Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
sve stojeći. Reče kako će očuvati šenicu s te njive — samo za blage dane. Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita. — Samo ako dobro rodi — reče Ognjan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A ona ne zna šta da radi. Prepuno joj srce, pa ne može nigdje da se skrasi! Sjedne na krevetac, drži kolač u ruci i giga nogama. Onda skoči, trči u kuhinu i tjera Ikoniju da joj priča koješta.
srmom (deo stare gradske nošnje) limunacija (iluminacija) — vatromet, raskošno svetlo, svetlosni efekti lokumić — kolač umešen od brašna, masti (ulja) i šećera (meda) luft — fazduh Luѕcіnіa phіlomela — slavuj (latinski naziv) manov —
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„ Tim mlekom zakuvaju kolač i nađu mače koje nije progledalo pa njegovom šapom zamese, i taj se kolač da momku da pojede.
„ Tim mlekom zakuvaju kolač i nađu mače koje nije progledalo pa njegovom šapom zamese, i taj se kolač da momku da pojede.“¹⁹ Nekada ove ljubavne čini liče na prave vešto postavljene zamke u koje momak, i ne sluteći, upada.
³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući
’“²⁴ Odbijanje deteta od sise, u Gruži, vrši se na sledeći način: „Majka umesti bušan kolač ili pogaču, pa provuče dojku kroz kolač i poslednji put podoji dete, pošto mu da drenov prutić da drži u ruci.
deteta od sise, u Gruži, vrši se na sledeći način: „Majka umesti bušan kolač ili pogaču, pa provuče dojku kroz kolač i poslednji put podoji dete, pošto mu da drenov prutić da drži u ruci. Dete se najradije odbija u petak.
¹ U našem narodu detetu koje na vreme nije progovorilo, najčešće zamese kolač čeketalom i daju mu da ga pojede. Vuk u Srpskom rječniku (1852) piše: „Kad dijete ne može odmah (na vrijeme) da
77) — Neka ti je živa ženica i dečica, sinovi, ćere! (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) — Na čukun unuci da ostaviš! (kolač) (Đorđević, D. M., 1958, s.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Iznemoglim drhtavim rukama lomili su slavski kolač. — Platiti, molim! — rekoh, i jedini barmen na svetu koga sam poznavao još od detinjstva sabra moj račun, kazavši onim
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A sofra zastrta čaršafom, u čelu veliki kolač, na njemu tri kao na krst voštane sveće, čaša vina, a niže njega po sofri, na niže, poređani celi hlebovi, oko njih čanci
Sve je to bilo svoje, blisko, rođeno... Jedan drugoga pecka, nude se duvanom. Razgovaraju se, čekaju popa da preseče kolač. Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se. Preseče se kolač i onda nastaje slava.
Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se. Preseče se kolač i onda nastaje slava. Počnu zdravice. Čorba se po triput pojede.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna! Dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) - U prozorskom staklu se ogledaju bregovi: vjetar duhne - taknu se procvjetalim trešnjama. - Mati kolač iznosi, bosiokom načičkan. Oko stola aura, tišinini nezuji. (Sveti Marko, hitro si žito s brade prosuo!
Vrte ruke četvore, uz trzaje Hristove, vrte kolač - skrše ga. - Hljebna duša ziba se vrh trpeze prepune, a klasom se svinula nad činiju s rakijom.
rubac epilepsije, što goni testo preko tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i divlji gosti lome treznije Kolač sumraka, dok im nogari stola hrastova grizu tabane. Sviraju s praga dusi vratari: čiviluk urla, dere marame.
Laza Kostić: Stvaranje sveta PONEDELjAK І Gomila mrak se, raste kolač tmine. O staklo srca gruni, Sveta harfo, uz blesak Duha, s vode i visine, u oblik sklopi bèzobličja carstvo!
Po haos-polju kvasac goni testo, što bukće, kipi, kula urnebesno. Gomila mrak se, raste kolač tmine. (A svetlost gde je? Pupi li joj loza?) Dok Vazu vaja tvorbena nervoza, Svetvorac plamti - Kyćo od vedrine!
i Kupu brusi, gde će da zablista, kad metež klone, beli labud smisla. Gomila mrak se, raste kolač tmine. II Tumara tmušom nagon bògotvorni, kroz pustoš lista tamine šumarke. Trenuci to su neslovni i slovni.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač! I ko zna kako će mi biti? Nikad je nisam ni čuo ni video i odjedanput, zbog njene spoljašnjosti, rešavam se lako da joj
ali tek ja posejah ovu pšenicu, i ako me božji ugodnici podrže, rad sam da je u svoj ambar saspem i da svecu od nje kolač umesim. Čiča Pera je sad naročito govorio krasnorečivo, da se pokaže pred vojnikom kako je i on »književan« čovek.
— Znam to, — poče Spasoje, — ali nećeš valjad’ mesiti svecu kolač od tuđe pšenice, sa tuđe njive... — Pa tebi Milan nije kazao da sam ja ovu njivu uzeo pod kiriju i platio mu pogodbu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i tri pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu“. Mini ga sablja, mini ga puška!
(Uzimajući hleb — kolač): Pomoz’, bože, dve pole, četiri četvrti, osam komada, trista i osam dobrih časa! Kojih časa?
(Seče kolač) Što u desnoj ruci, to braći povuci; što u lijevoj ruci, maju tuci! 3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko! da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: „Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna!” dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vode- | nici đe nađe ćosa, ali sad
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ta-ako, magare od magareta! Počeja si se već gospoditi, a!? Da te ja budim, je li?... Koliko god taj kolač bješe nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: „Blago meni, kad stric ne zna!“ — pak otide po vodu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
(Glupo se ponašam. Sasvim glupo. I zbunjeno.) ... Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva jajeta da vam kolač bolje prija“. Ćerka se nasmeši. „Ali draga majčice, to nije potrebno; on će nam, veruj mi, i ovako dobro prijati“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna. Dijete jedanko drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Pa to: rotkve njemu strugane. ŽIVKA: Misli on da mu ja ne umem i tu doskočiti. Umesila sam ja njemu kolač, samo čekam da Anka naloži peć pa da mu ispeče kolač. Okrenuće Dara od njega glavu i nikad ga više neće pogledati.
Umesila sam ja njemu kolač, samo čekam da Anka naloži peć pa da mu ispeče kolač. Okrenuće Dara od njega glavu i nikad ga više neće pogledati. Videćeš već i čućeš, ako bog da, još danas.
ČEDA: Pa njenog muža, taj nam mnogo smeta. RISTA: Kako, zar vam nije kazala gospa Živka? Pa njemu je već umešen kolač, čeka se samo da se ispeče. ČEDA: E?
VASA: Ne meša se, nego napisao i traži satisfakciju. ČEDA: Pa neka mu da Anka satisfakciju. VASA: E, taj si mu kolač lepo ispekô, to ti se mora priznati. Ali ovaj drugi kolač, što si ga ispekao Živki preko novina, to ti ne valja.
ČEDA: Pa neka mu da Anka satisfakciju. VASA: E, taj si mu kolač lepo ispekô, to ti se mora priznati. Ali ovaj drugi kolač, što si ga ispekao Živki preko novina, to ti ne valja. ČEDA: Pregoreo je malo. VASA: Pregoreo je mnogo, a ne malo!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?
„Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!
“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!“ Kad poliše kolač vinom, Pa srknuše, kâ šta treba, Zastadoše, zbuniše se, Duša im se uskoleba.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pojedine porodice u Srba slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji slavi krsno ime, svečar; krsno ime; krsni kolač“ ktitor ― osnivač neke zadužbine; dobrotvor manastirski, crkveni kuvet ― snaga, jačina kuljav ― trbušast kumalo ―
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 81). O Badnjem večeru jede se b. l. zajedno s medom (Begović, 86, i inače svuda!), i meće na kolač (іbіdem). B. l. sadi se čim se čuje da golub dupljaš viče: »kliluk« (SEZ, 32, 10).
za desno uvo, a muški za kapu s desne strane (SEZ, 19, 20); isto tako b. za uvo meće žena koja mesi kolač na Veliku subotu (іb., 44). B. se kiti domaćin kad uđe u kuću i čestita Božić (іb.
naročito M. Murko, Daѕ Grab alѕ Tіѕch ‹Wörter und Sachen, II› Heіdelberg, 1910, 86 id); đurđevski kolač mesi se ćuteći; za ostale kolače stvar je jasna s obzirom na dan o kome se prinose.
300), ili koju (sa novcima zabodenim u nju) ostavlja polaženik na badnjak (GZM, b, 1894, 381), ili koja se meće u slavski kolač (Begović, 43; BV, 6, 1891, 75), a svakako i ona j.
jedu mlada i mladoženja i bacaju se na krov zgrade u kojoj spavaju mladići ‹= mladenci› (SEZ, 19, 180); na prijateljski kolač (SEZ, 16, 203). J.
dne noću vile otkinu vrh jasenku; zato alosanu čeljad nose te ostave onu noć pod jasenkom, metnuvši kod bolesnika kolač hleba i jednu čašu vode a drugu vina (kao večeru vili), pa sutra ujutru kopaju pod jasenkom i šta nađu (npr.
K. kolač (od koga se jedna polovina zakopa u njivu prilikom oranja) utuk je protiv grada: njime se mahne tri puta prema gradobitnom
Sveti Andrija je »k. praznik« (BV, 10, 1895, 281). Prilikom prvog oranja, u nivu se, kao žrtva, zaore k. kolač (SEZ, 17, 15). Voda u kojoj je kuvan k.
vradžbine, SEZ, 19, 71; 73; Karadžić, 1, 1899, 213), o slavi (domaćica takne sitom kroz koje je sejala brašno za kolač u tavan, ili u zid više glave, »da bi toliko rastao k.«, SEZ, 19, 199), o Svetom Trifunu, 1.
P. se kiti kolač koji roditelji spreme kad čine ritualne pohode svojoj kćeri (SEZ, 19, 183; 186). PAPRIKA Paprіka (capѕіcum annum).
Najzad — i to je najsavršeniji stupanj — p. može biti izrađena u kultički hlebac ili kolač, v. čl. Kolač. P. se nekiput javlja sama, a nekiput je (najvažniji) sastavni deo panspermije.
Najzad — i to je najsavršeniji stupanj — p. može biti izrađena u kultički hlebac ili kolač, v. čl. Kolač. P. se nekiput javlja sama, a nekiput je (najvažniji) sastavni deo panspermije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dve ćerke, jedna mlađa, jedna starija od Mije, počele „slušati”, i uvek, mesto da uzmu kolač ili jabuku, tražile novac. Mija, kako je bio bistar i poučliv, šta sve nije radio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ulazili smo jedan za drugim i jeli kolače od svih vrsta. Setismo se tada kako više od četiri meseca nismo videli kolač, a već mesec dana kako nismo stavili parče šećera u usta. Bilo nam je prijatno. A kelnerice služe.
Petrović, Rastko - PESME
Izgrej, meseče, i njima! Zamesiću kolač u čanku praznu, U nj streseno mi poštenje, U nj fosile i fiks-ideje; I učiniću im to za kaznu No zašto, i kome!