeći mrve. Sve kuće mirišu na masno i silno.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

POSTALA KORNjAČA Srblji pripovijedaju da je čovjek (prije nego je kornjača na svijetu bila) umijesio pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš pa pogaču pa poklopi čankom, i

bila) umijesio pogaču i ispekao kokoš, pa sjeo da jede, a u taj čas rupi kum njegov na vrata, a on onda brže bolje metne kokoš pa pogaču pa poklopi čankom, i tako sakrije od kuma.

Kad kum otide, a on ustane opet da dohvati kokoš i pogaču i čanak da jede, ali se ono sve: kokoš, pogača i čanak, pretvorilo u kornjaču, što je sakrio od svoga kuma.

Kad kum otide, a on ustane opet da dohvati kokoš i pogaču i čanak da jede, ali se ono sve: kokoš, pogača i čanak, pretvorilo u kornjaču, što je sakrio od svoga kuma. — I tako postane kornjača.

— Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu kokoš ufati i da tebi na peškeš donese, da nam ne bi po čemu od glada skuisao, pošto si se odrekao da nećeš više klati ovce;

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sumorna žurba - selidben nemir. Zgubljeno blekne ovca Mramorka. Uniru sjetno duši u svevir: mačak Gavrilo, kokoš Grahorka; brašneni titraj iz vodenice; večernje plamno - odejanije; prosutak ječma, plamak sjenice; pojanje - prelo

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja.

Kornjači nikad ne stani na put, jer oklop nosi, a nema kaput. Kvočka je strašna noću i danju, to ti je kokoš u besnom stanju. Prasetu svakom skloni se s puta, njegova mama vrlo je ljuta.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pričaju tako da je jedan starac putovao petnaest dana, noseći živu kokoš. Hranio je uz put, čuvao kao najveće blago, da bi pripremio gozbu sinu.

Zadrhtala mu donja usna, a iz očiju mu potekle samo dve kapi. Za klao je kokoš, razdelio za pokoj duše svome sinu, i, tužan i slomljen, vratio se... Ko zna da li je stigao svome domu.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Vidite li ovde u Kotoru baš ovoga Sovru providura i ostalu gospodu mletačku? Voli su ti kokoš ali jaje nego ovna ali grudu sira. Koje čudo mogu na godinu kokošakah oni pozobati!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ćuti kao riba. Ćuti u dobru kao buba na dudovu listu. Umiljava se kô mačka. Uškiljio očima kao lisica na kokoš. Hukće kao jejina. Cepti kao riba na prosulji. Ciči kao zmija u procepu. Crn kao gavran. Šaren kao detlić.

Vole se kô psi i prosjaci. Gotov kao bos u trnje. Gladak kao ’rastova kora. Gladan je kô mlinareva kokoš. Gledaju se kao kozji rozi. Dobar kao leti krupa. Dobro mi je kao zmiji na ledu. Dobro mu je kao ovci među vucima.

Caruje kao guja na ledu. V) PRENESENOG ZNAČENjA 1) OZBILjNI A) ČOVEK (NjEGOVE OSOBINE I SVOJSTVA) Ako mu kokoš po dva jaja ne nosi, on je ne hrani. Bi se na srebrnoj pari obrnuo. Brži je od srne, hitriji od kune.

— Živ-živ! — Živ-živ! — Živ-živ! — dživdžuće vrabac sa krova. — Ja nosim, drugi kupi: upropastih se! — kakoće kokoš kad snese jaje, a petao kokodakom joj na to odgovara: Ko pokupi, zakon mu?! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj!

Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu! — kakoće matora kokoš kad snese jaje, a na to petao kukuriče: To nije lepo! — Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov!

— Kako reku! — kukuriče petao. — Kuku, kuku, kô akov! Kuku, kuku, kô akov! — kakoće kokoš kad snese prvo jaje, čudeći se koliko je veliko. Kuku, Lazar — britvom zaklan! — kuka kukavica.

— Bolje je svoje i malo tecivo, no golemo tuđe darivo. — Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš. — Bolje je i malo s blagoslovom, neg’li i dosta s prokletstvom. — Pusto maslo i psi loču.

— Bolje je na mekinjama dobiti, nego na zlatu štetovati. — Bolje je štetovati danas jaje nego sutra kokoš. — Ništa nije tako korisno da ono isto i škoditi ne bi moglo. — Psa većma kos’ veže neg’li ga veriga steže.

— Kazala Sarajevka kad je muž, došavši iz čaršije, našao u postelji bolesnu pa je zapitao što joj je. Pošto, Vlaše, kokoš? — Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda.

Pošto, Vlaše, kokoš? — Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda.

— Nekakva se poturčila u subotu pa to kazala u neđelju svome ocu kad ga je viđela đe kosi kokoš da proda. Kokoš lije ćela kazati, jer bi to bilo po srpski a ona je ćela da govori kao Turkinja; a tako mu je i Vlaše rekla kao da ga

se zove žena koja ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu djecu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka mijesi pogaču i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari.

29. Gusle. 30. Svraka. 31. Vatra. 32. Kandilo. 33. Ovce i jaganjci. 34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38. Saonice. 39. Uzda. 40. Pero. 41.

105. Mravinjak. 106. Sise u krave. 107. Lula. 108. Mjesec. 109. Ovca u toru, i kurjak i pas. 110. Lađa. 111. Kokoš na gnijezdu. 112. Repa. 113. Vatra i dim. 114. Zubi i jezik. 115. Varnica. 116. Mlada pod vijencima. 117.

ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaha: drži more konja, pa viči Vlahinju, neka mijesi pogaču, i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Iz zahvalnosti, Bakonja bi pomogao kuvaru isjeći meso, ili očistiti ribu, ili operušati kokoš itd., pa onda bi se opet vratio ka stricu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Biće tebi uživanja ako te o prvoj paradi pripetljam za nogu kao kakvu kokoš, pa da mi kljucaš u mestu kao što i priliči dobroj i urednoj domaćici, a ja kad se vratim, da ručak bude gotov na

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ponegdje bih ostao dan-dva da odmorim izubijane noge. Pod oskudnom odrinom kokoš je oprezno obilazila oko mene izvraćajući glavu i pronicljivo piljila u mene okruglim okom.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On im kaže šta je učinio i onda se raziđu svaki na svoju stranu. PIJEVAC NA DIVANU Bio djed i baba, pa baba imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja, pa zaiska u babe dva-tri jaja da mu

PIJEVAC NA DIVANU Bio djed i baba, pa baba imala kokoš, a djed pijevca; pa kokoš babi snijela nekoliko jaja, a djed vidio u babe jaja, pa zaiska u babe dva-tri jaja da mu dade.

A djed joj reče: — Ne dam, boga mi, nijednoga; nijesi ni ti meni dala jaja. Već lijepo oćeraj i ti svoju kokoš u svijet kao što sam i ja svoga pjeva. A baba odmah prizajmi kokoš oko kuće, a kokoš se negdje sakrije.

Već lijepo oćeraj i ti svoju kokoš u svijet kao što sam i ja svoga pjeva. A baba odmah prizajmi kokoš oko kuće, a kokoš se negdje sakrije.

Već lijepo oćeraj i ti svoju kokoš u svijet kao što sam i ja svoga pjeva. A baba odmah prizajmi kokoš oko kuće, a kokoš se negdje sakrije.

A baba odmah prizajmi kokoš oko kuće, a kokoš se negdje sakrije. Baba ode u kuću, a kokoš nađe kusturu gvozdenu, pa izleti na pante, pa stade kokotati: — Steri, baba, kabanicu, da ti prospem dukate.

A baba ču, pa izleće, a nemade kad iznijeti kabanice, već pogleda gore, a kokoš pusti kusturu, pa babi izbije jedno oko, i tako baba osta ćorava do vijeka svoga.

— Milija prva. — E dobro, u srebru ti se okovala, a kaži mi: ali ti je milija ona kokoš te ne nosi jaja ali ona te nosi? — Milija potonja.

DOBRA HVALA Hvalilo se Ciganče materi: — Da znaš, majko, kako je lijepa pečena kokoš sa pogačom! — A oklen ti znaš? — Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Bez kokoške nema jaja. Nije l’ tako? — Jest, tako je! Ako želiš kokoš peći, Onda ne smeš jaja jesti; Jer bez jaja nikad nećeš Kokošaka proizvesti.

Petrović, Rastko - AFRIKA