Jakšić, Đura - PROZA
Tetka pogleda u žalosnoga brata, zaljulja se, rekao bi da će nanovo onesvesnuti, noge joj zadrhtaše, i ona pade na kolena do njegova kreveta.
“ Dalje nisam umela progovarati, suze su me htele ugušiti, i ja padoh na njegove ranjene grudi. Glava mi je klonula, kolena su mi, od prepasti i bola, klecala — jedva sam osećala i poljupce njegove kojima mi je hladne obraze žegao.
Oh, bože moj!... Previjala sam se kao crv oko njegovih kolena, padala sam pred njega na zemlju, preklinjala sam, dokazivala sam mu da ću ga ja umeti skriti, da ću ga negovati, da niko
na ramenu mu zagasito gunjče sa crvenom postavom, a bela košulja, pritegnuta šarenim tkanicama, pušta se čak do niže kolena, na nogama šarene čarape sa dobro pritegnutim opancima... Milina ga je gledati!
Gledao sam ljubav!... — žalostivim glasom reče učitelj, pa malaksalo, podbočivši oba lakta na kolena, zagnjurio je glavu u dve stare ruke...
— Milisave, ima još neko osim nas dvojice, koji te željno iščekuje. Milisav zadrhta, a kolena mu stadoše klecati; a posle skoro nečujnim glasom poče pitati: — A gde je?...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U Drežniku - luč u krov od slame, džak na konja, karabin na rame, domaćina u grob do kolena. Pa ka Uvcu, kroz dim, kroz teskobu, a na pustom ostaje na grobu sneg jesenji, cveće bez korena.
Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi, njeno lice na mahove se ozaruje žarom, u koji
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
povedu sreske kmetove, najbolje gazde, koji obuku se u najsiromašnije haljine, kroz kapu propali perčini, kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje!
— „Mi knezovi u carevu i tvome izmetu (poslu) noge do kolena a ruke do lakata. Pa kad ćemo po carevim čaršijama od zulumćara ginuti, to podnositi dalje nećemo, no ti gledaj koga
Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne. Aganlija mu počne lako govoriti: „Aleksa, ja sam vidim, ovo što sam naumio da ne može na dobro izaći, ali sam
stare belobrade Turke, odu Aganliji i počnu moliti, a on se ražljuti i počne i̓ odbijati, a on i sva ulema popadaju na kolena i ljube skutove, i veće tako jedva dade se umoliti: „Al hoću”, veli Aganlija, „da mi Ha— dži-beg vrati aračke novce!
Kažem da je prilična. — Njegova sestra došla i mlogo gostiju ima, odem skoro. Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i
Pust sokak, blato do kolena; idući u bircauz po mraku kožu̓ se sav do kolena ukalja, digo̓ ga u ruke; spade jedna čizma, uze̓ je pod pazuh; spade i druga i jedna čarapa, sve to pokupi̓ iz blata,
i same suze zališe — ne moga̓ se rakije napiti. Spusti̓ čuturicu pokraj njegova kolena, usta̓ — a on samo pogleda — i odo̓ pod jednu šljivu, nabijem džube na glavu, i tu ne znam koliko sam plakao i suza
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak od svog velikog kolena — sinčića od svojih dvanaest godina, Mojsila Pupavca, sa nešto malo baštine. Ono nešto imanja dođe pod masu.
Pred kućom Mirjanića u Ovčini sedi, u hladu na nekoj po njavici, stara, prestara baka. Već sastavilo bradu i kolena, izgleda, kao neka avetinja. Treći zubi davno joj nikli. To je baba Mirjana.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1. CRNA BARA Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve.
— A što? — Da vidimo ko je bolji rvač? — Ostavi se! — reče Stanko. — Da ti padnem „s kolena”! — jeknu Lazar. I samim pogledom izazivao je. Stanko se ljutnu. — Šta je tebi, jarane?
!... Da lažem!... Subašu da lažem?!... Jesi li ti poludeo?!... Polazi!... I pogledom diže Lazara. Lazar ide, a kolena mu klecaju. Mislio je da beži, ali ne može; sem toga, znao je da od Marinka ne može pobeći.
— Čiča Jovo!... Ja toga novca nisam uzeo, nisam ga ni video, tako mi boga! Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!...
Onda se opet okrete Stanku: — Dakle, ti si Stanko?... O, brate, loma si načinio! S kolena na koleno pričaće se o tvome junaštvu; i, kad pomenu tvoje ime, oni će kazati: to je onaj što puškom kolje!...
Javiše mu da je već tu. — Neka dođe amo... — reče on prijatnim glasom... Miloš uđe sav bled kao krpa. Kolena mu klecahu, a onaj se han okretao oko njega...
Njegov glas odjeknu dubravom. On sledi srž u kostima i Kruški i Marinku. Kolena im klecnuše i oni sedoše. — Ovde ćemo... Evo ovaj hrast. Tu ćemo našeg poturicu podići...
,. A njima leglo na srce da me ubiju i osramote mrtva, i da osramote onaj dom, i sve moje do sedmog kolena... Ja ne dam!... Bog je dao meni sve ovo što je u meni; pa što je davao kad je znao da ne valja!...
Rekao si: „Neka svi pogore kao miševi!...” Pa, onda — okušaj ti sreću!... Ivanu klecnuše kolena, i on se stropošta na zemlju. — Nemoj, ako boga znaš! — jeknu... Stanko se glasno nasmeja: — Bože, ali si lud, Ivane!
— Nisam, ali ću ga ubiti!... Ubiću ga kao što ću i tebe sad!... Ivan mu obgrli kolena. On proli suze, proli ih kao dete. — Stanko!... Dete moje!... Sine moje!... Ja sam se s tobom šalio dok si dete bio!..
! — To sam već učinio!... Gledaj!... Vidiš kako plamen probija kroz šindru!... Ivan pođe da mu kolena obgrli, ali ga Stanko pogledom zadrža.
Mogao si bunar na kuću izručiti — ne bi je spasao. Ivan se gušio, grcao, kašljao; naposletku klonu, kolena mu klecnuše... On oseti kako ga svest ostavlja. — Puštajte me! — dreknu i pojuri.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada on uze svoju udovu sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene grane, ali ga oči počeše izdavati.
Jedanput dovede uveče vranca, onog istog, našeg. Sutra mu kupio nove amove: vise remeni do niže kolena i biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu turio na dućanska vrata, pa kroz varoš rrrrrr!
Dmol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . maže kolena petroleumom, i kad god, sirota, jutrom dođe s trga, huče i pri tom nama, svojim pitomcima, demonstruje sadržinu
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ne vidiš više opanke — koje kakav gurman šarov ili zeljov hoće u slast da pojede kad se raskisele — nego čizme do kolena, namazane lojem ili mašću, svinjskom ili ribljom, koja se prekonoć dobro upila u kožu da ne propušta vodu i da ne ubija
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Veliko je i prostrano groblje! Kažu: da se četrnaest kolena ludi tu isposaranjivalo. A ovo, sada, petnaesto je koleno koje počelo da se saranjuje!
— I da bi ih uverila, kako je zaista teško, razgće i pokazuje im svoja izgrebena, krvava kolena kojima se vukla i pentarala po gori, stenama, urvinama, berući te lekovite trave, bile.
— Pa što se, mori, mučiš, što ne siđeš ovamo, u grad. — Groze se žene kad vide ta njena izgrebena, krvava kolena. — A, — odbija ih, — još nisam raskovnik našla. A kad ga nađem, — uverava ih — tad ću da dođem kod vas...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela. Bez i jednog zuba, sa ogromnim ušima, ona je meljala po ustima
A kolena se grozno uštapila, znoj iskuvao obraze, i od onih obraza u ogreѕѕe napravio baš prave škembiće pa ona zagušljiva i zapa
kilometara skoro silom vraćen natrag, stvar je ovako tekla: Jurišić je sedeo u svojoj zemunici sa laktovima između kolena i ukrštenim prstima, pa je tako sagnut gledao u zemlju.
„Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti moli ga, klekni na kolena ništa ne misli, moli ga, razumeš.
I to jedno oni su postali kroz najveću žrtvu onoga kolena. Oni su to postali tek onda: kad je ona mlada, bujna, cvetna i sveža šuma izdržala sve oluje i sve gromove i sve
Jaoj! Eno strče moje mrtve noge do kolena: voze me u jednom divnom rimskom šaru sa dva točka od cveća. Neki truli, smradni i slinavi redovi promiču kraj mene;
Kako su veličanstvene ove triumfalne kapije kroz koje prolaze klateći se moje mrtve noge do kolena u rimskim dvokolicama prepunim cveća! Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka?
Afrika
“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.
Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja
Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena. Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre.
ritmu celoga tela, sasvim isturenih bokova i sasvim uperenih grudi, u ritmičnom trešenju i savijanju, u razmicanju kolena, u mlitavoj opuštenosti ruku, i miru obrijane glave.
Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.
Gumbe se igra vrlo iščašenim i dezartikulisanim rukama i nogama, rastavljenih kolena i isturenog tela pozadi; potpuno pijano.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih! Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu? Kakvo elinsko mudrost!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Engelshofen je bio duži od šest stopa. Kad je jahao, noge su mu dopirale konju do kolena. Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja.
Ne samo u Beč, nego i u grob. Sunce, koje je Garsuli voleo zbog svojih debelih, reumatičnih kolena, Engelshofen je osećao još više, jer je bio jednom nogom već u grobu.
“ Žena mu je sedela uzdignutih kolena, obgrlivši ih rukama, spustivši glavu na njih, sa osmehom. Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene
Njeni crni kurjuci padali su joj ispod kolena, a imala je neku bujnu, crnu, kosu, koja je mirisala. Bila je čuvena kao igračica, lepih, snažnih, nogu, a čuvena,
Prema naređenju provodadžija, imala je, kad sedne, da pokaže noge i zadiže suknju, skoro do kolena, a da grudi ostavi poluotkrivene, u čipki.
da je Pavle skrušen, pomisli da je, valjda, mučen u zatvoru, možda i okilavio, pa ga uze, kao što se dete uzima, oko kolena. Tepao mu je, kao detetu, iako je Pavle bio od njega stariji, osam godina: „Bato, bato, šta to s tobom rade?
Profoz zatvora, koji je pre neki dan okivao i terao u zatvor Pavla Isakoviča, priđe tada kirasiru, uze mu, sa kolena, oficirsku ešarpu, pa mu podviknu.
Rasečene uz levu butinu, o kolenu, a povezane zlatnim širitom, tako da se noga videla do kolena. Isakovič okrete glavu kad to vide. Upadljiva je bila, kod gospože Božič, setna nepomičnost njenog lica.
Ona je bila uzela trikorn Pavlov, na krilo, a sad mu uze i sablju, koju je Pavle dotle bio stegao, čvrsto, među kolena. Božič joj, međutim, iznenada, podviknu da vrati kapetanu sablju i da se ne ponaša neuljudno.
Božič je, međutim, pritrčao ćerci, zgrabivši je za ruku, grubo, pa je natera da se izvinjava. Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade.
ulogu koju, u konstrukciji telesnog sastava žena, igraju – da izvini njegova ćerka i ne treba to da sluša – ženska kolena!
Gospoža Evdokija se tužila da su joj utrnula kolena, i da se seća kako su, prošle noći, u Rabu, mirisale lipe, isto tako. I jasmini.
Teodosije - ŽITIJA
verom i ljubavlju, i starac sagledavši je pokloni se, jer nogama nije mogao uzići, pošto mu od starosti behu iznemogla kolena.
I dok su se svi odmarali, bogonosni poče svenoćno bdenije stojanjem, i kao što se prvi put molio, pade na kolena i poče moliti milost od svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši slugu tvojega koji ti se
A on, ukazavši ih gde leže blizu groba svetoga i pokazavši svoja kolena, obvezana čojom i kožom, uveri ga da mu istinu govori.
I niko se drugi od drugoga kolena ne ogospodi među Srbima, samo od plemena njihova, otac sinu i sin sinu kraljevstvo predajući.
“ A zmija, kada ču pretnju starčevu, još ljuće na njega šištanjem siktaše, i iz peštere ne ishođaše. Prepodobni pade na kolena i s plačem velikim reče: „Evo, Gospode, vidiš nevolju moju: iz onog mesta u koje me privede tvoja dobrota, iz njega me
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U nekim krajevima postoje i plemena koja se dele na bratstva, kolena ili trbuhe (naraštaje). U zadrugama živi u zajednici više potomaka koji vode poreklo od istog pretka.
vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne znaju za svoje pretke, katkad do dvadesetog kolena, naročito u Crnoj Gori; nigde ih toliko ne vole, ne poštuju i ne misle o njima.
pa do skadarskih Srba, poznaju najglavnije događaje iz srpske istorije koji se narodnim pesmama i pričama prenose s kolena na koleno.
Usled toga oni znaju svoje pretke za deset, petnaest pa i više „pasova“ (kolena) unazad. Potomci slavnih i junačkih rodova, „kućići“, su prvi u plemenu; ostali se smatraju nižim.
pokazuje u spoljašnjim izrazima pobožnosti: u crkvi živo i energično metanišu slično Turcima; ima ih koji padaju na kolena tako snažno da pod odjekuje.
Ipak u bitoljskoj kotlini još znaju srpske kralske pesme i očuvali su uspomenu o Kosovskom boju gde je pala krvnina do kolena. Ova se je uspomena održala čak i u Prespi.
Inače se u masi zna samo da je na Kosovu pala „krvnina do kolena“, bez ičega više. U celini sve je manje tragova srpske istorijske svesti što se više silazi u Struško polje.
Karakteristično je da su kod njih česte „prijateljske odaje“ za goste. Oni pamte lozu po nekoliko kolena unazad. Od nekog su uticaja bile na formiranje najbliže seljačke okoline dve varoši, Struga i Ohrid, koje su jedna od
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
to isto će učiniti i pravoslavna, dovodeći vo iskušenije popa Domentjana da Luki Crkvenjaku skreše sve po spisku deset kolena unazad zbog netačnosti.
Takva jedna četrnaestogodišnja balavica nije za nešto bolje! - rekoh sebi i skupih kolena pod bradu. Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu,
Osetih kako mi kolena dršću. To je to. To je to, Bože moj! Svi su mi se zglobovi rastvarali, a krv postajala teška i vruća kao rastopljen
Sigurno bi bila i tako hladna da sam ih dodirnuo, ali ja ih nisam dodirnuo. Samo sam prešao dlanom preko njenog kolena i stavio joj glavu u krilo. Ispod svog obraza osećao sam kako joj se stomak podiže i spušta.
Ponovo prstima dodirnuh šine, a onda pređoh njima preko svoga vrata, spustih ih niz ramena i grudi do butina i kolena, osećajući svuda mlado, nestrpljivo meso.
Puzale su uza zidove njegove sobe, spavale mu na ramenima i trljale mu svoje olinjale hrptenjače uz kolena. Prilog vremena prošlog! Gospode, zar ću zbog nečeg takvog morati da provedem čitavo leto nad knjigom?
Ćutala je i klimala glavom očigledno zaboravljajući seterku, koja joj se uvijala oko kolena. Onda sam je upitao je li njen otac imao ribnjak. - Moj otac? - trgla se. - O, da. On ga ima. Pokazaću vam ga.
Osećao sam to po njenom vrelom dahu koji me je udarao u potiljak, i kolenima koja su joj se krutila kao kolena ždrebica pred trku. — Zaista nećeš? — rekla je otežući slogove kao da joj nestaje dah u plućima, i naglo zaćutala.
- Sulejman se povuče nekoliko metara unazad: Rašida je danas otputovala. Za trenutak osetih kako mi se zglobovi kolena opuštaju, a onda sedoh na šine. Ona je otputovala. Otišla je bez mene. Mogla je da ode bez mene?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
tajni bogova s kojima je bio u prijateljstvu, bačen je (po kazni) u donji svet gde je morao žedan da stoji u vodi do kolena, koja bi mu se izmicala čim bi posegao da je pije, i gladan da gleda u voće više same svoje glave koje bi mu se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna
To se posle širilo, kao zapevanje i kukanje, po celoj gomili, sve do onih zaostalih i poslednjih, koji su gazili do kolena blato i tukli se oko prvih bunara na koje su naišli, trčeći posle pustim ulicama, za grajom puka što je odmicao, kroz
Oni koji su prvi put išli, počeše se dizati na kolena i došaptavati, dozivati, prigušenim glasom, i skupljati iza šatora, kao senke.
pročitana kazna, sa hartije sa koje su visili veliki, crveni pečati, pod zastavom, uz lupu doboša, osuđeni je zgrčenih kolena ležao na zemlji, taman u licu kao zemlja. Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje.
Posmatrahu odmerene pokrete sveštenika, često previjanje kolena pred zlatnim putirom, plavokosa dečačka lica i vanredna okna, kroz koja dopiraše svetlost dana, kao boja nebesna.
Prava i snažna, kao što su anđeli, visokih kolena, sa krilom i grudima što su, pri svakom koraku, drhtali, ona prođe kraj njega, izlazeći iz lađe, kao da htede da mu
U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola. To drhtanje na grudima, ta visoka kolena u hodu, to duboko disanje pri pušenju.
Najposle, kako je kći Nikole Panajota donela iz Beča neke košulje što dopiru samo do kolena. I da je ona hroma na levu nogu.
Pa onda, da je ona videla u Veneciji ne samo košulje što dopiru tek do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do
Krila ga je pod svilenu svoju odeću, pokazujući samo vrh svojih finih papuča. Što se tiče cevanica i kolena, ona se ponosila njima i bila tu sa njim istog mišljenja, pokazujući ih, skrstivši noge, kad god je mogla, Obilazila ga je
Shvati ono što se desilo, stisnuvši svoja kolena i zarivši ruke u zamršenu kosu. Bila je provela noć sa deverom. U prvi mah reši se da to ni sama sebi ne veruje.
Činilo joj se da još jednom oseća, kako joj on liže ruke i kolena i ona se uplašeno pokri dušekom, kao da joj na postelju beše skočio pas.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁵⁸ Nekada se, pričaju stari ljudi, pred kumom padalo na kolena, ljubila zemlja, a kapa se skidala „kao pred ikonom“. Najsvečanija zakletva za mnoge je: „Nijesam kuma (kumstva) mi!
treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader mi i naudila’.“ Lečenje od veštica izvodi se pomoću nekih trava kao što je veštičin izbljuvak.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im se polome noge do kolena. da nema toga ko bi se usudio da se protivu njena doma roti, jer milost boga štiti najpre carske dvore i kolibe
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
godine? Ni kratke pantalone nisu dolazile u obzir; najpre, zbog hladnoće, a onda — zbog kolena! Imao sam, naime, par neverovatno izubijanih, kvrgavih i pomalo rahitičnih kolena. Kako ću sa takvim kolenima na doček?
Imao sam, naime, par neverovatno izubijanih, kvrgavih i pomalo rahitičnih kolena. Kako ću sa takvim kolenima na doček? Hiljadu devetsto pedesete godine u modi su bile pantalone zvane »frulice«.
Bio je to prilično jadan i pohaban bioskop, u kome se osećao zadah obližnjeg toaleta. Gazilo se do kolena kroz ljušture semenki.
Jad i beda — što se lepo videlo i po našoj odeći, a naročito po pantalonama usjajenih tureva i prosenjenih kolena. A, ipak, sanjali smo Evropu!
Šuga. Šuga! Šuga! Šuga! Svi ostali, oni što su ovaj put imali sreće, bežaće, padaće, posrtati i razbijati kolena, samo da izbegnu dodir malog šugavca, jer baš ti si izabran da budeš zaražen i prenosićeš svoju zarazu drugima;
Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice. Noge koje umeju svašta da izvedu! – Ma, dajte! — reče stjuardesa.
zlatni prah iz pocepanih vreća, ali, umesto smeha, obuze ga nelagodnost — u stvari, pritajena panika učini da mu kolena postanu meka i klecava.
« Odmaranje i doterivanje frizure i toalete, od dva do sedam. Buduću mis bole kolena. »Bože« — rekla je majka »šta bih sve dala da imam tvoju lepotu i tvoje godine!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena. Pa zadivljen, što je tako narasto vrati se hrabro na seoski put.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
lagano i pažljivo, kao umetnik koji traži savršenstvo, zato što je u većini slučajeva morao da radi na juriš, preko kolena, da često još nesasušen rukopis šalje u štampariju, — zato u njegovu delu ima i toliko nemara, praznina, nedostataka i
On je bez poezije i bez čistote, moral je kukavan, utisak težak; rađeno je aljkavo, bez plana, preko kolena, nekada razvučeno da se ne može više čitati, katkada stilom telegrafskim; stil je rogobatan, sasvim nepismen, jezik
On radi mnogo i sve, postaje žrtva izdavača, radi brzo, preko kolena, piše razvučeno, ponavlja se, gubi svoju originalnost, stil mu postaje nemaran, frazeološki, novinarski.
Nušić je pisac od živa duha, i velike radne snage, ali je uvek radio bez plana i sistema, na mahove i preko kolena, nigde se nije mogao usredsrediti, i zato njegovi radovi čine utisak nečega improvizovanog.
Sremac, Stevan - PROZA
A on opustio ruke među kolena, ćuti i gleda besvesno. Ne zna još kakva je, nije je još okusio, ali sluti da nije ništa dobro, a zna izvesno da se
Radičević, Branko - PESME
Beži moma, manu rublje, Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene,
Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.
Ne nadaj se njemu mlada: Druga njega grli sada!“ Kroz srce je udri strela, Zatrepeta moma bela, Na kolena o tle pade, Pa mi studen kam postade, Studen kamen, krasan, beo, Niko beljeg ne video.
Već je blizu, i sve bliže, Već do zlata svoga stiže. Tu ga snaga sva izdade, Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte stoje zagrljena Tamo, brate, dva kamena; Još iz
— ako nas ko zateče!“ 43. „Kô zateći? Nije nego! Kad su vrata zatvorena.“ Njoj je rekô, pa prilegô, Mašio se pod kolena. Ona jadi: „Oh moj Bože!“ Pa ga malko potpomože. 44.
Lezi, lezi, ćeri moja!“ XIX Ćerka ode, a neka je! Majka osta puna jada, Pred majku se božju daje. Na kolena pred nju pada, Za svoje je moli dete, Da ga glene milostivo, Da mu svoje ruke svete Na srdašce metne živo, Od
Te pred Boga ode mlada, Na kolena pred njeg' pada, I otvara srce živo I moli se žalostivo: Da to oko svoje blago Na njezino baci drago, Da ne pati
Ona s' nije utopila, Nije, nije, eto, oma“ — Tu pred njega pade moma, Za kolena njega vati: „Ajde, ajde“, moli, brati: „Ajde, ajde, tako t' Boga!“ „Ta šta ti je? Prođ' se toga!
Beži moma, manu rublje, — Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena Noge joj se bele, Bele noge do kolena Momka su zanele.
Sve u goru beži dublje, A momak za njome. Beži moma, do kolena Noge joj se bele, Bele noge do kolena Momka su zanele. „Da imaš, more, krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi meni, seko, jako Utekla junaku.
Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta, pobre, jeste ime njeno, Još je moma junačko koleno, Jer da beše lošega kolena, Kada vide junaka mamena Kako sinu od zemlje i trave, Bi utekla od goleme strave, — Cveta jedva da se s mesta
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
u bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo... Stoji u cveću do kolena... Miriše kao livada, kiša i duvan... Stoji i čeka me, a telo mu i kroz odeću svetli... Ali posle je došlo i dete.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako mi besmo svi skupa, zajedno. Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš. U tom dođe sa rada tvoja mati.
Ja sam seo, prekrstio noge i punim usta, a ti samo trčkaraš, donosiš, sedaš sproću mene podvivši kolena i probiraš što je najbolje. — Evo, uzmi! — veliš ti ozbiljno i pružaš mi. — A što ti ne jedeš?
Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu? A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti.
Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim
Teča stoji gologlav. Poslužuje. Gosti čisti, obrijani, preko kolena prebačen im ubrus za ruke. Bele im se njihove nove košulje, mirišu im „stajaće“ haljine na suve dunje iz sanduka; peć
Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja! — Nije dan, neće. A ona se snebiva.
Iznesoh Tomči napolje žar. A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama. — Č’a-Tomčo, hoćeš žara? — oslovih ga. On se trže.
On se trže. Bi mu tako neugodno što sam ja tu i. gledam ga. I jedva dočeka ovo, moju ponudu, i zgrabi s kolena jednu razvijenu cigaru: — Daj, čičin...
Kostić, Laza - PESME
na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan!
i još titanski taj podrugljiv smej — da silan rob! oh da siromah Zej! U strahu Zej sa strepna kolena svog orla šile glađu morena, da jede roba, da mu vadi pluć, nek s' onda smeje bogu s' rugajuć!
naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko diva golema. „Hoćeš da ti kažem pravo?
nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Izrailjski svećenici evo t' sede do kolena, a ti skidaš glavu glavi izrailjska roda cela. Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Gledi na Persidu.) PERSIDA (klekne na kolena): Ah, milostiva gospođa, oprostite mi, ja sam metnula malo opijuma u limunadu, želeći vam učiniti spokojni san.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na patosu se tako našlo formalno sve sem lustera! Gazili smo do kolena kroz dugmiće, andrmolje, trake za kosu, državne zastave, izlizane srebrne lisice, prašnjave šešire, mrtve fratre i stare
Prepiremo se tako nedelju dana oko posluženja, gazeći krv do kolena, osvajajući jednu po jednu stvar. „Zašto deci ne poslužiš nanu, to je zdravo za želudac!
Fasada se sutradan ujutro žutela apsolutno u svim nijansama, od krova do podruma! Svet je čudeći se gazio do kolena po ljuskama od jaja, dok je sama kuća ličila na nadrealistički omlet. Maksimalan fazon! Dođe mi da zakukam!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vrh oblačja slapovitog Blagovesnik arhanđeo uzdigao haljine je: prozaruje stopalima ono što je usud spreo a s kolena krin mu veje.
BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena. Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput
Tobožnji kremen prirode muške pokreti Tvoji zdrobe u ljuske. Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava. Bojim se sloma: zažižem psalme i aliluje. Čuvstveno vrenje zahvata šume, pobrežja, čuke.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Da bi istovarili to u jednu od barki, zagaziše slobodno u mokru travu i mulj. Žena je imala suknje mokre skoro do kolena. Mehaničar im priđe: — Vraćate se u selo? Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti?
Žena vesla na sredini; svoju gornju suknju prebacila je preko glave; ostale suknje, vlažne, lepe joj se za kolena. Oboje su vrlo zadovoljni da me imaju u čamcu. — Kupili ste cement ovde u Huenti?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sedim, a pesma se njihova penje uz moja kolena slično mravima i rapavi glasovi hrskavice gle s trga zahtevaju milost od tananog sluha sveta.
A žena do kolena u mrazu okrene se i rekne: tvoj grad je uzet, natrag te ne vodi nijedna staza, ostani s nama u lovu i vojni!
koje pada kao zaštitnica od Valjeva do Kremana zatrpava tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz kolena strast nedevojačka i čoban priča svoju bajku o svetlosti koja utrobu ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja
galije i viseći vrti Semiramide sve je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah buni zar i poslednjeg
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije, očajna lica, piše i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Marš, životinjo jedna — viknu Živojin podnarednik — zar sada na uzbrdicu nađe da sedneš? — Pa klecaju mu kolena, podnaredniče! — smeju se vojnici Tanasiju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Telo mu beše nesrazmerno razvijeno : ruke dugačke, dopirahu do kolena, noge kratke sa navrnutim stopalama unutra; ceo mu stas beše neprirodno nakrivljen u stranu.
Zgurila se, savila se u klupče, naslonila glavu na uzdignuta kolena, a oko njih obavila obe ruke pa gleda... Kad bi oko ponoći ona odjenom sklopi oči, spusti glavu na jastuk i zaspa...
Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na zemlju i nasloni svoje uzdrhtale ruke na njena kolena. Ona kao da ne oseti ništa, gledaše i dalje onako isto sa zaljubljenim osmehom na ustima.
Samo ti reci da hoćeš... ti reci! I on joj, ovako uzbuđen i zanesen, steže kolena, gde beše naslonio ruke. Ljubica se trže kao iz pravog sna, kao da je dosad spavala dubokim umornim snom...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ta devojka? — Milom kumu, vojno le! do ramena, Starom svatu, vojno le! do pojasa, A deveru, vojno le! do kolena, S mladoženjom, vojno le! ravno rasla. 65.
(dilberka) dragana, miljenica, lepotica dolama - muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije postaje deo svečane narodne nošnje
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kao prosjak sa barikada puco, i ko Cezar dolazio sa mora. Al čim se zaljubiš... članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom...
buktinja strašni, i klekli u ćilim vaših tela što krv i miro proli na oštar šljunak, kojim su boli i pekli rane kolena prašnih.
Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću devojke, njinom pritokom, Ona to već, iz daleka, kolena prebija! Prvi put izgovorih: Serbia.
Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad
Onaj koji očekuje tvrdu, snažnu barku engleskih i nemačkih ribara, njihove kožne i gumene čizme, do kolena, razočaraće se. Ribari u crnoj maji, sa kapetanom Blaževićem. Ljudi, koji su plovili oko pola sveta.
moje vino polije ovaj čaršav beo, da ne vidim na njemu njeno bledo lice, kad se pokajala pred Sudom i pala pred njim na kolena. A on joj se smejao besno, lagano, banaćanski.
A ikone stare zasjaje u mutnom zlatu kad vide mene. Pružim li ruke, raspašu se žene padaju na kolena, i plačem porodilja klanjaju se meni pune tužnog milja i kliču, da ih ja zagrlim prvi, prvi: jer moje su ruke mokre od
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Šta? Ne veruješ? Evo čuj! — kod nas mušica ima predanje, koje prelazi s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još odmah posle stvorenja sveta, živeo
dobila vrtoglavicu, dok nije, okrećući se sve unatraške, zagazila u rit i zaglibila se u mulj sa sve četiri noge preko kolena.
Narod ga je poštovao kao svetitelja voleo ga i slušao. A kad bi u crkvi govorio reč Božju, sav bi narod padao na kolena i plakao, jer mu reč beše silna. Car je mrzeo ovoga starca, ali, zbog naroda, nije smeo da pokazuje svoju mržnju.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki! umudri me, poslušaj molitvu siročeta koje se potuca po širokom svetu tražeći
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On se prenerazi, preblede i oseti kako počeše da mu klecaju kolena. U isto vreme oseti da mu glava nekako nezgodno stoji: kao da je suviše pognuta.
— Hej, sveče tunjavi!... Pominješ Boga uza svaku reč, a tuđe otimaš, — reče mu Spasoje podrugljivo. Čiča Peri klecnuše kolena. Pođe mu nešto teško od srca, pa se razli po celu telu i zaustavi se pod grlom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Tako se stvar sretno svrši, a kako je počela bila, izgledalo je poplašenim redaktorima da će biti krvi do kolena. Svrši se čašom piva i jednim paketom novih dopisa i radova koje im ostavlja i odmah odlazi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do kolena!
Ja ne volim odnose krnje i kuse, Ni dosadu prenošenu s kolena na koleno! ...Kad se čovek sretne s jabukom, tu se Dogodi nešto krepko i pošteno.
Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja... Poneko voli da sluša kad kiša mlaka Puni noć (kao da je noć drvena kaca).
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
druga, odjednom je ukočeno zastao i ostao u mestu bez i najmanjeg pokreta, za tim je polako seo, uhvatio se za kolena i tako ostao kao da radoznalo posmatra šta će se desiti sa njegovim drugom.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode bogougodno, moli da pravoslavna
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kako se pamtilo, i leti i zimi, ogrnut bio ćurkom, sa silavom, pištoljima i jataganima i u teškim jakim čizmama do kolena. Od tada Turčin, zaptija, nije smeo pored kuće proći, još manje da zastane.
Ne mogu da je zadržim. Samo kida cveće i baca. Sofka, jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se
znajući da on to voli, ne kao obične goste po jednom čašicom rakije služila, već na stočiću, primaknuvši mu ga do kolena, poređala pet, šest čašica, a mati takođe, čim popuši jednu, ona već drugom gotovom, zapaljenom ga nudila, on sav
Sofka, osećajući kako joj se od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi. — Nano!
osvetljen od onih sveća, koje su već nakrivo gorele, videlo se kako mu pojas i sva polovina drhti, trese se, kako ga kolena, butne kosti izdaju, njihaju se.
On, raskrečenih nogu, podbočenih ruku o kolena, sedeo je na presavijenom jastuku, a, s desne strane, efendi Mita sa ispred njih postavljenom sofrom, punom ne jela
Alat, začuđen tom njegovom nemiru u sedlu, a zbog jako zategnute uzde i njegovih grčevito stegnutih kolena u slabine, poče, propinjući se od bola, da okreće k njemu svoju glavu, kao da ga pita i vidi šta mu je gazdi.
I zato se očima, uprtim u svoja prsa, kolena i vrhove nogu, s jednom uzdignutom rukom, pusti celu sebe u igru. Prvo kao pokleknu, odskoči i odmah zatim poče
znao da ih niko, sem njih, nema takve široke i velike, niko onako, za tridesetoro, dugačke, jednostavne peškire preko kolena, niti iko ima onakve i za onoliko sveća zlatne i srebrne čirake. Posle se ču kako odozgo viknu: — Magdo!
Ma da je imao najskuplje čohane čakšire i svilene pojaseve, ipak, videlo se da se u njima gubi. Ni kukovi, ni kolena mu se ne vide. Džepovi sa kolutima gajtana sasvim se izgubili u trbuh i u pojas, i jedva su mu virili.
Samo je njega osećala, kako joj dopire do ispod pazuha. I nikako nije mogla kolena da mu sagleda, tako je on sitno išao pored nje.
Videlo se kako mu se od straha kolena u čizmama klate, kako mu se pojasi usled sedenja zbrčkali, te mu cela prsa, trbuh izišao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz crne i bele džigerice, iz pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz cevanica, iz nogu, iz peta, iz prsta, i nokata, molim se ja vama, anatemnici, — ustaj!
5. O ŽIVOTINjAMA 1 Miš poseja proju Po ježevu polju; Narasla je proja Mišu do kolena, Žabi do ramena. Miš sazove mobu, Da mu požnje proju, I zakolje mrava — Debeloga brava!
KOŠNICE Svi..., osim jednoga metnuvši dlanove na obraze, kao kad se ko umiva, i u jednoj gomili kleknuvši na kolena, posagibaju se do zemlje tako da im ruke s obrazima stoje na zemlji.
pa kad vidje kneza da je preklonio glavu, izvadi nešto zarđane kusturine te po vratnim žilama, a knez pred djedom na kolena.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
On joj obeća dati, samo da se otkrije do kolena, da joj vidi kolena. Ona se otkrije, a on kad opazi na kolenu belegu, da joj i treće prase.
On joj obeća dati, samo da se otkrije do kolena, da joj vidi kolena. Ona se otkrije, a on kad opazi na kolenu belegu, da joj i treće prase.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (I Jn. 2, 15, 17) Zato ja grešni i leni, poslednji od svih, monah Sava, molim se padajući na kolena i vapim govoreći: U Hristu ljubljena i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim trgovcima koji kupiše sebi
Potom treba izgovoriti u sebi raširenih ruku: „Bože, očisti me grešnog i pomiluj me!“, a priklanjajući glavu i kolena do zemlje govoriti: „Sagreših ti, Gospode, oprosti mi!“ — tri puta.
Kada se pavečernica služi, pošto jerej izrekne uobičajenu molitvu, vi treba da padate na kolena, kao na kraju prvoga časa, i ka igumanu uho priklanjajte, koji dobro govori: „Oprostite mi u Gospodu, braćo, jer
Stanković, Borisav - JOVČA
— Iz varoši čuje se larma, žagor. Veče počinje da pada. VASKA (sedi ispred kuće, zgrčenih kolena, u starom odelu, povezane glave, osobito čela, i puši okrajak cigare).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
li i ja kako mogao do sedmog dna doterati, no zaludu; nisam mogao više nego do tri dni, jer u četvrti drktala bi mi kolena, čuvstvovao bi[h] jaki bol u utrobi, i dolazio bi[h] u nesvesticu.
„Vreme je ručku“, vele nam, „ne idite gladni od nas.” Al’ meni nije do ručka, jer mi kolena poda mnom drkću. Ne pamtim kako smo se ispriča|li; to znam da iziđemo, pak bež’ iz grada.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simki, vrata su tesna. Loš im je život. Opipa nedra: dukati mu se javiše sipljivim dikom. Uze pušku i stavi je na kolena. — Tole, nek ti je puška u pripravnosti! Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš.
Aćim ćuti i gleda u kolena. Nema crvenih vunenih rukavica, i očima toplih. Nije spreman za put. Gleda po stolu i minderluku.
Nije ga briga što je to livada njegovog oca, gde je nekada ležeći u kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo radost u komadićima rasejanim po blatu.
I svog koraka se boji. Crveno oko peći gasne i pleh sitno cvokoće. I mraka i plehanog cvokota se boji. Kolena joj udaraju o daske kreveta. A onda više nije videla ni Đorđa ni sebe: lepa je i još mlada. Nad nju se nadnosi lik...
U grudima kipi nešto gorko i vrelo. Skida fotografiju sa zida, preko kolena lomi ram, otvara peć, baca je u vatru, plamen bukti, gotovo je i s tim! kida evenke sa prozora, i to je prošlost!
— prenu se pored groblja, pa bez objašnjenja skoči iz sanki u sneg i pođe brzo uz blagu uzvišicu, gazeći celac do kolena.
Dvojica s fesovima, obojica terzije, uzeše ibrike s rakijom, klekoše na. kolena i, šišteći, nasuše mu rakije u uši. Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom.
Upadao je u celac do kolena, prskala je ledena kora od njegovog brzog hoda. Obilazio je imanje. Nekoliko bagremova ukrali su seljaci, vrzina je
Morao je, nije imao s kim drugim, po jabučaru se jurile dve kreje, on je stajao u snegu do kolena, naslonjen na jabukovo stablo. Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu. — Beži!
su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla krv, crvenela se iščupana žila, zaklano tele...
oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla krv, crvenela se iščupana žila, zaklano tele...
„Lazaru ništa“, rekao je Vasilije, a svi su pogledali u kolena. „Nije pravda“, rekao je Lazar, a jabučica samo što mu ne pukne od krvi. „Kukavaca si!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice. Mladić se svake noći, ranjavih prstiju i kolena, peo do vrha kule, sve dok mesec nije postao velik i blistav.
Ko se još obazirao na Đisarine opomene da će zbog prljavštine izbiti zaraza? Ko je mislio na sutra? Đubre je već do kolena dopiralo, a niko ni prstom nije micao da ga ukloni. — Repati i rogati? Svašta! — smejali su se putnici iz daleka.
« Princ stisnu usne. »Puziću!« Ko zna koliko je puta padao, koliko se puta dizao? Ali, pred suton, ranjenih ruku i kolena, on stiže na sam vrh Snežne gore koji je s oblacima drugovao. »Možda mi je ovde i kraj?
sebe žablju kožu i pred zgranutim princom ukaza se belolika devojka crvene kose, tako malena da mu je jedva dopirala do kolena. Ali što ju je više gledao, ona je sve više rasla, Dok ne dostiže visinu prave devojke.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I svuda kroz senke, divlje i pitome, koje su se mrsile oko kolena, zaplitale stopala, i mirisale. Dežmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu ulicu i čudi se kako mu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Beži moma, mahnu rublje... Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje; A momak za njome. Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele.
Beži l' domu svome? Sve u goru beži dublje; A momak za njome. Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele. „Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!
I kao kitu bosioka smerna Što s pobožnošću meće za ikonu Duša pobožna, odana, i verna, Pred slikom tvojom padoh na kolena, Od svud tišinom okružena gluhom; I okitih je, bolom satrvena, Ivanjskog cveća rukoveti suhom.
Popa, Vasko - KORA
zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima odbeglim Dvorišta izlaze iz kapija I dugo gledaju za nama 5 Noćima nestaje tama Čelične grane
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svaki od njih počivao je na kamenom podnožju i držao između kolena svojih savijenih nogu statuu Amenofisa III, koji je sagradio ovu ulicu i hram što mi je ostao iza leđa.
Naš mladić, neugledna rasta, nejakih ruku, tankih nogu, sitnih očiju, iscrpen i premoren, pade pred boginjom na kolena i zamucnu svojim slabunjavim glasom: „Ja sam, uzvišena boginjo, jedan nejaki crvić koji se pred tobom u prašini grči“.
Na onoj zdravoj nozi poigravao bih od veselja“, reče Zenodotos stenjući i pipajući svoja otečena kolena. U dvorani se pojavi jedan mladić koji nosaše sa sobom veliku drvenu tablu.
Ona me zamoli da ti predam ovu grivnu kao uspomenu i znak njene blagonaklonosti“. Aristarhos pade pred kralja na kolena, primi blagodarnim pogledom grivnu u svoje ruke, pritisnu je na grudi, i ode u izgnanstvo.
se i dalje vodio beznačajan razgovor, Njutn je čas bledeo, čas se zarumenjavao i bio nablizu do toga da pred njom padne na kolena kao pokajnik. Jedan neočekivani nepozvani gost preseče tu duševnu dramu. Njutn se diže da pođe.
Pokaza mi i one dve daščice na koje je pričvrstio i sprovodničku žicu, presavijenu u kolena, i one dve papirnate trubice na koje je namotao svoje kalemove.
sebi u dužnost da ga naučim plivanju, ali kad god ga odvedoh sa plitke obale do onog mesta reke gde nam voda stizaše do kolena i zamolih ga da se tu ispruži da mu pokažem plivačke pokrete, njega obuze neopisan strah i on pobeže glavom bez obzira“.
To prirodno odabiranje vršilo se od kolena na koleno dok žirafa ne dobi svoj današnji oblik pri kojem njen dugi vrat ipak nema više pršljenova no što ih ima, na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Pečenjarnica kod Kraljice Pedok. — Jesi li pročitao? — Još nisam završio. Pa sumorni student odiže knjigu s kolena i tom prilikom ja primetih da ima svega jedan i po prst na desnoj ruci.
sede i podnimivši se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova. Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose.
Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu
On, bez sumnje, ordinira kod „Tri šešira“? Nikola je izgledao strašan. — Na kolena! — grmeo je on mlatarajući se — nek og-luvi i čo-vek i Bog!
priča šta je sve video u trećem paviljonu za operacije: — Studentu Đuri, dobrovoljcu iz Zadra, odsekli desnu nogu ispod kolena i još se nije osvestio, a ja ga pitam: „Kako ti je, Đuro?“ „Nešto mi, veli, fali, ali dobro je, hvala Bogu.
I tako nekoliko njih da zajedno nose palidrvce na gomilu đubreta dok sasvim ne pocepaju krvava kolena. Pa opet odjekuju šamari i žila se uvija oko glave i kolena sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one
Pa opet odjekuju šamari i žila se uvija oko glave i kolena sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one ljudske ruševine tamo u tesan betonirani podrum gde se ponova goli
U njemu je i najviše mojih uspomena iz detinjstva. Naslonio sam se na jablan, trava mi do kolena. Park je put tica. Tamo, u uglu parka, bila je ljuljaška, onamo vitlo, pamtim dobro. Deda je u tome uživao.
Ja sam bio naslonjen na drvo a cveće mi kolena milovalo. Tice su lepetale krilima, mazile se glavicama, ljubakale otvorenim kljunićima i cvrkutale.
U kola smo seli obojica kod Pavlove kuće. I eto, bilo je to tada. Stari kočijaš Stevan, u velikim čizmama preko kolena, otvorio je uslužno vrata zatvorenih kola i, propuštajući prvo Pavla, rekao mu: „Izvolite, mladi gospodine! Molim!
Nalazio sam se u građanskoj palilulskoj bolnici na bolničkom krevetu zavijene glave i kolena. Na oba mesta povrede su bile dosta ozbiljne. Zatvorim oči i setim se svega što mi se desilo.
I dok optuženom, koji se rešava da posluša, klecaju kolena pred Krstom i Jevanđeljem, dotle ustaje major Tasa i obraća se predsedavajućem: — Hm! To je nepravilno.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Maja se bolje zagrne u svoj kaputić. Bilo je vrijeme da krenemo. Uzmemo Leru u kočiju i polegnemo ga preko naših kolena, kao pokrivač. Osjećali smo njegovu prijatnu toplotu i kucanje njegovog bezrazložno uzbuđenog srca.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Bela konopljana košulja, izvezena po nedrima i ogrlici, vazda mu je bila za šaku dve više kolena, zbog čega su ga stariji ljudi zvali »onaj kusi«, a momci bi se rado ugledali na njega, jer držahu da mu onakav kicoški
Posle prvih udaraca Sreten se samo uvijaše, bledeći i mršteći se, ali na šestom đipi, kao iglom uboden, kleče na kolena i zakuka iz svega glasa: — Jaoj, kukavac, đe pogiboh! Ne, kumim te Bogom...
Eto, i ja te častim ovom rakijom — i pokaza rukom na staklo. Kad pomenu kapetan osudu, Đurici zaklecaše kolena, obuze ga zima svega, i kao da mu nešto dohvati samo srce, pa steže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Posle nekoliko koraka ukopa se Šarac u zemlju do članaka; napregnuvši se malo pođe dalje, nu sada se ukopa do kolena; velikim naprezanjem iskobelja se, ali posle malo koraka propadne u zemlju do stremena, tako da se ni najvećim naprezanjem
Petković, Vladislav Dis - PESME
kažem, s etiketom mnogom — A već ruci ne dam da vas išta vređa — Vezaću podvezu čim pred vašom nogom Presavio budem kolena i leđa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak. Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju. Pa ipak, uza sve to, najgora je muka što se nešto mora jesti, ako se i ne dobiva.
Bosi, sa zagrnutim nogavicama do ispod kolena, stajahu u onoj studenoj kaljuži, trudeći se i mučeći, dok je dobro objutrilo. Mali Marko živo se umorio.
Njih novajlije odredi da dube i čiste zemlju za temelj crkve. Iza nekoliko dana, našavši živu vodu, morali su poviše kolena u vodi stajati ceo božji dan, a kad ih nakon petnaest dana isplatiše, pogledavši u prebrojani novac, oči im se u čudu
Tako ga i toga dana žeglo sunce ozgo, a ,noge do poviše kolena mrzle mu u živoj hladnoj vodi. Iza podne dovuče se umoran i slab u hlad da opočine, a kad ga, oko dve ure, Lazo htede
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Na tome dugom putu kroz vreme u njima nisu samo s kolena na koleno i od jednog do drugog pesnika (ili grupe pevača) starije slike preslojavane novijima nego su se u njih mogli
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Šta si joj kazao? RAKA (on je obučen u belo mornarsko odelo sa kratkim nogavicama te mu se vide gola kolena): Baš ništa!... UČITELjICA: No! E, to već prelazi sve granice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
mah prožima junakinjino telo: „Sofka, osećajući kako joj se od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi”.
Ili pak da Dafina ima „visoka kolena u hodu”, što je još jedan primer za letimičan, u trenutku i pokretu uhvaćen utisak.
Teške glave od udisanja vazduha i trava, klonu polako, u nedoumici, stisnutih kolena, van sebe, u nesvesticu. 377 Na podlozi ove najerotskije scene, kakvu ne nalazimo nijednom kod Dafine, sasvim se jasno
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Puši na dugom čibuku, a belokori jatagan izvukao iz nožnica i metnuo pored desna kolena. Iza njega drži mu momak njegova konja i dve-tri samarice koje im nose komoru.
Iza njega drži mu momak njegova konja i dve-tri samarice koje im nose komoru. Trgovcima klecnuše kolena, kad hajduk pokaza na Spasu Čemerikića i reče da je pucao.
I od rakije i od novoga osenjavanja. Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu.
Na nogama dugačke do kolena šarene čarape i opanci bez preple– ta, utegnuti oko noge prtenim vrpcama. Poznadoh da je Moravac iz gilanske okoline.
A žene sasvim otvorene, gole do ramena i do iznad kolena. Smeju se, graše i razgovaraju s kim hoćeš. Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka. To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu.
To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka. To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu.
Miljković, Branko - PESME
Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost simetrije Svetova poređanih umom u privid.
Za prijatelje proglasio sam hulje, Zaljubljen u sve što peva i škodi. Dok mi zvezde kolena ne nažulje. Moliću se pobožnojvodi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Smeše se. Vetar od k diže kratke suknje, a one su sretne š strašnim ratnicima mogu da pokaž okrugla kolena. Srele su pogled oficira na konju, i jedna sa podšišanom crnom kosom baci mu brz poljubac.
Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu. Neko je docnije govorio kako je kundakom dotučen.
— Nije vreme za šale majore... No ni starom komandiru nije do šale bilo, jer su mu drhtala mršava kolena. Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih.
branio se on tada i predlagao na uvo druge stvari. — Garcon, još viskija, pijmo prijatelju, gledajte je... gledajte kolena i članke... svaki krvni stvor se po tome poznaje.
"Good bye Picadіllіѕ Fare—welI Leіceѕter—Square"... pevala je Iveta i pokazivala gola kolena parteru punom gojaznih oficira. Ovde su bile kuće male i prljave.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.
Devojka i mladić stoje u reci do kolena; u rukama im trave koje sapunjaju. Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja
Igra se dezartikulisanih udova, iščašenih ruku i nogu, rastavljenih kolena. Na direku u sredini zalepljene četiri sveće čiji se plamen njiše zatalasan od igre.
ritmu celoga tela, sasvim isturenih bokova i sasvim uperenih grudi, u ritmičnom trešenju i savijanju, u razmicanju kolena, u mlitavoj opuštenosti ruku, i miru obrijane glave.
Zatim evo tam–tam, lupa pred samim mojim nogama, muzikanti mi dodiruju kolena svojim prašnjavim glavama i dobijaju novih pet franaka.
Gumbe se igra vrlo iščašenim i dezartikulisanim rukama i nogama, rastavljenih kolena i isturenog tela pozadi; potpuno pijano.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše skrstio Na tvrde kosti svoga kolena; Glava klonula... Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
u šljivar zateknem đenerala Černjajeva gde sedi pored velike vatre: naslonio glavu na obadve ruke a laktove podupro na kolena, pa se tako greje i ovda onda počarne vatru. Sad opazim tu, za desetak koraka dalje u šljivaru, gomilu Bugara.
Ja rado veryjem g. Dragaševiću kao profesoru naše vojene akademije i vaspitaču toga osetljivoga kolena, ali ce tako isto sećam, kako je u sličnom slučaju, kakav se desio sa pok. Velimirovićem, postupao pok.
Sad smo jahali uz kamenit, strmen put, penjući ce šancu. Drumom napadala prašina, što no reč do kolena. Ja zaostao malo ostrag da se sklonim od grdne prašine, što su je dizali obesni konji pod obesnim štablijama i da se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Ura! Ura! Ura!“ Vojnici se skoliše oko mene. — Je li ovo naša zemlja? — Jeste! Oni padoše na kolena. Neki su se. krstili. Drugi ljubili zemlju. Kuršumi su fijukali. Planina je hučala.
Jedan je sedeo i već više nije imao daha, a obema rukama stegao nogu iznad razmrskanog kolena. Odnekuda rinuše i granate među nas. Mi se povijamo levo i desno. Ali spasa nema. Biju sa svih strana.
Progutao sam tri stotine pastila hinina. Boli me sve! — i razmahne rukom od glave do kolena. Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu,
— Ah, stani, grofe!.. Sad se setih. — Kosta izvadi iz usta cigaretu i nasloni se rukama o kolena, izdižući pri tome ramena. Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim...
Kada sam ugledao pojaseve za spasavanje, meni su klecnula kolena. I verujte, ljudi, da je onaj oficir pitao: ko hoće da se vrati, javio bih se prvi.
Onda se obrati Tomi: — Pričajte nam nešto o svojoj domovini. Toma se laktovima nasloni na kolena i zagleda preda se. Ujednačenim glasom govorio je. — Cvetna polja, mirisni lugovi, šumovite planine...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jezik taj se ipak, pored svih apsurdnosti, izgrađivao tokom čitavoga stoleća i predavao s kolena na koleno kao najveća dragocenost književne tradicije.
ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni Odgovori: „Do kolena ti seda Taj izdajica zlobni i čemerni, A sjutra će se znati pravde mera, I tko je vera, tko li je nevera!
Spusti oči Cvet-devojče K beloj ruci na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Istom zora počela bijeljeti. Pomoli' se Bogu, pa se onda obuko'. Najprije čovali čakšire, pa čizme pre'o kolena, onda, pripasa sabljetinu, po zemlji se vuče, pa natuko' škrljačinu, pa onda obuko' kabanicu i sape' zlatali puca.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I smerno, mirno, kad je ručao, prekrstio se i otresav s krila mrve, uzimajući maramu sa kolena, počeo da se diže. — Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti.
Kako bi, jeknuv iz sveg srca, pao, skljokao se ispod česme, pružio vrat, glavu, ruke, kolena pod vodu da ga ona zapljuskuje, poliva, hladi, kameni!
Na samoj kapiji njihovoj Mladen, kao uvek, zateče muža joj. Sedi prekrštenih ruku, skupljenih kolena, naguntan mintanima, klonuo, slab, ispijen. Videći Mladena diže se da ga stojećki pozdravi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O. izaziva rašćenje kose (ZNŽOJS, 7, 1902, 290). »Od odoljena kosa do kolena«, posl. (Sofrić, 171). U Sarajevu meću ga devojke u ćurđevdansku omahu, da bi im bila kosa do kolena (Karadžić, 4, 168).
(Sofrić, 171). U Sarajevu meću ga devojke u ćurđevdansku omahu, da bi im bila kosa do kolena (Karadžić, 4, 168). Tej od o.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini? Zar mu nije dosadio teret nemoći pod kojim mu klecaju kolena.
Dadara Konji nam tonu u žitku kaljugu do kolena. Kad smo već do sada čekali, mogli smo pričekati još koji dan da se raskvašena zemlja koliko-toliko osuši, ali Lauš je
Idem ka njemu, ali korak mi je nesiguran, kolena mi se podlamaju, visoka divizma se savija i šiba me po licu i vratu, njen žućkasti polen me guši i nadražuje na kijanje.
Kad izdaleka opazi Isusa, dotrča, pade na kolena te jakim glasom viknu: 'Šta hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijeg Boga? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!
Prednje noge bi mi najpre stavio na ključnjače, srednjim bi mi stegao slabine, a zadnjim bi obuhvatio kolena. Nekad bi mu trbuh bio nabrekao od popijene krvi, nekad mlohav kao poluprazna mešina, ali svejedno, uvek mi je
Sneg će padati ceo dan i celu noć zasuće staze. Sad je do članaka, u podne će biti do kolena, pred veče do pojasa. Zatrpaće ulaz u pećinu. Može on i sam. Ako je još uvek živ — bogoradio je iguman.
bi Lauš izdahnuo, Dadara bi presvisnuo od tuge jer bi mu nestalo glavnog suparnika, nas i ne računa, nismo mu ni do kolena, a bez suparnika, zna se, Dadara ne može.
Tamo na ivici stene što se nadnosi nad vir, sedi neka žena u dugoj beloj haljini ili košulji, obujmivši kolena golim rukama. Suzim oči da bih bolje video. Jelena.
Izaći će na stenu, pogledaće uzvodno pa nizvodno, sešće lakim pokretom, nasloniće lice na kolena i laganim pomeranjem beonjača duž penušave reke pretraživaće svaki džbun.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na oltar ljubavi tvoje Ni bakar ne pada više. 1890. (DOSADA, MAGLA I TAMA...) Dosada, magla i tama... Na slaba kolena svoja Ja zvučnu uzimljem liru, i svojom umornom rukom Dodirnuh srebrne žice.
Podoban smušenoj mački, sad ćata ponova sleta, I upre kolena svoja o trbuh bednoga kmeta. No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na poprištu fukarskog besa ukaza se mitropolit aleksandriski Teofilo; svi, od reda, padoše na kolena. „Arhipastir aleksandriski, okružen svojom pratnjom, posmatraše blagonaklonim pogledom delo svoje pastve.
On pade pred oltarom crkve na kolena, položi obe svoje ruke na sveto evanđelje, i reče pogruženim glasom: „Odričem ih se!
Jedina je priroda! Bezgranična, večna majka života. U ovom njenom hramu spustimo se, mi skromne hadžije skrušeno, na kolena. XXXVII OPROŠTAJ SA OČINSKIM DOMOM Dalj Kako vreme brzo prolazi!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Haljina, jedno te jedno, sećate li se? Siva suknja, neka bluza, od istog sivog štofa kaput do kolena, natrag s prekačkom, a kroz tu prekačku, ako je vetar, prodevena marama od vunice, da greje krsta.
matematičarem kojega je obožavao, i odjedared je zajecao, usred razreda, tako tužno i očajno da se prof-Ćira skoro na kolena bacio pred njim.
Isplakao je Mija kod matere sasvim dugačke pantalone, ne samo preko kolena spuštene. To je, u osnovnoj školi, bilo smešno. Učitelj je protestvovao; prvi put bez uspeha.
spomenik, donesen iz Italije; tamnosiva vertikalna ploča, u njoj reljef beloga anđela koji se blago smeši, i leti je do kolena u divnom cveću. Na horizontalnoj mermernoj ploči dva vrlo mirna stiha iz hora tragedije.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak pokazivaše da je Roman od velike kuće, i za znak da je riter, imao je čizme s
On je tako veliki isledovatelj dobroga tona da pred gospojama na kolena pada, i svoje k njima visokopočitanije s većim komplimentiranjem nego makar kakva mladi naši gavalera okretaljka
Ruke su mu bile jedine od sviju členova na koje je mati priroda svoju blagodat izlila, jer su mu ove do sniže kolena komotno dostizavale, i s tim mu protiv svakog napadenija rukopomoć obećavale.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu uvis i drekne: „Ja imam nove pipe!
To su bile pantalone moga starijega brata, na kojima je bila ispisana cela njegova kratka ali burna biografija. Kolena su bila izlizana od klečanja u školi, a od očevih batina toliko se istanjio i prosenio tur da sam stalno osećao neku
Sanjao sam kao da sam ministar, pa dohvatio našega okružnog načelnika, uglavio mu glavu među kolena i brijem ga. On vreči kao jare, pršte mu varnice iz obraza, ali ja, svestan svoje ministarske neodgovornosti, brijem i
Gde je ono srećno detinjstvo kome je prevrnuto korito služilo kao presto, na kome je sedeo car izlizanih kolena na pantalonama i pocepanih laktova na kaputu, sa jednom guščijom peruškom za kapom?
Eno je nevinost, na primer, sa kratkim suknjicama više kolena, sa ažur-čarapama kroz koje se vide rumeni listovi, u providnoj haljini koja joj ocrtava sve čarobne ugibe na telu i sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Može li da se prokopaju rampe, pa da pregazimo? — pita komandir. — Smetaju stubovi. A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta.
Teška tragedija ponirala je u duše, prenosila se s kolena na koleno kroz nebrojene decenije, kao neko večno stradanje, sveto i uzvišeno kao religija.
Zemlja se brani sa kućnog praga. U Drugoj liniji potiču oni od hajdučkoga kolena i nose duboko zarezane u duši priče o junačkim podvizima svojih dedova. Ali komandant kaže: „Ko je vera, a ko nevera“.
A na konjima letnji potkov. Obazrivo gaze životinje, tapkajući, i tek usitne prednjim nogama, padaju na kolena i sa tovarom polete niza stranu. Konopci se kidaju, a džakovi i sanduci lete svuda unaokolo.
Oko nas je šuma. Siluete nekih četinara. Vojnici se raziđoše na sve strane razgrćući sneg koji je bio do više kolena. Sekire zapraštaše. Stoletna drveta su sa treskom padala. Oštrim granama borova vojnici su čistili sneg.
Ja ću prvi. Tek kad budem stigao na onu obalu, onda pođite — i potera konja. U početku voda beše do konjskih kolena, zatim se naglo pope do trbuha... Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža.
Ljudi su podmetali sedla ili samare ispod sebe, preko tela prebacivali šatorska krila i, sa glavom između kolena, čekali zoru... AEROPLANI TUKU Približujemo se Skadru..
Sve njihove tradicije svode se na junaštvo i taj se pojam s kolena na koleno izdigao do kulta. Iako sada nema prilike da se pokaže takav junak, Crnogorac je to bar na rečima.
— Ne znam... videćete i čućete — odgovori pop Momčilo, pa sede na trupac, nalakti se na kolena i ukrsti prste. — A lepo mu stoji ova kapa! — zausti Dušan, ali preko srca.
Rukom obuhvatim ispod kolena i zapnem... Krevet poče da krcka. Noga se izvuče iz stopala čizme, još samo da je izvučem iz sare.
Tek sad osećam koliko me celo telo boli od jučerašnjih padova i naprezanja. Podavio sam kolena i naslonio glavu. Najlakše mi je u ovom položaju. Fizičke bolove mogu još i da podnesem.
Petrović, Rastko - PESME
Dosta je svojom ludošću i moj duh ispaštao: jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam
pa, i ovo, maločas snih: Toliko me je sad grozno sram, Odvratim glavu, zatvorim oči, i plačem sam. Bacih se na kolena, ispruženih ruku, u očajanju, Od strasti, muke, obnevideo; Bez reči, nem u svom urlanju Ja sam se večno dakle
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena. Ne zaustavlja se. Već mu ledenom rukom pojas stegla. — Stani, vodo! Šta hoćeš?
otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada starcu do kolena rasla. — Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu!
Zar je smeo da primeti kako nije veći od pedlja, da podanicima jedva seže do kolena? Prvi Doglavnik i za to nađe lek: zašto bi podanici pred Carem stajali? Neka kleknu. Još bolje: neka puze!
— Ah-hah, hah-ah! smejala se sada čitava ulica, čitav grad, a đubre i prljavština su rasli. Već su do kolena ljudima dopirali, mada su čelične metle i creva puna vode stupala u oštru, odlučujuću bitku.
Ali, samo što podiže motku, a jedan dečak koji je seljaku jedva dopirao poviše kolena — zgrabi rodu i pritisnu je sebi ia grudi. — Ne dam je! Ne dam!
3atim otpoče da raste, ali tako neprimetno da dečak i ne zapazi kako mu doraste do kolena i ramena, pa i preko ramena. — Leteo bih! — Pa, leti! — skide dečak prašinu s konjanika i zlatnog orla. — Ne zakeraj!
Igraj... — Micko se pomeri i sede sasvim do dečaka, ali bio je tako mali da mu je jedva dosezao do kolena. Na najveće Radanovo čudo pred njima se nađe tabla, a na njoj skakači spremni za igru.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A? GRKLjAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Salče): Ja, gazdo — ne! Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne — ako sam ja što kriv, ovde sam...
I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je, kapka, dete, tek na svet progledalo...
Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
deseterce odjekivao je kroz kneževu kletvu neumoljivi poklič otadžbine: Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino, ni šenica bela!
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao nemilosrdna poruka, kao
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Taj poklič, predavan od veka veku, od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao nemilosrdna poruka, kao strašna opomena, rastao i granao se i najzad bio
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga najbolje podigao, ali ga nije
Miloš je jedva pomerio kalpak, vojvoda Janko ga digao do kolena, Momčilo više kolena, dete Grujica do pojasa, Relja Šestokrili do „belog grla“, a Marko ga najbolje podigao, ali ga nije na glavu metnuo.
(crni junaci, crne čalme, crni konji), druga sva u belom, treća ima crne struke, dugačke puške i pregorele noge do kolena. Ove slike su poređane po jačini: u noći belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj.
Ove slike su poređane po jačini: u noći belo izgleda sablasnije od crnoga, a pregorele noge do kolena (tj. u dokolenicama vatrene boje) deluju impresivnije nego i jedno i drugo — kao žarki simboli palikuća.
koji je najbolje određen poznatim stihovima iz kosovskih pesama: Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došô na boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino vi šenica bela!
Ne imao poljskog berićeta, ni u domu od srca poroda! Rđom kapô dok mu je kolena! Patriotizam u našim pesmama — u starijim kao i u mlađim — sadrži široku, aktivnu ljubav prema rodnoj grudi i jasnu,
Turiše je u grad ugrađivat: oboriše do trista majstora, oboriše drvlje n kamenje, uzidaše dori do kolena; još se smije tanana nevjesta, još se nada da je šale radi.
dostigni mi vilu Ravijojlu, čistim ću te srebrom potkovati, čistim srebrom i žeženim zlatom; pokriću te svilom do kolena, od kolena kite do kopita; grivu ću ti izmešati zlatom, a potkitit sitnijem biserom.
mi vilu Ravijojlu, čistim ću te srebrom potkovati, čistim srebrom i žeženim zlatom; pokriću te svilom do kolena, od kolena kite do kopita; grivu ću ti izmešati zlatom, a potkitit sitnijem biserom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ovi Ahar bijaše kod Isusa Navina i on neki u vojski manji oficir, jer od gospodskoga Judina kolena bijaše rodom. Preuzimljući hanansku zemlju pređoše ka po suhu Izrailji Jordan.
Smili mi se biti kod moje isporučnice. Dođoh k nome mestu gde stajaše ona ikona presvete Bogorodice, kleknuh na kolena pred njom, ove reči uzeh govoriti: »...od sad kuda ti je volja upravi sa mnom i uputi me.
S pristankom po redu padajući na kolena k nebu ruke gore pružahu umiljato i suzno do Boga uzdišući... Vide spolja Turci što Grci po bedenu čine, da se svome
Sinaksar Ovi blaženi i divni Maksim bijaše od kolena blagočastivoga Simeona Nemanje u hristjanstvu prvoga kralja srbskoga otca Svetoga Save; sin despota poslednjega Stevana.
Zobna ždrepca mučno vođenje ukazuje. Kanda mu voda nosi, toliko je berićetan. Podsnažao kolena na zlo brzim. Komu je dobro ovoga sveta, i tamo će mu dobro biti; komu je ovde zlo, tamo još nagore ide.
bradvom odfirim, zašto on, đidija, moju starost obezčasti, te mi obraz ocrni, da sam za rugu i čpot među svih dvanaist kolena Izrailjevih! Devojka Ne smućaj se, prav si ti i bez hile!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad bi sedao, uvek bi prostrô najpre svoju maramu, povukao malo nogavice naviše od kolena, pa bi onda seo i ne bi se digao dok mu se prvo njegov tatko ne digne; samo u kafani bi on prvo oca opominjao da se
Silno se priljubilo Zoni, obgrlilo joj kolena, plače, bacaka se, grdi Manulaća, bije Sotiraća devera nogom i dere se — viče majku Kostadinku!