Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Višnjevski je na to klanjao se, ljubazno: Neka kapetan ne brine. Iako mu oduzima poslednju nadu. Kolegija u Petersburgu ne daje mu premeštaj, iako ga je, nekoliko puta, tražio. Traže mu da, prvo, nađe sebi zamenu u Tokaju.
I Kolegiju! Višnjevski je tumačio Pavlu da Isakoviči stižu u Rosiju, u jednom velikom, vojenom, trenutku. Kolegija ima nekoliko mladih, usijanih, glava, koje misle da konjica, u budućim ratovima, više neće moći da tuče pešadiju.
Ako je pehoti srce na mestu! Pri napadu konjice prajska pehota sad napravi karu i bljuje vatru. Stoji nepomično! Kolegija smatra da je pitanje: hoće li moći Rusi da stvore pehotu, koja će, kad stane, stati nepomično.
Nema te pehote koja će izdržati, na mestu, kad rosijski konjanici na nju jurnu. Kolegija međutim stvara pehotu. Isakoviču se može desiti da, i u Rosiji, ode u pehotu!
Kolegija međutim stvara pehotu. Isakoviču se može desiti da, i u Rosiji, ode u pehotu! Pavle onda reče da Kolegija u Sankt-Petersburgu ima pravo. Ali, da je on – konjanik – za Kostjurinovu metodu!
Dovešće oni Ruse, na konju, kao oluju, u Serviju! Višnjevski je Pavlu savetovao da ide u pehotu, u Kijevu, jer je Kolegija jača od Kostjurina, a tim putem, Pavle, može, jednog dana, obresti se i u Sankt-Petersburgu.
Imperijalna kolegija, u Petersburgu, očekuje, od njih, da budu verni carstvu rosijskomu, ali on, Višnjevski, mora priznati da je u to
A što je bilo najluđe, uz popratni akt đenerala Kostjurina, Kolegija je rešila da mu se svaki račun, koji je podneo, plati.
Kostjurin je znao, iz izveštaja, koje mu je slala kancelarija grofa Kajzerlinga, i Kolegija iz Sankt-Petersburga, da Austrija – predviđajući nastavak rata sa Prajskom – vrši reorganizaciju serbskih pukova, u
Kažu, da artiljeriju šalje čak u prethodnicu. Kažu, da mu pehota puca, po jedan plotun, u svakom minutu. Kolegija, reče Kostjurin, smatra da je rosijska ataka tamo, gde je bila švedska, u tridesetogodišnjem ratu.
Treba ih obići. Ići, ići! Ukrepljena mesta padaju, posle, kao zrele kruške. Kolegija želi veću brzinu u manevru, a naročito u pehoti. Bitku u polju! Ataku, ataku!
Kostjurin je naredio da stanu. Okrenuvši se svojim oficirima, reče da je to, što su videli, prošlost. Kolegija je takav egzercir zabranila. Do nedavna, čak i grenadiri, prilazili su neprijatelju, kaže, na konjima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1729, »Latinsko-slavenska škola« u Karlovcima 1732, škola Emanuila Kozačinskoga u istom mestu od 1733—1737, »Duhovna kolegija« u Novom Sadu 1740. do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokušaji koji su se teško držali.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Posle zajedničke večere, povukoše se stariji članovi učenog kolegija Aleksandriskog muzeja na počinak, a mlađi pođoše u varoš i njen noćni život.